Sedam sestara (2010)- cela priča

(priča nije prikladna za mlađe od 12 godina, potencijalno uznemirujući/depresivni delovi)
----------------------------------

GLAVA I

 Ah! Još jedan dan je gotov, jedva sam uspela sve da završim! Ipak,stigla sam da odem do knjižare i kupim knjigu koju sam nameravala da kupim. Čim sam stigla kući odmah sam se bacila na čitanje.

 Knjiga se zvala ,,Princeze iz Cvetnog Kraljevstva" i na njenoj prvoj strani nalazilo se sedam prelepih princeza. I njihova imena su bila lepa: Seli, Beta, Ela, Sofi, Emili, Dafni i Lejla. Čitajuću knjigu shvatila sam da sam poput najmlađe sestre, princeze Lejle, a i veoma mi se dopala njena haljina u viktorijanskom stilu svetlo plave boje, njena duga smeđa talasasta kosa i svetlo plava traka u njenoj kosi.

 Čitala sam do kasno, a onda sam zaspala sa knjigom u rukama.

 Bilo je jutro kada sam se probudila na velikom mekom dušeku prekrivenim plavom svilom... Čekaj,ovo nije moja soba! Ovo je Lejlina soba, pročitala sam to juče u priči! Iznenađenja je tek bilo- nosila sam haljinu kao ona i kosa mi je, umesto da bude povezana u dve pletenice, bila puštena i povezana trakom oko glave. ,,Nemoguće"- pomislih- ,,Ona je lik iz priče, ovo ne može biti stvarno!"

 Tada primetih Lejlu u ogledalu, koja me zovnu: ,,Hej, ko si ti? Kako si dospela tamo?" Ja: ,,Ne znam... Ovo je kao neka magija, ništa mi nije jasno! Kako da se vratim kući?!" Lejla: ,,Polako,ne paniči, Dafni će ti pomoći. Uostalom, oduvek sam htela da vidim stvarni svet. Sada, moraš da odeš dole da ostali ne posumnjaju. Kažeš da je ovo tvoja soba? (uzima knjigu) Jesi li je pročitala?" Ja: ,,Jesam, ali nisam stigla da je pročitam celu." Lejla: ,,U svakom slučaju, ona će ti biti vodič kako se moje sestre i ja ponašamo. Imaš li ti neki savet za mene?" Ja (zbunjeno): ,,Ovaj... danas moram u školu i, rekla bih, to bi bilo sve. Moj socijalni život je na nezavidnom nivou." Lejla: ,,Odlično, onda idem da se spremim, a ti požuri na doručak."

 Potpuno sluđena, izašla sam iz sobe. Pogledala sam kroz prozor i bila oduševljena predivnim vrtom koji se nalazio ispred zamka. Raznobojno cveće otvaralo je svoje pupoljke a ptice su cvrkutale na granama, dok je velika fontana žuborila u centralnom delu vrta. Sišla sam niz dugačke stepenice a onda me je ljubazna žena pratila do trpezarije gde su me čekali kralj, kraljica i Lejline sestre. Kraljica: ,,Opet kasniš, mila." Emili: ,,Klasika. Trebalo joj je dva sata da se razbudi."

 Emili je ,,mrgud" porodice, iako je na prvi pogled najnežnija princeza sa svojom roze haljinom na kojoj je velika mašna, dugim rukavicama, mašnom u kosi i nakitom. Ima plavu, blago kovrdžavu kosu srednje dužine. Oličenje sarkazma, Emili ne propušta priliku da gunđa o svemu što joj smeta, makar to bilo i na nečiju štetu.

 Seli: ,,Pusti je, svima može da se desi da se uspavaju malo. Meni se to desilo prošle nedelje, sećaš se?"

 Seli je najoptimističnija i najsmejanija sestra. Nosi zelenu haljinu sa isprepletenim bretelama na prednjem delu, ima dugu crnu kosu povezanu u pletenicu i voli biljke.

 Sofi: ,,Nije bilo strašno,ja sam polila biljke tada, ti bi to isto učinila za mene. (nasmeši se)"

 Sofi je Selina najbolja prijateljica i najbliža sestra, voli muziku i pevanje. Obučena je u belu haljinu, nosi duge bele rukavice, kosa joj je smeđa i ravna.

 Beta: ,,Hajde, sedi pored Dafni i uzmi doručak."

 Beta je najstarija sestra. Voli knjige i poseduje ogromnu kolekciju u svojoj biblioteci. Nosi crvenu haljinu širokih rukava a u svojoj kratkoj crnoj ravnoj kosi ima crvenu traku.

 Dafni (meni): ,,Moramo posle da razgovaramo,važno je."

 Dafni je čarobnica i najsmirenija osoba u dvoru. Njena haljina je ljubičaste boje, sa žutim pojasom oko struka i dve zvezde iznad toga. Ima sličnu kosu kao Lejla s tim da je u njenoj ljubičasta traka. Za razliku od drugih sestara, Dafni nosi i ljubičasti plašt koji pada niz leđa.

 Nakon doručka izašli smo u dvorište. Otišla sam do česme da bih uzela koji gutljaj vode, a onda primetih Elu kako sama sedi na klupi i nešto crta. Htedoh da joj priđem no Dafni me zaustavi uz reči: ,,Pusti je sada,doktor joj je dao terapiju i trenutno joj je bolje. Posle onog od pre dva dana malo smo je više nadgledali,sigurno joj sad više prija samoća."

 Ela je, bez obzira što je obučena u haljinu žute i narandžaste boje, koje predstavljaju najveselije od svih boja, princeza koja pati od depresije. Njena duga plava kosa pada preko očiju koje pokazuju unutrašnje ništavilo koje je pustoši iznutra. Kralj i kraljica, srećom, nisu hteli da odustanu od nje i pošalju je u surovu mentalnu ustanovu, već su je ostavili u dvoru uz budno oko doktora. Ela voli da slika i time makar malo sebi olakšava patnju. Ipak,s vremena na vreme se njeno stanje naglo pogorša i onda ona pokušava da sebi oduzme život.

 Dafni pogleda u mene dok sam pila vodu sa česme i reče: ,,Moram pronaći način kako da vratim svoju sestru ovde." Čim je to rekla, onaj poslednji gutljaj vode mi se zaglavi u grlu te počeh da kašljem. Nakon što se kašalj završio, upitah je: ,,Koju sestru? Sve su ovde..." Dafni: ,,Ne, Lejla nije ovde, ti barem znaš to." Ja (iznenađeno): ,,Kako si saznala? Zar sam toliko loša u ovome? Drugi nisu ništa otkrili!" Dafni :,,Smiri se, dobro ti ide. Ja sam kriva za vašu razmenu, eto tako znam. Tvoj primerak knjige je original, onaj koji pripada nama, a nama je podmetnuta kopija. Stoga, htela sam da zamenim knjige a ne tebe i Lejlu. Ne brini, ponašaću se prema tebi kao prema njoj dok se ovo ne reši." Ja: ,,U redu, čak je i Lejla rekla da želi malo da ostane u mom svetu." Dafni: ,,Dobro, u tom slučaju ti želim dobrodošlicu ovde."

GLAVA II

 Za to vreme prava Lejla je bila u školi. Pričala je sa nekima koje ja poznajem, sa mojim drugaricama iz razreda, i niko nije ništa posumnjao niti primetio razliku. Videla je i neke devojke koje su me nervirale a ona je sa njima pričala kao da smo bile u dobrim odnosima od pamtiveka. One su, naravno, bile sluđene zbog ovog poteza, ali to nisam bila prava ja.
 Prava ja nikad ne bi učinila takvu glupost.

 Ni meni nije bilo tako loše na njenom mestu- bila sam princeza, imala divne sestre (osim što se Emili non-stop bunila), služili su me... I Lejla i ja smo imale po sedamnaest godina. Preko ogledala smo se dogovorile da ostanemo sve dok jedna od nas dve ne poželi da se vrati u svoj svet. Meni se nije žurilo,a ni njoj.

 Veče, izašla sam napolje u vrt kako bih se prošetala. Pored velike fontane stajala je Ela. Ja: ,,Zdravo... Šta radiš?" Ela (uplašeno): ,,Ništa, stvarno... (unervozi se) Samo sam...šetala." Ja: ,,Dobro, drago mi je da je sve u redu. (pomeram se od nje i vidim da i dalje stoji i gleda u vodu) Ela, hoćeš li da pozovem nekog drugog ili..." Ela (pogleda ka meni): ,,Nema potrebe. Mogu sama." Ja: ,,Šta to možeš sama?" Ela: ,,Ništa. Odlazim da spavam. (udahnu i ponovo izdahnu) Sutra je veliki dan." Ja: ,,Šta je sutra, neki rođendan ili slavlje?..." Ela (odlazeći): ,,Sutra će se ovaj dvor otarasiti najvećeg rugla ovog dvora. (udahnu i opet izdahnu) Od sutra će u ovom dvoru vladati sreća."  Ja (zbunjeno): ,,Dobro... Laku noć, Ela."

 Vreme je za spavanje. Ležem na taj divni mekani krevet, a zatim polako tonem u san...

 Oko jedanaest sati uveče začula se vika iz hodnika. Izašla sam da vidim šta se dešava, a tamo su ostale sestre užurbano tražile nešto ili nekog. Beta (prilazi mi): ,,Jesi li videla Elu?" Ja: ,,Jesam još u šest sati..." Sofi: ,,Da li je pominjala nešto?" Ja: ,,Samo je rekla da je u šetnji i pomenula je neko slavlje sutra... Nešto u vezi toga da će u ovom dvoru zavladati sreća i da će se dvor otarasiti rugla... Nisam je razumela." Dafni (uplašeno): ,,Pričala je o sebi! Trebalo je da mi to odmah kažeš, Ela će možda ubiti sebe!"  Ja: ,,Oh,nisam znala..." Beta (panično): ,,Gde da je tražimo?!" Ja: ,,Bila je pored one fontane u dvorištu kada sam je videla." Seli: ,,Idemo brzo tamo!"

 Pored fontane, stražar je držao Elu u naručju, bez svesti. Beta: ,,Oh,zakasnili smo!"  Stražar: ,,Princeza je živa ali sam je jedva vratio u život. Pokušala je da se udavi u fontani, sreća što sam prolazio u pravom trenutku da je izvučem. Odneću je u sobu." Seli: ,,Hvala nebesima!" Sofi: ,,Moramo da sprečimo da se ovo ponovi." Ja: ,,Zašto se ovo desilo Eli? Da li je imala neki problem ranije?" Dafni: ,,Postala je takva kad je imala dvanaest godina, desilo se tek tako. Možda su je slomili optimizam i pozitivna energija koja vlada u kraljevstvu. Jednostavno joj nije bolje, ovako je godinama... Koliko god da se bori sama sa sobom, na kraju ipak izgubi borbu. Nekoliko puta je umalo izgubila život pa smo pojačali kontrolu."

 Stražar, koji je odskora u službi, odnese princezu u sobu. Polako ju je smestio u krevet, tiho zaplakavši zbog toga što joj se desilo. Beta (ulazi u sobu): ,,Da li je sve u redu?" Stražar: ,,Da,disanje joj se normalizovalo... Idem ja sada."(odlazi)

 Za nekoliko dana trebalo je da se održi bal u dvorcu, te su sve sestre radile ponešto: Sofi i Seli su išle kod krojača da uzmu haljine, Emili je otišla po nakit, Dafni po posluženje, Beta i Ela su ukrašavale dvorac, a ja ću morati da... pozivam goste! Ali, ja ne poznajem nikoga! Ipak, srećom, Dafni se brzo vratila i pomogla mi je. Pisali smo pozivnice nekim kraljevskim porodicama, vojvodama, kao i nekim imućnijim ljudima. Ala smo se radovale kada smo završile, bilo je čak stotinak zvanica! Poslale smo ih i čekale da dođe taj dan.

 Pripreme za bal su počele još od podneva. Da bih mogla da se našminkam onako kako sam navikla bila mi je potrebna Lejlina pomoć.

 Ja (tražim Lejlu u ogledalu): ,,Hej, možeš li izvući jednu malu crnu torbicu iz ormana?" Lejla (uzima je): ,,I šta sad?" Ja: ,,Stavi je na knjigu." Nakon što je to učinila, torbica se nađe kod mene. Ja: ,,Hvala!"

 Obukla sam novu plavu raskošnu haljinu, stavila nakit, napravila punđu i na nju stavila tijaru. Oči sam, šminkom iz torbice, našminkala senkom plave i srebrne boje, a usne karminom boje kupine.

 Dafni (kada sam izašla): ,,Izgledaš predivno!" Ja (primećujem da ona ne nosi svečanu haljinu): ,,Zašto ti nisi obukla haljinu za bal?" Dafni: ,,Misliš da smo uzalud pisali onolike pozivnice za vojvode, prinčeve, kraljeviće i slično? Pisali smo pozivnice za imućne porodice a mnoge od njih imaju mladiće za ženidbu. Mi smo sedam devojaka, pa zaključi šta je povod bala." Ja: ,,Udaja?! Ja sam još mlada da se udam!" Dafni: ,,Smiri se, ti si poslednja na listi, još si maloletna. Ali ja nisam. Zato moram da idem, ne želim da zbog udaje izgubim moći koje sam razvijala godinama."

 Ona ode dalje od zamka, a mi ostale smo otišle u veliku dvoranu. Moje ,,sestre" su takođe bile prelepe, ali su samo Sofi i Seli bile srećne. Beta je odmah, nezainteresovana za bal, uzela knjigu i čitala, Emili je sedela i povremeno rekla poneku sarkastičnu rečenicu, ja sam se sklonila blizu Bete i pravila se da ne primećujem prinčeve oko nas, Seli i Sofi su igrale a Ela je pokunjeno sedela. Nije htela da dođe na bal, ovakve svetkovine je čine da se oseti još gore. Neprimetno se odšunja iz dvorane i izađe, želeći da pobegne od svih tih nepoznatih lica. Zaustavi je onaj stražar, koji ovoga puta nije nosio svoju uniformu, te ga ona nije prepoznala.

 Stražar: ,,Kuda ste pošli, princezo?Ne mogu vas pustiti da odete." Ela: ,,Moram da odem odavde dok ne učinim nešto loše..." Stražar: ,,Hajde, odvešću vas na neko mirnije mesto. Moje ime je Ed." Ela: ,,Ja sam Ela." Ed: ,,Znam. (odlaze do vrta do koga je dopirala muzika) Da li je ovde dovoljno dobro?" Ela: ,,Da, bolje je. Muzika je tiha i smiruje me. Jeste da vas ne poznajem, ali priznaću vam nešto- mnogo se plašim. Plašim se ovog života, plašim se života u ovom zamku... Imam osećaj da sam samo teret kralju i kraljici zbog ovoga što sam postala. Želim da osetim kako je to biti slobodan, da me ne sputavaju ovi okovi oko mojih nogu." Ed: ,,Mirisni žuti cvet zrači svojom pojavom čak i kada vene- on predstavlja sunce, izvor života, a sunce nam je potrebno čak i kada se krije iza oblaka. Oblaci mogu sakriti sunce, ali će ono sijati i nastaviće da sija do kraja vremena." Ela: ,,Predivno je. Hvala vam što ste me malo oraspoložili." Ed: ,,Jedan vaš smešak vredan je svih dijamanata u celom kraljevstvu. Želite li da plešemo?" Ela: ,,Da,mogla bih malo da ostanem ovde."

 Seli je cele večeri plesala i pričala sa princem iz udaljene oblasti, koji je bio opčinjen njenim predivnim osmehom. Ja sam ubrzo otišla u sobu i tamo zaspala, čekajući novi dan.

GLAVA III

 Posle nekoliko dana Emili je otišla kod svoje rođake Emi koja se ponašala slično kao ona, i to je bila jedina osoba sa kojom se ona slagala. Emili je svojim roze haljinama prikrivala svoju narav a Emi je nosila sive haljine jer je volela sivo. Od istog pretka su nasledile plavu boju kose. Zajedno su šetale kraljevstvom, privlačeći pažnju mladića koje su uvek odbijale.

 Jednog jutra, nakon doručka, izašle smo da jašemo konje. Odjednom, Eline oči boje lešnika zagledaše se u vrh bedema tvrđave. Sišla je dole sa konja i počela da se penje stepenicama na bedem. Uplašile smo se da možda ide gore da skoči sa bedema pa smo pošle za njom.

 Ela stiže do vrha, tamo se nalazio Ed. Ela:,,Ti si stražar u našem dvorcu?!" Ed: ,,Žao mi je, princezo, nisam hteo da vas razočaram,samo sam hteo da vas oraspoložim... Još od kada sam vas izvukao iz vode, od kada sam prvi put video vaše prelepo lice, ja mislim na vas..." Ela: ,,Ne, nisam razočarana, samo sam iznenađena. Ti si me spasao? (on klimnu glavom) Hvala ti. Pre neki dan sam se prvi put u životu osetila živom dok sam plesala sa tobom, (priđe mu i zagrli ga) mislila sam da te nikada više neću videti."

 Sve smo ostale u čudu i videle kako Ela, koja je pre neki dan pokušala da izvrši suicid, sada grli čoveka koga mi nismo ni videle do sad.

 Emili se vratila kući da nam ponovo zagorča živote, ovaj, da... Zaboravite, nemam da dodam ništa pozitivno u vezi nje iz ove perspektive.

 Selin princ, Džon, došao je i zaprosio je! U međuvremenu je i Ed zaprosio Elu a kralj i kraljica su bili oduševljeni razvojem događaja, te su odlučili da održe još jedan bal.

 Ovoga puta naše buduće neveste nisu morale da rade na pripremi bala ali su mogle da dođu. Emili je išla po haljine, ja po hranu, Sofi je pozivala goste, Dafni je dekorisala salu a Beta je zvala gudački kvartet. Dafni ponovo nije htela da prisustvuje. Imale smo još lepše haljine optočene biserima a na glavama svetlucale su nam srebrne tijare.

 Te večeri Beta je pronašla princa svog života, njegovo ime bilo je Von i bio je rešen da uzme Betu za ženu.

 Dafni mi je prišla i tiho rekla: ,,Nisam htela da te zabrinjavam, ali imam loše vesti. U našem kraljevstvu je zakon da princeze vladajuće loze moraju biti verene do punoletstva najmlađe kćeri... To donosi probleme i tebi i meni. Lejla je rođena dva dana pre tebe, što znači da ćete morati da se brzo zamenite." Ja: ,,Čekaj, čekaj... zavitlavaš me, zar ne?" Dafni: ,,Pitaj koga hoćeš. Taj zakon je donet pre trista godina, ali tada su bili drugi uslovi... Uostalom, ja ne želim da se udam, hoću da postanem čarobnica petog stepena a to mogu postići samo ako sam slobodna." Ja: ,,Idem da zamolim kralja da nas poštedi." Dafni: ,,Srećno, ali ne verujem da će prihvatiti."

 Sledećeg dana je u kraljevstvo došao princ koji se zagledao u Sofi dok su bili na balu kako bi zatražio njenu ruku od kralja i kraljice. Kralj je odbio moje molbe uz obrazloženje da je to moja obaveza, a i obaveza ostalih princeza, te sam počela da se brinem i pozvala sam Lejlu da se vrati. Zamolila me je da ostane još malo, ali mi je obećala da će sve srediti i da ne brinem.

GLAVA IV

 Svitanje. Nisam mogla mirno da spavam te sam izašla u vrt, u kome je već bila Emili. Plakala je. Ja: ,,Mrgude, šta se desilo?" To ,,mrgude" mi se slučajno ote iz ustiju ali, umesto uvreda, dobila sam odgovor: ,,Po prvi put u životu se osećam kao da nemam kontrolu nad nečim. Baš grozan osećaj, ne znam kako je Ela mogla podneti ovo sve ove godine. Hoću da odem odavde, što dalje od nekog nepoznatog čoveka kog će mi dovesti za verenika... Neću da budem nečija robinja, hoću svoju slobodu! Lejla, ti znaš da ja ne molim za pomoć, ali te molim da mi pomogneš. Molim te, pomozi mi!"

 Ceo dan mi je to ,,Molim te, pomozi mi!" odzvanjalo u glavi. Dafni reče da ima ideju koja će možda uspeti, a ja sam ponovo otišla do ogledala po Lejlu.  Ja: ,,Kada ćeš doći ovde?" Lejla: ,,Sutra uveče." Ja: ,,Lejla, sutra dovode verenike! Nema vremena!" Lejla: ,,Ali treba mi sutrašnji dan!" Ja (besno): ,,Nadam se da znaš šta radiš."

 Sutradan je cela porodica koja je ostala u dvorcu, osim Dafni, čekala verenike ispred zamka. Dafni se pojavi niotkuda, napravi oblak i reče meni i Emili: ,,Hajde, uskačite, moramo da idemo!" Ja: ,,Moram da ostanem da se zamenim sa... znaš već." Emili: ,,O čemu to pričaš?" Ja: ,,Ni o čemu..." Dafni: ,,U redu. Srećno! (one odlaze pred kraljevim i kraljičinim očima)"

 Iako joj je bilo teško što napušta moj svet, Lejla je ipak bila odgovorna i pristala sa se zamenimo. U ponoć smo uzele knjige, prislonile ih na ogledala i našle se ponovo u svojim telima.

 Koliko god da sam brinula šta se izdešavalo u mom svetu ipak sam se brinula i za nju. Kako li je rešila onu zavrzlamu?

 U svojoj dugoj plavoj haljini ponovo je sišla niz velike stepenice u hodniku. Bilo joj je neobično da su sve sestre otišle, bilo je tako neobično tiho, kao da se nije nalazila u svojoj kući!

Kralj (dolazi): ,,Kćeri,nemoj da me i ti napustiš! Sve tvoje sestre su otišle, neke kod verenika, a Emili i Dafni su juče pobegle! Kraljica i ja ćemo umreti, ne možemo podneti ovu tišinu!" (klekne pred nju) Lejla (pomaže mu da ustane): ,,Vratiću ih pod uslovom da meni i Emili dozvoliš da se udamo kad i ako hoćemo a da Dafni može da ostane slobodna i nastavi da bude čarobnica." Kralj: ,,Da, promenićemo zakone, sve ćemo srediti, samo dovedi sestre kući!"

 Prvo je vratila Seli (zajedno sa verenikom) u kraljevstvo, a onda je za njom došla i Sofi. Beta je došla sa zadovoljstvom a Ela je jedva pristala da dođe. Lejla pođe da traži Dafni i Emili. Predpostavila je da bi mogle biti na nekom skrovitom mestu poput šume ili jezera... Jezero.bZa njega se vezuje legenda da su labudovi na njemu u stvari čarobnice koje noću uzimaju ljudski oblik i bave se magijom. Sigurno su tamo!

 Na plavoj površini jezera plivali su beli labudovi, samo je jedan bio rozikaste boje. ,,Emili"- povika Lejla, prišavši tom labudu. Labud se pretvori u Emili. Lejla nije mogla da poveruje da ,,mrgud" više nije toliki namćor kao ranije! S obzirom da su svi labudovi bili daleko od njih nisu mogle da pronađu Dafni, te su morale da sačekaju noć. Uveče,jedna po jedna čarobnica pojavljivala se na jezeru a onda su ugledale i Dafni, koja odmah dolebdi do njih. Lejla im reče da kralj prihvata njihove uslove i da mogu da se vrate, što su one rado učinile još te večeri.

 Lejla je proglašena za kraljicu i svi su se složili sa tim. Do istog zamka izgrađeno je još šest zamkova u bojama princeza: beli, roze, zeleni, ljubičasti, žuti i crveni, a zamak u kome su sve ranije živele obojen je u svetloplavu boju i dat Lejli. Svi su živeli složno i srećno... Hej,čekajte! Pa niste još čuli šta je bilo sa mnom!

GLAVA V

 Ustala sam iz svog manje udobnog, ali ipak dobrog kreveta. Nakon spremanja pošla sam napolje kako bi me otac svojim autom odbacio do škole ali tamo je stajao neki drugi auto, rekla bih da je vredeo kao tri naša stara automobila! Da me otac nije zvao iz njega, pomislila bih da se samo loše parkirao neki od komšija. Ja (ocu): ,,Od koga si pozajmio ovaj auto?" On (nasmeje se): ,,Ti si mi rekla da kupimo tiket, to je i dalje tema za razgovor na mom poslu... Svi te žele za ćerku, magnet si za sreću." Ja (zbunjeno): ,,Dobro, važi..."
 
 Iznenađenjima nije bilo kraja ni kada sam ušla u školu- svi su me pozdravljali, moje drugarice su pohvaljivale moj izgled (jeste da se družimo, ali mi nisu ranije pohvaljivale izgled), a onda, kao šlag na torti, devojke koje su mi se podsmevale sada su bile fine prema meni. Dobro, Lejla, ne znam šta si uradila ovim ljudima, ali postaje pomalo jezivo.
 
 S obzirom da me nije bilo skoro mesec dana pogledala sam svoje ocene.

 ,,Šalite se, sigurno se šalite, profesore! Da niste možda greškom upisali sve ove petice u moju rubriku?!"- pitala sam širom otvorenih očiju. Profesor: ,,Tvoj napredak je izvanredan- bila si najaktivnija na časovima, sve si uradila tačno na kontrolnima, bila sjajna na usmenom... Zadivljen sam."

 Bilo mi je jasno da je magija umešala svoje prste u ovo, samo nisam znala kako će to uticati na kasniji razvoj događaja, Srećom, gledala sam da opravdam poverenje koje su drugi imali u mene i shvatila sam da sam, u stvari, ja ta koja može da kreira svoju stvarnost.

 Čuvala sam knjigu o Cvetnom Kraljevstvu. Original je prenet kod Lejle a kopija je ostala kod mene, što je i bilo najbolje jer se nikad ne zna ko bi mogao otići umesto mene u njihov svet. Ipak... moram priznati da mi nedostaju princeze.

 Dve godine kasnije: Pronašla sam način da odem u kraljevstvo, samo je trebalo da se neko iz njihovog sveta zameni sa mnom. Ovoga puta je to bila Emili. Sašila sam teget haljinu, s obzirom da mi je Lejla rekla da odaberem svoju boju, pa sam odabrala teget kao nijansu plave, i princezama se veoma dopala. Ponudile su mi da budem princeza ali sam ja odbila uz reči da je moj svet suviše daleko od njihovog, te mi titula princeze ne bi značila puno. Postala sam im kao osma sestra, jedna od njih, a to mi je ipak bilo draže od svega što su mi poklonili. Uz njih sam naučila kako je to živeti sa toliko različitih osoba i razumeti svaku od njih. Bilo je to neprocenjivo iskustvo koje se ne zaboravlja, nešto što mi je veoma pomoglo kasnije i učinilo me boljom osobom.

 P.S. : Lejla je morala mnogo toga da objasni svojim sestrama o meni i o tome što se dešavalo u međuvremenu, a i ja sam morala da objašnjavam svom ocu da sam samo obična devojka a ne neverovatno srećna osoba, kao i da mu objasnim da je to zapravo bila Lejla. Ali, nije ni važno, sve je ispalo u redu!

Kraj 16.2.2017. 15:15 popodne (original završen 26.5.2010. ,četiri dana pre mature)
Suzana Ristić Suza
----------------------------------------

Pogovor:

 Ovo je prva priča (što se mene tiče i poslednja) koju sam pisala po treći put. Druga je bila zadovoljavajuća ali su neke sitnice mogle biti promenjene ili poboljšane. Ideja za priču je nastala iz jednog crteža na kome su bile princeze sa kraljem i kraljicom, sa Lejlom (koja tada nije imala ime već je isto bila samo ideja) koja je dolazila ka njima kasneći. Tehnički, osnovna zamisao je nastala još ranije, kada sam na drugom crtežu nacrtala sestre ispred najmlađe koja je žurila da ih stigne, a pastir ju je posmatrao iz daljine i divio joj se. Konačni izgled i imena princeze su dobile na trećem crtežu- bile su prelepe, te sam tražila i lepa imena za njih. U početku Seli je bila Sali, a Ela je Eli, ali je vremenom prvi izvor zvučao bolje. Mogu se primetiti sličnosti sa ,,Godišnjim dobima": Najstarija sestra nosi crvenu haljinu i ima crnu kosu; -najmlađa je brineta i nosi plavu haljinu; -srednja sestra ima plavu kosu i roze haljinu; -kralj i kraljica biraju muževe (ovde oni organizuju bal i dovode verenike za tri preostale kćeri); u ,,GD" je Zlatno, a ovde Cvetno Kraljevstvo; -izgrađuju se dvorci za sve princeze i one žive u istom kraljevstvu. To nije urađeno namerno, jednostavno se poklopilo 😮

 Imala sam potpuno drugačiju ideju za priču- prvo narator nije postojao, onda sam je ubacila kao lika. Napominjem, ja jesam pisac ali lik naratora nije rađen striktno po meni, već je ona samo lik kao i svi ostali. Pravi narator i lik sam u nekim kasnijim pričama.

 U sve tri kombinacije, čak iako sam prvi put priču pisala na svega nekoliko strana i prestala jer mi nije bila kompletna još od početka (u istoj svesci kao i ,,Palata u pustinji", leto 2009.), imala sam scenu sa Elom. U prvoj verziji nađena je van dvora i, nakon Emiline sarkastične rečenice, rekla da je ,,luda jer je još odavno trebalo da bude tamo gore..." (na našem podneblju, nažalost, svakog ko ima mentalni poremećaj ili poremećaj raspoloženja nazivaju ludim, te sam tada upotrebila tu reč nesvesna da ja već uveliko imam simptome depresije i anksioznosti i da moram da potražim pomoć dok nije kasno. Zaista bih volela kada bi se povelo više računa o mentalnom zdravlju nacije a ne da nas uče da je sve to normalno i da se samo nasmejemo i da će biti bolje- takve stvari mogu samo da se pogoršaju). U drugom delu je pronađena blizu reke, bez svesti, ali nije bilo pokušaja suicida. Nakon jedne od budućih priča, gde sam u priči imala razgovor sa njom, shvatila sam koliko je Ed važan za nju i njenu psihu te sam malo dodala taj deo gde oni pričaju i gde on nju spašava od davljenja. U toku pisanja druge verzije sam imala blažu depresiju ali nisam bila svesna toga jer sam mislila da je to normalno, a sada sam videla šta sve fali u njenom opisu jer sam prošla kroz to.

 U ,,Zbirci kratkih priča" postoji priča ,,Hobi za Emili" u kojoj ima još poneka informacija o likovima ove priče i na koju sam se nadovezala. Sebi bih zamerila jedino što nema više događaja sa princezama, plašila sam se da bi to učinilo priču previše zbunjujućom ali ponekad volim da ostavim ,,otvorena" mesta za kraće scene i dijaloge, ne volim previše sitnih detalja ako već nemaju značajniju ulogu u priči.

Vidimo se u narednoj priči! 😊🤗