Amortika (2015)- cela priča

Priča I- AMORTICA

Priča nije prikladna mlađima od 14 godina, blage potencijalno uznemirujuće scene, naznake eksplicitnijih scena, ozbiljnija tematika ali ne previše morbidna kao nekoliko priča pre i nakon nje.
-----------------------------------------

09.10.2015

Cvrkut ptica bila je jedina stvar koja se čula na tihom gradskom groblju. Nekoliko ljudi stajalo je pored drvenog kovčega na kome su stajali zumbuli, time prekrivši ime pokojnice napisano na njemu. Negde pri kraju kovčega stajala je žena plave kose, obučena u crni komplet, sve vreme skrivajući osmeh iza veštačkih plavih pramenova. ,,Ha... budale... Pitam se šta li su stavili u ovaj kovčeg da bi delovalo kao da je prava osoba unutra... Šta li su pomislili kada su shvatili da je telo nestalo? Ah, bolje je ovako. Lakše je osvetiti se kada ti niko ne smeta..."

 Mlađi muškarac joj priđe. ,,Poznavali ste Keilu?"- upita on. ,,Da, to mi je... sestra. Sestra od tetke."- odgovorila je. ,,Ja se zovem Leks." ,,Ja sam Dejla." Leks: ,,Imate slična imena." Dejla: ,,Rođene smo na isti dan." Leks: ,,Kakva slučajnost!" Dejla: ,,Da, prosto neverovatno. Tetka je htela da se zovemo slično." Leks (nakon pauze): ,,Da li ste za kafu?" Dejla: ,,Što da ne. (u sebi)  Ionako si i ti jedan od njih..."

Kafić: Leks: ,,Kako to da nam Keila nije rekla da ima sestru?" Dejla: ,,Keila je ćutljiva, mislim, bila je ćutljiva... Nažalost, uglavnom je uvek bila u pravu." Leks: ,,Ne baš uvek. Minut pre smrti ubila je našeg saradnika, bez i jednog razloga! Čovek je uvek bio uz nas i nije nam hteo učiniti ništa nažao!" Dejla (u sebi): ,,To ti misliš. (naglas) Sigurno je znala nešto što vi niste." Leks: ,,Verovatno je skrenula sa uma. Uostalom, ona je sama sebi pucala u srce." Dejla (povišenim tonom): ,,Možda je osetila krivicu?! Ili se uspaničila? Odkud znaš da li je skrenula sa uma?" Leks: ,,Nemoj pogrešno da me shvatiš, Keila mi je bila veoma draga, čak draža nego što misliš. Ali, ja i dalje ne mogu da shvatim zašto je ubila našeg saradnika i sebe." Dejla: ,,Bili su oko nje." Leks: ,,Ko?" Dejla: ,,Njegovi ljudi." Leks: ,,Misliš- naši?" Dejla: ,,Ne, njegovi." Leks: ,,Kako znaš kada nisi bila tamo?" Dejla zaneme. Izbegavajući da priča dalje, samo tiho reče: ,,Predpostavljam." Bilo šta drugo bi je samo dovelo u bezizlaznu situaciju.

 Leks joj pruži ceduljicu i reče: ,,Ovo je moj broj telefona, možeš da me pozoveš kad god ti treba neko." Dejla: ,,Lepo je znati." Leks: ,,Na koji broj ja mogu pozvati tebe?" Dejla (napisavši na papir): ,,Evo. Nadam se da ćemo se opet videti uskoro." Leks: ,,Sutra, u ovom kafiću?" Dejla: ,,U parku. Volim da budem na otvorenom." Leks: ,,Dogovoreno. Podne, park. Vidimo se sutra." Dejla: ,,Važi."

 Na putu kući, Dejla se osećala čudno. Razmišljala je: ,,Sigurno je zbog ove kafe... Moj organizam više ne koristi hranu i vodu. Moram da budem opreznija; nema hrane, nema vode, nema direktnog kontakta. Nema izlaženja bez šminke, inače će svi zanemeti pred prizorom boje blede kože. Umalo se i sama nisam onesvestila kada sam videla na šta ličim..."

 Uveče je izašla napolje sama, kao i noć pre toga. Išla je ka Keilinom tajnom štabu. Za uzimanje otisaka i skeniranje zenice oka na ulazu nije bilo problema- Dejla ih je prošla sa lakoćom. Sela je za Keilin radni sto i uključila kompjuter, a zatim prebacivala sve podatke na svoje fleš-kartice koje je ponela od kuće. Na kraju je obrisala sve podatke iz kompjutera, kako ostali ne bi došli do njih i iskoristili ih u pogrešne svrhe.

 Ujutru, Leks je bio u štabu i pitao jednog od njih, Andreasa, da li je provalio šifru za Keilin kompjuter, na šta on reče da je vrlo blizu. U toku narednog sata šifra je provaljena ali podataka nije bilo. Bilo im je veoma sumnjivo jer je Keila jedina znala šifru...

 Podne. Dejla i Leks su se našli u parku. Leks (krenuvši da uhvati Dejlu za ruku): ,,Veoma mi nedostaje Keila... bez obzira na to, život se nastavlja. Želim da tebe bolje upoznam." Dejla (sklanja ruku u džep): ,,Zvuči divno. A u kom to smislu da me upoznaš?" Leks (šmekerski): ,,To zavisi od tebe." Dejla (nasmeši se): ,,Ma daj, molim te. Nisam ti ja za tu vrstu upoznavanja." Leks: ,,Pa ja ni ne očekujem ništa od tebe odmah. Sve u svoje vreme." Dejla: ,,Prebrzo se zaljubljuješ." Leks: ,,U tvoje oči. Kako to da imaš iste oči kao Keila?" Dejla: ,,Genetika." Leks: ,,Lešnik... volim oči boje lešnika, izgledaju božanstveno... Uh, baš sam se sludio skroz..." Dejla: ,,Sve je u redu." Leks: ,,Idemo na jedno mesto." Dejla: ,,Gde to?" Leks: ,,To je iznenađenje!"

 Odveo ju je kod svoje kuće. Leks (pokazivavši joj kuću): ,,Ovde imaš bazen ukoliko želiš da plivaš." Dejla (nervozno): ,,Ne podnosim plivanje." Leks: ,,Onda hajmo unutra." Ušli su i seli na kauč, gde Leks primeti da Dejla nosi rukavice. Leks: ,,Toplo je ovde, zašto ne skineš rukavice?" Dejla: ,,... Nema potrebe." Leks: ,,Ja ću... (poče skidati rukavicu i zaneme na trenutak)  zašto su ti ruke ovako pomodrele?! Ledene su, a sada je već april! Zagrejaću ti ruke..." Dejla (panično): ,,Nema potrebe, nema potrebe... Kasno je, moram da žurim..." Leks: ,,Jesi li dobro?" Dejla: ,,Da, odlično sam! Cirkulacija mi je katastrofa non-stop, to je normalna pojava..." Leks: ,,Možda svratim nekad kod tebe..." Dejla: ,,Važi, ja sam u Keilinom stanu, žurim, moram da idem, vidimo se!" Izašla je brzo iz Leksove kuće, plašila se da bi mogao navaljivati sa zagrejavanjem ruku, a znala je da je celo njeno telo hladno i da se ne može više nikada zagrejati....

 Ušla je u stan. Pogledala je svoj odraz u ogledalu koje je stajalo u predsoblju. Lice prekriveno šminkom toliko da je delovala kao da je zdrava mlada žena, iako je znala da to više nije. Ni sama nije znala šta je. Na zidu je stajala Keilina slika. Ravna smeđa kosa koja je padala preko ramena, oči boje lešnika, blago rumenilo u obrazima i ružičaste usne. Dejla je želela da ponovo tako izgleda bez šminke. Keila se retko šminkala i retko puštala kosu; uvek bi je vezala u rep ili pletenicu, te je niko ne bi ni prepoznao sa puštenom kosom. Dejla... mora da sakrije ono što jeste. Vratila se u svoju sobu. Keilinu sobu, kao da je više to i bitno. Pored kreveta nalazio se krvavi džemper sa rupom u gornjem delu- poslednji trag Keiline krvi. Sve ostalo obojilo je mali potok u predivnom gradskom parku, gde je Keilino telo stajalo do ponoći na dan kada je umrla. Od tada, niko nije video njen leš. Samo su ustanovili da je mrtva i ostavili je u vodi, tek tako. Nedelju dana kasnije pogreb je ipak održan, a Dejla je znala da Keila nije unutra... Skinula je svoju plavu periku i legla na krevet... Nije zaspala jer joj san nije potreban. Nije jela jer joj ni hrana više nije potrebna. Potrebna joj je samo OSVETA.

-

(pisano 16.10.2015)

Tog kobnog dana Keila se probudila u svom krevetu pokrivenim ljubičastom posteljinom. Obukla je crnu jaknu, beli džemper i crne pantalone a kosa joj je, kao i inače, bila povezana u rep. Vrlo rano krenula je ka svom zadatku, a od oružja imala je pištolj i elektrošok.

 Keila nikada nije ubila nikoga, ali plašila se da će danas morati da upuca jednu osobu za koga je jedino ona znala da je neprijatelj. Njegovo ime bilo je Grant, a Keila je bila sigurna da je on izdajica- uostalom, slučajno je čula razgovor između njega i još jednog čoveka u kome mu objašnjava da će, po dogovoru, izvući podatke iz centralnog kompjutera i predati ih njemu, što bi za Granta bila šansa da se vrati u njihove redove i uništi svog neprijatelja kog Keiline kolege štite. Osim toga, rekao je da će pobiti njihove ljude tako što će im predati bombu koja bi trebalo da se aktivira kada Grant bude na sigurnom. Keila je znala da je jedina opcija da ga ubije i time spase tuđe živote. Rekla je Leksu da je Grant izdajica ali je on samo prasnuo u smeh i rekao da to nema smisla. Rekla je i drugima, ali je nisu slušali.

 Na mestu zadatka, u jednoj prizemnoj zgradi, dobili su instrukcije za misiju- trebalo je ispitati da li je zgrada tajni štab neprijatelja jer se sumnjalo na nju. Grant nije bio prisutan u misiji, ali je poslao nekoliko čuvara da zavaraju trag. Keila je pucala u njih elektrošokovima, te su ih ostali uklonili iz objekta.

 Ispred objekta bio je gradski park, sav obasjan prolećnim suncem i obojen zelenim rastinjem. Grant je stigao, a ostali se skupiše oko njega kao pilići oko kvočke. Videvši da je Grant krenuo rukom ka džepu, tj. da aktivira bombu, Keila ispali tri metka u njega.

 ,,Šta si to uradila?!!" ,,Grante, neee!" ,,Keila, jesi li ti poludela?!"- čulo se nakon pucnja. Keila nije ramišljala o Grantu i ovome što se desilo, jer su njegovi ljudi već dolazili ka njoj. Uspaničila se u tom trenutku i greškom povukla okidač... metak je pogodio njeno srce, a onda je pala u potok odakle je nisu ni podigli- jednostavno su zaboravili sve do narednog dana... kada njeno telo više nije bilo tu...

 Dejla je celu noć obrađivala podatke u kompjuteru, proveravajući da li je apsolutno svaki deo projekta na fleš-kartici. Narednog dana bila je pozvana na večeru sa Leksom i još jednom devojkom, te je otišla oko sedam uveče.

 U restoranu ju je Leks upoznao sa Šeril- Grantovom sestrom. Za vreme večere su pričali. Šeril (videći da Dejla ne jede): ,,Dijeta? Deluje mi kao da vam nije potrebna." Dejla: ,,Ovaj... čišćenje organizma. Želim da očistim organizam." Šeril: ,,Oh, lepo. Pričajte mi malo o sebi, šta volite da radite, imate li hobi..." Dejla: ,,Volim da čitam knjige o zombijima. (laž)" Šeril: ,,Ovaj, nikad ne bih rekla da tako nežna dama voli literaturu o izmišljenim kreaturama, naročito što takva tematika obiluje nasiljem." Dejla: ,,O, nikako! Zombiji su miroljubivi- DOK IH NE NALJUTITE. I nisu izmišljeni. Možda se ovde, u ovoj prostoriji, nalazi se neki zombi gladan osvete." Šeril (Leksu): ,,Mislim da je ova devojka poludela kao i njena sestra." Leks (Dejli): ,,Šalila si se, zar ne?" Dejla: ,,Šta god." Šeril: ,,Volite li tehnologiju?" Dejla: ,,Ne baš... Trebalo mi je tri dana da naučim gde se pali kompjuter." Šeril (smeje se): ,,Onda niste kao vaša sestra, ona je bila genije za tehnologiju. (tiše) Znači da nema opasnosti od tebe." Dejla: ,,Kako, molim? (naivno pogledavši u Šeril)" Šeril: ,,Htedoh reći, nema opasnosti da ćeš i ti umreti kao ona..." Dejla: ,,Oh, pa ja ne mogu da umrem. Više ne mogu. Ili možda mogu? Oh, bestraga, ne znam! Da li ću opet umreti ili oživeti? NE ZNAM NI SAMA."

 Šeril i Leks su je začuđeno gledali, ponovo pomislivši da je Dejla izgubila razum. Dejla nije ni očekivala da će je shvatiti- ni ona sama nije shvatala. U svakom slučaju, posle ove večere je nekako bila sigurna da je Šeril nastavila Grantov posao.

 Šeril je otišla svojom kući, a Dejla i Leks su stajali ispred kafića koji se nalazio u blizini tog restorana. Leks: ,,Hoćeš li neko piće?" Dejla: ,,Ne mogu, imam puno posla večeras." Leks: ,,Čudno, ali te nikada nisam pitao čime se ti u stvari baviš." Dejla: ,,Možda zato što si previše gledao u moje oči." Leks (spušta glavu): ,,Podsećaš me na Keilu. Nedostaje mi." Dejla (krenuvši niz ulicu): ,,Kasno je za to. Ona je mrtva i tvoje žaljenje je neće vratiti."

 Te noći Dejla je pronašla gde Šeril drži svoju bazu i pokušala da se ušunja unutra, a da bi prošla neopaženo uzela je odelo koje su i drugi nosili, našavši ga u ostavi na samom ulazu u štab. Sastanak je bio u toku, a Šeril je prezentovala plan: ,,S obzirom da su se naši predhodni planovi izjalovili, morala sam da smislim novi plan. Da bismo podmetnuli bombu u njihov štab moramo da budemo jedni od njih. Moj brat je bio veoma blizu, ali ga je ona luda devojka ubila. I njena sestra je luda ali ne predstavlja opasnost po nas. Stoga, probaću da uđem tamo preko Leksa, ali to neće ići tako lako. Felikse, da li si razbio njihovu šifru za glavni kompjuter?" Feliks: ,,Ne, kao da je neko obrisao sve one podatke koji nama trebaju." Šeril: ,,Dođavola, kako?!" Feliks: ,,Mislim da pod a) još neko želi te podatke, b) neko zna za nas. Bojim se da možda neko zna za nas." Šeril: ,,Sutra u ovo vreme hoću da vas sve vidim ovde, moramo da napravimo plan o daljim aktivnostima. Felikse, da li si sve sačuvao u fascikli?" Feliks: ,,Da, apsolutno svaki detalj do sada." Šeril: ,,U tom slučaju sastanak je gotov."

 Dejla se sakrila i sačekala da svi odu. Sve do četiri ujutru slala je podatke iz njihovih fascikli na svoj i-mejl a zatim izašla kroz ventilacioni odvod jer su vrata bila zaključana.

-

Rano ujutru otišla je do Leksa. Leks: ,,Odkud ti ovako rano?" Dejla: ,,Šeril hoće da podmetne bombu u vaš štab." Leks (začuđeno): ,,Šta to pričaš? I odkud ti znaš za moj štab?" Dejla: ,,Čula sam je sinoć u njenom štabu." Leks (podrugljivo): ,,Da nisi sve to sanjala?" Dejla: ,,Ne! Ja sam... Keila." Leks (besno): ,,Ne, nisi, Keila je mrtva! I sama si to rekla sinoć." Deila: ,,Lagala sam, ja sam Keila! Znala sam da je Grant hteo da vas ubije bombom u parku!" Leks: ,,Pozvaću bolnicu, izgleda da te je njena smrt veoma potresla, možda će ti dati neke sedative u bolnici..." Dejla: ,,Ne, ne, ne! Zar hoćeš da sada, na sred tvog dvorišta, skinem košulju i pokažem ti ranu od metka?!" Leks: ,,Smiri se, Dejla." Dejla: ,,Keila, zovem se Keila!" Leks: ,,Hajde, uđi u kuću da se malo smiriš, molim te... I ja sam nervozan kad imam noćne more, razumem te..." Dejla (uzdahnu): ,,Nedokazan si, stvarno si nedokazan."

 Unutra, Dejla skinu kaput sa sebe. Leks (donoseći joj vodu): ,,Šalila si se za ono skidanje košulje, zar ne?" Dejla: ,,Nisam, samo ne znam da li ćeš moći da podneseš prizor." Leks: ,,Predpostavljam da imaš lepo telo, zašto onda ne bih mogao da podnesem prizor lepe devojke?" Dejla: ,,Imam ranu. Ogromnu rupu. Mrtva sam, razumeš li?"  Leks prasnu u smeh misleći da se Dejla šali sa njim i da je sve ovo samo crni humor, ali posle par trenutaka proguta knedlu...

 Dejla je stajala pred njim, držeći svoju košulju u rukama. Njeno telo je bilo modro zbog nedostatka krvi,va u predelu srca nalazila se ogromna rana bledo-ružičaste boje, pošto je sva krv nestala iz organizma. Jasno se videla granica između šminke na vratu i plave kože od vrata naniže. Leks je jedva upitao: ,,Da li... je ta rana prava?"  Dejla klimnu glavom. Leks: ,,Ali... znači li to da si ti stvarno Keila, da nisi umrla onog dana? (blago se osmehnu)" Dejla: ,,Ja jesam Keila, ali mrtva. Htela sam da vam se osvetim što ste me ostavili u onom parku do ponoći, ali to sad nije ni bitno." Leks: ,,Kako si oživela, za ime sveta?! To je nemoguće!" Dejla (sada znana kao Keila): ,,Tačno u ponoć, pod dejstvom punog meseca, ustala sam iz vode i krenula kući. Ni ja ne razumem kako i dokle će ovo trajati. A što se tiče Granta i Šeril... Imam dokaz, nalazi se u mom kompjuteru. Maznula sam im podatke sinoć i obrisala podatke iz našeg štaba da ne mogu doći do naših informacija." Leks: ,,Znači, ti si obrisala sve važne podatke? Sada mi je lakše. Samo mi nije jasno zašto si pucala u sebe." Keila: ,,Uspaničila sam se. Nisam čak ni Granta htela da ubijem, ali mi ti nisi verovao da je on izdajica. Da li ste vi uopšte videli bombu u njegovom levom džepu?" Leks (pokunjeno): ,,Nismo... bitno je da smo njega sahranili kao nekog heroja a tebe, našeg spasioca, ostavili da umreš..." Keila: ,,Ali još uvek nije kasno da ih uništimo." Leks (sede na kauč i pogleda u Keilu): ,,Znaš, ako isključim tu jezivu ranu na tvom telu, zgodnija si nego što sam mislio." Keila (crveneći pokriva gornji deo tela): ,,To nije bila poenta. Čekaj, mislio si da sam zgodna?" Leks (prišavši joj): ,,Da. Volim i tvoje oči. Samo, mislim da si lepša kao brineta nego sa tom plavom perikom." Keila: ,,Ne znam koliko ću još biti ovde i zato nemoj da se zaljubljuješ u mene ili tako nešto. (oblači košulju) Dođi kasnije u moj stan da smislimo kako da uništimo protivnički štab. Ovo je veoma važno i životi vas i naših klijenata su u pitanju." Leks: ,,U jedan popodne?" Keila: ,,Dogovoreno."

 Kasnije su zajedno radili za kompjuterom. Leks: ,,Šta misliš da im je potrebno od nas?" Keila: ,,Prema ovim njihovim podacima, hoće da nas unište zbog nekog klijenta koga mi štitimo. Da li se možda ti sećaš nekog Tonija Tanderstorma?" Leks: ,,Čovek drži ogromnu plantažu maka." Keila: ,,Morfijum. Sto posto nešto u vezi morfijuma." Leks: ,,Hoćeš da kažeš da štitimo narko-bosa?" Keila: ,,Morfijum i jeste i nije droga- sve zavisi u koje svrhe se upotrebljava. U bolnici ga koriste za smanjivanje bolova, ali u većim dozama ubija." Leks: ,,Ima li još nekih podataka- zašto mrze tog čoveka i zašto hoće da unište nas?" Keila: ,,Hm... nas mrze jer smo konkurentska agencija, a još uz to i štitimo njihovog neprijatelja. A sada nas mrze i jer sam ubila Granta." Leks: ,,Ja to ne bih nazvao ubistvom, spasla si nas osmoro." Keila: ,,Krivica je krivica." Leks: ,,Mislim da moramo otići do Tonija da vidimo o čemu se ovde radi." Keila: ,,Slažem se."

 Uveče su otišli do ogromne kuće na periferiji grada; iza nje nalazila su se nepregledna polja maka, a ogromna ograda zaklanjala je vidik radoznalim prolaznicima.

 Toni ih je primio u kuću i rekao posluzi da im donesu piće koje žele, s tim da su oboje odbili i odmah prešli na razgovor.

Keila: ,,U kakvom odnosu ste bili sa Šeril i Grantom?" Toni: ,,Oni su moji dalji rođaci... ali su jako pohlepni. Mrze me što sam postao bogat i optužuju me za smrt njihove majke, koju je verovatno neko drugi ubio. Njihovi ljudi su mi podmetali bombe nekoliko puta, jednom su mi umalo amputirali nogu jer je zapaljeni točak pao na mene! Nekoliko mojih ljudi je poginulo i zato sam unajmio vaše da me čuvaju. Čuo sam da je neka devojka ubila Granta, pa da je i sama stradala. Strašno mi je žao nje." Keila: ,,Barem vas je spasla Granta." Toni: ,,Nek joj je večna slava. (Leks zadrhta, Keila mu stavi ruku na rame)" Keila: ,,A sva ova polja maka? Imaju li ona veze sa vašim bogatstvom ili njihovim pokušajem da vas ubiju?" Toni: ,,Iza imam fabriku za preradu maka u..." Leks: ,,Morfijum." Toni: ,,Tako je. Prodajem ga bolnicama, ali radim i na crno. I moji rođaci su nekada radili sa mnom, mojim ocem i mojim bratom, ali su ih jedne večeri zajedno otrovali i uzeli mi pola bogatstva. Sada žele da mi uzmu sve... zapravo, Šeril želi sve, ta prokleta pohlepna glupača." Leks: ,,Zar mislite da mi možemo da rešimo ovu komplikovanu porodičnu situaciju? Mi samo čuvamo važne ljude, ali ne znam da li možemo ovo da rešimo..." Keila: ,,Šeril ima plan da uništi naš štab, moramo da reagujemo." Leks: ,,Biće teško, ali ćemo smisliti nešto."

 Leks je bio umoran nakon posete Toniju, te je otišao kući da se odmori, a Keila je otišla u Šerilin štab kao špijun da izvidi situaciju. U jednom trenutku ju je video Feliks i prišao joj je. Feliks: ,,Nisam te video ranije; ko si ti i šta je tvoja dužnost ovde?" Keila (pribravši se malo): ,,Ja sam Stejsi, nova sam ovde pa još nemam dužnost..." Feliks: ,,Naći ću ti nešto, niko ne može da tumara ovde kao muva bez glave." Keila: ,,Ovaj... u vezi plana za napad... kada je to tačno? Čula sam da će biti uskoro." Feliks: ,,Za tri dana ćemo uništiti štab druge agencije." Keila: ,,Koja je svrha toga?" Feliks: ,,Kako to misliš?" Keila: ,,Šta dobijamo?" Feliks: ,,Novac! Mnogo novca! Zapravo, i vi drugi agenti dobijate neki procenat kada ih uništimo! Tada neće imati ko da štiti Tonija, pa ćemo mu sve uzeti!" Keila: ,,Mislite da će Šeril deliti novac sa vama? Znate li za to da je ubila dvoje ljudi zbog novca?" Feliks (nervozno): ,,To je drugo, ja sam njena desna ruka! Mlada damo, ne mešajte se gde vam nije mesto." Keila: ,,Samo vas savetujem, obično najbliži saradnici prvi stradaju." Keila se udalji, ostavivši Feliksa da razmišlja o tome što je upravo rekla...

 Jutro. U štabu Leks upozorava kolege da je Keila bila u pravu i da je Grant bio izdajica a sada njegova sestra želi da podmetne bombu u štab, pri tome ne pominjajući da je Keila sada živi mrtvac.

 Samo nekoliko kolega mu je poverovalo dok su ostali mislili da je to apsurdni scenario- pih, uništiti telohranitelja da bi uništio metu, čista budalaština!

 Za to vreme, Keila je otišla na jedno mesto- u crkvu. Imala je jaku grižu savest zbog ubistva te je osetila potrebu da se ispovedi. Sveštenik: ,,Koji greh si počinila, dete?" Keila: ,,Ubila sam. Nisam želela da to uradim ali mi niko nije verovao pa sam morala- ubio bi moje kolege, znala sam za njegov plan..." Sveštenik: ,,Zar nije moglo drugačije?" Keila: ,,Ne znam. Sve se desilo brzo i nisam znala šta drugo da učinim. Jako se kajem zbog svog greha, oprostite mi. Nikada nisam ubila ikoga bez obzira što moja agencija štiti moćnije ljude u okolini. Kajem se." Sveštenik: ,,Mislim da će ti i Bog oprostiti." Keila: ,,I ja se nadam."

-

 Uveče, Keila i Leks su se ponovo našli u njegovom stanu i pravili akciju sa suočavanje sa Šeril. Leks je rekao da ga je Šeril nazvala u toku dana i pokušavala da ga slatkorečivošću ubedi da joj kaže gde je štab, što je on iskusno izbegavao da odgovori. Rešio je da zajedno sa kolegama napravi zasedu za nju.

 U trenutku kada je Keila ustala, naglo je izgubila snagu i pala. Keila (iscpljeno): ,,Bestraga!" Leks: ,,Šta se dešava?" Keila: ,,Mislim da se gubim..." Leks (panično): ,,Ne, nemoj sada da se izgubiš, potrebna si mi!" Keila: ,,Čini mi se da sam svakog dana sve slabija i slabija... Jedva se održavam u ovoj formi." Leks: ,,Dođavola, šta da uradimo?!" Keila: ,,Ne možemo ništa da uradimo, ja sam već mrtva... Moramo da požurimo sa misijom dok još imam snage." Leks: ,,U redu, sazvaću hitan sastanak večeras i reći im da se pripremimo sutra za tu misiju."

 Keila se ponovo maskirala u Dejlu da bi ostala neprimećena. Kolege nisu ni predpostavljale da je to ustvari ona sa plavom perikom.  Šeril je pozvana da se pojavi u onom istom parku popodne a do tada je i plan bio spreman.

 Šeril reče svojim ljudima da budu u blizini kada Leksov tim bude uz nju kako bi ih zarobili, izvukli informaciju gde je štab, bacili bombu u štab a onda zarobljenike ubili. To je bio njihov plan a, da bi bila sigurna, Šeril je obukla pancir ispod košulje i jakne. S druge strane, pošto je Keila već izvadila informaciju da će suprotni štab upotrebiti sličnu taktiku kao i ranije, rekla je kolegama koji su bili na sastanku da budu u zasedi dok se Leks i ostale kolege nalaze u centru dešavanja.

Vreme je.

 Šeril dolazi sama, a Feliks i ostali su u zasedi. Keila i njene kolege su takođe u zasedi, ali motre na svaki Šerilin korak. Šeril: ,,Drago mi je da si me ovako brzo pozvao, malo iznenadno, ali ništa strašno." Leks: ,,Ovo su kolege iz mog štaba. (pokazuje rukom na njih) Čudno mi je da ti nisi nikoga povela sa sobom." Šeril: ,,Nisam, nemam potrebe da vodim pratnju. Verujem vam." Leks: ,,Dobro. U tom slučaju, želim da te zamolim da se okaneš Tonijevog bogatstva." Šeril (pretvara se da je iznenađena): ,,Odkud vam ideja da ću mu uzeti bogatstvo?" Leks: ,,Znamo za tvoj plan." Šeril: ,,Koji plan?" Leks: ,,Da nas uništiš i uzmeš njegov novac, kuću i posao." Leks je znao da će Šeril biti isprovocirana da uzme stvar u svoje ruke i da napadne prva, što je Keili i ostalima godilo.

 Ipak, plan se odvijao u drugom smeru- kada je Šeril dala tajni znak samo je Feliks izašao iz zasede, bez oružja u rukama. Šeril (besno): ,,Gde su ostali?!!!" Feliks: ,,Rekao sam im idu." Šeril: ,,Zašto, budalo jedna?!" Feliks: ,,Zato što sam od sada ja glavni." Šeril: ,,Ne lupaj gluposti, ja sam glavna u ovom štabu i svi vi slušate mene! Šta je sa tobom?" Feliks: ,,Shvatio sam da si ti suviše pohlepna. Da li ćeš se promeniti?" Šeril: ,,Kakvo menjanje, jesi li ti poludeo?!" Feliks: ,,Izvini."

 Nakon izvinjenja čuo se pucanj- Feliks je pucao u Šeril! Znajući da ima pancir pucao joj je u glavu, a pištolj je sve vreme držao u džepu od jakne.

 Leks (šokirano upita Feliksa): ,,Šta ovo bi?" Feliks: ,,Plan je bio da ona uzme sve i pobegne u inostranstvo, ja želim da naša agencija nastavi sa radom. Uostalom, ovo je i stvar lične prirode jer mi je Grant ubio oca. Žao mi je što je vaša agencija imala gubitak člana. Znajte da vas mi nećemo napadati jer nemamo potrebe za tim." Kolege koje nisu verovale su konačno shvatile da je Keila bila u pravu od početka, te su poželele da vrate vreme i pomognu joj u misiji. Na sam pomen Keilinog imena, Leks otrča ka mestu gde se ona nalazila.

 Bila je potpuno iscrpljena te se činilo da će svakog trenutka postati i zvanično mrtva. Leks ju je rukom pridigao sa trave u kojoj je ležala pa je pitao kako se oseća. Keila: ,,Mislim da je ovo kraj." Leks: ,,Samo želim da znaš da su sve one simpatije prema tebi istinite i da sam... zaljubljen u tebe još od kada sam te prvi put video, čak sam i u liku Dejle video tebe. Mislim da te i volim." Keila: ,,Zaista? Zašto mi to nisi rekao ranije? Možda smo mogli da budemo zajedno, ali sada više nema vremena ni za šta..."
Leks:v,,Samo jedan poljubac pre nego što odeš. To mi je jedina želja."

 Nežno ju je poljubio i osetio kako krv nestaje iz njegovih vena. S druge strane, Keila je osetila da se vraća u život. Kolege koje su pritrčale da vide gde je Leks primetiše da su oboje bledi kao kreč i zvaše hitnu pomoć, koja je došla u roku od deset minuta.

 U bolnici su oboje primili transfuziju a Keilina rana je ušivena. Stanje im se poboljšalo te su premešteni u bolničku sobu, zajedno u istu prostoriju. Leks se probudio iz kome, a malo kasnije i Keila. Leks: ,,Šta se desilo?" Keila: ,,Mislim da sam iscrpla tvoju životnu energiju i krv i da me je to oživelo." Leks: ,,Živa si? (skida aparate sa sebe i ustaje sa kreveta)" Keila: ,,Šta to radiš? (Leks joj prilazi i grli je) Moraš da se odmaraš. Izvini što sam te umalo ubila." Leks: ,,Ti si me umalo ubila onog trenutka kada si bila upucana u srce, ali sada sam ponovo rođen."

 Leks krenu da ponovo poljubi Keilu ali ga ona zaustavi rečima: ,,Šta ako se i sada nešto desi?" Leks: ,,Može da bude i smak sveta, više me ništa ne može odvojiti od tebe."

 Ponovo su se poljubili, ali ovoga puta strastveno, kao da im je to poslednji poljubac u životu. Jedino što se ovog puta desilo je da je bliskost među njima postala jača.
 
 Na klinici su proveli dva dana a zatim su pušteni kući.

 Mesec dana kasnije:

 Leksova kuća. Leks je u bazenu a Keila dolazi do njega u kupaćem kostimu. Leks (zvižduk): ,,Prava tigrica!" Keila: ,,Tigar napada brzo. Pre će biti panter." Leks: ,,Misliš li da voda neće škoditi rani?" Keila: ,,Konsultovala sam se sa doktorom, rekao je da je sve u redu." Leks (prebacuje rukom preko njenog ramena) Nikada sebi neću oprostiti što sam te ostavio da umreš. Izvini i što sam rekao da si skrenula sa uma." Keila: ,,Oprošteno ti je. I meni je žao što sam bila malo zlobna i nepoverljiva prvog dana kada si došao u štab." Leks: ,,Ja se toga i ne sećam! Znači, sve je u redu?" Keila: ,,Da. Šta ćemo sada da radimo?" Leks: ,,Imam neke ideje (prelazi rukom preko njenog lica)  ali ne znam da li smemo da tu ideju sprovedemo u delo..." Keila: ,,Misliš na..." Leks: ,,Da, da... na ručak. Cvekla na meniju." Keila (smeje se): ,,A ja imam drugu ideju pre te cvekle... Ako me uhvatiš pre toga!" (izlazi iz vode i trči ka vratima, Leks potrča za njom i uhvati je) Leks: ,,Uhvatio sam te, šta sad?" Keila (pogleda ga svojim očima boje lešnika): ,,Idemo unutra, hladno je. Zatim... Moram da promenim odeću." Leks: ,,Znam šta želiš, ali misliš li da ti je zdravstveno stanje u redu?" Keila: ,,Da, odlično sam. Uostalom, sada mi više nije modra koža niti mi je rana otvorena." Leks: ,,Idemo onda unutra."

 I ovaj mesec privodi se kraju, prepuštajući topliji jun da zameni njegovo mesto. U toku juna su se i Kejla i Leks vratili svojoj agenciji i sve je bilo kao i pre, osim što su sada bili u vezi. Leks je pazio na Keilu više nego ikada, a ona je ponovo bila zdrava kao i ranije. Rana joj je u toku godine zarasla a krvna slika poboljšala.

 Feliks je vodio svoj tim na pošten način i nije dolazio u sukob sa Tonijem ili bilo kim drugim.
 
 Keila je malo promenila i stil, počela je da se oblači ženstvenije i puštala je kosu a periku je veoma retko i stavljala. Konačno su počeli više da joj veruju i cene njen rad. To bi bilo sve, te se opraštamo sa našim junacima i ostavljamo ih u njihovom svetu.

Kraj
05.11.2015 oko 9 ujutru
Suzana Ristić Suza
-------------------------

Pogovor

 Nastanak priče vezan je za jedan san u kome sam ja bila akter. San je morbidniji od priče, ali evo kako je išao:

 Pucala sam u neke naoružane ljude i kretala se iz sobe u sobu. Na kraju, kada više nikog nije bilo, izašla sam napolje u park koji je ličio pomalo na park ispred moje srednje škole. Tu je bio nepoznati stariji čovek oko koga su se skupile osobe iz mog odeljenja. Pucala sam u njega a onda sam shvatila da se nalazim u potoku do kolena. Jedan učenik iz bivšeg odeljenja mi je bio u blizini te sam se pomerila i pucala sebi u glavu. Na kraju sna sam otišla natrag u objekat i ušla u kupatilo, gde sam pustila kosu da pokrijem ranu i našminkala sam se da me niko ne bi prepoznao.

 Nije imalo smisla da Keila ima ranu na glavi jer bi bilo suviše vidljivo (bila je opcija, ali na kraju sam shvatila da je teško izvodljivo), a ostalo je prilagođeno priči s tim da Keila nije namerno pucala u sebe kao ja u snu.

 Tokom priče imala sam dilemu da li da ostavim Keilu u životu ili da je pustim da umre. Mislim da je bolje što sam ubacila ljubav u ovu priču i, umesto da bude Mortica (morte- smrt) postalo je Amortica (amore- ljubav).

 Zapravo, ime celokupne priče je nastalo iz imena naredne priče, sve tri priče iz ove sveske imaju kombinovane nazive i čine jednu celinu, bez obzira što su u pitanju potpuno različite priče sa različitim likovima.

 Za Kejlu sam ubacila neke elemente koji je čine posebnom. Ako ste primetili, najčešće su glavni likovi mojih priča ,,prosečne" devojke, dosta njih su brinete (ja sam prirodna brineta i većina devojaka našeg geografskog položaja ima svetlu kožu i smeđu kosu pa to uzimam za prosek), ali u svakom liku postoji neka razlika koja bi pokazala da to nije isti lik, npr. ovde su to oči. Tek nekoliko likova ima tu boju očiju, kao Ela iz ,,7 sestara", s tim da je njena kosa plava.

 Priznajem da sam ovde napravila malo dužu pauzu u pisanju jer sam imala teži period depresije u toku pisanja pa mi je nestajalo volje za pisanjem. Dešava se, ali sam navikla na takve stvari.

 Glavni problem bio je zaplet na poslovnom planu jer mi agentska, špijunska i slična tematika nije bliska srcu, ali priča je iziskivala baš tu tematiku, te sam morala da se potrudim.

 U prvobitnoj zamisli, Keila je samo trebalo da se osveti i zvanično umre, ali se onda priča razvija u romantičnijem pravcu.

 Zaključak: Iako je priča trebalo da bude morbidnija pretvorena je u romantičnu fantaziju, što i nije tako loše jer je naredna priča tematski teža i ozbiljnija, te ,,Amortica" deluje kao fin početak. Osim toga , ova je priča u kojoj prvi put imam lika koji je između mrtve i žive osobe, te bi to dalo priči dalo žanr nadprirodnog.