Umetnici žive zauvek

Ova priča mi je izuzetno draga, a jedan od razloga je i taj što je glavna tema ono što najviše volim, a to je muzika 💙🤘🏻🤘🏻
Valjda ću stići i do toga u životu, počinje da me obuzima paranoja da nikada neću stići dotle. Ako ništa drugo, barem je Sejdž imala tu sreću da okupi bend, bilo je lepo proživeti taj osećaj barem u priči.
Ova priča je emotivna, barem meni, možda sam je nesvesno i pisala tako da me pogodi u pravo mesto. Ipak, nikako ne bih volela da i stvarnost bude kao kraj ove priče, Sejdž je bila sasvim dovoljna, možda je i meni lakše da guram ljude od sebe baš zbog toga- ja se verovatno neću promeniti jer me je ovo izmenilo do srži, a njima može samo da bude teže sa mnom. Srećom, većina interakcija sa ljudima se završi brzo, ne moram da brinem o vezivanju za nekog, a kamoli da se neko veže za mene. Sejdž mi je pokazala da čak ni savršena ljubav ne može promeniti moju dušu, hvala još što mi je uštedela vreme za trivijalnosti. 😉
Keti iz ,,Modne sedmice" i ja delimo tu karakteristiku- ona je posvećena modi, ja muzici, to jeste samotnjački život ali i to ima svojih prednosti. 😉 🙂 🎉 (proslava u mojoj glavi trajala je sve dok se nisam setila kraja ,,Modne sedmice" i ,,Gotike"...) Ovaj.... da. Dobro, postojimo i mi takvi koji se potpuno posvetimo nečemu i na kraju nas realnost pregazi kao valjak, naročito ako ne uspemo. Dođavola, evo paranoje. Pokušavam da strpam svoje misli kao odeću u orman, gurajući ih što dalje od sebe, ali pre ili kasnije sve to opet padne na moju glavu. Posmatrano kao ta metafora, reklo bi se da nekim mislima nije mesto u glavi kao što ni nekim stvarima nije mesto u ormanu. 🤔 Dobro, odoh ja da filozofiram, a linkovi do priče su ovde:
https://issuu.com/suzanar./docs/umetnici__ive_
issuu
https://www.wattpad.com/story/179453433-umetnici-%C5%BEive-zauvek-suzana-risti%C4%87-suza
wattpad