Raštimovana harmonija

  Htela sam da pišem o nekim raznim temama, pa sam se zapitala zašto bi nekog bilo briga za moje viđenje sveta kad svaka osoba na svetu ima neko svoje sopstveno mišljenje. Opštepoznato je da sam ja neko ko retko iskazuje svoje mišljenje- ne zato što dotično nemam, itekako imam, ali uvek razmišljam o tome kako moj iskaz može uticati na druge i u kom smeru ta reakcija može da ide. Budimo iskreni, to nije uvek pametno jer osobe poput mene onda počnu da strahuju od svakog vida komunikacije jer misle da će nekog povrediti, uvrediti, naljutiti... Toliko želim tu zamišljenu harmoniju da više skoro ništa i ne govorim, ali onda svuda oko sebe vidim rasprave i nerazumevanje pa se zapitam čemu sve to, zašto ljudi troše vreme na stvari koje ne vole umesto da sa istom takvom strašću podrže ono što vole?
 
 Primetila sam da sam se značajno udaljila od sveta, mogu bez problema reći da sam u ovom svetu tek privremeno a da zapravo postojim samo u svom imaginarnom svetu, te više ništa ne razumem. Da mi nije ovog interesovanja za psihologiju verovatno bih potpuno izgubila kontakt sa ljudima jer nisam u stanju ni da razgovaram sa nekim bez osećaja panike, a ovako se bar interesujem za psihologiju društva kao celine i to kako određeni događaji utiču na psihu individue pa se još držim u granicama ovog sveta. Imam osećaj da polako ali sigurno ludim, održavajući prividnu harmoniju sedativima jer taman posla da nešto kvari tu odavno raštimovanu harmoniju, iskazivanje nezadovoljstva nije poželjno jer se nikada ne uklapa u tuđe planove. Sarkazam, naravno, kada organizam toliko puca znači da stvarno više ne može da se nastavi u tom smeru, no ja sam jedna od onih koji se prvo pobrinu za druge pa meni šta ostane. Kako izgleda neće ostati mene ni za njih ni za sebe, čudo jedno da sam potrajala i ovoliko pored svega što sam uradila. Nadam se samo da će dotični sedativi zadržati onu moju najgoru stranu, ne želim da ikad povredim druge jer bi to bila sušta suprotnost mojoj filozofiji života- razumevanje i jednakost su put do harmonije. Bestraga i sa tom harmonijom kad će oni koji kreiraju haos uvek biti glasniji, harmonija se ne može stvarati napadno jer onda gubi svoj smisao.

 P.S. Može se primetiti da sam uradila ispravke na blogu, wattpad profilu i booksie (issuu verzije ionako moram opet da postavljam, ali to će sačekati sledeću godinu ako sve bude u redu, ne smem dugoročno da planiram).