Zbirka kratkih priča (2011)- cela priča

(priče ,,Tajna", ,,Malo putovanje", ,,Hobi za Emili" i ,,Ljubav na prvi pogled" pogodne su za uzrast iznad 12 godina, nemaju uznemirujuće delove. Poslednja, ,,Kamen spoticanja" , nije prikladna za mlađe od 13, potencijalno jako uznemirujući delovi)
--------------------------------

TAJNA

Velika vrata se ponovo otvaraju. U Kraljevstvo Mrtvih ulaze novi stanari. ,,Oh, ne! Velika vrata se ponovo otvaraju!"- povika jedna lepa žena crvene kose i duge zelene haljine sa plaštom... Čekajte trenutak, znam da vam je ovaj opis poznat. Ukoliko ste čitali ,,Godišnja doba I", onda znate da je to Snežana. Ona potrča ka vratima, a za njom krenu i njen muž, Mraz. Na vratima su stajale dve prelepe devojke, jedna je imala crnu kosu i crni kombinezon, druga crvenu kosu i crveni kombinezon... Red i Black?!

 Snežana ih pogleda iznenađeno, a zatim se okrenu ka Mrazu i reče: ,,Ne mogu da verujem da su se ove devojke našle ovde. Suviše su mlade..." Mraz nežno pređe rukom preko Snežaninog lica a zatim joj odgovori: ,,U stvarnom svetu se svakog dana dešavaju nesreće. Verovatno su i ove devojke tako došle ovde. Možda bi bilo dobro da ih upoznamo sa ostalima, ionako će biti ovde zauvek..."

 Njih dvoje krenuše ka Red i Black i stadoše ispred njih. ,,Zdravo!"- povikaše Mraz i Snežana. ,,Zdravo"- nešto tiše rekoše Red i Black. Posle kraćeg razgovora njih četvoro se upustiše u kraći obilazak. ,,Ono su moje sestre: Cvetana, Sunčica i Suzana, kao i njihovi muževi Povetarac, Lahor i Severac."- predstavi ih Snežana, ali je Black prekinu- ,,Kako ste svi, cela porodica, dospeli ovde?"  Snežana: ,,Požar. Nije strašno što se to nama desilo, važno je da su naša deca bila napolju..." Black: ,,Vi imate decu?!" Snežana: ,,Da, da... Ja imam, tačnije imala sam dve ćerke. Jedna je ovde, u Kraljevstvu mrtvih." Red (tužno): ,,Mislite,poginula je? Neko ju je ubio?" Snežana: ,,Stradala je skokom sa litice a Mion, koji je bio zaljubljen u nju, skočio za njom. Kasnije ću vas odvesti do njih."

 Krenuli su. Red i Black se pogledaše, a zatim Red stavi ruku na Black-ino rame. Red:,,Jesi li u redu?" Black: ,,Da, ne brini. Uostalom, sada smo ionako mrtve, ta tema više nije bitna."

 U jednoj kućici bio je stariji čovek, bio je to Holin otac (,,Jarčeva borba"). Snežana reče da će poslati nekog da ih odvede u dalji obilazak, a zatim krenu. Holin otac ispriča sve o Holi i ostalim devojkama. Red i Black su se lako pronašle u Marel i Irini, koje su u jednom trenutku morale da se bore jedna protiv druge, ali su na kraju ostale prijatelji. Bilo im je zanimljivo da slušaju o pustolovinama dvanaest znakova zodijaka, međutim, neko je došao po njih. ,,Hoćemo li da krenemo?"- upita ih plavokosa žena, plavih očiju i duge haljine u plavoj i zelenoj boji. To je bila kraljica Nejli (,,Nebo i Zemlja"). ,,Da."- reče Red, a zatim pođoše u obilazak.

 Pored reke je sedela Crnokosa (,,Crnokosa princeza") i gledala zamišljeno u vodu. Black potrča ka njoj. ,,Zdravo, ja sam Black, a ti?" Crnokosa: ,,Ja sam Crnokosa." Black: ,,To je slično ime. Kako si ti dospela ovde?" Crnokosa: ,,Nisam mogla da se izborim sa bolešću. Da sam uspela da izdržim još tri meseca mogla sam barem da rodim dete, ovako je i ono mrtvo. Henri, moj muž, oženjen je Jelenom. Oni imaju dvoje dece." Black nije mogla da veruje- zar je život tako surov? Da, ako ste junak mojih priča.

 Nejli, Red i Black nastaviše dalje. ,,Tamo u onom mračnom delu nalazi se Kraljevstvo Zlih. Tu vladaju Raun i Raul (,,Jarčeva borba"). Raun je oženjen Olujom (,,Godišnja Doba II), Raul Majrom (,,Palata u pustinji") a njihovi podanici su vilenjaci, neprijatelji mog kraljevstva (,,Nebo i Zemlja"). Tu žive svi ostali negativci poput Čarobnjaka, Meline (,,GD II"), vođe vilenjaka..." Black: ,,A ono tamo mesto? (pokaza rukom)" Nejli: ,,To je Kraljevstvo Večite Tame. Sunčica je imala viziju da će uskoro biti nastanjeno, nažalost. Neli i Mion su prvobitno bili smešteni tamo, pa su došli ovde da budu sa porodicom. Neki umalo da dođu, ali su ipak ostali u životu..."

 Black zadrhta. Red: ,,Black, šta ti je?" Black (pogleda je): ,,Vidiš li, umalo da nas i smrt razdvoji." Red (shvati njene reči i zagrli je): ,,Zbog tebe bih došla i u najmračniji deo Kraljevstva Mrtvih, ali znaš da ne pripadaš tamo. Niko ne pripada tamo." Nejli: ,,Verujte mi, i mi smo zabrinuti kada će likovi priča početi da dolaze tamo, izgleda da će se i to brzo desiti. Sada, odvešću vas na najlepše mesto."

 Stigle su do prelepe livade: raznobojno cveće na sve strane, drveće puno najslađeg voća, potok koji žubori... Neli i Mion sede na travi, pričaju o nečemu... Red i Black su bile oduševljene! Nejli ih ostavi u lepotama livade. A onda... Black primeti prelepog momka u daljini. Krenula je ka njemu, ali onda primeti da je uz njega devojka. Zatim su zajedno seli ispod jednog drveta, devojka je plela venčić od cveća. Imala je smeđu kosu, svetlu kožu i belu haljinu. Sigurno ste prepoznali junake priče ,,Srpska priča o Leni i Teodoru". Red je gledala u Black.

 Red: ,,Jesi li dobro? Izgledaš kao da si videla duha." Black: ,,I to veoma zgodnog duha..." Red pogleda u Teodora, a zatim se ponovo obrati Black: ,,Vidiš li da ima devojku? Ne možeš da ih razdvojiš..."- a zatim se Black umeša: ,,...reče devojka koja je meni preotela verenika i koja je poginula zbog toga što smo se posvađale oko toga." Red pognu glavu a Black krenu ka Leni i Teodoru. ,,Ćao! Moje ime je Black, a vi ste...?" Lena ljubazno odgovori:,,Moje ime je Lena a ovo je Teodor." Black: ,,Vi ste sigurno brat i sestra. Baš se lepo slažete za brata i sestru. Ja nemam ni jedno ni drugo, ali ne žalim se. Ipak,sigurna sam da je to lepo."  Lena i Teodor se nasmejaše, a zatim Teodor reče: ,,Mi nismo brat i sestra, već muž i žena. Ovde smo baš dugo, ali je naša ljubav svakim danom sve jača. Mnogo je ljudi poginulo da spasi Srbiju." Black je potpuno zaludeo njen glas, čula je samo poslednju reč. Black: ,,Srbija?! To je na Balkanu, zar ne? Planirala sam da idem tamo, ali au me okolnosti sprečile... Savršeno mesto za ekstremne sportove. Puno reka, planina..." Lena je upita: ,,Šta su to ekstremni sportovi?" Black: ,,Padobranstvo, rock-climmbing, bandži... Sve što podiže adrenalin, a još ako je opasno..." Lena nije ništa razumela, ali samo klimnu glavom.

 Red je našla društvo, Neli joj je bila veoma simpatična jer je imala kosu poput njene. Osetila je smirenost u duši dok je pričala sa njom i Mionom, što uopšte ne liči na nju. Za to vreme, Black je upijala svaku Teodorovu reč i potpuno je zaboravila na Lenu.
  
 Uveče su Red i Black pričale. Red: ,,Meni je danas bilo predivno, kao da sam potpuno nova osoba! Volela bih da sam posetila Zlatno Kraljevstvo. Želim da više upoznam princeze Zlatnog kraljevstva, iako smo iz različitih svetova lako je komunicirati sa njima. Jedva čekam da svane dan!" Zatim upita Black kako se ona provela. Black: ,,Teodor... Tako je neodoljiv... Da sam znala da je takav momak ovde ne bih se svađala s tobom oko Dejvida... U odnosu na njega Teodor je zlatan."

 Red ju je samo slušala, a nakon nekoliko sekundi reče: ,,Ti stvarno nisi normalna. Vidi se da je to iskrena ljubav, a ti hoćeš da je uništiš!" Black: ,,Ne, samo kažem da mi se sviđa, šta je tu loše?" Red je pogleda i doda: ,,Čoveče, ti se nikad nećeš promeniti." Black: ,,Znam, jače je od mene."

 Svanulo je jutro. Red krenu ka princezama Zlatnog kraljevstva a Black nastavi da spava. Iz dubokog sna probudi je smeh- Teodor i Lena su trčali po polju i bili su srećni. Black-ino srce se ispuni ljubomorom, osetila je da želi Teodora za sebe.

 Nije mogla više da ih gleda zajedno, te odluči da se prošeta. Šetajući tako ona primeti da je blizu Kraljevstva Zlih. U tom kraljevstvu primeti devojku poput sebe; prvo je pomislila da gleda u ogledalo, ali onda bolje pogleda devojku: nosila je crni top, crnu suknju, crne čizme do kolena... Ostavljala je isti utisak kao i Black. Black joj se približi i upita je: ,,Zašto si ti u kraljevstvu zla?Kako se zoveš? Uzgred, ja sam Black i došla sam juče." Ona joj odgovori: ,,Zovem se Oluja, ja vladam u ovom kraljevstvu. Ovde sam zbog toga što je moja majka pokušala da preotme verenika Cvetani, koji su sad ionako ovde... A ja, glupača, ubeđivala sam samu sebe da je Cvetana kriva. Naudila sam njenoj ćerki, Rozi, iako nije ništa kriva. Ma, ne kajem se, ionako sam gospodarica ovde. Kako si ti stigla u Kraljevstvo Smrti?" Black: ,,Moja prijateljica je poginula u nesreći a ja sam preminula devetnaest godina kasnije. Verovatno ovde izgledam kao dvadesetogodišnjakinja, a ne kao u trenutku smrti, jer sam psihički umrla sa dvadesetak godina." Oluja: ,,Da, najverovatnije je zbog toga. Ja izgledam isto kao i kada sam uništena." Black: ,,Ne razumem zašto si ti u Kraljevstvu Zlih, meni si skroz okej. Jedino ako bi mene trebalo da stave u vaše kraljevstvo. (smeh)" Oluja: ,,Sigurno postoji razlog što si tu gde jesi, verovatno si dobra osoba." Black se zamisli: ako je ova devojka želela osvetu za nešto što je njena majka uradila, kako bi tek ona platila ako prekine ljubav koja traje godinama?! Tiho reče: ,,Pa, da, dobra osoba..."

 Sumrak. Red je i dalje odsutna,Black priča sa Lenom i Teodorom. Lena je krenula kraljicom Nejli negde, ostavivši Teodora samog sa Black. ,,Sad mi je prilika! Moram da je iskoristim."- pomisli Black u sebi.

 Teodor: ,,Da li je budućnost lakša, da li ima ratova? Zanima me budućnost, ali nisam hteo da te pitam pred Lenom jer ona želi da misli samo o sadašnjosti. Poštujem njenu odluku." Black: ,,Nema ratova, ali ima dosta sukoba. Ne znam kako je bilo u tvoje doba, ali znam da u moje doba uopšte nije lako. Sve je užurbano, svi su zauzeti, ljudi nemaju vremena da idu u goste jedni kod drugih..." Teodor: ,,A novi izumi?" Black: ,,Pa, što se toga tiče, nauka je dosta napredovala od 1816. god.  Radio, televizija, automobili, kompjuteri, mobilni telefoni, kućni aparati... Sve je napredovalo..." Teodor pognu glavu, zaćuta nekoliko minuta i reče: ,,Voleo bih da sam video barem nešto od toga." ,,Možda ćeš jednog dana i videti. Da li veruješ u reinkarnaciju?"- upita Black. ,,Ne znam ni šta je to"- nasmeja se Teodor. Black: ,,To je kad tvoja duša nađe put do drugog tela, tada se ponovo rodiš ali u liku drugog čoveka, dobiješ novu priliku da ispraviš svoje greške i da učiniš ono što si želeo a nisi stigao..."

 Black je ispričala još nešto u vezi sa reinkarnacijom što je čula od svoje drugarice Green. Teodoru se to dopade. Teodor: ,,Da, možda ćemo Lena i ja jednom biti ren... reik... renikarni... Uh, baš komplikovana reč (smeh)"

Black pobesne čim je čula ,,Lena". Ne! Zašto se sudbina ne postara za to da umesto ,,Lena i Teodor" budu ,,Black i Teodor"? Nije mogla više da čeka. Skinula je svoju crnu jaknu a ispod nje bio je svetlucavi crni top. Teodor je samo gledao u nju ali Black shvati da ga ne privlači ni njena kosa, niti njeno predivno telo. Nagnu se ka njemu i htede da ga poljubi, ali on je samo odgurnu. Teodor joj reče: ,,Izvini Black, ti jesi prelepa devojka, ali ja isuviše volim Lenu. Znam da mi ona zamerila, ali ne mogu. Žao mi je." Black obuče jaknu, uzme traku kojom je pre toga vezivala kosu i pozdravi Teodora, a zatim krenu.

 Ponovo je veče; Red se vraća kući i zatiče Black neraspoloženu. ,,Šta se sad desilo?"- upita Red. Black joj tiho odgovori: ,,Ja stvarno nemam sreće u ljubavi." Red: ,,Nisi valjda rekla Teodoru da ti se sviđa?!" Black: ,,Ne, pokušala sam da ga poljubim." Red: ,,Šta!!! Ti nisi normalna! Da li ti je uzvratio ili te je odbio?" Black: ,,Rekao je da sam lepa, ali on ne može da prevari Lenu. Glupa vernost!"

 Red se ote uzdah olakšanja. Malo kasnije, posle nekoliko minuta tišine, Red reče jednu lepu vest: ,,Sutra ćemo se spremiti jer bi trebalo da krenemo na naš deo neba. Vozićemo motor i baviti se ekstremnim sportovima, i to po ceo dan, biće super!" Black: ,,A šta bi sa tvojom smirenošću i druženju sa ,lokalnim stanovništvom'?" Red: ,,Misliš na princeze Zlatnog Kraljevstva? Posećivaću ih ponekad. A, da, polazak je prekosutra. Vreme je za spavanje, ja ću se odmoriti, a ti?" Black: ,,Da spavam? Zar smrt nije san? Uostalom, mogu da spavam i kasnije." Red: ,,Kako hoćeš. Laku noć!" Black: ,,Laku noć."

 Jutro trećeg dana. Red je htela da iskoristi dan na najbolji mogući način, probudila se rano ujutru. Black je spavala. Poželela je da prespava ceo dan. Sanjala je divan san: Teodor i ona sede ispod drveta, zagrljeni, a onda je on poljubi... I tako je san bio dobar dok nije počela da se pretvara u Lenu... Brzo se probudila i izašla napolje.

 Razmišljala je gde bi mogla da ide da bi malo zaboravila na Teodora, te je otišla do reke da nađe Crnokosu. Tamo je pričala sa njom o svemu i svačemu, ali na kraju je opet mislila na njega. Kao i svaka Škorpija, ni Black nije htela da odustane, morala je da ga osvoji.

 Predveče je otišla na jednu livadu punu ljubičica. Sela je na travu i ubrala nekoliko cvetova. Htela je da napravi venčić, ipak, nije umela to da uradi. Odjednom ču kako se neko približava njoj. Munjevitom brzinom se okrenu. To je bio Teodor. Black: ,,Šta ćeš ti ovde?" Teodor: ,,Nisam mogao da prestanem da mislim na ono što se desilo juče." Black: ,,U redu. Nisam se izvinila, evo, žao mi je, nisam htela da ispadnem bezobrazna, OK?" Teodor sede pored nje u travu i pogleda je u oči. Black se ponovo poče izvinjavati, ali Teodor reče: ,,Želim da ne pričaš Leni ništa." Black ga pogleda čudno, a on samo sklopi oči i poljubi je.

 Celu noć su bili na toj livadi obasjanoj mesečinom. Oko pet sati sunce obasja Black i Teodora koji su spavali. Black se probudi, probudi Teodora i zatim reče: ,,Moram da krenem, danas se selim!" Teodor: ,,Danas... ŠTA?!!!" Black: ,,Izvini, nisam ti rekla. Sada možeš biti siguran da neću reći Leni za ovo... A sad izvini, moram da stignem za polazak!"

 Teodor ju je nemo gledao. Nije mogao ni reč da kaže. Black se udaljavala, sve dok potpuno nije nestala iz Teodorovog vidokruga.

 Stanovnici kraljevstva Dobrih su došli da isprate Red i Black. ,,Jesi li videla Teodora? Nije došao celu noć."- upita Lena Black. Black je jedva uspela da je slaže: ,,Ne, ne... zašto bih ja znala gde je Teodor... Pa nisam ga videla od juče..."

 Teodor je trčao samo da bi stigao da se pozdravi. Red i Black su krenule. Black se okrenu i vide Teodora i Lenu zagrljene, ali su njegove oči gledale u Black.

 Black i Red su prešle na svoj deo neba i tamo provele ostatak svog zagrobnog života.

"MALO" PUTOVANJE

Sunce neumoljivo sija iznad pustinje, ostavljajući pustoš iza sebe. Ni jedno živo biće ne želi da bude na suncu u ovom delu dana. U toj pustinji se nalazi palata. Tako je, u pitanju je priča ,,Palata u pustinji." U dvorcu su sedele prelepe princeze Džasmin, Mari i Anastasija. One su pričale o svemu što se tog dana desilo i onda je Mari dala predlog da negde otputuju.

Mari i Džasmin se ta ideja svidela, ali je Anastasija bila pomalo skeptična. ,,Nikada nisam napuštala ovaj zamak, ne znam koliko je to pametna ideja."- reče Anastasija, a Džasmin predloži: ,,Hajde, Anastasija, pa to nije tako teško! Mogu s nama poći Džordž i Sem! Biće veoma zabavno. Uostalom, ne možeš ceo život provesti u ovom zamku." Anastasija se složi sa njom.

 Kasnije su sve tri otišle u biblioteku, gde su već bili Džordž i Sem. Sem: ,,Došle ste da nas vidite?" Džasmin: ,,Došle smo da uzmemo atlas." Džordž: ,,Atlas?Želite da nađete neku zemlju na karti?" Džasmin: ,,Nas petoro ćemo otputovati negde! Ipak, prvo moramo da vidimo gde." Anastasija: ,,Ne mnogo daleko, nadam se."

 Pronašli su atlas i otvorili kartu sveta. Anastasija: ,,Šta će vam karta sveta? Idemo tu, blizu, a ne na put oko sveta! Nađite kartu Severne Afrike." Sem: ,,Put oko sveta zvuči sjajno! Šta mislite?" Anastasija: ,,Sem! Ne može!"

Džasmin: ,,Sjajna ideja!" Džordž: ,,Zvuči dobro." Mari: ,,Dobar izbor!" Anastasija: ,,Ljudi, ne slušajte njega. Kakav crni svet! Idemo do Egipta najdalje!" Džordž: ,,Sestrice, mi smo već u Egiptu." Anastasija: ,,Upravo tako! Uostalom, jeste li svesni da 80% nas, tačnije četvoro nas ne zna da se sporazumeva na stranom jeziku? Ne možemo da pričamo arapski sa npr. nekim iz Australije! A ti, Mari, ne možeš da prevodiš baš sve što kažemo, zar ne?" Džasmin i Džordž se dosetiše: ,,Svi mogu da nauče osnovne stvari iz nekih jezika, a vodimo i vodiča." Anastasija: ,,Ne dolazi u obzir! Predlog odbijen do daljnjeg!" Sem: ,,Zašto?" Anastasija: ,,Ne želim da se raspravljam s vama, idite gde hoćete, ali bez mene!" Anastasija izađe iz biblioteke.

 Džordž reče: ,,Mislim da možemo naći način da ubedimo moju sestru da pođe s nama." Džasmin: ,,Kako?" Džordž: ,,Ubedićemo je da idemo na put u Egipat. Misliće da obilazimo našu zemlju, a mi ćemo u stvari biti u nekoj drugoj zemlji, možda čak i na drugom kontinentu! Dok shvati gde smo već će biti kasno za povratak." Mari: ,,Kako misliš da to izvedeš? Zar neće prepoznati da smo u drugoj zemlji a ne ovde?" Džorž: ,,Ona nikad nije napuštala zamak, nikad nije videla neki grad ili naseljeno mesto, sve se svodi na ovu palatu i nepreglednu pustinju oko nje."

 Svi prihvatiše ovaj predlog. Sem uđe u sobu gde je bila Anastasija. ,,Dušo, izvini za ono malopre. Dogovorili smo se da idemo samo kroz Egipat. Evo, nema putovanja kroz svet. Važi?" Anastasija se zamisli i nekoliko sekundi kasnije reče: ,,Dobro,prihvatam."

Sem je poljubi i izađe iz sobe, gde su ga čekali ostali. On klimnu glavom i ostali počeše da se raduju.

 Doveli su tri prevodilaca koji će im prevoditi sve jezike osim engleskog jer je Mari, koja je veći deo života provela u Americi, dobro znala taj jezik. Napravili su plan puta. Mari: ,,E pa, ljudi, ovo su naše destinacije:

Turska- Istanbul (raskrsnica tri kontinenata), Grčka- Atina (da vidimo sve te antičke znamenitosti!), Francuska- Pariz (grad ljubavi i svetlosti), Austrija- Beč (grad klasične muzike i valcera), Rusija- Moskva (Mislim da će se Anastasiji svideti budući da ima rusko ime), Kina- Peking (zemlja tradicije), Japan- Tokio (zemlja tehnologije), Indija- Tadž Mahal (Predivan spomenik ljubavi), Australija- Sidnej (zemlja-kontinent), Brazil- Rio de Žanerio (karneval!), Meksiko (hrana je možda ljuta, ali su ljudi tamo fini), SAD- Njujork (moj grad, grad koji sjedinjava sve vere, kulture i nacionalnosti, kao i modne stilove), Južnoafrička Republika (sever dolazi na jug), Maroko- Kairo (tako blizu, a tako smo različiti) i onda nazad u Egipat. Šta kažete?" Svi se složiše sa tim.

 Nekoliko dana pre polaska počeli su da pakuju stvari. U knjigama su naučili sve o zemljama u koje idu, prosečne temperature, tipično oblačenje ljudi, ponašanje, običaje... To im je olakšalo pakovanje. Džasmin je ubeđivala Anastasiju da nema potrebe da pakuje stvari jer će joj pomoći Mari i ona. Krenuli su noću, jer su dani isuviše topli za putovanje. To je bilo idealno jer je Anastasija spavala i nije primetila da su stigli do aeodroma. Sem ju je polako uzeo u naručje i uneo u avion.

 Kada se probudila bila je suviše pospana da bi shvatila da je u avionu za Tursku, pa je opet zaspala. U zoru su stigli do Istanbula. Već je svanulo sunce i sve lepote grada su bile vidljive. ,,Čudan je ovaj grad. Uopšte ne liči ni na jedan egipatski grad."- reče Anastasija, a zatim nastavi da gleda okolo, sve je bilo napisano drugačijim slovima, ljudi su pričali drugačije... Tad joj je sve bilo jasno! Oni su u nekoj drugoj zemlji! Ipak, rešila je da ćuti i da pokuša da ona njima smesti neku smicalicu. Pomisli u sebi: ,,Misle da su me prevarili?! E pa, ne može to tako. Praviću se luda a onda... onda ću se ja poslednja smejati."

 Džordž: ,,Pa, kako vam se dopada ovde?" Mari: ,,Oh jako je lepo." Anastasija pročita na jednoj tabli ,,Istanbul". Anastasija: ,,Da veoma je lepo, kao da smo u Istanbulu! Ali ja znam da vi ne biste iskoristili moju dobrotu da me odvedete u Tursku, zar ne?" Svi prebledeše. Niko nije mogao da kaže ništa, osim Džasmin, koja se samo kiselo nasmeši i klimnu glavom. Proveli su tu dva dana, a zatim su krenuli (ponovo noću) ka Grčkoj. Anastasija je smišljala savršenu smicalicu.

 U Grčkoj im je bilo divno- temperature su i dalje bile visoke, te niko nije ni osetio da su promenili državu ali, kada su stigli u Pariz, osećala se promena klime.

 Žene u Francuskoj su bile prelepo obučene. Da bi se uklopile Mari, Džasmin i Anastasija su otišle u kupovinu. Mari i Džasmin su se obukle kao Parižanke, a Anastasija se napravi nevešta i upita: ,,Nisam znala da u Egiptu nose takvu odeću, je li to neki trend?" Svakim svojim pitanjem dovodila je svoje saputnike u nezgodnu poziciju, pri tom se praveći da ne zna šta su naumili. Oni su se izvlačili nekim brzo smišljenim odgovorima. Džordž i Džasmin su uživali u romantičnom Parizu, Mari je gledala momke i šetala se prelepim trgovima, a Sem je želeo da iskoristi romantičnu atmosferu i da uživa sa Anastasijom. Ipak, ona nije bila romantična osoba i to joj je bilo bezveze. Rešila je da vidi gde idu posle Pariza.

 Sledio je Beč. Tamo su učili da igraju valcer, jeli su Mocart kugle... Anastasija ponovo poče:,,Ove Mocart kugle su sjajne! Iste takve se prave i u Austriji. Možda je ovo samo kopija. Veoma, veoma dobra kopija. Nego, Mari, šta znači ono ,Wien'? Ti razumeš engleski, sigurno je neki egipatski lokal?" Mari (nervozno): ,,Da, da... Otvaraju se mnogi lokali sa engleskim nazivima..."
 
 Džasmin, Anastasija i Mari krenuše napred, a Džordž i Sem su zastali na trenutak. Sem: ,,Nemoguće da do sad nije shvatila gde smo." Džordž: ,,Rekao bih da baš i nije tako." Sem: ,,Da... možda zna! Samo se pravi! Ali, ona ne zna da smo shvatili." Džordž: ,,Nećemo ništa da pričamo njoj. Kaži i devojkama za ovo, samo ne pričaj Anastasiji." Džasmin: ,,Hej, požurite malo!" Sem:,,Evo!"

 Iz umereno- toplog Beča idemo u Moskvu, u ledenu Rusiju. Anastasija se tu osećala kao kod kuće, kao da je zaboravila velike razlike temperatura. Ostali su se razboleli, pa su jedva čekali da idu u Kinu.

 Zatim je sledila još jedna promena temperature. Rešili su da kažu Anastasiji da su došli u Kinesku četvrt, a sličan izgovor su imali i u Japanu. U Indiji su posetili Tadž Mahal, pa su išli u Sidnej, svratili su na karneval (recimo da je to bio kulturni šok za sve osim Mari), bili su u Meksiku, a onda otišli u Njujork. Mari je srela neke svoje drugarice, ali je samo kratko pričala sa njima.

 Anastasija: ,,Znate šta bi mi prijalo? Jedna velika jabuka (Big apple je naziv za Njujork) Zar vi niste gladni?" Svakim danom je bilo sve očiglednije da se Anastasija samo pravi da ne zna gde su, ali nisu želeli da prekinu igru, hteli su da vide ko će duže izdržati. Direktnim letom iz SAD krenuli su ka Južnoafričkoj Republici. Proveli su tamo dva dana, a onda pošli za Maroko. Igra je i dalje trajala.

 Iz Maroka su se po danu vratili u Egipat. Kada su izašli iz aeodroma Anastasija poče vikati: ,,Šta?!!! Gde ste me ovo doveli?! Doveli ste me u drugu državu! Planirali ste da obiđemo zemlju, a onda na kraju da odemo na neko nepoznato mesto! Vratite me u Egipat!!! Znala sam da ste toliko podli da iskoristite moju dobrotu. (seda na kofer i počinje da plače) Iz ovih stopa kupujem kartu za Egipat!"

 Ostali se zabrinuše kada videše da Anastasija stvarno uzima kofer i kreće ka vratima aeodroma. Sem: ,,Anastasija, mi smo već u Egiptu!" Anastasija: ,,A zašto smo išli avionom?! Ne lažite me!" Džasmin: ,,Reći će neko od nas istinu." Mari: ,,Anastasija, mi smo se upravo vratili sa puta... oko sveta." Anastasija: ,,Aha, kako da ne." Džordž: ,,Istina je. Izvini što smo te lagali."

 Anastasija spusti pogled, napravi čudan izraz lica a onda... poče da se smeje. Tada reče: ,,Ha, ha, sve sam vas prevarila! Lažem vas još od Istanbula pa sve do sad! Ha, ha!"

Ostali se pogledaše, a nekoliko trenutaka kasnije i oni su se smejali i na kraju svi odoše u palatu.

 Slike u albumu i suveniri će ih zauvek podsećati na njihovo ,,malo" putovanje.

HOBI ZA EMILI

 Svitanje. Mesec i sunce se zamenjuju.

 Cveće otvara svoje pupoljke i pruža svoje listove ka Suncu koje se probudilo iz svog sna. U prelepom vrtu punom cveća sedela je princeza Seli, a kasnije joj se pridružila njena sestra Sofi. Sa puno ljubavi su vodile računa o bašti. Smatrale su da cveće dobro utiče na ljude, čini ih srećnijima i smirenijima. Pevale su sveću i negovale ga svaki dan.

 Za razliku od njih Beta, najstarija sestra, volela je knjige. Smatrala je da je pametan čovek srećan čovek, kao i da su knjige čovekovi najbolji prijatelji. Dafni je bila čarobnica, pa su je interesovale knjige sa magijom, kao i magija uopšte. Najmlađa sestra, Lejla, volela je životinje, Ela je nakratko ublaživala depresiju slikanjem ali poslednja sestra, Emili, nije volela ništa. Dobro, ako je gunđanje hobi onda bi ,,mrgud", kako je bio njen nadimak, sigurno bila najbolja. Mnogi su joj predlagali razne hobije, ali ništa nije bilo dovoljno dobro za nju.

 Nedeljom uveče bio je sastanak sestara. Beta: S obzirom da nemamo o čemu da diskutujemo, odlučili smo da se pozabavimo Emilinim problemom." Emili: ,,Kakvim mojim problemom? Kakav to ja problem imam, moliću lepo?" Dafni: ,,U vezi hobija." Emili: ,,Nemam ja problem." Seli: ,,Pa dobro, ne u bukvalnom smislu. Nas ima sedam, pa će svaki dan u nedelji po jedna od nas provesti s tobom i pokazati ti svoj hobi." Emili: ,,Dobro, ionako nemam šta da radim. Koji je redosled?" Sofi: ,,Idemo od najstarije ka najmlađoj. Dakle: Beta, Ela, Dafni, Seli, Sofi i Lejla."

 Inače, Emili je mlađa od Ele a starija od Dafni, rođene su u tim danima po kom su redu rođene (Beta-ponedeljak, Ela-utorak, Emili-sreda...)

 Ponedeljak: Emili je čekala Betu ispred biblioteke. Beta se pojavila pre dogovorenog vremena, a zatim su zajedno krenule u ogromnu biblioteku. Beta: ,,Ovo je moje omiljeno mesto u kući, biblioteke me ispunjavaju. Ne znaju da govore, ali vrlo često su pametnije od nas ljudi. U njima su očuvane mnoge mudrosti." Emili: ,,Da li i u tvojoj sobi ima ovoliko knjiga?" Beta: ,,Ne. U mojoj sobi se nalazi samo hiljadu dvesta osamdeset i devet knjiga." Emili: ,,Hiljadu dvesta i... Ako toliko knjiga ima tamo, koliko ih ima ovde?" Beta: ,,Petnaest hiljada devesto šezdeset i dve na policama od bukovine, dvadeset i osam hiljada trista četrnaest na policama od hrastovine i devet hiljada trideset dve na policama od kedrovine. Znači, ukupno pedeset i tri hiljade trista osam knjiga." Emili je gledala u Betu, čudeći se rečima koje je izgovorila. Emili: ,,Odkud ti znaš sve to?" Beta: ,,Pa izbrojala sam, naravno!" Emili sede na fotelju, pogleda u Betu i reče: ,,Nisam baš sigurna da želim da budem kao ti. Neću da budem Ajnštajn." Ona izađe iz biblioteke, a Beta uze neku knjigu i poče da čita.

 Utorak: Ela je pripremala slikarski pribor, a ubrzo je došla i Emili. Ela: ,,Preko slike čovek može da iskaže osećanja. Svetlije boje predstavljaju vedrinu, dok se tamnije koriste za iskazivanje dubokih, težih osećanja. Moje slike su tamne ali ne mora da znači da bi i ti tako trebalo da slikaš, možeš da mešaš boje i dobijaš nove nijanse, a to predstavlja niz mogućnosti. Pa, želiš li da probaš?" Ela pruži Emili četkicu umočenu u crvenu boju, ali jedna kap boje pade na Emilinu ružičastu haljinu. ,,O ne!"-povika Emili- ,,Moram da operem ovo! Zaboravi slikarstvo, ja nisam Pikaso." Ela uze četkicu i poče da slika, ne obazirući se na to što je Emili otišla.

 Sreda: Dafni i Emili su bile u prostoriji koja je bila povezana sa Dafninom sobom. U njoj su bile knjige magije, magični napici... Emili: ,,Ne znam kako ćeš me naučiti magiji." Dafni: ,,U pravu si, uopšte nisam razmišljala o tome. Ne mogu da te naučim magiji, ali mogu nekim mađioničarskim trikovima." Emili: ,,Zvuči dosadno. Mogu li sada da idem, Hudini?" Dafni: ,,Slobodno. Ukoliko se predomisliš biću ovde."

 Četvrtak: ,,Zdravo Emili! Hajde, idemo u baštu!"- povika Seli, a zatim zajedno sa Emili krenu ka bašti. Emili: ,,Slušaj, ukoliko mogu da se isprljam, ne želim ni da radim to. Jedva sam očistila i temperu sa svoje omiljene haljine." Seli: ,,Ali, u baštovanstvu se uvek isprljaš! Ne postoji drugi način da, npr. posadiš cveće. Mislim da ti nisi za ovo." Emili se složi s tim i krenu, a Seli nastavi sa poslom.

 Petak: ,,Oh, divno, ponovo cveće. Cveće, cveće, cveće i onda opet! Šta još oko tog CVEĆA?!!! Da nećete možda da ga lansirate u svemir pa ga toliko spremate?!"- upita Emili. Sofi joj odgovori: ,,Cveće voli da mu se peva." Emili: ,,?!" Sofi: ,,Tako je. Voli muziku i lepše raste od toga." Zatim poče da peva. Emili: ,,Ne volim cveće, barem ne da se brinem o njemu. Nisam Pavaroti da pevam cveću. Ha! Pevati cveću! Hahaha!" Sofi nastavi da zaliva svoje cveće i peva mu najlepše pesme.

 Subota: Emili: ,,Prvo cveće, sad životinje. Gde idemo?" ,,U deo u kome se nalaze konji."- reče Lejla. ,,Šta je to zanimljivo u životinjama?"- upita Emili. Lejla: ,,Životinje su čovekovi prijatelji, imaju osećanja baš kao i mi. Posle ljudi, to su najsavršenija bića, nekad su i plemenitija od ljudi." Emili: ,,Jao, divno. Veoma zapanjujuće. Pa, gde su ti konji? (mrzovoljno)" Lejla: ,,Sigurno su u štali. Izvući ću Rozariju i Blu."

 Posle jednog minuta vratila se sa dva prelepa konja: jedan je imao plavu a drugi roze grivu. Emili: ,,Ja stalno jašem tog konja, mada nikad nisam provodila mnogo vremena sa njim." Lejla: ,,Ja imam odličan kontakt sa Blu, slažem se i sa ostalim konjima. Vidi kako su umiljati. Hajde, pomazi Rozariju." Emili: ,,Nema uzde. Možda me ugrize!" Lejla: ,, Neće, ne boj se." Emili pomazi Rozariju po njenoj roze grivi. Emili: ,,U pravu si, umiljata je. Pa dobro, idem sad." Lejla: ,,Gde ćeš? Zar nećeš da vidiš ostale životinje?" Emili: ,,Mislim da ni to nije hobi za mene." Lejla uvede konje u štalu i ostade tamo da se još malo igra sa njima.

Nedelja: Već je kraj nedelje, a Emili još uvek nije smislila kojim hobijem bi mogla da se bavi. Odjednom primeti da joj se haljina malo iscepala. Emili: ,,Sigurno se iscepala kada sam išla sa Lejlom." Uzela je iglu i konac i sašila haljinu ipak, bilo je vidljivo da je haljina šivena, a Emili nije želela da se to primeti. Na to mesto stavila je šljokice i dugmad i dobila jedinstven ukras.

 Kada je izašla na doručak sestre su primetile Emilinu kreaciju. ,,Prelepo je! Sama si to pravila?"- pitale su je sestre, a ona je samo potvrđivala. To joj je dalo ideju. Posle doručka se zatvorila u sobu i tamo ostala sve do sastanka sestara.

 Sastanak je već počeo. Emili se brzo spremi i siđe dole. Još sa stepenica povika: ,,Pronašla sam hobi! Imam svoj hobi!"

 Kada je stigla dole svi su bili zapanjeni: njena odeća je bila prekrivena ukrasima. ,,Od sada sam Emili- modni stručnjak!" Sestre se nasmejaše i bile su srećne što sada svaka sestra može da radi nešto što je ispunjava.

P.S. Uskoro su sve sestre, zahvaljujući Emili, imale prelepu svetlucavu odeću.💗

LJUBAV NA PRVI POGLED

 Pada veče u Kraljevstvu Neba i Kraljevstvu Zemlje. Na nebu je bila eksplozija boja, oko sunca koje je zalazilo blještale su žuta, narandžasta i crvena u svom punom sjaju, dok su iznad sunca nastajale tamne nijanse plave, zamenjujući kristalno plavo nebo. Soni, princeza Sunca, prepuštala je svoje mesto Moni, princezi Meseca.

 Zatim je sunce nestalo iza horizonta i pojavi se Mesec. Princeza Zemlje, Natali, spremala se da zaspi u svom dvorcu, a njen brat je bio sa Moni. Ned i Moni su živeli suprotno od Natali, većinom su spavali danju da bi noću bili budni. Ponekad je Moni spavala a Ned bi pazio na nju celu noć. Onda bi se ponovo zamenili noć i dan- pojavile bi se vile prirode, vile neba, sirene, Red- vila vulkana, vile planina... Novo jutro je za sve bio početak divnog dana. Svi su se brinuli o tome da kraljevstva izgledaju prelepo.

 Princeza Natali je smela da prepusti brigu o Kraljevstvu zemlje vilama bez brige da će se nešto desiti. Odlučila je da poseti svoju prijateljicu Saru.

 Krenula je rano ujutru, tako da niko u stvarnom svetu nije video odakle se pojavila. Dok je išla ulicom jedan mladić ju je primetio i pratio ju je pogledom sve dok nije nestala iza zgrada. ,,Moram je ponovo videti."- pomisli mladić. Potrča za njom i htede da je stigne, ipak, nije bio dovoljno brz i Natali nestade.

 Natali je stigla kod Sare. Sara: ,,Gde ćemo večeras? Otvoren je jedan extra klub... Uostalom, treba ti odmor od kraljevskih dužnosti..." Natali se složi i uveče krenuše u taj klub. Natali tamo srete neke svoje prijatelje. Jedino nije primetila momka koji ju je gledao celo veče: to je bio isti onaj momaj koji ju je jutros pratio pogledom! Iako je bio stidljiv rešio je da se upozna sa njom. Prišao je njihovom stolu: ,,Zdravo, ja sam Džoi i voleo bih da se upoznam sa prelepom plavokosom devojkom..." Sara (šapuće): ,,Hajde Natali, predstavi se..." Natali: ,,Zovem se Natali, drago mi je što sam te upoznala i hvala za kompliment."

 U međuvremenu je Sara otišla na podijum, a Džoi i Natali su ostali da pričaju. Razmenili su brojeve i dogovorili su se da se ponovo vide. Natali je ostala samo nekoliko dana, pritom je rekla Džoiu da ona u stvari živi u drugom gradu i obećala da će ga zvati kada dođe ovde.

 I tako, posle nekoliko dana, Natali se vrati u kraljevstvo. Stalno je mislila na Džoija, čak je počela i da se zaljubljuje u njega, ipak, plašila sa da mu kaže da je ona u stvari princeza Zemlje. A opet, kada pogleda svog brata i Moni, oseti neopisivu želju da ima nekog uz sebe. Odlučila je da na duže vreme otputuje u stvarni svet, želeti da bolje upozna Džoija u vidi da li može da ga dovede u kraljevstvo.

  Nakon nekog vremena mu je donela neka pitanja. Džoi (gleda u pitanja):,,Da li je ovo neka igra?" Natali: ,,Neka bude da jeste, samo iskreno odgovori."

 1. Da li bi otišao u paralelni svet da bi bio sa osobom koju voliš?
Džoi: ,,Naravno, ako je ljubav jaka, zar je bitno gde smo?"
 2. Šta misliš o prirodi?
Džoi: ,,Volim da provodim vreme u prirodi. Priroda je važna jer, kada bi čovek ukrotio celu planetu, to bi bila propast sveta!"
 3. Da li veruješ u vile, sirene i ostala mitska bića?"
Džoi: ,,Nisam nikada video nijednu, ali bi bilo lepo da postoje."
 4. Da li bi mogao da budeš princ Kraljevstva Zemlje?
Džoi: ,,Samo ako bi ti bila princeza Kraljevstva Zemlje, bez tebe ni kraljevski tron ne bi bio fascinantan.

 Natali beše zadovoljna odgovorima, pa je odlučila da ga povede u svoje kraljevstvo. Nije rekla gde idu, samo mu je rekla da se ne plaši.

 Kada su stigli tamo on nije mogao da dođe do daha, vidno iznenađen onim što vidi, bilo je to prelepo mesto prepuno cveća. Natali: ,,Recimo... da ja već jesam princeza Kraljevstva Zemlje. Onaj ko me istinski voli živeće sa mnom ovde." Džoi: ,,Možda sam lud zbog ovoga što ću reći, ali spreman sam da napustim stvarni svet da bih bio s tobom."

 Ned i Mona su i dalje bili princ i princeza Kraljevstva Neba, ali su za nekoliko meseci i Natali i Džoi postali muž i žena, a samim tim i vladari Kraljevstva Zemlje.

KAMEN SPOTICANJA

 (priča sadrži potencijalno uznemirujuće scene, teška priča, predlažem osetljivim ljudima da je preskoče)

 Maglovito jutro u jednom ruskom selu. Nedaleko od tog sela bio je šator car- Aleksandrove vojske. On je izdavao naređenja svojim vojnicima: ,,Ljudi iz sela su skovali zaveru protiv mene, hoće da me unište! Sreća što imamo doušnike, inače bismo doživeli poraz. Zato, danas ćemo napasti to selo. Ubijte sve muškarce i dečake, ostavite samo nemoćne starce! Žene će postati robinje a one najlepše će biti sluškinje u mojoj kući. Ali, kao što rekoh: Ubijte svako muško biće do 50 godina! Jasno?!!!" Vojska uglas: ,,Jasno!"

 Car Aleksandar je bio čovek koji je u bitci osvojio to selo. Terao je ljude da plaćaju velike poreze iako su bili veoma siromašni, morali su da rade za njega. Zato su hteli da se oslobode, ipak, sve što su uspeli je to da samo počnu sa planiranjem, ali će im danas sve propasti.

 Siroti ljudi nisu znali šta će se desiti.

 U jednoj trošnoj kućici živela je udovica sa bolesnom ćerkom. Devojčica je imala kratku kosu, pa je sa veće daljine izgledala poput dečaka. Njenog oca je ubio car Aleksandar kada nije hteo da plati porez, zato je ona iz dna duše mrzela cara. Inače, bila je jako bolesna i nije izlazila iz kreveta, s vremena na vreme bi samo nakratko izašla i to je sve. Želela je da car nestane; iako je imala jedva šest- sedam godina, njena mala duša nije mogla da se odupre tom osećanju. Često je maštala o tome kako će se osvetiti za svog oca. Bila je slabašna, kratke braon kose i krupnih braon očiju. Molila je Boga da poraste dovoljno da bi se osvetila.

 Vojska je krenula. Ubijali su muškarce, dečake i palili su kuće. Razišli su se na više mesta. Mala devojčica je izašla napolje da vidi šta se dešava jer je čula plač i jauk žena. Zadrhta pred prizorom koji je videla: vojska je ubijala sve dečake! Car Aleksandar primeti devojčicu i zbog kratke kose pomisli da je dečak. Car: ,,Vi nesposobnjakovići, propustili ste jednog! Nema veze,ja ću ga ubiti!"

 Mačem krenu ka devojčici. Pre nego što ju je ubio, pogledao je u nju- njene krupne oči gledale su ga sa mržnjom. Nije hteo da obraća pažnju na to, ali mu je taj pogled ostao u sećanju.

 Jednim potezom carevog mača devojčica izgubi život...

***
 Careva vojska išla je u mnoge druge krajeve i osvajala ih. Prošli su meseci od svirepog događaja. Nekoliko meseci kasnije prolazili su kroz to selo. U njemu su bile samo udovice i majke koje su izgubile decu, obučene u crnu odeću. Car nije obraćao pažnju na to.

 Na izlazu iz sela njegov konj se saplete na jedan poveći kamen crvene boje, te car pade ne zemlju. ,,Glupi kamen!" povika on i baci kamen daleko od sebe. Najednom, kamen se poče pretvarati u ženu. Prelepa devojka duge crvene kose do zemlje... Aleksandar je zapanjeno gledao devojku- tako je očaravajuća... Zapravo, njena kosa nije bila potpuno crvena, već riđa. Kao braon kosa posuta krvlju...

 Devojka prostreli cara pogledom. Taj pogled je već negde video!Ipak, ova devojka je imala prelepe plave oči. Nemoguće da je to duh!

 On je samo gledao. Njegovi vojnici nisu ništa videli, te su ga upitali: ,,Care, u šta to gledate?" On uze svog konja i krenu za devojkom, a svojim vojnicima viknu: ,,Vraćam se brzo, krenite bez mene!"

 Devojka se brzo udaljavala i car nije uspeo da je prestigne. Uspeo je da održava tempo s njom i imao ju je u vidokrugu. Možda je ona i želela da je prati?

 Pratio ju je sve dok se nije izgubila među drvećem. Tražio je neki trag koji bi mu pomogao da je nađe. Nalazio je, malo kasnije, tragove crvene kose. Pratio je tu putanju i stigao do jezera: u njemu je bila prelepa riđokosa devojka.

 Car: ,,Tražim te ceo dan. Ne znam ko si, znam samo da si me očarala. Želim da dođeš ovde jer moram nešto da te upitam." Devojka poče izlaziti iz vode, dok se na njoj stvarala bela haljina sa crvenim trakama. Njena kosa nije bila mokra iako je upravo izašla iz vode! Kosa joj se vijorila na vetru kao zastava, sigurnim korakom išla je ka caru. Stala je ispred njega.

 Car: ,,Moram znati ko si ti. Reci mi svoje ime." Devojka odbi da mu kaže. Car je uze za ruke i čvrsto ih stegnu, plašeći se da će možda pobeći. Car: ,,Želim da budeš moja žena. Ukoliko moram da učinim nešto da bi bila srećna, ti mi slobodno reci." Devojka: ,,Želim da staviš stvari pored jezera, a zatim da odeš pored onog drveta."

 On učini tako, a zatim devojka izvuče jednu maramu, uvije je i zaveza mu oči njome. Car: ,,Šta nameravaš s ovim?" Devojka: ,,Ne mogu da budem žena nekom ko mi ne veruje." Među njegovim stvarima pronađe onaj mač kojim je ubijao ljude u selu, te uzme taj mač i krenu ka caru. Devojka: ,,Pa, sada je vreme da ti kažem ko sam." Car: ,,To bi bilo divno." Devojka: ,,Ja sam... Kamen spoticanja. Sprečiću nekog u njegovim namerama. Nosiću greh na srcu, ali će onaj ko je posejao smrt na našim siromašnim poljima i ko je izmučio naše majke i očeve i uzeo im sve, ko je uništio naše selo za sva vremena i zavio žene u crno, biti ubijen od strane devojke koju je ubio istim ovim mačem!" Car Aleksandar shvati; taj pogled je već video kod deteta koje je ubio! Ipak, to nije bio dečak nego je u stvari bila devojčica. Pre nego što je išta rekao osetio je kako mač prolazi kroz njegovo srce...

 Ujutru su vojnici pronašli cara kako leži mrtav u travi, sa mačem ubotim u njegovo srce, dok su okolo bili pramenovi crvene kose.

Kraj
Suzana Ristić Suza, jesen 2011.
-------------------------------

Korišćeni su likovi iz:

1.priča: ,,Godišnja Doba I,II,III" ,,Ready For Action" ,,Palata u Pustinji" ,,Jarčeva Borba" ,,Crnokosa princeza" ,,Nebo i Zemlja" ,,Srpska priča o Leni i Teodoru"
2.priča: ,,Palata u pustinji"
3.priča: ,,7 sestara"
4.priča: ,,Nebo i Zemlja"
5.priča: Likovi su prvi put opisani u mojim pričama