Memoari jedne Katarine i tako to (posebno izdanje)
Da, ovo je Katarina (a ovo levo je Zekan). Razmišljala sam da li da konačno potpuno uvedem i svoj imaginarni svet (pominjala sam Katarinu u "Razbijaču snova") u deo sa pričama s obzirom da pišem teške i depresivne priče, a onda sam rekla sebi "Što da ne, kog đavola? Napisala si toliko stvari da je ljudima već odavno jasno da ti fali (citiram Mašu)- bar petnaest dasaka u glavi, što je ovo problem?" Tačno, nije problem, baš naprotiv.Već sam pisala da sam u detinjstvu bežala u svoj svet da bih lakše podnela realnost. Ovi likovi su me držali koliko-toliko prisebnom,a i dalje mi znače jer ih smatram porodicom. U tom svetu sam kreirala veliku funkcionalnu porodicu i uspešnu karijeru i rukovodila sam celim tim imaginarnim svetom, možda sam u to vreme samo htela da nekom značim, da budem to što stvarno jesam bez osuđivanja kao u realnosti. Postala sam neka bolja Suzana koja je živela uporedo sa mnom- dok su se oko mene dešavale razne negativne stvari ona je bila tu da