Palata u pustinji (2009)- cela priča

(priča nije prikladna za mlađe od 12 godina)
------------------------------------------------------

GLAVA I

 Bliski istok. Još jedan sparni dan je već odavno počeo, terajući sva živa bića da beže kud koji. U toj nepreglednoj pustinji nalazila se veličanstvena palata- prava oaza raskoši, ali je u njoj bilo nešto neprocenjivo i važno za ljude koji su tu živeli- princeza Anastasija, moćna čarobnica, koja je štitila njihovo pustinjsko kraljevstvo od zle čarobnice Majre.

 Anastasija je imala neobično dugu kosu do članaka, zlatnu poput sunca koje je obasjavalo prostranstvo pustinje, smeđe oči koje bi bile uokvirene sa malo crne boje, davajući joj faraonski izgled. Kosu je vezivala u rep a od odeće je obično nosila zlatno-belu haljinu dugih rukava, traku oko vrata i minđuše. Imala je dve dvorske dame, Džasmin i Laru, koje su nosile kraće haljine zlatno-bele boje, po nekoliko narukvica na jednoj i na drugoj ruci, cipele na vezivanje i kose su im bile upletene u dve pletenice.

 Tišinu u palati prekinu vrisak- Džasmin je, na podu u vrtu palate, pronašla Laru mrtvu a Majra je bila pored nje! Marja: ,,Recite svojoj princezi da se preda i dá mi kraljevstvo jer sledeći put neće stradati dvorska dama već svi u palati!" Džasmin (ode do Anastasije): ,,Maj, Majra....ubila je..." Anastasija (uplašeno): ,,Koga?" Džasmin: ,,Laru! (polaze zajedno do vrta) Rekla je da će nas sve pobiti,hoće da joj daš kraljevstvo..."  Anastasija (zastade): ,,Zna da to neću učiniti! Borićemo se sa njom. Moja porodica vlada ovde već vekovima,vne pada mi na pamet da joj se pokorim!" Džasmin: ,,Za ime Boga, princezo, pa ovo je već peti put da nekog ubije! Bolje da se predamo i..."  Anastasija (besno): ,,Da izdamo ove ljude? Nikako! Hajde da rešimo ovo, pa ćemo dovesti novu dvorsku damu i poraziti je." Džasmin: ,,U redu."

 U kraljevskoj biblioteci pronašle su koja devojka je poreklom iz kraljevstva, zapravo, našle su ćerku bivše meštanke kraljevstva. Ona se zvala Mari i živela je u Njujorku, SAD, te su morale da čekaju dugo na njen dolazak. Mari je živela potpuno drugačijim životom i nosila drugačiju odeću te nije znala šta je čeka u palati, ali je ipak pristala da dođe.

 Izašla je iz kočija kojima su je doveli iz grada, skamenivši se od prizora pred sobom. ,,Šta je ovo?!Mi smo usred pustinje i samo je ova palata ovde! Gde su ljudi, gde su prodavnice i saobraćaj...?"- povika Mari, a kočijaš joj odgovori: ,,To je jedina građevina u prečniku od pedeset kilometara, sve što je potrebno za život je u dvorcu ali jednom mesečno nekoliko nas ide u grad da nabavi ostalo." Mari (šokirano): ,,Ma daj, sigurno se šalite! (čovek uzima torbe i polazi unutra, ona trči za njim) Ha, sve je ovo šala za dobrodošlicu, zar ne? Hej, hoćete li mi odgovoriti?!"

 Svašta joj je prolazilo kroz glavu dok je prolazila dugačkim hodnikom. ,,Evo je"- reče kraljica ali se ubrzo razočara kada vide devojku plave kose u majici bez rukava i mini suknji. Mari: ,,Oh, ako je ovo šala, molim vas da prestanete, jezivo je. Nemojte mi reći da se domoroci ovde tako oblače! Zlatno je odavno izašlo iz mode, mislim, osamdesetih je možda moglo da prođe, ali sada... (pogleda Anastasiju) Gospođo, kako uopšte možete da podnesete da nosite dugu haljinu po ovakvoj vrućini?!" Anastasijin otac: ,,Uvredila si princezu! Traži oproštaj ili ćeš završiti u tamnici!" Anastasija: ,,Pusti je, oče. Ima karaktera, to mi se sviđa. Jeste malo drska ali ko zna zašto je to dobro." Mari (postiđeno): ,,Vi ste princeza... Ups. Sad me je sramota. Izvinjavam se." Anastasija: ,,Pokazaću ti sobu u kojoj ćeš odsesti. (polaze zajedno)  Videćeš da ovde nije tako loše za život kao što izgleda."

GLAVA II

 Mari se lepo smestila u sobi no bilo je problem ubediti je da obuče odelo koje je šiveno za nju, ali je ipak popustila i učinila to. Zajedno sa Džasmin otišla je u obilazak palate. Džasmin: ,,Ovde je kraljevska kuhinja (pokazuje na jedna vrata), a odmah do nje je kraljevska trpezarija..." Mari: ,,Da li si ti nekad bila zaljubljena?" Džasmin (pocrvene): ,,Nisam, ovde baš i nema puno mladića." Mari: ,,Kod nas u Americi se devojke često zaljubljuju, idu na zabave, u šoping, zabavljaju se! Ovde ste kao u zatvoru. Kako vam nije dosadno ovde gde ste odsečeni od sveta?" Džasmin: ,,Imamo radio, te možemo da vežbamo ples uz muziku. Radimo ručne radove poput vezenja, a poneki od nas se bave i umetnošću. Zabava je svuda, samo moraš malo da se potrudiš da bi je pronašla."

 Anastasija je šetala po bašti u kojoj su se mešali mirisi jasmina, ruža, sandalovine i ostalih mirisnih biljaka, kada primeti kolonu kamila kako ide ka palati. Zvala je kralja, svog oca, da dođe u baštu i pokaza mu rukom u pravcu nezvanih gostiju. Kralj naredi da puste ljude u palatu.

 Kralj (glavnom među njima): ,,Sa kojom namerom si došao ovde,mladiću?" On: ,,Ja sam Džordž, došao sam da zaprosim princezu Anastasiju." Kralj: ,,Onda neka ti bude. Budi naš počasni gost, Džordže."

 Kraljica primeti prsten na njegovoj ruci i zaprepasti se jer je već videla taj prsten ranije...

 Uveče, kralj i kraljica su razgovarali. Kralj: ,,Prosto neverovatno da je prosac došao čak dovde..." Kraljica: ,,Srce ga je povuklo... Zar nisi video prsten na njegovoj ruci? To je moj sin iz prvog braka! Ne može biti Anastasijin muž jer joj je polubrat!" Kralj: ,,Biće teško saopštiti joj to... mrzeće nas!" Kraljica: ,,Sačekaćemo malo, možda se sve sredi..."

 Džasmin je sedela pored prozora i gledala ka princu Džordžu. Osetila je nešto čudno u sebi... Plašila se da se zaljubila u njega, znajući da je on došao zbog princeze. Sklonila se sa prozora, pokušavajući da ga izbaci iz glave.

 Mari se i dalje navikavala na svoj novi život, a Majra je za to vreme spremala zlokobni plan koji će uništiti kraljevstvo.

GLAVA III

 Nad palatom se stvorio veliki crni oblak i znak za uzbunu se oglasi. Majra je dolazila. Mari nikada ranije nije videla Majru, barem je mislila da nije...

 Marja (pojavi se): ,,Oh,već ste prežalili Laru?" Mari: ,,Ko je Lara?" Anastasija (izgovori čaroliju): ,,Previše je jaka, čarolija ne deluje!" Mari (primeti mladež sličan njenom na Majrinoj ruci i zaneme): ,,Princezo, da li je možda Majrino ime Maribel?" Anastasija (zapanjeno): ,,Odkud ti to znaš?!" Mari (zadrhta): ,,Maribel je moja starija sestra koja je ubila našu porodicu a mene je hraniteljska porodica odvela u Ameriku i posle toga je nisam videla. Promenila je izgled, ali je mladež ostao." Džasmin: ,,Neverovatno!" Majra: ,,Dođavola, trebalo je da ubijem i tebe! Ipak, nije kasno ni sada... (odlazi)"

 Svi su ostali izbezumljeni- kako je moguće da su njih dve rođene sestre? Mari je ipak ostala da se bori uz princezu, bez obzira na razvoj događaja.

 Anastasija i Džordž su provodili više vremena zajedno i krišom se viđali ali se i Džasmin, bez obzira što je pokušavala da ne misli o njemu, sve više zaljubljivala u Džordža.

 Borbe između Anastasije i Majre su postale učestalije ali je u njima uvek bila jednaka borba. Majra bi uvek gledala popreko svoju sestru, želeći da je uništi jednom za svagda ali nije mogla proći od Anastasije. Za to vreme, kralj i kraljica su poslali sluge da pronađu princa za kćer samo da bi sprečili da se brat i sestra dodatno zbliže. Jedne večeri je kraljica izašla u baštu i videla ih zajedno na klupi kako pričaju, a u jednom trenutku su se umalo poljubili, ali je kraljica brzo reagovala i razdvojila ih na vreme.

Mari je sedela sama i plakala je. Džasmin ju je upitala zbog čega plače, a ona reče: ,,Želim da odem u Majrino skrovište da joj se osvetim za ono što je uradila." Džasmin: ,,Osveta je pogrešna, mi moramo da odbranimo palatu, ne i da se osvećujemo. Imaj strpljenja."

GLAVA IV

 Jednoga dana princezi je prekipelo da je majka stalno odvaja od Džordža te pođe s njim u kapelu koja je u sklopu palate da bi obavili tajnu ceremoniju venčanja. Kralj i kraljica brzo utrčaše u kapelu i tad kraljica konačno reče: ,,Ne možeš se udati za njega, on je moj sin!" Anastasija: ,,Ne... ne... Kako si mogla to da kriješ do sada?!" Kraljica: ,,Oprosti mi."

 Anastasija istrča iz kapele, a zatim nastavi da trči i izađe iz palate. Nije mogla daleko da ode, jako sunce ju je ubrzo iscrpelo te pade na pesak, bez svesti.

 Iako su je vojnici tražili u okolini palate, nisu je mogli pronaći. Ležala je bez svesti na pesku i verovatno bi umrla da je princ Sem nije našao i odneo u palatu. On je došao da bi video princezu, ali nije očekivao da će je spasiti sigurne smrti.

 Kralj i kraljica se zahvališe princu. Anastasija se poče buditi i pomisli da je u raju kada ugleda Sema jer je za nju on izgledao poput anđela, no prijatno se iznenadi kada je čula da je on njen spasilac.

 Sem je ostao da živi sa njima a Džasmin je mogla da osvoji Džordža. Kraljica je objasnila ćerki i sinu šta se desilo pa Džordž nije video majku godinama. Što se Sema tiče, ustanovljeno je da on i princeza nisu u srodstvu, te su mogli da se venčaju.

 Usred svog tog planiranja venčanja, prvo Džordžovog i Džasmininog, a onda i Anastasijinog i Semovog, niko nije primetio da Mari svakog dana tajno izlazi iz palate i prati Majru kako bi otkrila njeno skrovište i videla šta smera. Videvši da Majra pravi mašinu koja će uništiti palatu Mari odluči da se spremi i sama porazi sestru.

GLAVA V

 Dan pre Džasmininog i Džordžovog venčanja Mari je otišla da pokvari plan svoje sestre. S obzirom da se nije javila nikome tražili su je po celom dvoru, ali onda se Džasmin seti da je možda otišla kod Majre. Anastasija, Sem, Džordž i Džasmin krenuše po nju kako bi je sprečili da sama ulazi u borbu.

 Na putu kroz pustinju Mari srete staru ženu glave zavijene u maramu koja ju je zamolila da joj da malo vode. U čuturi je bilo vrlo malo vode, te se Mari dvoumila. Razmislila je na trenutak: ,,Oduvek sam bila sebična- kada sam bila mala nisam htela da delim igračke, uvek sam htela najbolje stvari, pravila sam se važna pred drugaricama, nosila sam najlepšu odeću... Sada sam ovde, pokušavam da se iskupim za ono što je Majra uradila." Pružila je čuturu ženi i rekla: ,,Uzmite, vama je potrebnija nego meni"- i pođe u drugom pravcu. ,,Čekaj!"- viknu žena- ,,Položila si test! Promenila si svoju narav od kad si ovde, postala si bolja osoba! (skida maramu)" Mari (iznenađeno): ,,Majko?! Kako je ovo moguće? Ti si živa?" Majka: ,,Ne, ali sam došla samo da ti kažem da si dovoljno moćna da poraziš Maribel. Nemoj sumnjati u sebe..."

 Iza nje ostaše dve čuture pune vode, te ih Mari uze i pođe ka Majrinom skloništu. Anastasija pronađe Mariin trag pa zajedno sa ostalima krenu u tom pravcu.

 Majra je taman završila svoju mašinu kada se Mari pojavila na njenom pragu. Majra: ,,Šta hoćeš,da me uništiš? Sama? Mnogo si gluplja od mene, ne mogu da verujem da smo rod." Mari: ,,Ne, Maribel, nisam sama, pomaže mi duh naše majke koju si ubila." Majra (besno): ,,Nisam ja Maribel, ja sam Majra!" Mari (ponavlja): ,,Maribel, Maribel, Maribel..."

 Majra izvuče mač i nasrnu na nju njime, ali se Mari snađe i uze drugi mač kako bi odbijala njene udarce. U trenutku kada je Majra ispustila mač, a Mari imala priliku da je dokrajči, Mari spusti mač i reče: ,,Ne mogu ovo da učinim" a zatim pođe ka vratima.

 Majra iskoristi situaciju, uze lanac i veza joj ruke uz reči: ,,Vidiš, ti ne možeš, ali ja mogu. Zato ćeš ti biti mrtva, a ne ja." Uze mač i prisloni ga na Mariin vrat. Majra: ,,Pozdravi mamu i tatu i reci im da sam toliko moćna da bi bili ponosni na mene." Anastasija (sa vrata): ,,Ne, ti ćeš to učiniti. (uništava mašinu)" Majra: ,,Šta?! Radila sam na njoj mesecima!"
Džordž oslobodi Mari, a zatim sve tri zajedno upotrebiše moći na Majri. Dok je nestajala, Mari joj samo tiho reče: ,,Zbogom... Maribel..."

 Kraljevstvo je konačno bilo slobodno, pa je slavlje moglo da počne. Džasmin je bila prelepa mlada, baš kao i Anastasija. Džasmin je udajom postala princeza a Mari je odlikovana titulom princeze zbog svoje hrabrosti. Od dvorskih dama, Džasmin i Mari su postale Anastasijine najbolje drugarice, živeći u istom izobilju kao i ona. I eto, došli smo do kraja, ostavićemo naše junake da žive svoj miran i srećan život.

Kraj(original pisan u toku leta 2009. ,nova verzija 14.02.2017 god u 17:15)
Suzana Ristić Suza
-----------------------------------------------

Pogovor

 Ovo je kratka priča, pisana u pet kratkih glava, nije dodat ni jedan novi događaj u novoj verziji ali su zato izmenjeni dijalozi. Ovo je, sveobuhvatno, druga priča koju sam napisala (pre ,,Godišnjih doba 2"), nisam sigurna precizno kada sam je napisala ali se sećam da sam razmišljala o priči dok sam prolazila kroz dvorište obližnje ambulante kada sam se vraćala iz škole, u sedmom razredu. Htela sam da učinim Anastasiju boljom verzijom sebe i da joj dam izgled koji mi se u tom trenutku činio idealnim, sa tom njenom ,,Zlatokosa style" kosom, ali se moje osobine ne bi uklopile u lik, bila bi to potpuno promašena priča 😵. Uostalom, vremenom sam prešla u alternativni stil, potpunu suprotnost od egipatski-inspirisanog stila (tehnički, postoji Oriental Gothic stil, ali neću da cepidlačim ovde 😉), no to me nije zaustavilo da tragam za pričom gde ću potpuno i bez zadrške utkati sebe. Začkoljica je što su te priče morbidnije, ali predpostavljam da sam i ja takva osoba, no još nije vreme za potpuno mračenje, prvo da završim sa periodom gde su mi glavni likovi bile princeze (lol, hvala Dizniju što je nama devojčicama utkao kult princeza), pa posle toga sledi ozbiljnija tematika 👤