Mesec i Sunce (2011)- cela priča

(priča nije prikladna za mlađe od 13 godina, potencijalno uznemirujući (i depresivni) delovi, naznake eksplicitnijih scena)

Priča je u originalu deo ,,Zbirke kratkih priča", ali je odvojena zbog nešto složenije strukture i ujedno je dopunjena.
----------------------------------

 Noć. Svi su utihnuli u san.

Neko sanja već godinama i ne budi se iz sna- mala Sun Jin, petnaestogodišnja devojka, već je godinama u komi. Ponekad daje znake života, ponekad je na ivici smrti, no njeni roditelji insistiraju da ostane na aparatima i daju sva potrebna sredstva da bi je vratili u život, ali bezuspešno.

Uz nju je bdila i njena sestra bliznakinja Moon Jin, čekajući dan kada će ponovo pričati sa sestrom, no taj dan godinama nije dolazio i nije izgledalo da će se išta promeniti. Nije ni verovala da će je nevina dečija igra i slučajni pad sa drugog sprata ostaviti bez najdraže osobe na svetu, ponekad je krivila sebe što nije reagovala dovoljno brzo da uhvati Sun Jin pre nego što se saplete i padne sa neograđene terase na obližnjem gradilištu.

 Doktori su upozorili roditelje da više nema svrhe da Sun bude na aparatima jer nema boljitka i da moraju da se pomire sa stvarnošću, ali se u to vreme desilo nešto što je bacilo sve u zasenak- Moon je oteta od strane nepoznatih otmičara, najverovatnije zbog novca, s tim da nije bilo iznude ili bilo kakvog traga, te je nisu pronašli.

 Dana kada su roditelji odustali od potrage za Moon, Sun se odjednom probudila i naglo se oporavila za samo nekoliko dana, što su njeni bližnji slavili kao najveći praznik u svojim životima. Da ne bi žalili za Moon nisu je pominjali i nisu podsećali Sun da ima sestru, te se i to vremenom zaboravilo.

 Ova priča se događa u Japanu, tri godine nakon Sun-inog čudesnog oporavka u mirnoj, među planinama ušuškanoj školi za borilačke veštine. Skrivena u prirodi, škola je imala puno poligona i sprava za vežbanje, dok je u vrtu bilo puno biljaka, drveća u čijem hladu su se nalazili stolovi i klupe, a kroz vrt je tekao potok koji je nedaleko stvarao reku. Bilo je to čarobno mesto.

 Sun je, sa narandžastom torbom i jednim koferom, čekala ispred ulaza da se pojavi još neko. Tišina. Još tišine. Zaglupljujuća tišina.

 Kotrljanje točkića kofera probi tišinu i najavi nečiji dolazak. Devojka duže crne kose se približavala. Takva kosa nije retkost u Japanu, s tim da je Sun imala kratku kosu još od detinjstva- tako su pravili razliku između nje i Moon čega se ona, naravno, nije sećala.

Sun: ,,Zdravo!" Devojka: ,,Hej, zdravo! Ja sam Yo Lei, a ti?" Sun: ,,Sun Jin, drago mi je što sam te upoznala! Baš će biti zabavno ovde!" Yo Lei: ,,Znam, drago mi je što sam se prijavila za prvu generaciju ove godine, upoznaćemo još osoba, naučićemo tako puno... Baš sam ushićena!" Sun Jin: ,,Idemo li da ostavimo stvari? Ne znam s kim sam u sobi, ne znam gde da proverim..." Yo Lei (gleda letke na vratima): ,,Evo, ovde piše... Hej, sa mnom si! Suuuuuuuper! Hajde, idemo da se smestimo pre dolaska ostalih!"

 Prva generacija je polako dolazila- Amerikanac Džek (Jack), mišićavi momak svetlo-braon kose i brkovima koji su činili da izgleda zrelije. Australijanka Roki (Rocky), devojka nižeg rasta i kratke smeđe kose, zatim i simpatična Šveđanka Lora, plavuša loknaste kose i nešto višeg rasta od ostalih devojaka. Pre početka časa, dva učenika Moon Jang i Lin San su završili sa upoznavanjem; prvi je imao crnu kosu sa šiškama koje su padale preko bele trake, drugi je imao nešto uredniju plavu kosu.

Lin San je ušao u prostoriju, Moon Jang je ostavljao stvari u ormarić, a poslednja osoba žurila je da stigne na prvi čas, te zakači Moon Janga i okrenu se da se izvini. Devojka u ljubičastom kimonu i kosom vezanom u punđu stajala je pred njim i pogledi im se sretoše, kao da je neka magnetska privlačnost držala njihove poglede prikovane jedan za drugi, te jedva uđoše u kabinet, sve vreme zagledajući u oči onom drugom. Bila je to privlačnost na prvi pogled, čega nisu ni bili svesni u tom trenutku.

 Predstavljali su se i došao je red na Sun Jin. Sun Jin: ,,Zovem se Sun Jin i iz Japana sam, došla sam da naučim neke borilačke veštine i da se družim!" Devojka u kimonu je prebledela i tiho izusti: ,,Sun... to je ona...",a zatim je trgnu glas profesora da se predstavi. Devojka ustade: ,,Ja sam... ovaj... izvinite, malo sam se izgubila, izvinjavam se. Zovem se Moon Jin."

 Sun se nasmeši, misleći da je prezime jedina stvar koju deli sa ovom neznankom, a Moon Jang je potpuno opčinjeno slušao- Mesečeva dama mu se činila kao druga polovina njegove duše. Moon Jin (nastavi): ,,Ovde sam zato što... izgleda da me je sama sudbina dovela. Više ni sama ne znam, sve što sam mislila da znam ruga mi se i dokazuje da sam jako pogrešila."

 Nakon časa, Moon Jin priđe Sun Jin: ,,Sun, živa si?! To sam ja, Moon!" Sun (zbunjeno): ,,Znam, imamo isto prezime, to je baš kul!" Moon: ,,Ja sam ti sestra, sećaš li se? Ako ništa drugo, mama i tata su ti rekli za mene, zar ne?" Sun (još zbunjenije): ,,Ne, ne, ja sam jedinica. Nemam braću i sestre, možda si me pomešala sa nekim..." Moon: ,,Pobogu, kako da pomešam sestru bliznakinju nad kojom sam bdila noćima u nadi da će se probuditi i ponovo biti ona stara? Ne mogu te pomešati ni sa kim!" Sun Jin: ,,Žao mi je, Moon, ja stvarno nemam sestru, pitala sam roditelje i tako su rekli. Sumnjam da bi, ukoliko si stvarno moja sestra, krili tako bitnu stvar! Ne brini, ja ću se prema tebi svejedno ponašati kao da smo prijatelji što ćemo, nadam se, i postati vremenom, možda ćemo biti i kao sestre! Želim da bude tako i nadam se da ćeš pronaći svoju sestru uskoro. (odlazi) " Moon (dok je odlazila): ,,Nemoguće da me roditelji nisu pomenuli... Ne razumem više ništa, suviše liči da ne bi bila ona a,opet, možda stvarno i nije... Da li se to moj um poigrava sa mnom? Pustiću vreme da mi pokaže pravi put i rešenje."

-

 Narednog dana su imali prve lekcije iz kung-fua i karatea, a i naučili su ponešto o zagrevanju mišića pre treninga, što im je umnogome olakšalo vežbe.

 Ručak: učenici sede za stolovima napolju i pričaju.
Džek (Lori): ,,Kako to da tako slatka devojka pohađa školu za borilačke veštine?" Lora: ,,Pa, eto, čula sam za nju i htela sam da naučim ponešto zbog samoodbrane. Ne moraju uvek momci da štite devojke, zar ne?" Džek (šmekerski): ,,Ja bih tebe štitio i od invazije zombija ako treba. (smeh)" Lora (pocrvene): ,,Dobro, nije na odmet znati ponešto. (smeh)" Lin San (Yo Ley): ,,Želiš li još malo pirinča?" Yo Lei: ,,Ne, hvala, sita sam. (osmeh)" Rocky (uzima činiju i sipa pirinač u tanjir): ,,Vi jedete baš malo, baš mi je to čudno, veoma ste aktivni a opet se ne hranite obilno." Lin San: ,,Verovatno je to neki drugačiji metabolizam, ili pak drugačija ishrana." Sun Jin (Rocky): ,,Ne znam za njih, ali ja obožavam hranu, ponajviše slatkiše! Čokolada mi je omiljena, baš mi je nedostajala jer je godinama nisam jela." Rocky: ,,Ja volim čips. (smeh) Dobro je, pomislila sam da se ja najobilnije hranim, bilo bi me sramota. (smeh)" Sun Jin: ,,Haha, nema potrebe, razlike u kulturama su lepa stvar, bilo bi baš bezveze da smo svi isti."

 Moon je bledo gledala ispred sebe, pomerajući viljušku levo-desno i ne uzevši ni zalogaja. Moon Jang (Moon Jin): ,,Jedi, biće ti potrebna snaga." Moon Jin: ,,Da li veruješ u slučajnosti? Da li veruješ da se neke stvari dese sa razlogom?" Moon Jang (uhvati je za ruku): ,,Od juče verujem. (pogleda je u oči)" Moon Jin (uzdahnu): ,,Tako sam zbunjena. Želim da se ova tamna staza osvetli kako bih mogla ponovo bezbrižno poći njome poput nekog deteta." Moon Jang (osmeh): ,,Ništa ne traje zauvek, pa ni problemi. Tama je smiraj, zadrži je neko vreme dok ne skupiš snage da izađeš na sunčevu svetlost, pošto sunce uvek pokaže stvari onakvima kakve jesu- ono ti ne dozvoljava da maštaš o tome kakve kreature se mogu kriti okolo, pokazuje surovu istinu. Pripremi se za tu istinu u okrilju noći i čekaj sunčeve zrake spremna." Moon Jin se osmehnu i klimnu glavom.

Pala je noć i Moon Jin je izašla napolje, u mesečinom obasjan vrt. Čula je tiho šuštanje trave iza sebe, te se okrenu i vide Moon Janga. Moon Jang: ,,Zašto si ovde sama? Ne plašiš se da budeš sama napolju, u sred noći?" Moon Jin: ,,Ne plašim se, Mesec me čuva. On je moj vodič, moje svetlo, daje mi snagu i čini me moćnom. A tebe?"

Moon Jang se pomalo zbuni zbog tona kojim ga je upitala. Rekla je to skoro šapatom, ali nekako... zavodljivo. Moon Jin: ,,Jesi li dobro?" Moon Jang: ,,Ovaj... da, da, super sam. Mesec je i moj vodič, ponosan sam što nosim njegovo ime, baš kao i ti. Hoćeš li da prošetamo po vrtu?" Moon Jin klimnu glavom i krenu sa njim. Prošetali su, a zatim su seli na klupu i pričali sve do gluvog doba noći, dok nisu zajedno zaspali na klupi.

 Sunce je izašlo. Svi su na času meditacije. ,,Meditacija i joga su važni da biste se skoncentrisali na borbu. Borilačke veštine služe za samoodbranu, ne i za napad!"-pričao je pr. Joko, veliki poznavalac joge, pilatesa i meditacije.

 Veče; Moon gleda kroz prozor. Svetloplava prozirna zavesa puštala je zrake svetlosti kroz svoje niti, bojivši sobu u plavo. Začu se kucanje na vratima. Otvorila ih je i iznenađeno ugledala Moon Janga. M. Jin: ,,Odkud ti ovde? Uđi, požuri jer nije dozvoljeno da momci budu u ženskom delu hodnika posle osam uveče." M. Jang: ,,Znam. (ulazi) Sama si u sobi? Nemaš cimerku?" M. Jin: ,,Ne, devojka koja se prijavila je odustala, tako da sam sama. Bolje po mene, mogu da izlazim noću kada god poželim. Ti si u sobi sa Lin San-om?" M. Jang: ,,Da, on je zaspao. Nisam mogao da izdržim, morao sam da te vidim. Neprekidno mislim na tebe." M.Jin: ,,Takođe, kao da me nešto vuče ka tebi. (približi mu se) Želim te." M. Jang: ,,Ono što se dešava u tajnosti je najslađe."

 Razvezao joj je punđu, puštajući njenu dugu kosu da padne preko ramena, čime su njene braon oči došle do izražaja, a zatim privukao i poljubio. Rukama ga je obgrlila oko vrata dok ju je on jače stezao u zagrljaj, a zatim rukom odvezao mašnu na njenom kimonou i skinuo ga, što je i ona učinila sa njegovom majicom. Nastavili su sa time...

 Bilo je vreme za buđenje. Profesor Joko kucao je na vratima svake sobe, što su Moon Jin i Moon Jang čuli i uspaničeno oblačili odeću. Moon Jang: ,,Ne sme me videti ovde! Odmah će znati šta se dešava, moram nekako da izađem pre nego što ode u muški deo hodnik!"
Moon Jin: ,,Uđi u kupatilo, ja ću ga zamajavati dok ti izađeš. Budi spreman."

Prof. Joko (nakon što je otvorila): ,,Dobro jutro, da li je sve bilo u redu?" Moon Jin: ,,Pa, zapravo i nije- mislim da je veverica ušla kroz prozor!" Prof. Joko: ,,Veverica? Kako to?" Moon Jin: ,,Prozor je bio otvoren i mislim da je ušla i sakrila se pod krevetom. Plašim se veverica." Prof. Joko (nasmeja se): ,,Ti? Stvarno? One su tako umiljate i slatke!" Moon Jin: ,,Pa... to je neki strah iz detinjstva..." Prof. Joko (ulazi): ,,Daj da pogledam. (savija se ispod kreveta) Dođi veverice, izađi!"

 Moon Jin pokaza Moon Jang-u da izađe iz kupatila, što je ovaj odmah iskoristio i otišao. Prof.  Joko: ,,Nema veverice, ne brini. (primeti traku na komodi) Da li je ovo Moon Jang-ova traka?" Moon Jin: ,,Da, ovaj, pozajmila sam je da vidim kako mi stoji. (stavlja je na glavu) Ha, vidite, nije baš moj stil. (nervozno)" Prof. Joko (zamisli se): ,,...Možemo da napravimo neke trake sa logoom škole za sve! Hvala za ideju! (pođe ka vratima)" Moon Jin (usplahireno): ,,Naravno, naravno... nema na čemu, evo, odmah i ja dolazim dole." Ote joj se uzdah olakšanja što nije ništa posumnjao, pa se nadala da je Moon Jang uspeo da stigne do svoje sobe.

 Sreli su se u hodniku. Moon Jin (pruža traku): ,,Zaboravio si ovo kod mene. (smeh) Nemoj da se čudiš ako prof. Joko donese puno takvih sa logoom škole, ima fiks ideju." Moon Jang (smeh): ,,Šta bi ono sa vevericom?" Moon Jin: ,,Prvo mi je palo na pamet. (oboje prasnuše u smeh)"

-

 Vežbe su ovoga puta bile napolju. Džek je otvorenije pokazivao simpatije prema Lori, Lin San je bio stidljiviji po tom pitanju što Yo Lei nije bio problem, Rocky je najviše ćaskala sa Sun Jin, dok je između Moon Jin i Moon Jang-a bila ogromna privlačnost. Dogovorili su se da se ponovo nađu u vrtu večeras, negde malo dalje od škole.

 Čim je Lin San zaspao, Moon se iskrao iz sobe i pošao tamo. Moon Jin je čekala, odevena u laganu svilenu haljinu i sa trešnjinim cvetom u kosi. Moon Jang: ,,Došao sam, Jin. Muška energija Jang i ženska energija Jin su nepogrešiv spoj... Stvoreni jedno za drugo... Balans kosmosa i harmonija života." Moon Jin: ,,Juče, kao da je ceo svet bio zaustavljen u utopiji, kao da je energija lebdela okolo i davala mi snagu. Učini da se ponovo osetim tako." Moon Jang (otkopčava dugmad na njenoj haljini): ,,Osećao sam isto to juče, nikada u životu nisam osetio nešto takvo prema drugoj osobi. (nežno je ljubi, svilena haljina padne na travu) Hoću da to traje zauvek."

 Mesec u prvoj četvrti davao je blagi plavičasti odsjaj njihovim telima, a potok je izgledao kao da se stotine svitaca igraju po njemu. Kako je Mesec nestajao, tako su i oni znali da se moraju vratiti, no hteli su da još malo leže među opalim cvetovima trešnje, čiji miris je delovao omamljujuće. Jin i Jang. Savršenstvo. Kreatori univerzuma.

***

 Vreme je prolazilo i došlo je vreme za... ,,Jeeeeees! Idemo u Tokio! Biće strava!"- povika Rocky u putničkom kombiju. Lora: ,,Džek, idemo li u neku poslastičarnicu?" Džek (ljubi je u obraz): ,,Gde da nađemo slađu stvar od tebe?" Lin San (Yo Lei): ,,Da li hoćeš da idemo na neki J-pop koncert?" Yo Lei: ,,Naravno, to mi je omiljeni žanr muzike! Dugo ti je trebalo da me pitaš da idemo na sastanak, ali vredelo je. (osmeh)" Prof. Joko: ,,Samo da vas podsetim, Tokio je kao košnica i morate paziti da se ne izgubite!" Rocky: ,,Važi, nismo dečica, snaći ćemo se nekako. (smeh) Ne brinite, profesore."

 Smestili su se u hotel i svi momci su bili u jednoj sobi, Yo Lei i Rocky u drugoj a Moon i Sun Jin delile su treću sobu. Moon je znala da je sad pravo vreme da izađe iz tame i sazna, jednom za svagda, da li je to njena sestra ili ne. Do sada je, poput deteta koje vidi čudovišta u mraku, mislila da u Sun vidi odjek svoje prošlosti, nekog ko zastrašujuće liči i ima isto ime kao njena sestra, ali ko tvrdi da nema nikakve braće i sestara, ali više nije mogla tako, bilo je vreme da sunce pokaže istinu. Sve je izgledalo suludo.

 Noć. Sun spava čvrstim snom. Za razliku od nje, Moon Jin ne može da zaspi. Bilo bi lakše da može otići kod Moon Jang-a, ali bi se Sun mogla probuditi i prijaviti da je nema. Ne, to ne dolazi u obzir. Šta učiniti? Kako izvući informacije o Sun? Japan ima više od milijardu ljudi, velika je verovatnoća da se imena poklapaju, mongoloidni tip lica je standard, čak i frizura nije nešto neobično. Potreban joj je čvrst dokaz, nešto što će je uveriti da je Sun njena voljena sestra.

 Pre no što nestade iza solitera, mesec obasja sobu malenim zrakom, stvarajući svetlosni put ka Sun-inoj torbi, pa Moon priđe i rukom pođe ka njoj. ,,Ne, ne mogu joj preturati po stvarima. Nije kulturno."- pomisli, a onda pogleda Sun i ponovo pomisli: ,,Batali kulturu, moram da saznam da li je to ona..." U tašni je, pored stvari koje nisu bile toliko bitne, pronašla sliku. Veoma, veoma poznatu sliku...

 Dašak sunca probi se do Sun Jin-inog kreveta. Svanulo je. Sun se probudila i videla Moon kako drži sliku u ruci, a torba je bila širom otvorena! Sun: ,,Šta to radiš?! Hoćeš da mi ukradeš nešto ili samo preturaš? Zvaću prof.  Jokua! (polazi ka vratima)" Moon: ,,Ne! Stani! Ne želim ništa da ti ukradem, kunem se, samo sam htela da dokažem ono što sam znala od početka. Ko je ovo na slici?" Sun (uzima sliku): ,,Ovo levo sam ja, a ovo je... ne znam, možda neka moja drugarica. Ne sećam se tog perioda, godinama sam bila u komi, (Moon zaplače) drago mi je što sam imala bar neku drugaricu i nadam se da ću je ponovo videti jednog dana... Zašto plačeš?" Moon: ,,Slika je nastala nekoliko dana pre nego što si pala sa terase na gradilištu, poslednja slika pre kome, na njoj imaš sedam godina i to je poslednja slika na kojoj su sestre bliznakinje zajedno. Ta drugarica..." Sun: ,,...Ti znaš sve to?! To znači da si ti..." Moon: ,,Da. Tvoja sestra bliznakinja. Ja sam ova devojčica desno. Bila sam oteta pre tri godine i poslednje što su doktori rekli je da nećeš moći da se probudiš, zato nisam smela da verujem da si to ti..." Sun (pogleda ka ogledalu): ,,Tako ličimo... Oh, kako sam glupa!" Moon (grli je): ,,Nisi, šećerlemice." Sun: ,,Sećam se da si me tako zvala! To jesi ti! Sećam se... gradili su neki objekat u blizini, otišle smo da se igramo... ti si pošla po naše lutke u jednu prostoriju a ja sam se okliznula na žicu i pala dole... Ali, zašto roditelji ništa nisu rekli?" Moon: ,,Ne znam, ni meni to nije jasno! Promenili su broj telefona, probala sam da zovem nakon što sam pobegla od otmičara, nisam znala kako da se vratim kući sama. Ne razumem." Sun: ,,Jesu li te ti otmičari povredili?" Moon: ,,Nisu stigli, na vreme sam pobegla. Plašim se samo da me ponovo ne potraže. (pauza) Imaš li broj telefona od kuće?" Sun: ,,Naravno. (zapisuje) Ideš da ih zoveš?" Moon: ,,Da, moram da vidim šta se dešava i zašto ti nisu rekli istinu."

-

 Otišla je do prve telefonske govornice na ulici i pozvala broj. Moon: ,,Halo? Mogu li da razgovaram sa gospodinom ili gospođom Jin?" G-din Jin: ,,Ovde gospodin Jin, izvolite?" Moon: ,,Oče, to sam ja!" G-din Jin: ,,Sun, kćeri, ti si!" Moon: ,,Ne, oče, Moon je. (pauza sa druge strane) Halo? Oče?" G-din Jin: ,,Ti si nesreća. Ti si odvela sestru na to mesto, i sve dok nisi nestala ona je bila u komi. Kloni nas se, tvojoj sestri je bolje bez tebe." Moon (šokirano): ,,Ali... ja nisam..." G-din Jin: ,,Tvoja sestra je dobro i ne želimo da se vratiš, ti bi joj donela lošu sreću kao i prvi put. Kloni se nje i živi svoj život podalje od nas. Sunce je izvor života, Mesec će do kraja sveta samo reflektovati njegovu svetlost i nikada neće sam zasijati. Zbogom."

 Moon vrati slušalicu na mesto, spusti sa na pod govornice i briznu u plač. Moon Jang je prolazio i brzo došao do nje: ,,Hej, šta se dogodilo? Ko je smeo da povredi moju najsjajniju zvezdu na noćnom nebu?" Moon Jin: ,,Više im ne trebam... (kroz suze) Ne žele me!" Moon Jang (zagli je): ,,Meni si potrebna, uvek ćeš mi biti potrebna, a oni koji te odbace nisu ni svesni kakvo blago su odgurnuli od sebe. Bestraga im glava svima." Moon Jin: ,,Mesec... samo reflektuje svetlost, ne sija. Ja ne sijam. Ja sam tama. Tamu niko ne želi, svi hoće svetlost." Moon Jang: ,,Tama je odmor od svetla- niko ne može ostati na svetlu zauvek. Ti si potrebna, bez balansa svetla i tame harmonija ne postoji. Noć je odmor duše, bez tog odmora čovek ne funkcioniše normalno. Mesec uzima taman onoliko svetlosti sa koliko njegova lepota može doći do izražaja, uostalom, niko se nikad nije žalio na Mesec kao što se ljudi svakodnevno žale na Sunce. Hajde, idemo u hotel, neću dozvoliti da ti se nešto desi." Moon Jin (ustaje i zagrli ga): ,,Hvala ti."

 Vratila se u sobu, gde je Sun čekala vesti. Sun: ,,I, šta su rekli? Jesi li se čula sa njma?" Moon (pogleda je u oči): ,,Slušaj me: neću dozvoliti da te nešto povredi ponovo, štitiću te svojim životom. Ako ti se ikad nešto desi zbog mene, kunem ti se da će to biti poslednji dan mog života, ionako nikada sebi ne bih oprostila tako nešto." Sun (iznenađeno): ,,Zašto to govoriš? Šta ti sad pa to znači?" Moon: ,,Misle da sam ti ja donosila nesreću i da si pala zbog mene, kao i da je sve postalo bolje kada su me oteli." Sun (zapanjeno): ,,Oh, zaboga, to nije istina! Ne slušaj ih, uostalom, zajedno smo u školi mesecima i sve je u redu. (osmeh) Na kraju školovanja odlazimo zajedno kući i onda ćemo ponovo živeti srećno kao ranije, sve će biti u redu. Videće da su prenaglili." Moon (osmehnu se): ,,Da, želim da bude tako, da ponovo budemo srećna porodica. Jedva čekam taj dan."

 Meseci su prošli nakon toga, neke stvari su se izmenile. Rocky je ohrabrivala Yo Lei da prva prizna Lin San-u svoja osećanja, te su njih dvoje konačno mogli biti u pravoj vezi, Džek i Lora su već ugovorili gde će živeti nakon školovanja i počeli sa razmišljanjem o venčanju, sestre Jin su još uvek krile da su u srodstvu, želeći da to obelodane poslednjeg dana škole.

 Moon Jin i Moon Jang su sedeli na klupi. Moon Jang: ,,Za nekoliko meseci se obuka završava i ja... želeo sam da... postaneš moja supruga nakon toga." Moon Jin (iznenađeno): ,,Naravno! Biće mi veoma drago da se venčamo, s tim da još ima vremena." Moon Jang: ,,Znam da ima, samo hoću da polako planiramo. Bolje siguran nego tužan." Moon Jin: ,,Svakako, napravićemo otmeni događaj, ne sklapa se unija Jin i Jang porodice svaki dan. (smeh)" Moon Jang: ,,Biće to događaj kakav ljudi nisu u životu videli."

 Samo nekoliko meseci delilo je Moon i Sun od povratka kući i venčanja koje je bilo u planu, te su nestpljivo čekale kraj. Šteta samo što reč kraj nekad ima potpuno suprotno značenje od onog što mi želimo.

 Sun je vremenom, nakon što joj je kosa porasla, počela da liči na Moon, pa se dešavalo da ih ostali često pomešaju, što je uvek bilo pomalo zabavno i nije ljutilo ni jednu, ni drugu.

 Čas narodne medicine; Profesorka Mijako: ,,Morate znati kako pravilno dozirati lek- ova biljka, na primer, ima sok čije su tri kapi dovoljne da ublaže duševni nemir, ali zato deset kapi može izazvati prestanak disanja, čak i smrt!" Rocky: ,,To nam govorite da bismo ,smaknuli' nekog? (smeh)" Prof. Mijako: ,,Nikako, već da nikada ne preterate sa dozom kada lečite nekog. Ili sebe. Ovde, u riznici biljaka, imate sve biljke o kojima govorimo na času, koristite ih po propisanim pravilima." Lin San: ,,A ovo ljubičasto, da li je i taj cvet otrovan?" Prof. Mijako: ,,Uh, taj je veoma otrovan, mi koristimo tinkturu od korena, ali seme je otrovno, baš kao i cvet. Deluje tako što uspava osobu i, u roku od 2-3 sata, njoj više nema pomoći. (pauza) E pa, dragi moji, na sledećem času učim vas da napravite melem za istegnute i bolne mišiće." Lora: ,,Jao, jedva čekam, ponekad jedva hodam posle treninga!" Yo Lei: ,,Ovi meseci su znali da budu i teški, ali smo sve bliže tome da postanemo majstori borilačkih veština!" Džek: ,,Da,tako smo blizu... brojimo nedelje do kraja. Biće mi baš žao kad se završi." Svi uglas: ,,I nama." Lin San: ,,Jao, ljudi, hajde da se ne raspekmezimo, još ćemo mi guliti ove klupe! (svi prasnu u smeh i polako izlaze napolje na ručak)"

 Moon Jin-ini kidnaperi su pronašli njenu lokaciju, te je bilo samo pitanje vremena kada će učiniti nešto. Imali su u planu da je ubiju kako ih ne bi prijavila policiji.

 Vrt je bio prelepo osvetljen i osećao se miris cvetova trešnje. Moon Jin i Moon Jang su se dogovorili da se nađu u vrtu. Videvši devojku crne vezane kose hteo je da je iznenadi poljupcem, te potrča za njom i, misleći da je to njegova voljena, poljubi je... Moon Jin (dolazi,zaneme): ,,Moon Jang, šta to radiš, zašto si poljubio nju?" Moon Jang (šokirano): ,,Sun? Dođavola, žao mi je! Hteo sam da iznenadim Moon, ali... Tako ličite, nisam hteo da se ovo desi... Žao mi je, obema se najponiznije izvinjavam." Sun Jin: ,,Ne, ja sam kriva, nije trebalo da izlazim napolje sada... (brizne u plač)  Izvinite, žao mi je... (potrča ka kapiji škole)" Moon (polaze za njom): ,,Stani, nisi ti ništa uradila, ne ljutim se, dođi ovamo!"

 Sun Jin je izašla iz dvorišta škole, ne sluteći da je na nišanu, a zatim poče pucnjava. Pogođena je sa nekoliko hitaca, što ju je vrlo brzo usmrtilo.

Kidnaperi su mislili da je to Moon Jin, te su brzo pobegli bez traga, ne bi li sačuvali svoj identitet i bili uhvaćeni. Moon Jin teškim korakom dođe do umiruće Sun, kleknu i zagrli je, a onda kroz suze reče: ,,Stradala si zbog mene... Oni koji su me oteli su hteli ubiti mene, a ne tebe... Ti meci su bili namenjeni meni, ti nisi imala veze sa ovim! Šećerlemice, probudi se! Sestrice, sestrice, rekle smo da ćemo se vratiti kući da ponovo budemo zajedno, kao nekada, a sada se ovo desilo... ZAŠTO?!!!" Moon Jang (u šoku): ,,Sun je... tvoja sestra?! Oh Bože... možda bi bilo pametnije da zovem pomoć, trčaću koliko me noge nose!"

 Školski doktor je mogao da konstantuje smrt.

 Dok su ostali drugovi i drugarice odavali poštu Sun, Moon Jin je otišla do riznice biljaka. Gledala je okolo, tražeći nešto, a onda primeti cveće koje su pominjali na času od pre nekoliko nedelja. Ljubičasti cvetovi već su sklopili svoje otrovne latice i utonuli u san, što nije sprečilo Moon da ih ubere i sakrije ispod kimona. Pri izlazu iz prostorije uze i bočicu kapi za spavanje.

 Prof. Mijako: ,,Uzela si neki lek?" Moon Jin (pokaže bočicu): ,,Da, ovo. (sve vreme pogubljeno)  Pomoći će mi da zaspim." Prof. Mijako: ,,Idi ti odmori, Moon Jang nam je sve rekao, sigurno si skrhana od bola. To nisu jake kapi, ali nemoj da preteruješ. Žao mi je, primi moje saučešće." Moon Jin: ,,Hvala. Idem ja sada. (odlazi u sobu)"

 Nakon desetak minuta pisanja, Moon Jin leže u postelju i zaspa.

 Jutro. Moon Jang ulazi da obiđe Moon Jin, polako je dozivajući. Videći nešto na papiru, odluči da pročita šta piše:

 ,,Moja sestra bliznakinja je poginula zbog mene, ta činjenica mi slama srce i ne mogu to podneti. Naša srca su bila dva srca koja su kucala kao jedno, a čovek ne može živeti normalno sa pola srca. Kada je nju nešto bolelo, to je kao da je bolelo i mene, kada je ona bila tužna ni ja nisam mogla da se smejem, kada nema nje neće biti ni mene.... Nemojte ovo nazvati samoubistvom, učinila sam ono što sam morala učiniti..."

 Moon Jang ispusti pismo na pod i poče dozivati njeno ime na sav glas, ali se ona nije budila. U rukama je držala ostatke ljubičastog cveća bez latica i praznu bočicu leka koji je uzela iz riznice, a njeno telo je izgubilo boju i postalo je hladno. Bilo je prekasno da je spasu.

 Sestre Jin su sahranjene u prelepom vrtu škole. Moon Jang je bio neutešan, jedva je preživeo gubitak svoje voljene.

 Svi ostali učenici su završili školu i insistirali su da se ispred škole naprave statue u obliku Sunca i Meseca u sećanje na sestre Jin. Zahtev je prihvaćen, pa su, za nekoliko meseci, prelepe statue Sunca i Meseca krasile isto tako prelep vrt. Škola za borilačke veštine je privukla više učenika zbog ove priče.

 Nekoliko godina kasnije Yo Lei i Lin San su se venčali, a nešto ranije i Džek i Lora. Rocky je u svojoj zemlji delila znanje i učila mlade naraštaje drevnom veštinom borbe, ali je često posećivala staru školu.

 Moon Jang je poslednji put viđen na pomenu sestara Jin, a zatim mu se izgubio svaki trag. Neki ljudi tvrde da su ga videli na autoputu, blizu mosta, potpuno pogubljenog, kako ide na sred puta ne primećujući vozila oko sebe. Da li su se to ponovo sreli Jin i Jang negde u svemiru?...

The End
Suzana Ristić Suza
original je poslednja priča u ,,Zbirci kratkih priča" (jesen 2011-te), nova verzija završena 27.6.2018.god u 18:40 h
-----------------------------------