Umetnici žive zauvek: Večnost (2024)
-------------------------
17.06.2024 god
Još jedno naizgled obično jutro, sunce je već odavno obasjalo nebo i momci iz benda "Plava Tvrđava" su već pošli svojim putem. Dok je Rejdan sedeo sa Šejdom na terasi i uživao u miru, bez gradske buke, Hejl je vozio svoj automobil do Altonove i Sejdžine kuće. Tek što se parkirao stigao je i Adrijan, blago uznemiren.
Adrijan (priđe): ,,Zdravo, čika Hejle, kako si trenutno?" Hejl (klimnu glavom): ,,Trenutno mi je dobro. (vadi jaknu iz torbe) Tvoj tata je zaboravio jaknu juče u prostoriji za vežbanje, slučajno sam je primetio na čiviluku pa sam je poneo da je donesem u toku dana. Ne liči na njega da zaboravi stvari, ali mogu da razumem da se i to dešava. (primeti njegovu nervozu) Šta te je iznerviralo?" Adrijan: ,,Zvao sam ih nekoliko puta i niko se ne javlja, samo hoću da se uverim da li je sve u redu. (polazi ka unutra) Hajde, uđi i ti. (Hejl polazi) Zabrinem se kada se ne jave, naročito jer je tata bolestan - možda su otišli do bolnice, a da mi nisu rekli. (proverava sobu po sobu nakon što su ušli) Mama, tata, jeste li kući? (polazi prema spavaćoj sobi)"
Hejl na stolu u hodniku primeti papir na kome je nešto bilo ispisano Sejdžinim rukopisom, te uze da pročita dok je Adrijan otišao do sobe. Već posle nekoliko redova mu je bilo jasno za šta su "instrukcije" o kojima je Sejdž pisala, te preblede i oseti težak osećaj u grudima, brzo krenuvši ka Adrijanu.
Adrijan (izlazi iz sobe, tiho se obrati Hejlu): ,,Spavaju, neću da ih budim. Zaspali su zagrljeni, sačekaću da se probude pa ću poći." Hejl (zadrhta i pruži mu papir, a zatim zajedno ulaze u spavaću sobu): ,,Ako već nije kasno... (priđe krevetu) Jesi li im proverio puls?" Adrijan (uspaniči se): ,,Ne... Misliš da su...?!"
Hejl ponovo preblede nakon što htede da im proveri puls, a zatim se spusti se na pod, teško dišući. ,,Ne... Ne! Prokletstvo! Šta ste to uradili, za ime sveta?! (udari rukom o noćni stočić) Tela su im hladna, nastupila je mrtvačka ukočenost. (ustaje i zagrli Adrijana) Žao mi je, sinko, napustili su nas. (zaplače)" Adrijan (sa nevericom): ,,Ali... Kako?! (pogleda u roditelje) Mama, tata, nemoguće je da ste zajedno otišli! (čita pismo) Mora da ima nekog odgovora kako se ovo desilo, kako su mogli zajedno da preminu istog dana... (čita rečenicu pri sredini pisma) Uzrok smrti - tableta cijanida. (pogleda u Hejla) Odkud im cijanid, kog đavola?!" Hejl (teško uzdahnu): ,,Sejdž je pre tridesetak godina pokušala da se ubije cijanidom, izgleda da su ga opet nabavili... (pogleda u beživotna tela Altona i Sejdž) Zar da ovako odete?! (uhvati se za glavu) Dođavola!" Adrijan (zaplače pored njihovih tela): ,,Znam da je tata bio bolestan, nadao sam se da će mama poživeti makar i sa demencijom, makar me se i ne sećala... Počeo sam da pripremam sve da ima negovateljicu uz sebe dvadeset-četiri sata dnevno, tražio sam nekoga preko oglasa da pripomaže kada ja nisam tu... Mislila je da bi me opteretila, verovatno je zato ovo uradila. (tresnu rukom o krevet) Pripremali su me na ovo, ali ipak previše boli! (ponovo briznu u plač) Izgubio sam dve osobe koje sam oduvek voleo u jednom danu! Neka ide sve dođavola!" Hejl (obrisa suze i pomogne mu da ustane): ,,Hajde da izađemo u hodnik, ja ću ti pomoći oko svega. Kasnije ću zvati Šejda i Rejdana, ali prvo moramo da zovemo mrtvozornike da potvrde smrt. S obzirom da je u pitanju samoubistvo, možda će morati da se obavi i obdukcija, ali to je na njima da vide šta dalje. (zagrli Adrijana) Tu smo za tebe, učinićemo sve što možemo da organizujemo sahranu." Adrijan (polako se pribere, izlaze iz sobe): ,,Vidiš da su se i za to već postarali, nabavili su skoro sve - kako nisam ništa primetio?!" Hejl: ,,Nisi ni mogao, niko od nas nije znao gde idu proteklih nedelja. (hvata se za glavu) Iako ne znam ni gde mi je glava, moram da ostanem pribran i pomognem ti oko svega, moramo dosta stvari da završimo u toku dana. Ti sedi i pokušaj da dođeš k' sebi koliko je moguće, dovešću mrtvozornike." Adrijan (klimnu glavom): ,,Pokušaću da se pokupim koliko mogu, moram da obavestim sestru i tetku, a onda i još neke bliže ljude. Ti pozovi čika Šejda i tata Rejdana, zahvalan sam ti što si ovde uz mene." Hejl (potapša ga po ramenu): ,,Ne moraš da mi zahvaljuješ, mi smo svi jedni uz druge bez obzira na sve. Znam da bi i Sejdž i Alton bili tu za moju decu da se meni nešto desilo, ali su okolnosti ovakve, nažalost. (teško izdahnu i krenu) Brzo se vraćam. (izlazi)"
Mrtvozornici su došli i potvrdili njihovu smrt, a u međuvremenu je došlo i nekoliko bližih komšija, kao i Jana. Hejl je pozvao Rejdana i Šejda, te su i oni došli u roku od pola sata. Rejdan je parkirao automobil u dvorištu i brzo izašao iz auta, rekavši Šejdu da ne žuri, a zatim dođe do Hejla koji ih je čekao u dvorištu. Rejdan (zaplaka i zagrli Hejla): ,,Znao sam da ovo može da se desi, ali nisam ni sumnjao da će to biti ovako brzo... Juče su bili odlično raspoloženi, kako smo mogli da znamo da je to takozvano "poboljšanje pre smrti"?! Dođavola sa svime, trebalo je da znam, to je bitan simptom kod potencijalnih samoubica." Hejl (teško izdahnu): ,,Nisi ni mogao da znaš, a još manje da učiniš išta... (spusti glavu) Odneli su njihova tela na obdukciju, Sejdž je napisala u instrukcijama da je uzrok smrti tableta cijanida i žele da potvrde." Šejd (dolazi do njih): ,,Kada i gde su ih nabavili? Trebalo bi da se pogleda istorija pretrage i da se nađe gde su ih kupili." Hejl: ,,Ko zna, možda su ih nabavili još odavno, možda ih nisu sada kupili. Znajući njih dvoje, ne bi me čudilo da su ih sve vreme nosili u onih medaljonima oko vrata, možda ih već deset godina nose sa sobom a da mi nismo ni sumnjali. U svakom slučaju nismo mogli ništa." Rejdan (uznemiri se): ,,Znaš, moguće je da su stvarno imali tabletu u medaljonu, uvek bi se uzvrpoljili kada se pomenu te ogrlice! Kakva je slučajnost da baš juče pričamo o njima, a danas se desi ovo! Da sam znao, strgao bih te ogrlice i sada bi još uvek bili živi!" Šejd (smiruje ga): ,,Polako, Redi, to je samo teorija, možda cijanid nije ni bio u tim medaljonima. Gde god da je bio, sada je ionako kasno, izgubili smo ih. (pogleda okolo) Gde je Adrijan, kako mu je?" Hejl (izdahnu): ,,Unutra je, veoma mu je teško. Jana je sa njim, došli su skoro svi naši da budu uz njega. Ketrin će doći u toku dana, moramo da sredimo oko umrlica i da pozovemo radnju za pogrebnu opremu i spomenik, Alton i Sejdž su već sve rezervisali. Kupili su čak i hranu i piće za posluženje. (izdahnu)" Šejd (širom otvori oči): ,,Čekaj, i nikome u pogrebnoj opremi nije bilo sumnjivo što rezervišu za dve osobe?" Rejdan (potapša ga po ramenu): ,,U našim godinama nije ni to neobično, a i oboje su bili bolesni... (polaze ka unutra) Ne možemo da svalimo krivicu ni na koga, ceo grad zna da je Altonu bilo ostalo još nekoliko meseci života i da se Sejdž sve više gubila, nisu ti ljudi krivi, a nismo ni mi... (izdahnu) Ipak bih više voleo da nisu otišli ovako odjednom, i to zajedno... Još ne mogu da verujem šta se desilo." Hejl (suznih očiju): ,,Ni ja, ali nas trojica moramo da budemo što pribraniji i da se nađemo Adrijanu i Ketrin, izgubili su oba roditelja u jednom danu. Iako su već odrasle osobe, ipak su još uvek mladi, bićemo uz njih." Šejd (klimnu glavom i obrisa suze): ,,Idemo unutra, sredićemo jedno po jedno u toku dana."
Uveče se ispred kuće parkirao još jedan automobil; Ketrin, Dijana i Valentina su stigle nakon dužeg puta, Adrijan dočekuje sestru na kapiji. Ketrin (prilazi bratu, besno): ,,Kako nisi ništa primetio?!" Valentina (stavlja joj ruku na rame): ,,Ketrin, šta sam ti rekla? To nije njegova krivica, on je već dve godine stalno uz njih i ne možeš kriviti brata za to što se desilo." Adrijan (očiju punih suza): ,,Koliko sam video iz njihove istorije poziva, sa tobom su pričali pre smrti - kako bi bilo da ja krivim tebe? Znam da si slomljena zbog ovoga, i ja sam, ali ne smemo da krivimo jedno drugo, niti nekog trećeg. (zagrli je) Ne smemo da puknemo, ostali smo samo ti i ja i moramo da budemo složni." Ketrin (zaplaka i jače ga zagrli): ,,Znam, ali... Zašto su se zajedno ubili? Zašto su otišli ovako odjednom, i to oboje?!" Adrijan: ,,Toliko su voleli jedno drugo da su čak i želeli da umru zajedno, nisu mogli jedno bez drugog. (stavi ruke na njena ramena i pogleda je u oči) Tati je bilo mnogo loše i ona više nije mogla da podnese da gleda kako se muči, čak mu ni morfijum nije pomogao na kraju. On se ubio zbog bolesti, ona zbog toga što nije mogla da podnese život bez njega. (izdahnu i blago se nasmeši) U toku dana su došli vlasnik pogrebne radnje i čovek koji im je napravio spomenik, rekli su kako su njih dvoje bili veoma raspoloženi kada su bili kod njih, kako su zaljubljeno i sa osmehom na licu gledali jedno u drugo i kako su držali jedno drugo za ruku... Pričali su im o nama, kako su ponosni na nas zbog onoga što smo postali, pričali su im o tome kako se ne boje smrti jer znaju da su svetu podarili dva inteligentna bića, kako veruju u nas i znaju da smo sposobni za mnogo više, Ne znam, to me je nekako smirilo i ohrabrilo, neću da ikada izneverim to poverenje." Ketrin (briše suze): ,,Videćeš, uspećemo i više i učinićemo ih još ponosnijim. Za sada imamo da im priredimo dostojanstven ispraćaj, pa ćemo videti šta ćemo dalje. (gleda okolo) Jesu li i ostali tu?" Adrijan (klimnu glavom): ,,Da, unutra su. Sahrana će se obaviti prekosutra, procedura je takva da mora da se uradi obdukcija, a mi ćemo za to vreme obavestiti i dalju rodbinu. Tata Rejdan, Šejd i Hejl će obavestiti fanove benda preko društvenih mreža, jeste da nikome od nas nije do objavljivanja ičega ali bi bio red da obavestimo ljude." Valentina (gleda niz ulicu): ,,Šta ćemo sa novinarima? Želeće da znaju što više detalja." Ketrin: ,,Sada se nećemo baviti njima, smučilo mi se njihovo uplitanje čak i u tragične događaje. Znam da su bili bitan faktor za popularnost benda, ali mi kao porodica ne možemo da im trenutno dajemo izjave. Objavićemo vest i to je dosta od nas." Adrijan (klimnu glavom): ,,Završićemo to kasnije, prvo se odmorite od puta. (ulaze unutra)"
Sejdž i Alton su sahranjeni dan nakon obdukcije, uz prisustvo rodbine, prijatelja i fanova benda. Na njihovom grobu bilo je pregršt plavog, ljubičastog i ružičastog cveća, sahranjeni su jedno pored drugog u kovčezima i opremi koje su zajedno odabrali. Novinari su, uprkos tome što su ih njihovi bližnji zamolili da ih ostave na miru u ovakvom trenutku, ipak pokušavali da naprave što više fotografija i zapišu što više beleški. Hejl je umalo udario jednog napadnog novinara, Rejdan i Šejd su ga jedva smirili da ne stvori sebi još jedan problem, s obzirom da ni njegovo zdravstveno stanje nije bilo baš najbolje.
Adrijan je sedeo u svojoj nekadašnjoj sobi i prelistavao je albume sa slikama, Ketrin je ušla u sobu i sela do njega. Adrijan (pogleda u nju): ,,Ne možeš da spavaš?" Ketrin (odmahnu glavom): ,,Ne. Dijana i tetka spavaju, meni nešto nije do spavanja. (stavi ruku na njegovo rame) Odmori ako možeš, mnogo smo iscrpli snage za ova dva dana. (gleda okolo) Ne mogu da verujem da ih više nema, kuća je tako prazna bez njih. Volela sam kada je tata svirao a mama pevala uz njega, bilo je to kao privatni koncert u kome smo mogli da uživamo samo mi. Nedostajaće mi kada puste muziku, ponekad čak i plešu uz nju, nedostajaće mi njihova energija, njihovi glasovi. (pogleda u album) Sećam se ovog putovanja, išli smo našim ranijim automobilom, mislim da sam tad bila drugi ili treći razred." Adrijan: ,,Da, ja sam bio u višim razredima osnovne škole. (nasmeja se) Sećaš li se kada smo svi zajedno išli u nacionalni park, kada smo videli košutu sa lanetom i još neke životinje? Kako si se bila uplašila od onog guštera... (prasne u smeh) Još se sećam kako si vrištala!" Ketrin (nasmeje se): ,,Prošao mi je preko noge, mislila sam da je zmija! (osmeh) Tata me je smirio i osećala sam se sigurnije, i on i mama su nas uvek tešili i smirivali, često su udovoljavali našim dečijim hirovima. Dobro, nismo ni mi bili zahtevna deca, ali se videlo da uživaju da nas usrećuju. (oči joj se napune suzama) Volela sam kada negde idemo svi zajedno, bilo u prirodu, bilo na vašar ili neku manifestaciju, kao da su želeli da vidimo što više i da upoznamo što više različitih stvari na ovom svetu." Adrijan: ,,I ja volim te momente, to su mi najdraže uspomene. Želim da i moja deca imaju što više takvih uspomena, da se jednoga dana sećaju takvih stvari kada Jana i ja ne budemo više sa njima. Potrudiću se da znaju što više o babi i dedi, želim da sva naša deca znaju priču o bendu "Plava Tvrđava" i našim roditeljima, to je priča vredna pričanja." Ketrin (nasmeši se i klimnu glavom): ,,Naravno, čuvaćemo tu priču od zaborava što je duže moguće."
Dani su prolazili i ubrzo je održan i četrdesetodnevni pomen. Na pomenu se pojavi nepoznati čovek, ali sa crtama lica vrlo sličnim Sejdžinim, Šejd mu priđe i započne razgovor. Šejd (pogleda u čoveka): ,,Poznavali ste ih?" Čovek: ,,Znao sam Sejdž iz viđenja... Samo smo jednom komunicirali preko poruka. Nisam čuo za njenu smrt sve do skoro, pa sam razmišljao da li da dođem bar na četrdesetodnevni pomen. (izdahnu) Iako smo odrastali u različitim porodicama i nikada nismo razgovarali uživo, smatrao sam da je neprikladno da ne dođem, ipak sam joj najbliži brat ako gledamo krvno srodstvo." Šejd (iznenadi se): ,,Ti si njen polubrat po majci! Sejdž nam je pričala o tome, majka je htela da te zadrži, imala je podršku i ostalih ukućana, ali baba je sredila oko usvajanja... Sejdž je rekla kako se nadala da ćete jednog dana postati bliski, ali da je vremenom ta nada nestala i nije htela da ti se meša u život. Kako si saznao za ovo?" Sejdžin brat: ,,Pročitao sam na vestima, mediji su baš dosta pisali o tome. Pročitao sam da su se ona i suprug ubili, priznajem da mi nije bilo svejedno iako je nisam lično poznavao." Šejd (klimnu glavom): ,,Znaš kako kažu - krv nije voda. (pogleda u spomenik) Da, to su naši gotik Romeo i Julija; proveli su trideset godina zajedno u ljubavi kakvu neki mogu samo da sanjaju, ali se našem Altiju vratio rak jetre i bilo je pitanje vremena kada će umreti. On je bio spreman da umre za nju, a i ona nije mogla da živi bez njega, pa su otišli zajedno. (pokazuje ka Ketrin i Adrijanu) Ono su im sin i ćerka, a ona dva deteta unuci od sina. Ne brini, imali su ispunjen život, jedino nam je svima teško što su okolnosti bile ovakve, želeli smo da još nastupamo zajedno i da uživamo u starosti, ali nije nam se dalo." Sejdžin brat: ,,Žao mi je zbog toga, pročitao sam da je u poslednje vreme imala i sve više problema sa demencijom i da ni ona ne bi mogla još dugo da živi... (izdahnu) Šteta što je ispalo ovako, neke stvari u životu ne možemo da kontrolišemo."
Nekoliko dana kasnije su članovi benda "Lynx Moon", tj. benda njihove dece, sedeli u svojim prostorijama za vežbanje i dogovarali se šta će dalje. Lav (izdahnu): ,,S obzirom na trenutne okolnosti, bilo bi pametno da odložimo ili otkažemo turneju..." Adrijan (odmahnu glavom): ,,Ne. Nastavljamo sa pripremama kao i pre njihove smrti. Uostalom, Lorijan je trudna i neću da je opterećujemo u kasnijem stadijumu trudnoće, završićemo turneju kada smo je i zakazali." Koner (iznenadi se): ,,Zar ćeš moći da nastupaš posle svega?" Adrijan (klimnu glavom): ,,Imao sam razgovor sa majkom pre smrti - pričala mi je kako se dešavalo da joj se psihičko stanje pogorša ali da nije dolazilo u obzir da prekidaju ili odlože koncert, u takvim trenucima se slamala iznutra ali je ipak davala sve od sebe da se to što manje oseti u pevanju. Čak, štaviše, ponekad joj je pevanje i pomagalo da joj bude bolje, davalo joj je snage da nastavi jer je želela da ne izneveri publiku i da uspešno završi sve koncerte. Tako ću i ja - iako me duša boli, pevaću za tu publiku koja nas podržava sve ove godine, nećemo ih izneveriti." Jana (zagrli ga i nežno poljubi): ,,Bićemo ti podrška, iako znam da sada prolaziš kroz veoma težak period. (pogleda u Lorijan) A ti, jesi li sigurna da možeš da nastupaš?" Lorijan (klimnu glavom): ,,Mogu za sad, predpostavljam da za neki mesec neću moći. (Koner se nasmeši i stavi ruku na njen stomak, ona ga poljubi u obraz) Jedva čekam da vidim da li će beba biti lepa na Konera ili na mene. (smeh)" Koner (nasmeje se): ,,Neka liči na bilo koga od nas dvoje, samo da sve bude u redu. (poljubi je)" Lav (nasmeši se): ,,I ja jedva čekam da postanem ujak, a možda ću u budućnosti i ja biti otac... Pa onda ovi mlađi dolaze na red. (smeh)" Jana (nasmeši se): ,,Oni su još mladi, ne moraju da žure. Ipak se prvo ti oženi, a oni imaju još vremena." Adrijan (klimnu glavom): ,,Tako je. Završićemo turneju, pa ćemo se posle posvetiti i našim životima, moramo da uskladimo i ne smemo da zanemarimo ni porodicu, ni svoje potrebe, ni život. Karijera je samo jedan deo naših života, ali je ono kod kuće ipak najbitnije. (nasmeši se i poljubi Janu u obraz)"
Rejdan je sedeo sam u bivšim prostorijama za vežbanje i ispijao je vino u tišini. Hejl dolazi kod njega i seda nasuprot njega. Hejl (zabrinuto): ,,Koliko si popio?" Rejdan (spušta čašu na stočić): ,,Ne brini, nisam pijan, znam za meru. (izdahnu) Kako si znao da sam ovde?" Hejl: ,,Bio si ovde i prošle nedelje, i preprošle... Znam da ti je teško da preboliš, zato sam i došao da ne budeš sam. Šejd i ja smo naizgled jači, iako smo slomljeni iznutra, ali kod tebe je veoma primetno i spolja. Brinem se za tebe, počećeš da propadaš ako se ovo nastavi." Rejdan (odmahnu rukom): ,,Neću da propadnem, dobro sam... (oči mu se napune suzama) Neka ide sve dođavola, nisam dobro! Ne mogu da podnesem činjenicu da je sve gotovo, da je kraj benda, karijere, da nema više Altija, da nema više Sejdž... Hoću da se ponovo svo petoro okupimo ovde, da komponujemo i snimamo pesme, da sedimo za ovim stolom i razgovaramo kao ranije... (zaplače) Ako starost znači gledanje kako ostali članovi umiru pre mene, onda mi je bolje i da ne živim toliko dugo." Hejl (trgnu se): ,,Redi, ne pričaj takve stvari, molim te! (zagrli ga) Sve u svoje vreme, mi tu ne možemo ništa učiniti. (zaustavlja suze) Sada moramo da mislimo i na porodicu - imate i zajedničke unuke koji su već izgubili jednog babu i dedu u istom danu, ne moraju da izgube i tebe. (potapša ga po leđima) Uostalom, ni Sejdž ni Alti ne bi želeli da toliko patiš, Sejdž se i ubila zbog toga da ne bi bila opterećenje Adrijanu, bilo bi joj teško da te vidi u ovakvom stanju." Rejdan: ,,Nema opravdanja za nju - Alton je trebalo da pusti da stvari idu svojim tokom, možda bi poživeo bar još nekoliko meseci, a Sejdž je mogla da živi bar još nekoliko godina! Zašto svi opravdavate njihov postupak, kada ovo uopšte nije bilo u redu?! Dokle ćete da pričate da im je bolje ovako? (ustane i hoda po prostoriji) Kome je bolje? Ketrin i Adrijanu koji su ostali bez oba roditelja odjednom, nama, njima samima koje smo sahranili pre neku nedelju - kome je prokleto bolje?! Zar smo sve ove godine pazili na Sejdž da bi se ubila sada na kraju, i to nama pred nosom? I stalno pričate da nismo ništa mogli da učinimo, a znali smo da se ovo može desiti..." Hejl (ustaje, priđe mu i stavi ruke na njegova ramena): ,,Redi, ti znaš da nije bilo šanse - niko ne opravdava njihovo samoubistvo, verovatno ni sami nisu želeli da se ubiju, ali nam ne bi vredelo ni da smo znali da će to uraditi istog dana! Redi, prihvati činjenicu - izgubili bismo ih u svakom slučaju. Znam da se u tebi smenjuju bes i očaj, znam koliko si bio blizak sa Sejdž, a i sa Altijem, ali znaš koliko su bili vezani jedno za drugo." Rejdan (besno): ,,Znači, da se Oliviji ili meni nešto desi, imamo pravo da se ubijemo? Da si posle turneje preminuo od infarkta, onda bi bio red da se i Merjan ubije za tobom, tako? Nema veze što nisu sva deca još postala odrasla, bitno je da ostanemo zajedno do kraja!" Hejl (jače stegne ruke na njegovim ramenima): ,,Rejdane, preteruješ... Shvati da Sejdž nikada ne bi prihvatila da neko drugi brine o njoj čak i za osnovne potrebe; tačno je da se ubila i zbog Altona, ni on više nije mogao da izdrži tegobe zbog bolesti, ali znajući nju najviše je to uradila upravo zbog svoje dece, ali i zbog svog dostojanstva, znala je kakav je život čeka ako nastavi da živi. Zato ti i kažem da nismo mogli ništa. (izdahnu) Vidi, da i ja znam da me čeka takva starost i da više uopšte ne bih mogao da funkcionišem posle nekog vremena, kupio bih metak i pištolj i ubio bih se kao Ernest Hemigvej, ozbiljno ti kažem. Ti znaš da ja nisam sklon samoubilačkim mislima, niti podržavam što se ovo ovako desilo, ali razumem njenu logiku ovog puta. Iako shvatam da je teško živeti sa depresijom i da je jedva uspela da se izbori sa time, mnogo bi mi više bilo krivo da su se njih dvoje ubili u mladosti, propustili bi sve te divne trenutke koje su proživeli, ovako sam zahvalan što smo proveli još trideset godina sa njima. (Rejdan zaplače, Hejl ga zagrli) Uzmi koliko god vremena ti je potrebno da zaceliš, ali brini o sebi. Ne moramo da izgubimo i tebe." Rejdan (klimnu glavom i obrisa suze): ,,Znam. Paziću se, obećavam."
U međuvremenu je i "Lynx Moon" otišao na turneju, mlađa deca su se ponovo vratila u škole i fakultete, dok su preostali članovi benda "Plava Tvrđava" i njihove supruge provodili dosta vremena zajedno kao i do sada, pokušavajući da se naviknu na odsustvo Altona i Sejdž.
Jesenje veče; Ketrin stoji na terasi stana, Dijana dolazi do nje. Dijana (poljubi je): ,,Što si toliko zamišljena? Da li je sve bilo u redu na poslu?" Ketrin (klimnu glavom): ,,Jeste, nego me je uhvatila neka nostalgija za kućom. Ne ide mi loše ni na poslu, ali nekako... Pitam sebe zašto smo morale da odemo toliko daleko, nije nam loše ovde, ali mi nedostaje naš rodni grad... Ponekad bih otišla nazad, ali i ti imaš posao ovde i dobro ti ide, tako da se nadam da će taj osećaj nostalgije prestati i da će mi ta ideja izaći iz glave." Dijana: ,,Zapravo... Šef kompanije želi da proširi posao u našoj zemlji i želi da stavi mene da budem glavna tamo; još uvek nisam pristala jer sam htela prvo tebi da kažem, ali ako želiš da se vratimo..." Ketrin (nasmeši se i klimnu glavom): ,,To je ponuda koju svakako ne bi trebalo da odbiješ! (zagrli je) Idemo onda nazad... Vraćamo se kući. (osmeh)" Dijana: ,,Šta ćeš ti sa svojim poslom?" Ketrin (stavi ruku na njeno rame): ,,Ne brini, snaći ću se i tamo. Ugovor mi ističe za mesec dana, tek tad možemo da krenemo - da li bi to mogao da bude problem?" Dijana (nasmeši se): ,,Ne, nikakav problem... (udahnu) Onda smo odlučile - za mesec dana idemo kući. (osmeh) Spremićemo sve papire i šta god da je potrebno za to vreme."
U toku narednih meseci su se Ketrin i Dijana vratile nazad u rodni grad, a i starija deca su se vratila sa turneje i uzela period pauze od benda. Bilo je pitanje vremena kada će se Lorijan poroditi, te nisu hteli da je opterete u tom periodu.
Svi su se okupili kod Šejda i Rejdana u selu, uživajući u prvim toplim prolećnim danima. Fredi donese loptu na travnjak, pozvavši ostale ka sebi. Fredi (nasmeja se): ,,Ovoga puta će vas naš tim razbiti!" Anita (smeh): ,,Nemate šanse. Hajde, biraj ekipu, ali neće ti pomoći koga god da izabereš." Fredi: "Džeremi je u mom timu." Kristofer: ,,Ja sam u njenom. (pogleda u Anitu i nasmeši se)" Džeremi (smeh): ,,Naravno, taman posla da nisi kod svoje devojke u timu." Fredi' ,,Vi uzmite Austina, on je smotan za fudbal." Austin: ,,Hej, nisam ja smotan... Ali dobro, stvarno loše igram. (zamisli se) Koga još da nađemo da igra sa nama?" Lav (dobacuje iz daljine): ,,Da li vam trebaju igrači? Nas trojica možemo da igramo sa vama!" Fredi: ,,Može! (Koner, Lav i Adrijan dolaze) Još jedan ide za Anitin tim, dva idu u moj tim, pa birajte ko će gde." Lav: ,,Ja ću u Anitinom timu, vas dvoje kod Fredija." Adrijan (klimnu glavom i nasmeje se): ,,Može. (Austinu) Ne brini, i ja sam smotan za fudbal, taman pravim balans i ovde." Austin (smeh): ,,Tako će igra biti više fer. U redu, idemo onda na svoje pozicije."
Šejd, Rejdan i Hejl su pravili roštilj nedaleko od njih, povremeno pogledavši prema ženskom delu ekipe. Šejd: ,,Htela je neka kompanija da im dozvolimo da preprave našu pesmu za neku reklamu njihovog proizvoda, rekao sam im da ne dolazi u obzir. Ako hoće da koriste onako kako smo napravili - u redu, neću da iko masakrira bili koju našu pesmu za bilo koju namenu." Hejl (klimnu glavom): ,,Ako si im rekao. Pesmama ne fali ništa, ako im je do drugačijeg zvuka neka sami naprave pesmu po svom ukusu, a ne da menjaju ono na čemu smo radili. Moramo da se još bavimo temom autorskih prava posle naše smrti, želim da zaštitimo naša dela." Rejdan (uzdahnu): ,,Već su počeli sa pitanjima da li postoji šansa da se "Plava Tvrđava" ponovo aktivira uz drugu postavu, jedva se suzdržavam da ne opsujem sve čega se setim kada čujem to pitanje. Zar misle da je dovoljno samo da uzmemo drugog klavijaturistu i novi vokal i da je to isti bend? Nismo ni do sada menjali članove, pa nećemo ni sada kad je gotovo. Uostalom, ni vas dvojica niste dobri sa zdravljem, bilo nam je dosta." Šejd: ,,Meni je zdravlje solidno, jedino me ova noga muči, ali si u pravu - dosta nam je. Neka sada deca nastave sa svojim bendom, nama matorima je bilo dovoljno. Nije tu stvar u tome naći nekog ko će svirati i pevati kao oni, nego se izgubila i ta naša sihronizovanost, naša energija u toku nastupa. Mi nismo samo svirali svoje instrumente, osećali smo muziku i jedni druge. U toku nastupa smo bili celina, čak i kada neko od nas nije mogao da da sve od sebe iz bilo kog razloga ostali su ga pokrivali, a takve stvari ne možemo da zamenimo." Hejl: ,,Voleo bih samo da nismo prestali zbog bolesti, ali nam je bilo dovoljno. Sad hoću da konačno odmorim i budem deda Hejl dok sam živ, a Redi je ionako već bio deda i pre toga." Rejdan (nasmeje se): ,,Da... Prvo su imali venčanje, a onda su nam posle nekog vremena saopštili da čekaju bebu, pa se rodila Frida, kasnije i Ivan... To je bio dobar period, do tada nam je bilo odlično, karijera je isto bila u usponu, nekako je sve išlo glatko. (ispi gutljaj vina) E, onda smo krenuli dođavola u predhodnih godinu i po dana - prvo su Altonove analize pokazale da se rak vratio i da napreduje, pa je Sejdž dobila dijagnozu demencije, pa se Šejdu pogoršalo stanje sa nogom, na kraju je i Hejl imao infarkt posle turneje... Postalo je očigledno da smo dobro zaglibili i da se nećemo izvući iz svega toga. (pogleda ka ženskom delu ekipe) Nešto su se uznemirile, šta li se dešava?" Hejl (viknu): ,,Hej, da li je sve u redu?" Merjan (viknu): ,,Izgleda da počinje porođaj, vodenjak je pukao - moramo da idemo u porodilište!" Rejdan (ustaje): ,,Naravno, odmah idemo tamo!" Šejd: ,,Neka ovi mlađi ostanu kod mene, ja ću biti ovde, a vi me obaveštavajte, u redu?" Hejl (užurbano, potapša ga po leđima): ,,Važi, obavestićemo te kako stoje stvari. (Rejdanu) 'Ajde, deda, idemo." Rejdan (nasmeje se): ,,Idemo."
Porođaj je prošao bez komplikacija, te su Lorijan i Koner postali roditelji devojčice kojoj su dali ime Sonja. U porodilište su došli i Dženet i njen suprug, podjednako srećni zbog prinove, ali su i starija deca došla da budu uz Konera koji je čekao vesti o toku porođaja. Dženet priđe Ketrin i započe razgovor. Dženet: ,,Čula sam od Konera da ste se vratile u zemlju... Ti beše imaš završenu školu za ljudska prava, zar ne? Radiš li negde trenutno?" Ketrin (odmahnu glavom): ,,Ne, trenutno nigde ne radim. Završila sam za to i radila neko vreme dok smo bile u inostranstvu, sada moram da vidim šta ću... Naći će se nešto." Dženet: ,,Jesi li razmišljala o karijeri u politici? Ako te to interesuje, znam ljude koji bi ti pomogli ako bi te zanimalo da ideš u tom smeru karijere." Ketrin (iznenadi se): ,,Hm, to možda i nije loša ideja, mogu da probam pa da vidim kako mi ide... (smeh) Ne znam koliko ću daleko dogurati, ali zvuči kao mesto gde mogu da primenim svoje znanje i napravim neku konkretnu promenu u životima ljudi." Dženet (osmeh): ,,Znala sam da si pogodna za to. Važi, kontaktiraću te ljude i reći ću im da si zainteresovana, imam neki osećaj da ćeš imati uspeh u tome." Ketrin (nasmeši se): ,,I ja se nadam."
Hejl je došao u posetu Lorijan dan nakon porođaja, kada je bližoj porodici bilo dozvoljeno da je obiđu. Hejl (ulazi): ,,Unuka mi je lepotica, liči na tebe kad si bila rođena. (smeh) Kako si trenutno?" Lorijan (klimnu glavom): ,,Solidno... Imam bolove, ali se tešim da je sve prošlo dobro. Jesi li ti uzeo terapiju danas?"Hejl: ,,Jesam, sad imam još veću motivaciju da pazim na zdravlje. (ostavlja kutiju sa čokoladicama) Doneo sam tvoje omiljene da se zasladiš. (osmeh)" Lorijan (nasmeši se): ,,Hvala ti. Čuvaj se, stalo mi je do tebe. (izdah) Lav je počeo sa pripremama za venčanje, možda do sledeće godine opet postaneš deda. (smeh)" Hejl (sede na krevet i nasmeši se): ,,Ako, ne smeta mi, čuvaću ih sve dokle mogu. Jedino Fredi nemoj još da žuri, a vas dvoje kako vam je volja. (smeh) Slušaj, ako Koner i ti želite veće venčanje, to nije nikakav problem, obezbedićemo vam, nemojte da se ustručavate." Lorijan (slegnu ramenima): ,,Ne znam, nekako nam je to previše... Više mi se sviđa onako kao čika Šejd i teta Alis, oni su imali manje venčanje ali više u alternativnom stilu, ona nije čak nosila ni venčanicu već je bila obučena u svom stilu, samo otmenije... Tako bih nešto i ja, a i Koner ne voli gungulu, organizovaćemo nešto u tom stilu čisto da bude ozvaničeno. (smeh) Sa druge strane, gospodin Lav će vas propisno namučiti, Tifani i on imaju hiljadu ideja do sada." Hejl (zakoluta očima): ,,Ijao, on ga pretera! Pa koji će mu đavo petsto zvanica, fensi stolnjaci i tanjiri sa zlatnim ivicama? Mama i ja smo imali elegantno venčanje, ali on ga pretera! (zamisli se) Na našem venčanju su se upoznali čika Rejdan i teta Olivija, a Sejdž i Alton su ozvaničili vezu... Bio je to baš lep dan. Možda još neko od ovih naših slobodnih pronađe srodnu dušu na tvom ili Lavovom venčanju. (smeh)" Lorijan (smeh): ,,Slušaj, nisi to čuo od mene, ali... Izgleda da Fredi ima neku devojku. Džeremiju je rano za sad, a Austin... On se nešto slabo viđa sa devojkama, možda će on upoznati nekoga." Hejl (iznenadi se): ,,Znači, i Fredi izgleda ima neku... Važi, nisam ništa čuo. (smeh) Jao, u pravu si za Austina, on više gleda knjige nego devojke... Nije mu još kasno, ali mladost suviše brzo prolazi. Biće i toga kada se najmanje nada. Ja sam vašu mamu upoznao dok sam bio u prvom bendu, imali smo probe blizu škole gde je tek počela da radi. Nije mogla da se snađe jer se taman preselila iz drugog mesta, a ja sam se našao tu i objasnio u kom smeru je škola. Svaki naredni put kada bismo se videli javljali bismo se jedno drugom, pa bismo imali i kraće interakcije, pa sve duže i duže, u međuvremenu smo se zaljubili jedno u drugo. Pozvao sam je na naš nastup i posle tog koncerta sam je prvi put poljubio, od tad smo bili u vezi, a evo nas zajedno i posle svih ovih godina." Lorijan (razneži se): ,,Ti si džentlmen, danas mnogi žele sve što brže, a onda im brzo i dosadi. Nadam se da ćemo Koner i ja ostati toliko dugo zajedno, svi vi imate skladne brakove koji dugo traju i želim da i mi budemo zajedno do starosti." Hejl (nasmeši se): ,,Samo brinite jedno za drugo i budite kao i do sada, imaćete velike šanse za to. Ako ti je iskreno stalo do nekog, onda se vredi truditi za tu osobu i vašu zajednicu. To je jedini način da brak opstane čak i u okolnostima koje savremeno doba donosi."
Dva meseca kasnije je održano Lorijanino i Konerovo venčanje, a zatim Lavovo i Tifanino, dok se njihov bend vratio komponovanju i radu na novom albumu. Diskutovali su o temi pesama i konceptu albuma.
Lav: ,,S obzirom da više nismo tinejdžeri, onda bi svakako trebalo da uozbiljimo koncept narednog albuma; da li ćemo se držati sigurnih tema, ili ćemo malo da izađemo iz svoje zone udobnosti?" Jana: ,,Ja sam za izlaženje iz zone udobnosti, ali da ne preterujemo sa bizarnošću." Koner (nasmeje se): ,,Samo nemoj da se slikamo bez odeće kao naši roditelji - oni su mogli da vide jedni druge bez problema, ali u ovom bendu ipak imamo braću i sestre, ja ne želim da vidim Janu u tom izdanju, a ni Lav i Lorijan verovatno ne bi želeli da vide jedno drugo potpuno bez odeće. (došapnu Lorijan) Ja već mogu da te gledam, navikao sam." Lorijan (nasmeje se): ,,Hej, brat mi je ovde!" Lav (odmahnu rukom): ,,Ma, nema problema uopšte, ništa to meni ne smeta. Uostalom, povećavate mi šanse da opet postanem ujak, tako da još imate i moju podršku. (smeh) Isto i sa vama dvoma, (pogleda u Janu i Adrijana) ako želite još dece - sad vam je dobro vreme." Adrijan: ,,Nismo planirali više od dva, baš ako se desi... A za koncept albuma se slažem, bez golotinje. (zamisli se) Često sam slušao roditelje dok diskutuju o društvenim temama, čak i o domenu politike, religije i istorije, ali sa perspektive da su tu lekcije koje ne bi trebalo ponavljati i sa razumevanjem prema žrtvama eksploatisanja tadašnjih režima, čak smo i u današnje vreme žrtve manipulacija sa različitih strana. "Plava Tvrđava" se bavila tim temama, ali veoma oprezno jer su znali da su to škatljive teme koje sigurno izazovu negativne reakcije sa jedne strane, jer niko ne voli kada se ukaže na njegove greške bez obzira koliko je ljudi stradalo zbog toga." Koner: ,,Mislite li da smo dovoljno jaki da se kačimo sa temama sa kojima čak ni naši roditelji nisu smeli? Imali su poneku kontroverznu izjavu, naročito čika Šejd, ali su uvek zazirali od otvorene podrške ili osude bilo koga." Lav: ,,Uh, mene je malo strah da ne odemo predaleko, pa da imamo posla sa nekim opasnim ljudima... Ali, opet, želim taj koncept. Možemo da probamo, za početak možemo da ne idemo u krajnost, čisto da vidimo da li možemo da idemo u tom smeru. Lako ćemo napraviti još kontroverzniji album ako nam ovo uspe." Lorijan: ,,Može, ovoga puta ćemo imati tvrđi zvuk nego na prošlom albumu." Koner (klimnu glavom): ,,Planirao sam da promenim bas gitaru, pa ću tražiti neku koja će se bolje uklopiti u taj zvuk." Jana: ,,Dobro, onda ćemo krenuti u tom smeru, bar ćemo imati muziku sa značenjem. Samo se spremite i na negativne reakcije, ako ulazimo u ovo - nema nazad, stojimo iza svega što kažemo."
Olivija je čitala vesti u dnevnoj sobi, Austin i Anita polaze napolje. Olivija (pogleda u njih): ,,Već idete? (ustaje i prilazi) Već znate pravila - jeste da smo tata i ja ovde, a vi ste u kući u gradu, ali nemojte da pravite neke probleme, jasno?" Pazite sa kim se družite i redovno učite..." Austin: ,,Mama, ti kao da nas ne znaš dobro." Anita: ,,Da, ti kao da ne znaš da Austin ionako stalno uči, a društvo verovatno ni nema, osim što provodi vreme sa nama." Austin (namršti se): ,,Znači, to je onda mama pričala za tebe. Uostalom, ja nikoga ne dovodim kući, a ti si ili sa drugaricama ili sa Kristoferom." Anita (širom otvori oči): ,,Za razliku od tebe, ja imam društveni život!" Olivija: ,,To je važilo i za jedno i za drugo. (Alis ulazi) Stigla si! Staviću kafu, samo ti sedi. (pogleda u Anitu) Ti i Kristofer pripazite šta radite, još je rano da imam unuke i od tebe, znaš?" Alis: ,,Bez obzira što jedva čekam da i Šejd i ja postanemo baba i deda kao svi vi ostali, slažem se da je rano. Završite fakultet, pa tek onda (smeh)" Anita (pocrveni): ,,Ne, nas dvoje... (pogleda u Austina) A što to ne pričate i njemu, nego samo meni?" Austin (nasmeje se): ,,Ja nemam devojku." Alis: ,,Oboje se pazite, sada svi vi mlađi gledajte školu, ali malo i izlazite negde - na utakmice, koncerte, u neki kafić ili klub... Te vaše godine brzo prođu, posle se razmišlja o drugim stvarima. Naročito ti, Austine, dobar si dečko, ali se malo i provedi!" Olivija: ,,U pravu je, volim što si dobar učenik, ali izađi malo nekad iz kuće u slobodno vreme. Ja sam u vašim godinama nekoliko puta bila na lečenju i propustila sam svašta, uživaj malo u mladosti." Austin (klimnu glavom): ,,Ne brinite, ne propuštam ništa, a gospođica Anita još manje. (Anita se namršti) Što me tako tako gledaš, zar lažem? (smeh) Idemo mi, čujemo se kasnije. (mahnu i polaze)" Olivija (sede na kauč sa Alis): ,,Kakve dece ima znam da oni nisu loši, ali se roditelj uvek brine." Alis: ,,To je normalno, sad su im godine kada teže kontrolišu želje i emocije. (izdahnu) Nedostaje mi "Plava Tvrđava", vidim koliko je ovim našima teško od kad su prestali sa nastupima i stvaranjem, pokušavaju da nečim popune tu prazninu ali još uvek ne mogu da se naviknu da je gotovo." Olivija: ,,Da ne pomažu deci oko njihovog benda, stvarno bi pukli. Pokušavam da motivišem Rejdana da bude malo aktivniji, proteklih meseci je mnogo žalio nakon smrti Altona i Sejdž, sad se polako vraća na staro. Ni Šejd i Hejl nisu bolji što se toga tiče, pokušavaju da skrenu misli, ali se vidi da im je i dalje teško." Alis: ,,I meni nedostaje kada sve četiri odemo negde zajedno, u kupovinu ili gde već, osećala sam se kao da sam u seriji "Seks i grad". (smeh) Baš smo se lepo provodili svi zajedno, teško mi je kad pomislim da će nas sa godinama biti sve manje i manje, zato i želim da provedemo što više vremena zajedno. Sutra ćemo provesti dan sa Merjan, idemo samo mi devojke. (smeh)" Olivija (smeh): ,,Odlično, taman malo iskoristimo priliku da prošetamo po gradu."
Šejd, Rejdan i Hejl su sedeli u Hejlovoj sobi i gledali prenos utakmice, nastavljajući razgovor i nakon što se prenos završio. Šejd: ,,E, juče sam čuo našu pesmu u jednom novootvorenom rok kafiću dok sam prolazio tamo; uđem unutra, kad ono vlasnik jedan mladić od tridesetak godina, kaže da je odrastao uz našu muziku i da je veliki fan. Čak je uramio i naš poster na zidu, obećao sam da ćemo mu dati autograme na posteru." Hejl: ,,Idemo kad god hoćeš, jedino što neće imati svih pet autograma, samo naša tri." Rejdan: ,,Imamo i od njih dvoje, smislićemo nešto. (Šejdu) Koji poster je stavio?" Šejd (nasmeje se): ,,'Ajd', pogodi." Hejl: ,,Onaj sa početka karijere?" Šejd: ,,Nije." Rejdan: ,,Hm... Onaj kad smo se slikali u zamku?" Šejd: ,,Jok, nije ni taj." Hejl: ,,Onaj u prirodi? Ili onaj sa crvenim i crnim tonovima gde smo okruženi vatrom?" Šejd: ,,Ni prvi, ni drugi." Hejl: ,,Nije valjda... (ustaje, pretraži nešto na policama i donese magazin) Nije valjda ovaj poster? (rasklopi poster)" Šejd (nasmeje se): ,,Baš taj. Od svih naših postera, stavio je taj gde smo nagi. Ne krivim ga, stvarno moćno izgleda." Hejl (lista magazin): ,,Dobro smo izgledali pre deset godina, posle smo počeli da starimo." Rejdan: ,,Dobro, de, nismo baš propali ako smo ostarili, to što više ne možemo da se slikamo tako ne znači da nema više ništa od nas. (smeh, pocrveni kada Hejl okrenu stranu sa Altonom i Sejdž) Jao, ta slika... Koliko god puta da je vidim, uvek mi je nezgodno jer mi je bila kao sestra." Šejd (nasmeje se): ,,Aha, to nisi rekao kada ste Alton i ti gledali nju i Oliviju, ne pravi se nevinašce kada si je video potpuno nagu i kada ste imali seks sa svojim supružnicima posle toga." Rejdan (udahnu): ,,Mislim da je vreme da priznam... Taj scenario se nije dogodio, ja sam se uspaničio kada je Sejdž počela da svlači donji deo odeće... Dogovorili smo se da ćemo reći da se to desilo, s obzirom da nije bio problem sa njihove strane nego sa moje, ispalo je da sam kukavica ali nisam mogao da izbacim iz glave to kako mi je poput sestre, Alton je razumeo i složio se da bi i njemu bilo neprijatno da gleda Oliviju bez odeće, te smo im priznali da su pobedile i tu smo stali. Bili smo sa svojim supružnicima posle toga, neću lagati da me ono na početku nije uzbudilo, ali kasnije kada smo otišli kući, ne jedni pred drugima. Eto, kažite da sam kukavica - od silnih devojaka koje sam imao u životu, Sejdž je jedina za koju sam uspeo da se iskontrolišem, značila mi je mnogo više od toga. (osmehnu se kada okrenu stranu sa njenim samostalnim slikama) Možda je za druge bila senzualna i zavodljiva, ali za mene je uvek ostala emotivna i nežna devojka sa početka, (okreće stranu sa Altonom) a Alti je bio jedini pravi za nju. Da je neko drugi u pitanju ne bih zaustavio sve, ali sam siguran da je to bilo najispravnije." Hejl (nasmeši se): ,,Ispravno si postupio. Sve ove godine sam se pitao kako ste uopšte i uspeli sve to da uradite." Rejdan: ,,Sejdž mi je posle toga priznala da ni ona ni Olivija nisu bile sigurne u to, a naročito ona, zahvalila mi se što sam rekao prvi jer se plašila reakcije. Rekla mi je da joj je drago što nismo uništili sve zbog brzoplete opklade, ali smo se dogovorili da više ne pravim šale na račun toga što se desilo sa Olivijom, što sam i ispoštovao. Nisam se nikad pokajao, jedino se kajem što sam umalo napravio veliku neprijatnost svima nama zbog moje šale, mada je i Alti učestvovao. (smeh) Naučili smo lekciju." Šejd: ,,Znači, ipak je bilo bar nešto kad ste otišli kući? (smeh) I to je nešto." Rejdan (smeh): ,,Za taj deo ni Alti ni ja nismo lagali, stvarno su nas ostavile bez reči." Šejd (znatiželjno): ,,A šta je bilo na početku, pre nego što ste stali? (smeh)" Rejdan (pocrveni): ,,Ne mora baš sve da se zna..." Šejd: ,,Jao, vidi, sad mu je neprijatno da priča!" Hejl (nasmeje se): ,,Pusti čoveka, rekao ti je dovoljno detalja. Uostalom, Sejdž i Alton više nisu sa nama, pa nije ni važno." Šejd: ,,Znajući njih dvoje, pre bi mi oni ispričali priču da su živi nego Redi, on je mnogo tajanstven!" Rejdan (smeh): ,,Ispričaću ti drugi dan, hajde da odemo do tog kafića ako vas dvoje ne mrzi." Šejd: ,,Odmah? Hajde, ja sam za." Hejl (ustaje): ,,Samo da pronađem autogram karte sa Sejdž i Altonom i polazimo."
Kristofer je pomogao Džeremiju i Frediju oko pravljenja videa za društvene mreže, imali su relativno uspešan kanal sa isprobavanjem različitih igrica, isprobavanjem nove opreme za igranje igrica, opreme za kompjutere i telefone, ali i sa još sadržaja koji su zanimali publiku. Džeremi (gleda dok Kristofer montira snimak): ,,Iseci taj deo, baš sam ružno ispao u ovom kadru." Kristofer: ,,Zar misliš da neko gleda ove klipove zbog tebe? (smeh)" Fredi: ,,Ponovo ćemo praviti nagradnu igru, sada ćemo pokloniti veću nagradu. Publika voli nagradne igre, a i dobro je za promovisanje naših stranica." Kristofer (pokazuje snimak Džeremiju): ,,Evo, da li je ovako bolje? (Frediju) Nije loše da imate nagradnu igru s vremena na vreme, tako dobijete još publike a nagradite nekog ko vas dugo podržava, ali česte nagradne igre stvaraju kontraefekat - ljudi bi vas pratili samo zbog nagrada, a onda bi otišli kada se završi, ne biste imali velike vajde. To je samo šlag na tortu, a tortu ćemo napraviti kvalitetnim sadržajem. (pokazuje im snimak) Evo, pogledajte kako vam se sviđa, pričajte ako hoćete još nešto pa da krenem, čeka me Anita." Džeremi (smeh): ,,Oh, onda nećemo da te zadržavamo!" Fredi (pogleda u telefon i nasmeši se): ,,I ja imam planove za kasnije, tako da ćemo završiti za danas." Džeremi: ,,Baš ste dosadni od kad imate devojke." Fredi: ,,Onda i ti nađi devojku." Džeremi: ,,Neću, to mi je dosadno. (vadi igricu iz torbe) Dok se vi ljubite sa svojim ženskama, ja ću lepo da testiram ovo, mora i to neko da radi." Kristrofer (protrlja mu kosu i nasmeje se): ,,Cenimo vašu žrtvu, o hrabri ratniče! Šta bismo mi da nije tebe?" Fredi (pogleda na sat i ustaje): ,,Instaliraj igru na kompjuter i isprobaj dokle možeš, ako je dobra sutra pravimo video o njoj." Džeremi: ,,Pravićemo video u svakom slučaju, nisam je uzalud kupovao. Hajde, idite da vas ne čekaju devojke. (oni izlaze, on uključuje igricu)"
U toku nedelje su Rejdan i Olivija provodili više vremena sa unucima, te su Adrijan i Jana duže ostajali sa bendom i komponovali pesme za novi album. Uveče bi se vratili kući, proverili kakvo je stanje kod Rejdana i Olivije i obično ubrzo zaspali od umora, ali ovoga puta Adrijan nije mogao odmah da zaspi te se prevrtao po krevetu. Jana (zabrinuto): ,,Nešto nije u redu?" Adrijan: ,,Ne znam, neka napetost... Ustaću da bar tebi ne smetam, spavaj bar ti ako možeš." Jana (pridigne se iz kreveta): ,,Hoćeš li da te izmasiram? Možda ćeš lakše zaspati. (osmeh)" Adrijan (osmeh): ,,Neka, spavaj, ne muči se sad sa time." Jana (priđe bliže): ,,Hajde, namesti se. (on se uspravi, ona uzme ulje lavande sa stočića) Ovo će ti opustiti mišiće. (nežno masira njegova ramena i vrat) Da li je jako?" Adrijan (uzdahnu): ,,Ne... Odlično je... (ona krene rukom niz njegova leđa) Oh, baš prija!" Jana: ,,Bio je ovo težak period, nije ni čudo što si napet. (krene rukom još niže, on dublje uzdahnu) Hm, izgleda da ti je i donji deo leđa ukočen, zadržaću se malo ovde." Adrijan: ,,Ako se predugo zadržiš na tom delu, ukočiće se još neki delovi tela... Ah... Vešta si sa prstima." Jana (šapnu): ,,Naravno da jesam, ja sam klavijaturistkinja. Isto kao što si i ti vešt sa glasom. (rukom pređe preko njegovog abdomena) Deluje mi kao da bismo zajedno mogli da izvedemo kompoziciju za klavir u G-molu, šta misliš? Da li tvoj baritonski glas želi da zajedno imamo performans? (povlači ruku nadole)" Adrijan (okrenu se i strasveno je poljubi): ,,Ja sam svakako zagrejan za naš zajednički performans, samo da pomognem i tebi da naštimuješ svoj instrument. (uzima ulje za masažu)" Jana (svuče odeću i namesti se): ,,Naravno, mi muzičari se uvek zagrejemo pre performansa. (zavodljivi osmeh)"
Ostatak godine je protekao bez većih trzavica - "Lynx Moon" je izdao kontroverzniji album nego do sada, čime je izazvao veće reakcije, Ketrin je bila zadovoljna svojom novom karijerom u politici, Koner i Lorijan su provodili dosta vremena sa ćerkom, ali su uspeli da usklade i rad na albumu i promovisanje nakon objavljivanja. Mlađi su se više posvetili školi i svojim aktivnostima, ali i vezama, dok su se njihovi roditelji bavili različitim aktivnostima koliko im je zdravstveno stanje to omogućavalo, čak su i bili na zajedničkom putovanju u jednoj domaćoj banji. Adrijan i Jana su čekali treće dete, pred kraj Janine trudnoće je i Lav objavio vesti da će Tifani i on postati roditelji blizanaca, te nisu planirali mnogo unapred što se benda tiče - hteli su da prođe neko vreme pre nego što odu na turneju kako bi bar prvih nekoliko meseci bili uz decu.
Nakon porođaja, Jana je smeštena u sobu sa još jednom ženom, medicinske sestre su im donele bebe na hranjenje. Jana (pogleda u ženu i bebu): ,,Dečak ili devojčica?" Žena (nasmeši se): ,,Devojčica. A Vaša beba?" Jana: ,,Dečko. Dali smo mu ime Antoan, bili smo inspirisani imenom njegovog dede Altona. Kako ste nazvali svoju devojčicu?" Žena: ,,Oh, Antoan je lepo ime! Mi smo ćerku nazvali Sesilija, hteli smo neko drugo ime i ovo se slučajno nametnulo, ni sama ne znam gde nam baš to ime pade na pamet." Jana (razneži se): ,,Jako lepo ime za devojčicu! Nemojte se kajati što ste promenili odluku, ime joj zvuči otmeno i nežno, sumnjam da će se pokajati u životu." Žena: ,,Isto, Antoan zvuči elegantno i misteriozno, biće ponosan na tako lepo ime."
U toku naredne godine su Hejl i Merjan odputovali sa celom porodicom; Hejl je bio svesan da je njegovo zdravstveno stanje takvo da može sasvim nenadano da ode sa ovog sveta, te je želeo da bar još jednom ode na zajedničko putovanje sa decom, njihovim partnerima i unucima. U međuvremenu je Lav postao otac dva dečaka, pa je svo desetoro pošlo na put.
Sedeli su svi zajedno za stolom u mirnom parku, sedeći u hladu velikog drveta i ručajući. Hejl (pogleda u decu): ,,Baš volim što smo svi tu, ko zna koliko ćemo još imati prilike da budemo ovako svi zajedno." Koner: ,,A, nemoj tako, tata Hejle - biće još ovakvih prilika!" Lorijan: ,,Da, nećete vi još igde da odete. (osmeh)" Merjan: ,,Kamo sreće, ali i mi starimo, zato i želimo da se s vremena na vreme okupimo. Kada dođete u ove godine shvatićete koliko je sve neizvesno, s tim da ništa nije sigurno ni u jednom životnom dobu." Lav: ,,Dobro, to jeste tačno, ali vi ipak još uvek nećete nikuda." Hejl: ,,Hoću da uvek budete tu jedni za druge i da učite svoju decu da se drže zajedno - Fredi, ne znam da li ću dočekati da vidim i tvoju decu, ali to isto važi i za tebe. S obzirom da je Fredi najmlađi, ako se nešto desi..." Fredi (trgnu se): ,,Tata, pusti sad te scenarije..." Hejl (nastavlja): ,,Ako odem suviše rano, ili pak Merjan ode pre mene, želim da znam da će i on izaći na pravi put, da će imati vašu podršku." Lav (stavi Frediju ruku na rame): ,,Naravno da ćemo paziti jedni na druge, ali...Nemoj da misliš o tim morbidnim stvarima." Hejl: ,,Moram, kamo sreće da nemam potrebe. Merjan i ja smo vas doveli na ovaj svet i naše je da budemo uz vas dok nam god život dozvoli, ali nam je i dužnost da vas spremimo i za ono što sledi posle toga. Za razliku od Altona i Sejdž ja ne znam kada će to biti, ali znam da moram da vas ojjačam do tada. Svo troje mi podjednako značite, ponosan sam na vas i drago mi je što ste vas dvoje našli dobre partnere i dobili decu, nadam se da će i Fredi naći svoj životni put koji mu odgovara. Kada donosite odluke u životu nemojte razmišljati šta bih ja rekao na to, nego učinite ono što smatrate najispravnijim, ali se ipak nadam da će vam ono što sam vam preneo koristiti u životu. Želim da budem upamćen kao dobar otac ako sam to zaslužio, nadam se da ćete jednog dana i ovim mališanima reći poneku lepu reč o svom ćaletu. (deca ustanu i zagrle ga) Kada sagledam svoj život, mogu da kažem da sam ponosan na sebe, da sam ponosan na svoju porodicu, ponosan na svoju karijeru i ponosan što sam svojevremeno iz potpune nemaštine doveo porodicu i sebe u bolji materijalni položaj. Uvek sam se plašio da to što sam uradio do sada nije dovoljno, ali konačno je došlo vreme da sam sebi priznam da jeste, sada pred kraj života se osećam kao potpuna osoba." Merjan (blago se nasmeši i dotaknu ga po ruci): ,,Ipak, nemoj još da odlaziš sa ovog sveta." Hejl (poljubi je u ruku i osmehnu se): ,,Nadam se da još neću otići, moja damo."
Tri godine kasnije:
Šejd sedi na terasi, udobno zavaljen u stolicu, uz šolju čaja u rukama. Rejdan dolazi laganim korakom, pozdravi se sa njime i seda na stolicu do njega. Alis (izlazi): ,,Redi, došao si? (iznosi čaj i kolače) Evo, spremala sam vanilice juče, posluži se. (seda na stolicu) Kako je Olivija?" Rejdan (uzdahnu): ,,Pije lekove koje joj je doktor dao, ali izgleda da će morati da počne sa dijalizama. Kako ste vas dvoje?" Šejd: ,,Ja onako, k'o polomljen, voleo bih da mogu sad nekako da ustanem i potrčim, ali više ne može! Alis je solidno, za sad se drži." Alis: ,,Trudim se koliko mogu. (ustaje) Doći ću da obiđem Oliviju, možda će i Merjan poći sa mnom, i ona je imala dosta obaveza oko pomena." Šejd: ,,Ne mogu da verujem da nas je i Hejl napustio, ostadosmo samo ti i ja od nas petoro iz benda." Rejdan (izdahnu): ,,Otišli su brzo, još se nisam ni navikao a već smo ostali i bez Hejla." Alis: ,,Trudio se da se održi do kraja, borio se kao lav da što duže potraje svojoj deci, ali vidiš kako život ne da dalje. (izdah, poljubi Šejda) Idem da probudim Džeremija, vi razgovarajte. (ulazi unutra)" Šejd (izdahnu): ,,Izem ti ovakav život, baš mi fali naš čika Hejl. (oči mu se napune suzama) Nisam sklon nostalgiji, ali se ponekad setim naših uspomena pa ne znam da li da budem srećan ili da zaplačem, poželim da smo još mladi pa da proživimo još takvih momenata. Ne volim da sedim u ovoj stolici po ceo dan, hoću da ponovo skačem, da sviram bubnjeve sa istim žarom kao nekada, da u slobodno vreme igram fudbal, hoću da sam aktivan. Da mi nije Alis tačno bih poludeo, ona mi unosi energiju u život. Naravno, tu si i ti, dolaze nam i deca u posetu, ali bih voleo da bar još mogu da idem, bar malo bolje - ovo mi je tek za najosnovnije." Rejdan: ,,Znam, teško ti padaju problemi sa kostima, ti si dosta bio aktivan... (nasmeši se) Kada smo se upoznali, čudio sam se odakle ti toliko energije - mi ostali smo bili energični na sceni, ali ti si skoro uvek bio takav! Često si nas motivisao kada klonemo, uvek si nas oraspoložio kao pravi drugar, zauzvrat smo želeli da te poštedimo razmišljanja o težim stvarima jer smo želeli da ostaneš poput razigranog deteta, ali si zato za druge znao da pokažeš i drugačije strane ličnosti." Šejd (nasmeši se): ,,Za druge sam bio večiti buntovnik, ali sa vama nikad nisam osećao potrebu da se svađam; uvek mi je smetalo to što se dešava u svetu, kako sve funkcioniše... Unutar benda smo kreirali svoj svet, svi smo bili podjednako važni i sva naša mišljenja su se uvažavala, ali smo i mi donosili odluke u skladu sa ličnostima ostalih članova, a opet smo vukli jedni druge da pomeramo svoje granice i to nas je učinilo još boljima. "Plava Tvrđava" je iz svih nas izvukla nešto potpuno novo, nešto za šta na početku ne bismo ni sanjali da ćemo uraditi, prosto ne znam ko je od nas imao najveću, a ko najmanju transformaciju. Ti si mi nekako ostao sličan, ako izuzmemo ljubavni život, a ja sam se samo malo smirio." Rejdan (nasmeši se): ,,Nemoj tako, nije da se kod tebe i mene nije videla ikakva promena... Možda zato što su naše promene delovale manje drastično nego njihove, ali - da mi je neko u dvadesetim rekao da ću se slikati potpuno nag za magazin, ne bih mu verovao. Ti si na početku više psovao, a i Hejl, ali smo zato Sejdž i ja počeli da koristimo teže reči, jedino je Alton ostao sličan kao na početku. Često članovi benda upadnu u poroke kada postanu popularni, kod nas je bilo suprotno, vremenom smo svi redukovali ili prestali sa svojim zavisnostima. Osim toga, Hejl je postao brižniji i fleksibilniji, Alton komunikativniji i vedriji, Sejdž manje uplašena i jača, ti zreliji i oprezniji, ja spontaniji i manje ukočen i rezervisan. Sećaš se kako ste Hejl i ti stalno morali da vučete konverzaciju na početku, dok se nas troje nismo opustili? (smeh) Ja sam znao da komuniciram sa devojkama, ali nisam imao mnogo komunikacije sa muškarcima i onda mi je bilo čudno na početku. Alti je isto bio ćutljiv, a Sejdž se čak i plašila da komunicira. Uz nju sam naučio da ne sudim o knjizi po koricama, naučio sam da je moguća transformacija do neprepoznatljivosti... Plašio sam se kakva će biti na sceni s obzirom koliko je bila uplašena i tiha, ali kad smo počeli sa nastupima video sam koliko je sposobna za sve ovo." Šejd: ,,Iskreno, i ja sam se uplašio na početku, sve dok nije počela da peva mislio sam da ovo možda nema šanse da uspe, ali tačno je znala šta radi i zahvalan sam joj što nas je okupila. Brinuo sam i kako ćemo se slagati jedni sa drugima, da li ćemo održati bend... Nisam verovao da ćemo opstati ovako dugo i da ćemo imati sjajnu karijeru." Rejdan: ,,Možeš li da zamisliš da je njih troje moglo da bude mrtvo pre nego što smo počeli sa bendom? Altonu je "Plava Tvrđava" bila poslednja opcija pre planiranog samoubistva, bio je spreman na to ako sve ovo sa bendom ne uspe. I Sejdž je imala istu logiku, sam univerzum ih je spojio i sprečio dva talentovana muzičara da odu pre nego što svetu pokažu šta umeju. (nasmeši se) Imali smo mnogo sreće da nam sve ide odlično, dobro je i što ste Hejl i ti imali publiku od ranije." Šejd (nasmeši se): ,,U početku su mene i Hejla znali po predhodnim bendovima, sada samo bolje informisani fanovi "Plave Tvrđave" znaju da smo bili u bendovima pre toga. Alti je imao nastupe na manifestacijama gde je svirao klavir, ali nije nastupao sa metal bendom, Sejdž i ti ste samostalno vežbali. Cenim to svoje iskustvo u "Čupavim čudovištima" jer sam bio sigurniji, pa sam mogao da ohrabrim i vas dvoje, troje ako računamo i Altija, ali čika Hejl je ipak imao najveće iskustvo. (smeh)" Rejdan (prasne u smeh): ,,Jao, što sam imao tremu za prvi nastup! Da mi nije bilo Hejla da mi pomogne oko nameštanja opreme, sve bih upropastio! Čuvam listu pesama i snimke sa svakog našeg nastupa, od prvog do poslednjeg, imam čitavu kolekciju diskova do sada. (smeh) Jedan od omiljenih nastupa mi je onaj za desetogodišnjicu postojanja benda, sve je bilo savršeno." Šejd: ,,Jao, ja volim onu prvu turneju na drugom kontinentu; ako izuzmemo što smo dugo bili daleko od porodice - baš smo se sjajno proveli! Bili smo i posle toga još dvaput, ali ta je bila najjača." Rejdan (klimnu glavom): ,,Jeste. (izdah) Ponekad uzmem bas i odsviram nekoliko deonica da se podsetim osećaja, nedostaje mi to. Jednom sam menjao Konera u "Lynx Moon" kada je bio bolestan, ali mi nije isti osećaj bez svih vas - jeste da su ovo naša deca, ali sam ja navikao da nastupam sa vama. (ponovo izdahnu) Uskoro ćemo i mi postati samo uspomena." Šejd (tužno klimne glavom): ,,Nažalost. (pogleda prema kapiji i vidi Anitu i Kristofera sa bebom u naručju) Oh, evo nekog ko će nam malo popraviti raspoloženje! Stigao je naš zajednički unuk!" Rejdan (nasmeši se): ,,Stigli su u pravi čas, taman će nas malo razveseliti."
"Lynx Moon" je pravio pauzu nakon Hejlove smrti, neko vreme nisu radili ni na jednom projektu niti nastupu. Održali su nastup nakon određenog vremena, ujedno promovišući i novu pesmu. Adrijan (uzima mikrofon): ,,Drago nam je što smo ponovo pred vama, i još nam je draže što je sve više vas koji nas podržavate, a isto tako nam je drago što se zajedno ujedinjujemo protiv moralnog posrnuća ovog društva, što nismo nemi posmatrači čerečenja naše slobode i prava, već ukazujemo na to koliko nisko su nas spustili, toliko nisko da kao društvo sakupljamo mrve umesto da ekvivalentno svom trudu i radu budemo nagrađeni kao što i dolikuje. Toliko nas truju od početka da posle nekog vremena mislimo da je to jedini način života, pa još i svojevoljno uzimamo te otrove, ali vreme je da se ovaj začarani krug prekine i da se kao društvo moralno uzdignemo. Što bi moja pokojna majka rekla - briga nas je za hejtere, neka se nose; tako i mi nastavljamo ovim putem verujući u svoj cilj, a sada nastavljamo sa našom novom pesmom, najkontroverznijom do sada. Spremili smo vam još puno takvih na novom albumu, izvodićemo ih makar izgledalo kao da se poput Dona Kihota borimo sa vetrenjačama - barem ćemo znati da smo se trudili da promenimo nešto nabolje."
Olivija je provodila više vremena u kući u gradu, s obzirom da je zbog bolesti bubrega češće morala da odlazi kod doktora. Pošto su se Anita i Kristofer venčali i dobili dete, te su živeli zajedno, Austin je ostao da živi u kući, a ona mu je pravila društvo u proteklom periodu. Jutro; Austin ulazi u sobu, Olivija ustaje iz kreveta. Austin: ,,Idem do grada - da li ti je potrebno nešto ?" Olivija (daje mu papir): ,,Nabavi mi ovaj lek. (odmeri ga) Gde ćeš tako sređen? Ideš da se vidiš sa nekom devojkom? (osmeh)" Austin (nespretno): ,,Ne... Stvarno nemam devojku..." Olivija: ,,Odrasla si osoba, nije strašno ni ako imaš - to je sasvim normalno." Austin (izdahnu): ,,Nemam devojku... Imam dečka. (Olivija se iznenadi) Verovatno sam vas razočarao kao sin, znam da ni jedan roditelj ne želi da čuje takve stvari." Olivija (klimne glavom i pokaže prema ormanu): ,,Vidiš ovaj komad nameštaja? E pa, mi u ormanu držimo odeću, a ne ljude. (osmeh) Nešto ti je dugo trebalo da izađeš iz njega, mada sam predpostavljala da je možda to u pitanju." Austin (iznenadi se): ,,Čekaj, stvarno ti ne smeta? Šta misliš, kako će tata reagovati?" Olivija (nasmeje se): ,,Zar misliš da bi on imao problem sa time? Znaš i sam šta si sve pročitao u novinama o njemu, mislim da mu neće biti problem." Austin (klimne glavom): ,,Znam, više puta je istakao da nema ništa protiv LGBT zajednice, ali sam mislio da to ne bi važilo i za mene..." Olivija: ,,Gluposti - ti si nam sin, zar da ti određujemo sa kim ćeš da spavaš? Šta bi sad trebalo da uradimo, da te se odreknemo ili da te nateramo da se oženiš devojkom da bismo udovoljili svetu? Ko ih šiša, živi ti svoj život i ne obraćaj pažnju na njih, čak i da je svet okrutan ovo će biti tvoje sigurno utočište." Austin (nasmeši se): ,,To mi mnogo znači."
Dijana se vratila iz kompanije, Ketrin je došla malo ranije od nje i večerala je. Dijana sede za sto, poljubi je i započe razgovor. Dijana (nasmeši se): ,,Prijatno. Kako je bilo na sastanku danas?" Ketrin: ,,Dobro je prošlo, imamo sve veću podršku ljudi i razmišljam da se kandidujem za gradonačelnicu za sledeće izbore... Jesi li i ti gladna?" Dijana: ,,Nisam, pojela sam dve pogačice nakon posla. (klimnu glavom) Mislim da ti je to za kandidovanje sjajna ideja, samo moraš da napraviš dobar plan u šta bi trebalo investirati a da ljudi budu zadovoljni." Ketrin: ,,Razmišljala sam da bih, ako uspem da dođem na tu poziciju, insistirala da ulažemo u reciklažu. Vidiš - najsiromašnije grupe ljudi sakupljaju sekundarne sirovine da bi preživeli, oni već učestvuju u procesu recikliranja i rade korisnu stvar. Ako bismo platili i reciklažu papira, plastike, stakla i sličnih sirovina, smanjili bismo količinu otpada, a ujedno bi bilo posla i za određeni broj ljudi koji bi radili na sortiranju sirovina. To bi bilo korisno za početak. Onda, nadovezujući se na to možemo razviti industriju proizvoda od plastike, od te plastike je moguće napraviti čak i baštenski nameštaj, a to bi bio posao za još ljudi. Smatram da bi neki delovi mogli i da budu pošumljeni, da se napravi što više česmi sa dubinskom vodom - to sigurno ne može da škodi." Dijana (klimnu glavom): ,,Sviđaju mi se te ideje, ljudi podcenjuju važnost ekologije. (stavlja koverte na sto) Uzela sam poštu iz sandučeta, verovatno računi. (primeti drugačiju kovertu) Ovo je u vezi usvajanja deteta... (brzo otvara) Mhm, da... Dobro... (nasmeši se) Oh, ne mogu da verujem!" Ketrin (uzvrpolji se): ,,Šta kažu?!" Dijana (pogleda u nju, radosno): ,,Odobrili su nam usvajanje brata i sestre, dečak ima šest godina a devojčica četiri... Oh, moramo da idemo u kupovinu da kupimo sve što nam je potrebno, sve mora biti spremno kada dođu!" Ketrin (zagrli je i nasmeši se): ,,Kupićemo sve, bitno je da su nam konačno odobrili usvajanje... (izdahnu) Konačno su nam odobrili zahtev, još ne mogu da verujem! Mislila sam da ovaj dan nikada neće doći, (poljubi je) od sada ćemo morati da prilagodimo život njima. Jesi li spremna?" Dijana (zagrli je): ,,Naravno! Idemo da odmorimo, a već sutra počinjemo sa pripremama svega što će im biti potrebno. Jedva čekam da postanu deo naših života."
Čitavo društvo se okupilo u Merjaninoj kući, dolazili su da joj s vremena na vreme prave društvo nakon Hejlove smrti. Najmlađi su se igrali u dvorištu, starija deca članova benda su pazila na njih i povremeno se uključili u razgovor, dok su Fredi i Džeremi kao najlmađi iz njihove grupe uglavnom gledali u telefon. Merjan (uzdahnu, pogleda prema unucima): ,,Drago mi je što je Hejl imao prilike da dočeka još jednog unuka od Lorijan i Konera, bila sam presrećna što imaju još jedno dete, a i on se jako obradovao." Šejd: ,,Oni su nam jedina uteha posle svega ovoga što se desilo i što se dešava, bar se tešimo da njihovo vreme tek dolazi. (pogleda u Džeremija) Doduše, ovaj gospodin bi trebalo da manje gleda devojke po internetu, a malo više ove oko njega, samo zuri u telefon i kompjuter!" Džeremi (dobacuje): ,,Radim, tata! I Fredi radi, smišljamo koncept nove igrice!" Olivija: ,,Pustite decu, biće vremena i za devojke - možda i bude nešto od te njihove ideje." Merjan (nasmeši se): ,,To uvek kažu, ali hajde da vidimo i to. (ispija gutljaj soka) Završili smo postavljanje spomenika; Hejl je hteo da nastavi koncept koji su Alton i Sejdž započeli, te smo i na njegovom grobu stavili natpis "Umetnost je večna", svidelo mi se kako poetično zvuči." Šejd: ,,I Rejdan i ja smo se dogovorili da želimo taj natpis, to simboliše naš bend i stvaralaštvo. Mislim, rano je da razmišljamo o tome, ali za svaki slučaj." Rejdan: ,,Uskoro će i ovi naši da odu na turneju, ali bar imaju nas da pazimo na decu. (smeh) Sećaš se koliko je bilo teško kada smo morali da idemo na put, pa onda nismo videli porodicu i po dva-tri meseca? Uvek sam se osećao krivim zbog toga, mnogo smo opteretili naše dame." Alis (odmahnu rukom): ,,Znale smo da je to deo vašeg posla, ali smo se ipak držale zajedno svaki put kada ste bili odsutni; bilo je teško kreirati osećaj prisutnosti i potpuno popuniti tu prazninu, ali nikad nismo želele da budu ljuti na vas. Uostalom, i u nekim drugim zanimanjima se dešava da je jedan od roditelja odsutan neki duži vremenski period, želeli smo da im ne ostane osećaj kao da niste prisutni u njihovim životima." Olivija: ,,Ipak, mislim da je njima sada lakše kada imaju nas za njihovu decu." Merjan: ,,Oh, to svakako." Šejd: ,,Krivo mi je samo što ne mogu da trčim za njima, ali volim kada bilo koji od njih dođe kod nas na selo. Sada će i Ketrin i Dijana imati još dva člana, rekao sam Keti da je i ona naše dete i da slobodno dođu kada žele, neću da misli da više nije deo zajednice posle smrti Altona i Sejdž." Alis: ,,Apsolutno, ostajemo svi zajedno dok god je moguće. Uostalom, volim kada nam dođu gosti. (osmeh)" Olivija (uzdahnu): ,,Jedva čekam da se završi ovo sa dijalizama i da mogu da se vratim tamo, ne mogu dugo da budem ovde. (pogleda u Rejdana) Čak se i Rejdan žali da mu je dosadno bez mene." Rejdan (poljubi je u obraz): ,,Navikao sam sa tobom, uvek mi nešto fali kada dođeš u grad. Pokušavam da prekratim vreme, ali mi sve brzo dosadi kada nisi tu. Da mi nije Šejda da pravimo društvo jedno drugom, poludeo bih." Šejd (nasmeje se): ,,Uz Redija sam naučio da igram šah, karte i društvene igre, počeo sam sve češće da ga pobeđujem!" Rejdan (smeh): ,,Brzo učiš, postaješ bolji i od mene koji sam u tinejdžerskim godinama išao na takmičenja u šahu. (slegne ramenima) Zaboravi se vremenom, šta ćeš." Šejd: ,,A, nemoj tako, i dalje si dobar, nego je i tačno da ja brzo učim. Vidiš, i Alis nije intetesovalo kuvanje, a sada je najbolja kuvarica u selu, tako i ja - kad me nešto zanima, brzo zapamtim." Alis (nasmeje se): ,,Pretera ga sad - nisam baš najbolja u selu, ali mi solidno ide. (smeh)" Olivija: ,,Vidi, Alis, ja sam slaba kuvarica, ali je Šejd u pravu da si odlična u tome. (smeh)" Alis (nasmeši se): ,,Od svih hobija koje sam probala u životu, to i šminkanje i stilizovanje su mi omiljeni. Vas dve konačno možete da se više posvetite svojim hobijima sada kada ste u penziji." Merjan (smeh): ,,Toliko sam dugo bila nastavnica da mi prija da i dalje podučavam decu, makar kroz privatne časove. (Oliviji) Ti nećeš držati privatne časove?" Olivija (slegnu ramenima): ,,Videću, možda ako mi se stanje popravi, u svakom slučaju ću se više posvetiti slikanju. Ima ljudi koji bi želeli da nauče da slikaju; u školi to nije jedan od bitnijih predmeta kao što je maternji jezik bitan, pa ljudi više traže tvoje časove kada su pripreme za prijemni, ali sam sigurna da bi neko hteo da nauči i to." Rejdan (nasmeši se i pogleda u nju): ,,Najviše sam voleo da te posmatram dok slikaš, kada se potpuno uneseš u svaki potez četkicom... Slikala si sa takvom strašću, pa ti se još koža i odeća umažu bojom, ali se na platnu pojavljuju predivne slike kojima sam se uvek divio. Jedva čekam da ponovo tako stvaraš." Merjan (Šejdu): ,,Da li i ti tako posmatraš Alis dok sprema? (smeh)" Šejd (šeretski): ,,Pih, ne samo da gledam, nego i probam! Mislim, hranu probam, ne Alis. (svi se nasmeju) Njen ukus već znam - slatko baš koliko treba, ali sa nekom jačom aromom koja me dobro ošamuti. (smeh, poljubi Alis) Kao liker od egzotičnog voća ili neki koktel." Alis (radosno): ,,Uh, sviđa mi se to! Sve je dobro dok ne postanem gorka. (smeh)" Šejd (odmahnu rukom): ,,Ti ćeš meni uvek biti slatka. (osmeh) U svakom slučaju se ti vrati slikanju, Olivija, Rejdan nam je mnogo puta pričao kako je opčinjen tobom u tim trenucima." Rejdan: ,,Od svega što sam video u životu, ništa me nije uzbuđivalo više od prizora Olivije u običnoj košulji, umazana bojama i sa nemarno vezanom kosom, pa još kada približi kraj četkice usnama... Uh, svašta sam video u životu, ali taj prizor... (uzdahnu)" Olivija (nasmeje se): ,,Da sam znala da to toliko voliš, češće bih slikala; sad smo malo stari da izazovem takav osećaj, ali nadam se da ćeš i dalje uživati. (namignu)" Rejdan (poljubi je): ,,Svakako da hoću." Alis (Merjan): ,,Dođi kod nas na nekoliko dana, taman će i Fredi imati kuću za sebe za to vreme." Merjan (klimnu glavom): ,,Da znaš da ću doći, prijaće mi da malo rasteretim mozak posle svega što se dešavalo u predhodnom periodu." Šejd: ,,Apsolutno - Hejl više nije sa nama, ali si ti još potrebna deci, naročito Frediju, brini o sebi. Taman ćeš da probaš i ove jabuke što će sad da stignu, nabavio sam vrhunske sadnice; razmišljam da kupim još nekoliko hektara zemljišta i da proširim proizvodnju." Olivija (smeh): ,,Hoćeš li moći da održavaš sve to?" Šejd (klimnu glavom): ,,Imam ljude na imanju koji paze, uzeću još nekoliko ljudi, voćnjaci nikad nisu na odmet i ostaće deci posle naše smrti." Rejdan: ,,Kada sam bio mlad nisam te uzimao za ozbiljno kada počneš o takvim idejama, ali sada te podržavam. Zapravo, želim i ja da učestvujem da uložimo zajedno." Šejd (potapša ga po ramenu): ,,A, dobro je - postao si pravi domaćin! Može, zajedno ćemo raditi na tome. Ima ona njiva pre ulaza u selo, bili su ranije suncokreti na njoj - e, tu njivu sam gledao! Hoće deda Dragoljub da je proda relativno povoljno, ima dva i po hektara." Rejdan (klimnu glavom): ,,A, pa to je dobro! Ako bude još neka u međuvremenu, kupujemo i nju!" Alis (smeh): ,,Ne znam za kad će vam to, ali dobro - zanimajte se nečim." Merjan (smeh): ,,Pustite ih, bar će biti neke koristi od toga. (pogleda u decu i unuke) Uostalom, ima ko će nastaviti, za njih vredi ulagati u takve stvari."
Godine su prolazile, jedna po jedna, te je vreme neprimetno prošlo. "Lynx Moon" je imao veliki uspeh u karijeri, samo su išli u drugačijem smeru nego njihovi roditelji i bavili se drugačijim temama, ali su od početka do kraja svog postojanja postali jedan od kultnih bendova na svojim prostorima, baš kao i "Plava Tvrđava" pre njih. Ketrin je postala gradonačelnica, a zatim je došla i do značajnije uloge u politici. Njeni planovi i pravilno raspolaganje budžetom su značajno smanjili stopu siromaštva, zagađenja, ali je imala veliki uticaj i na socijalna pitanja i zaštitu ljudskih prava. Anita se još neko vreme bavila sportom, a onda su Kristofer i ona nastavili i prošitili ono što je Šejd ostavio iza sebe, te su posle nekog vremena napravili pogon za preradu koji se vremenom uvećavao i postao manja fabrika. Fredi i Džeremi su imali velikog uspeha sa igricom koju su dizajnirali, te su nastavili sa pravljenjem novih; i jedan i drugi su se u nekom periodu oženili i imali decu, ali nešto kasnije od ostalih. S druge strane, Austin i njegov partner nisu želeli da usvoje dete, ali je zato bio jedan od omiljenih profesora u svojoj školi, uvek je bio podrška deci kojoj je predavao i pomogao je koliko je god mogao, naročito mladima sa nekim problemom koji nisu imali kome drugom da se obrate. Što se tiče starijih, broj se vremenom smanjivao: prvo je otišla Olivija zbog komplikacija sa bubrezima, zatim Šejd kome je pred kraj imunitet veoma oslabio, te nije mogao da se oporavi od virusa, relativno brzo nakon njega i Alis, a Rejdan je održavao vitalnost sve do kraja života, ali je na kraju preminuo od komplikacija nakon pada; neki mediji su nagađali da je namerno skočio sa terase, ali je u pitanju bio nesrećni slučaj. Na kraju je ostala samo Merjan, ona je doživela preko devedeset godina i time postala najdugovečniji član njihove ekipe, ali su je sva deca članova benda poštovala kao i sve ostale članove do tada, značilo im je što je što je ostao bar neko od starijih.
Prošlo je tako i dvadeset godina od smrti Altona i Sejdž; došao je dan kada se tradicionalno ide na groblje i kada se preminulima pale sveće, te su članovi porodica odlazili do grobova. S obzirom da je "Lynx Moon" bio na turneji, Antoan je sam otišao do groba svog babe i dede, ne bi li zapalio sveće i uredio prostor oko spomenika. Iskoristio je priliku da očisti beli spomenik u obliku srca, kao i da oreže opojni grm ljubičastih ruža koje su posađene mnogo godina ranije, a zatim je seo na klupu i posmatrao druge ljude i ostale grobove oko sebe. Voleo je da dolazi ovde, da sedne na klupu pored groba svoje babe i dede i da čita, sluša svoju omiljenu muziku ili jednostavno da sedi u samoći, sada mu je delovalo kao da je okružen sa previše ljudi i nije planirao da se dugo zadržava.
Niska devojka obučena u crno priđe jednom grobu, upali sveću i u tišini stade na nekoliko minuta, a zatim užurbano prođe pored ostalih ljudi koji su se tu našli, plašila se ikakve interakcije sa ljudima i htela je da što brže stigne do izlaza iz groblja samo da bi se otarasila osećaja da neko od njih gleda u nju. Brzo promeni pravac kada primeti više ljudi na maršuti kojom je došla, te brzim korakom htede da pređe preko Altonovog i Sejdžinog groba, ali se u svoj toj žurbi saplete i padne. Antoan se trgnu i krenu ka njoj.
Antoan (prilazi, zabrinuto): ,,Jesi li u redu?" Devojka (strese prašinu sa sebe): ,,Da, samo sam smotana... Sve je u redu." Antoan (dohvati njenu tašnu sa zemlje): ,,Nemoj da zaboraviš torbu. (smeh, ona stidljivo klimnu glavom) Izvini, jesam li te uplašio?" Devojka: ,,Ne, baš naprotiv... (pogleda u njegove oči i trgnu se) Negde sam te već videla, a ne sećam se gde... (nastavi da zapanjeno gleda u njega) Ne znam koji mi je đavo, izvini. (pokuša da pođe, Antoan je zaustavi)" Antoan (sa nevericom gleda u nju): ,,I ti si meni odnekud poznata, a nisam te sreo ranije... Možda smo se nekad videli u prolazu, a nismo obratili pažnju. (smeh) Ja sam Antoan. Jesi li ti odavde? Na čijem si ti grobu bila, neka bliska osoba?" Devojka: ,,Jesam, odavde sam... Bila sam da zapalim sveću na očevom grobu, pošla sam sporednim putem jer sam se uspaničila kada sam videla ljude tamo gde sam došla, pa sam prošla ovuda gde je manje gužve... (izdahnu) Ja sam Sesilija, a ti imaš baš lepo ime. (stidljivi osmeh)" Antoan (blago se nasmeši): ,,I ja sam takav, baš sam se spremao da pođem jer je počelo da se okuplja više ljudi... Žao mi je zbog tvog oca, s obzirom da si došla negde sa kraja groblja rekao bih da je to bilo relativno skoro, zar ne?" Sesilija (klimnu glavom): ,,Prošle godine. (i dalje gledajući u njegove oči) Stvarno izvini, ja inače ne gledam ljude u oči, ne znam šta mi je sad..." Antoan (pogleda u njene oči): ,,Znam gde sam video taj pogled... (pogleda prema Sejdžinoj slici, a zatim u nju) Neverovatno, izgledate skoro identično!" Sesilija (sa nevericom): ,,Ti veoma ličiš na svog dedu, kao preslikana verzija njega... Da li je moguće da..." Antoan: ,,Veruješ li u reinkarnaciju?" Sesilija (osmeh): ,,Baš sam to htela da pitam! Mislim da taj koncept ima smisla, a ti?" Antoan (uzdahnu): ,,Da. Naročito posle ovoga... (pribere se) Ako nigde ne žuriš, možemo da sednemo na klupu, mislim, ako te ne čeka neko..." Sesilija: ,,Ne, niko me ne čeka... (sednu zajedno, ona pogleda u ruže) Kako predivna nijansa ljubičaste, a i imaju divni miris." Antoan (ubere ružu i pruži joj) Voliš ljubičastu boju?" Sesilija (klimnu glavom): ,,Plava i ljubičasta su mi omiljene boje. Volim i crnu i ružičastu, crno najčešće nosim a i uklapa mi se u imidž jer slušam metal, pa nekako ide zajedno." Antoan (iznenadi se): ,,I ja slušam metal, čak sviram i klavijature kao deda i mama... Još samo da mi kažeš da i ti pevaš, pa da stvarno poverujem u čuda. (smeh)" Sesilija: ,,Onda veruj u čuda. (smeh) Nisam profesionalac, ali vežbam pevanje. (uzdahnu) Inače sam ćutljiva, ali imam osećaj kao da sada nemam tu nelagodnost, osećam neku sigurnost... Ne razumem šta mi se dešava sa mozgom. (smeh)" Antoan (uhvati je za ruku): ,,I ja sam povučen, čak i stidljiv, ali sada... (izdahnu) Izvini, baš sam napadan. (skloni ruku) Bukvalno smo se videli prvi put u životu, a ja se ponašam kao neki manijak... (pocrveni)" Sesilija (smeh): ,,Zapravo... (uzme ga za ruku) Ne smeta mi. Inače bih se izbezumila da me iko dotakne čak i slučajno, a tebe bih još zagrlila da mogu, ali ipak sam neko kog si malopre upoznao. (smeh) Ponekad želim da znam kako je to kada zagrliš nekog, kako izgleda kada te neko poljubi u čelo... Dobro, to drugo je već malo prisnije, ali se nadam da ću jednog dana imati prilike da to osetim." Antoan (privi je uz sebe): ,,I, kakav je osećaj? (osmeh)" Sesilija (zatvori oči, stavi glavu na njegov torzo i duboko udahnu): ,,Tako smirujuće... Osećam se sigurno, mislim da bih satima mogla da ostanem ovako, ali je i ovo sasvim dovoljno. (pridignu se) Hvala ti. (osmeh)" Antoan: ,,Što se mene tiče, mogla si još da ostaneš tako, i meni je prijalo. (nežno je poljubi u čelo, pogledi im se sretoše) Reinkarnacija ili ne, osećam kao da sam tebe čekao čitav svoj život." Sesilija: ,,Imam osećaj kao da mi je tvoj dodir poznat, kao da smo zaista bili zajedno u nekom drugom životu... Da li je normalno osećati se ovako sa nekim koga si tek sreo?" Antoan: ,,Ni ja ne bih verovao da to nisam osetio, Grofice." Sesilija (pogleda ga u oči): ,,Taj nadimak... Niko me nije tako nazvao do sada, a zvuči tako poznato... Grofe. (osmeh)" Antoan (uzdahnu): ,,Nemoguće je da je sve ovo slučajnost... (rukom pređe preko njenog obraza) Osećam se kao da sam sve ovo već proživeo." Sesilija (približi lice njegovom): ,,Da li je istina da parovi koji se poljube na ovom grobu ostanu zajedno do kraja? Čitala sam o tome, ali nikada nisam verovala u tu urbanu legendu." Antoan (nasmeši se): ,,Postoji samo jedan način da saznamo."
Približio je svoje usne njenim i poljubili su se nežno, lagano dotakavši jedno drugo rukama, a zatim su nastavili sa poljupcem kao da im to nije prvi put, kao da su čitav život čekali na ovaj trenutak. Stavila je ruku na njegov torzo, a on je jednom rukom prelazio po njenoj kosi, dok se u njegovoj drugoj ruci nalazila njena ruka.
Udaljili su lica jedno od drugog tek toliko da su ponovo mogli da pogledaju jedno drugom u oči, nasmešivši se i držeći se za ruke, a zatim je Antoan ponovo stegne u zagrljaj. Sesilija (nasmeši se): ,,Ma koliko da sam morbidna osoba, nisam ni sanjala da će moj prvi poljubac biti na groblju, ali je bilo veoma romantično. (pogleda ka spomeniku) Sviđa mi se ovaj natpis na spomeniku, ovo da je umetnost večna, baš lepo zvuči." Antoan: ,,Oh, svi članovi benda imaju to na svojim spomenicima, baba i deda su umrli prvi pa je prvo ugravirano na njihovom spomeniku. (ustaju sa klupe i polaze ka izlazu iz groblja)" Sesilija (nežno): ,,Znaš, ima mnogo stvari osim umetnosti koje su večne, ili bar nama smrtnicima deluju večno." Antoan (znatiželjno): ,,Hm, kao na primer?" Sesilija (ponovo poljube jedno drugo): ,,Ljubav. Ljubav je večna. (nasmeše se jedno drugom i zajedno krenu ka izlazu iz groblja)"
KRAJ poslednjeg nastavka
Suzana Ristić Suza
06.07.2024 god 19:50 č
Comments
Post a Comment