Zakopana u prošlosti
Rekla sam da je "Razbijač snova" poslednja priča i stojim iza toga i dalje, ova priča je nastala više kao dodatak priči "Nikada neće biti bolje", opsedala me je ta misao pa sam tako došla do nečega što liči na priču. Vrlo joj je slična tj. bavi se istim periodom pa zato deluje kao da je inspirisana njome, zapravo je samo delo mog razmišljanja. Malo je nezgodno za osobu koja (navodno) ima 24 godine da piše kao da ponovo ima četrnaest, s tim da se više sećam tih nekih misli nego šta sam jela juče 🤔. Ko bi rekao da je prošlo deset godina od toga.
Događaji u priči se nisu dogodili, barem ne ovi gde imam interakciju sa drugima, ali su činjenice i misli tačne samo eventualno pripadaju drugom periodu. Iskreno, prosto mi je drago što su događaji samo delo fikcije, ovde sam namerno dodala stvari koje sam izbegavala u svim pričama (bolnicu 😬), čisto da vidim kako bi to išlo. Radije ne bih prolazila kroz to u stvarnosti 😐.
Najnezgodniji deo za pisanje bio je utorak popodne, gde imam svađu sa roditeljima, koristila sam autentične uvrede. Razmišljala sam da li da to uradim jer mi je delovalo suviše oštro, no ovih dana (lažem, ovih godina) situacija je jako napeta i mislim da ću potpuno izgubiti razum do kraja. Njih dvoje se izviču i bude im bolje dok ja upijam emocije kao sunđer a nemam dovoljan ventil da ih se rešim, mislim da me taj princip potiskivanja emocija i dovodi u ovako glup položaj. Ironično, jedini ljudi sa kojima komuniciram su oni a nove ljude ne upoznajem na dubljem nivou jer ne mogu ikome da verujem i da mu se potpuno poveravam. Tako smo i stigli do većine ovih priča, trebao mi je bar privremeni ventil.
Za kraj samo želim da kažem da moj stav o školskim psiholozima na početku priče ne važi za sve škole na svetu, to je samo moje mišljenje za neke škole, uključujući i moju. Dve smrti i ko zna koliko upropaštenih života (ili makar aspekata života) su i više nego dovoljan razlog za takvo mišljenje, ako već ničemu ne služim u životu hoću da bar ukažem na nešto što se tiče nekog drugog, uključujući i nove generacije.
Link do priče:
Wattpad- https://www.wattpad.com/862142314-zakopana-u-pro%C5%A1losti-suzana-risti%C4%87-suza-sreda
Događaji u priči se nisu dogodili, barem ne ovi gde imam interakciju sa drugima, ali su činjenice i misli tačne samo eventualno pripadaju drugom periodu. Iskreno, prosto mi je drago što su događaji samo delo fikcije, ovde sam namerno dodala stvari koje sam izbegavala u svim pričama (bolnicu 😬), čisto da vidim kako bi to išlo. Radije ne bih prolazila kroz to u stvarnosti 😐.
Najnezgodniji deo za pisanje bio je utorak popodne, gde imam svađu sa roditeljima, koristila sam autentične uvrede. Razmišljala sam da li da to uradim jer mi je delovalo suviše oštro, no ovih dana (lažem, ovih godina) situacija je jako napeta i mislim da ću potpuno izgubiti razum do kraja. Njih dvoje se izviču i bude im bolje dok ja upijam emocije kao sunđer a nemam dovoljan ventil da ih se rešim, mislim da me taj princip potiskivanja emocija i dovodi u ovako glup položaj. Ironično, jedini ljudi sa kojima komuniciram su oni a nove ljude ne upoznajem na dubljem nivou jer ne mogu ikome da verujem i da mu se potpuno poveravam. Tako smo i stigli do većine ovih priča, trebao mi je bar privremeni ventil.
Za kraj samo želim da kažem da moj stav o školskim psiholozima na početku priče ne važi za sve škole na svetu, to je samo moje mišljenje za neke škole, uključujući i moju. Dve smrti i ko zna koliko upropaštenih života (ili makar aspekata života) su i više nego dovoljan razlog za takvo mišljenje, ako već ničemu ne služim u životu hoću da bar ukažem na nešto što se tiče nekog drugog, uključujući i nove generacije.
Link do priče:
Wattpad- https://www.wattpad.com/862142314-zakopana-u-pro%C5%A1losti-suzana-risti%C4%87-suza-sreda
Comments
Post a Comment