Srpska priča o Leni i Teodoru (2010)- cela priča

Priča nije pogodna za mlađe od 12 godina, delo je fikcija i ne pokazuje stvarne događaje (s tim da su se potencijalno mogli desiti s obzirom na okolnosti vremena)
--------------------------------------------

Poglavlje I

 Kako je lepo sunce nad Srbijom!Ptice cvrkuću dok ljudi oru plugovima, domaćice obavljaju kućne poslove a prelepe mlade devojke beru cveće na livadi. Najlepša među njima, stasita devojka po imenu Lena, koračala je livadom. Njena duga smeđa kosa vijorila se na vetru a ispod bujne kose virile su smeđe oči koje su mamile momačke poglede. Vetar je podizao njene rukave i tako otkrivao njene ruke, bele kao sneg.

 Naša priča počinje 1815. godine, 19.vek, Srbija u vreme Turaka. U selu su se svi spremali za mobe, običaj pomaganja jedni drugima na selu, a za mlade to je bila prilika da se zaljube u nekog i nađu sebi buduće supružnike. Najčešće se za vreme moba žnjelo žito, a nakon njih se pravilo veselje, te su Lena i njene prijateljice bile na livadi i brale cveće kako bi se njime ukrasile.

 Ujutru se devojke okitiše vencima od cveća i zlatnim dukatima, obukoše narodnu nošnju i krenuše na mesto mobe, ali Lena nije bila tu! Naglo joj je pozlilo te nije mogla da dođe iako je od sveg srca želela da ide. Sutradan, mnoge njene prijateljice se hvališe pred njom da su im roditelji našli dobru priliku i da će se udati, a nekima ni moba nije pomogla da nađu ljubav svog života. U to vreme bilo je puno devojaka za udaju, te je znala da će biti još prilika i za nju.

 Iako je bila prelepa ona bejaše i vrlo malerozna- stalno bi propuštala priliku da ode na mesta na kojima su se mladi skupljali jer bi joj se stalno dešavala neka nesreća. Njoj dosadi da stalno gubi dobre prilike, te odluči da pod svaku cenu ode na sledeću mobu, makar je i konji pregazili.

 Bila je tako blizu kad, bez ikakvog povoda, pade u travu.

 Kasnije se probudi i pred sobom ugleda lepog mladića. ,,Da li si dobro? Pronašao sam te ovde i zapitah se da li da ti pomognem, pa rekoh sebi da bi bila sramota ne pomoći nekom u nevolji, naročito ako je devojka u pitanju."- reče on polako, a zatim njegov pogled zastade na njenim smeđim očima. Lena se, kao i svaka čestita devojka, uplaši i pobeže kući.

 Sutradan, pored reke, Lena je prala odeću, a onda se niotkuda pojavi mladić od juče koji se odmah poče izvinjavati: ,,Lepa devojko, izvinite, nisam imao lošu nameru... stvarno mi je žao! Inače, moje ime je Teodor." Lena (uzdahnu): ,,Kako lepo ime! Izvinite vi, Teodore, bilo me je pomalo stid. (pogleda ga umilno i onda skloni pogled crveneći)"

 Pomogao joj je da odnese odeću kući, a narednih nekoliko dana su se viđali kod izvora. Zastali bi u šumi, krijući se jedan od drugog iza drveta, krišom se gledajući u toj njihovoj igri. Pri polasku, Lena umalo ispusti krčag, no Teodor ga uhvati i tada im se pogledi ponovo sretoše. Njihove oči sijale su od zaljubljenosti. Teodor se nagne da je poljubi ali Lena pomeri glavu. Teodor: ,,Zar me ne voliš?" Lena: ,,Najdraži, ne mogu ti opisati svoju ljubav. Rado bih se udala za tebe i bila tvoja nevesta, ali ti znaš da prvo moji roditelji moraju dozvoliti taj brak." Teodor: ,,U tom slučaju nema problema, sutra dolazim da te isprosim od roditelja."

 Ujutru, ispunio je obećanje i došao. Ispričao im je sve o sebi: da je rano ostao bez roditelja, da ima imanje koje obrađuje, da voli da radi i naravno, da želi da oženi Lenu. Leninim roditeljima se dopade Teodor te su rešili da ne traže drugog zeta, već da sledećeg meseca naprave svadbu za ćerku jedinicu. Do tada se njih dvoje još više zaljubiše i zajedno radiše.

 Dođe jesen, pa i svadba. Venčanje je bilo lepo i puno srpskih običaja, sa sve kumom,starim svatom, vojvodom, kićenim svatovima... Mladoženja puškom pogodi jabuku a mlada baci sito na krov da bi im ljubav ostala na mestu. Bilo je mnogo veselja, muzike, slavlja, a onda i svadba prođe.

 Ali, samo dan nakon svadbe, ispred kuće se pojavi čovek. Bio je to srpski vojnik.

Poglavlje II

 Srpski vojnik pozva Teodora da dođe na bitku i obeća mu da će, čim bitka bude gotova, on i ostali mladići iz sela doći kući. Bila je to bitka protiv Turaka koji su bili blizu sela. Lena i Teodor se rastaše, a Leni ostadoše samo suze, no grejala ju je pomisao da će se njen voljeni vratiti.

 Čekala ga je danima, nedeljama, pa prođe i ceo mesec. Najzad, vojnici se vratiše u selo, ali Teodora nije bilo među njima! Nije ga bilo ni među živima, ni među mrtvima, jednostavno je nestao nakon bitke. Lena se rasplaka, ode do štale i odsedla konja, a zatim krenu u nepoznatom pravcu. Otišla je na mesto bitke, obišla je celu okolnu oblast, ali nije našla Teodora. Jahala je kroz livade, polja, preko brda, raspitivala se kod ljudi, uzalud.

 Prošla je pored turskog šatora, gde je turski vojnici primetiše i javiše sultanu da neka devojka prolazi. Naredio im je da je uhvate i dovedu u harem sa ostalim ženama, ali je Lena brzo reagovala i pobegla na vreme. Znala je sudbinu srpskih devojaka koje su bile zarobljene i to ju je plašilo. ,,Ja pripadam samo Teodoru"- pomisli dok je jahala prema šumi.

 Sviće. Hodala je polako po mokrom lišću. Haljina joj postade vlažna od rose, ruke su joj drhtale... srce ju je vuklo... Nije stala, i dalje je hodala iako je srce lupalo kao da će iskočiti, iako je gubila tlo pod nogama, iako je imala loš predosećaj.

 Odjednom, pred njom se ukaza Teodor, ranjen, na vlažnoj travi. Lena potrča ka njemu i zagrli ga. Teodor (polako): ,,Našla si me... Ranili su me kada sam se ušunjao u turski šator... Čuo sam da će ponovo napasti naše selo i da će ubiti sve muškarce i zarobiti žene... A zatim sve spaliti... Svi su mrtvi, Lena, a osećam da i ja odlazim..." Lena (plakajući): ,,Ne, ne možeš umreti... Teodore!" Teodor: ,,Uvek ću te voleti."

 Poljubio ju je, pogledao ka nebu i sklopio oči. Njegova duša je otišla na nebo. Uzalud ga je Lena budila, on više nije mogao da otvori oči.

 Poče kiša. Lena nije znala šta će- nije htela da bude turska robinja, a njeno selo je postalo gomila pepela. Srce joj je toliko bilo puno tuge i bola, da je legla pored Teodora i onda se njena duša pridruži njegovoj... u raju, gde će zauvek biti srećni...

 Nekoliko godina kasnije: Turci su otišli sa Balkana i narod je ponovo bio slobodan. Sve se polako vraćalo u normalu.

 Na mestu gde su Lena i Teodor pronađeni mrtvi napravljena je divna česma na kojoj su bile uklesane reči: ,,Ljubav će pobediti sve prepreke, čak i smrt..." Nju su napravili seljani koji su se sklonili iz sela pre tragedije. I dan-danas, kada neki zaljubljeni par na toj česmi pije vodu, veruje se da će imati ljubav jaku kao što je bila Lenina i Teodorova ljubav.

Kraj 17.2.2017. god 16:00
(original pisan negde u aprilu 2010.)
Suzana Ristić Suza
---------------------------------------------------