Crvena Mrlja (2013)- cela priča

Upozorenje: Priča nije prikladna mlađima od 17 godina, sadrži osetljive teme, autodestruktivne delove, depresivne scene, cela priča je teška i predlažem osobama koje ne preferiraju ovakvu tematiku da je preskoče. Nikako ne pokušavati bilo šta od navedenog- priča ne podržava autodestruktivne stvari, već je bila namera da pokaže dokle to može dovesti, isto važi i za buduće priče.

Delovi Melodinih pesama su delići mojih pesama koje nisam želela da pišem u potpunosti jer su te pesme deo zvaničnih tekstova iz moje kolekcije pa neću da kvarim, priča je inspirisana mojim imaginarnim alter egom, mislima i mojim ličnim događajima.
--------------------------------

Početo 18.12.2013.

Glava I

 Pustim auto-putem prolazi kolona vozila. Na čelu kolone plavi auto a iza njega tri kombija. Za volanom je sedela mlada žena smeđe kose i zelenih očiju. Njeno ime je Melodi. Počelo je da se smrknjava te je vidljivost bila slabija, a samim tim i Melodini živci. ,,Koja li me je nesreća naterala da odem tamo? Kao da ja želim to! Čekaj, znam... ti, Stenli! Ti!"- vikala je Melodi na Stenlija, svog suvozača. ,,Zar sam ja kriv? Znaš da je to dobar marketinški potez. Želiš da uspeš, pa zato bi trebalo naći nova rešenja..."- poče Stenli, ali ga Melodi prekinu: ,,Dobar marketinški potez?! Ti igranje sa mojom psihom nazivaš dobrim marketinškim potezom?! I zar od svih idiotski dobrih i prelepih mesta u zemlji, ti si našao da TAMO snimamo spot za novu pesmu? Zašto?" Stenli: ,,Pa, mislili smo da ćeš imati jaču emociju i da će sve to lepše izgledati... Mislim, ta pesma, baš kao i većina tvojih pesama, je nastala tamo... emocije, znaš..." Melodi: ,,Emocije... daću ti ja emocije..."

 Melodi poče da pomera volan levo- desno, čak je u jednom trenutku i pomerila auto sa puta i umalo okrznula drvo, a zatim se vratila na auto-put. Stenli je, jedva došavši do daha, rekao: ,,Jesi li... ti... NORMALNA?!!!" Melodi (ravnodušno): ,,Ne. Nisam. Emocije." Stenli (pribravši se): ,,Toliko si ljuta da želiš da me ubiješ?! Ubistvo menadžera nije rešenje... mada bi i ti poginula... Čekaj, zvoni mi telefon... Halo? (javlja se) Da, da, ma sve je u redu... ne, nije se pokvario auto, ma ne... Melodi mi je pokazivala ideju za novi spot... Ma da... da... sve je odlično! Nastavljamo put. (prekida vezu i nastavlja da priča sa Melodi) Vidiš, nisam im rekao da si pokušala da me ubiješ." Melodi: ,,Aha. Šteta, još nisi video šta za mene znači kada želim nekog da ubijem... Ne teraj me da ponavljam. Otkaži put!" Stenli: ,,Ne mogu! Sada je kasno! Neće ti ništa biti! Zašto uvek paničiš bez potrebe?" Melodi: ,,Pustiću radio, bolje da slušam muziku nego tebe. (pušta radio i čuje svoju pesmu)  Divota. Barem mi je lakše da slušam sebe. Moje pesme mi ionako ne smetaju, mračne su, tužne, depresivne..." Stenli: ,,Koji me je đavo naterao da tebi budem menadžer...?" Pustim drumom sada odjekuje pesma koja prolazi kroz poluotvoreni prozor automobila...

 Stigli su oko deset sati. Jesenje vreme. Snimanje spota je ostavljeno za sutrašnji dan u deset sati. Nalazili su se blizu manjeg gradića, mada nisu ušli u grad jer je Melodi insistirala (još malo nenormalne vožnje za lakše ubeđivanje).

 Rano je ujutru. Melodi se probudila i radila jutarnje vežbe. Nakon toga je sledio doručak. Melodi je uzimala po malo hrane, pa je uvek jela posebno. U deset sati bila je spremna za snimanje. Stenli (uzbuđeno): ,,Snimićemo spot, i vidim da si spremna... Znam ja dobro koliki si ti profesionalac! Zato i sarađujem sa tobom." Melodi (ironično): ,,Samo jedno- Don't bring flowers on my grave. Eto to."

 Snimanje je počelo. Režiser spota: ,,Melodi, u ovoj sceni sa ta dva kofera krećeš ka gradu. Dok traje muzika spot prikazuje kako ti kola staju u nedođiji. Krećemo. 3... 2... 1!"

 Melodi krenu putem. Gledala je okolo i u isto vreme povezivala pokrete sa ritmom pesme. Ta scena je završena, u narednoj je bilo napetije, morala je da uđe u grad. Pesma se čula sa zvučnika dok je Melodi ulazila u grad. Pomisli u sebi: ,,Ovo mesto se nekako i nije previše promenilo. Bezveze."

 Ali... ekipa se zatim premestila u grad radi nastavka snimanja.  Svratili su u restoran. Melodi je izašla iz restorana, a Stenli je krenuo za njom. Stenli: ,,Zar ne želiš da jedeš? Nisi ništa jela od jutros." Melodi: ,,Ne mogu. Nisam gladna. Donesi mi neko piće." Stenli: ,,Sok, vodu?" Melodi: ,,Nešto žestoko, trebaće mi." Stenli: ,,Ti ne piješ, dobro znaš da imaš problema sa glasnim žicama, a i ne smeš sada da se napiješ... Moramo da radimo. A neki sokić?" Melodi ga pogleda i reče: ,,Ti si idiot."- a zatim ode u restoran i naruči liker od vanile. Stenli (priđe joj): ,,Šta to radiš? Hoćeš da u tabloidima napišu da su alkoholičar?" Melodi: ,,Stenli, ovo je samo jedno prokleto piće, i apsolutno me nije briga šta će glupi tabloidi pisati. Ja znam šta ja nisam, niko me ne može ubediti u suprotno, i tačka. Za koliko krećemo sa snimanjem?" Stenli: ,,Hm, polazimo za nekoliko minuta. Jesi li ti spremna?" ,,Evo... (ispija piće)... sad jesam. Idemo."- reče Melodi i krenu.

 Blizu centra grada sniman je deo za refren: ,,Take me away from temptation, it's pushing me to the hell..." Za ljude koji su znali engleski pesma je bila mračna, ali Melodi je znala da pesma označava bežanje od iskušenja, odupiranje iskušenju... a ona je bila u iskušenju da otrči odavde. Tešila se time da ovo tako treba, samo su joj te reči odzvanjale u glavi, zbog toga je izdržala i završila refren, međutim, pogled na grad ju je učinio depresivnijom nego inače. Grupa ljudi je tražila autograme, žurila je da završi sa tim pa da ode da se odmori...

Odmor je trajao tri sata. Tada je bila i večera, koju je Melodi odbila. Ponovo je Stenli počeo: ,,Ni sada nisi jela?! Da li to namerno radiš? Radiš li to zato što sam te doveo ovde?" Melodi: ,,Ne. Uostalom, batali se više, ne mogu da jedem. Nije mi do jela. Idem da se prošetam." Stenli: ,,Misliš, sama?" Melodi: ,,Ma jok, čekaću da me ti šetaš kao psa. Naravno da idem sama!" Stenli: ,,Sigurna si?" Melodi: ,,Nisam bila sigurna da bi uopšte trebalo da dođem ovde, i gle čuda, ovde sam!" (krenu napolje)

Glava II

 Polako se šetajući, Melodi je razgledala grad. Želela je da vidi jedno mesto... kuću jedine osobe u koju je ikad bila zaljubljena. Nadala se da će ga sresti, makar na minut... činilo se kao da niko nije bio u kući. Melodi se razočara. Taman se okrenu i htede da pođe dalje kad... ,,Izvolite, tražite nekog?"- smeđi mladić sa braon očima je upita tiho. Melodi: ,,Ovde je živeo moj prijatelj, Len..." Mladić: ,,Oh, pa, ja sam taj. A ti... deluješ mi poznato... Melodi, zar ne? Postala si pevačica... nisam verovao kad sam čuo, nikad mi nisi ostavljala takav utisak." Melodi: ,,Da, ovaj... A kako tebi ide? Mislim, ovako..." Len: ,,Pronašao sam posao... ali nema veze sa klavijaturama, bezveze. Ceo život se trudim da se usavršavam i sada sve to propada... a odkud ti u gradu?" Melodi: ,,Snimam spot za pesmu... ideja mog menadžera je da snimamo ovde. Čekaj malo... da li bi voleo da budeš klavijaturista? Znam gde bi mogao da dođeš ukoliko to i dalje želiš..." Len: ,,Da, svakako! Samo... gde?" Melodi: ,,Bend koji me prati je ostao bez klavijaturiste... Zvuči kao savršen posao za tebe! Mislim, ako ti nije teško da sviraš moje pesme. Pa?" Len: ,,Uh, definitivno ću razmisliti. Do kada ste ovde?" Melodi: ,,Do sutra popodne. Ovo je moj broj (zapisuje broj) pa me zovi u toku dana. Vidimo se." Len: ,,Važi, vidimo se i čujemo se sutra!"

 Melodi je, dok se vraćala, srela jednu od bivših ,,prijateljica". Umesto lažne ljubaznosti, ovog puta ta osoba je osula paljbu: ,,O, vidi ko se vratio... šta je, propala karijera? Nisi me zvala svih ovih godina, da nisam čula da se baviš muzikom mislila bih da su te već sahranili negde... Ali eto, neki novinari su se raspitivali o tebi, ko bi rekao da ćeš ti nešto da postigneš." Melodi: ,,Prekinula sam kontakt sa prošlošću da bih sačuvala budućnost, ovaj grad me podseća na sve one loše stvari koje su se tu dogodile. Uostalom, preselila sam se, promenila se, zašto bih morala da još uvek proživljavam prošlost ako mi je donela samo negativne stvari, a ti si me uporno podsećala na stvari koje hoću da zaboravim? Jedva čekam da idem odavde bestraga."  Na to je dobila samo podsmešljiv odgovor: ,,Jao, jadna ti, toliko me te je žao... Glupačo!"

 Melodi više nije mogla da laže sebe da je sve u redu, njene duboke emocije su izašle na površinu i počele da je guše. Godinama su te iste emocije bile pred njenim nosem, no ona ih je zatrpavala poput leša, ali bi se taj leš ponovo pojavio kada kiša spere zemlju sa njega. Sada,sa dolaskom u ovaj grad,u njenom srcu počeo je pljusak, te je jasno videla svoj leš pod kapima vode, ni zatrpavanje zemljom ne bi pomoglo. Ponovo je u ništavilu.

 Snimanje se nastavilo na vrhu zgrade, najviše zgrade u gradu. Za sam kraj spota je angažovan helikopter, a u sceni je Melodi trebalo da bude na ivici zgrade! Njoj je taj deo bio zanimljiv, konačno malo pravog adrenalina! Kretala se u svojoj dugoj haljini polako ali sigurno, bez straha, kao da joj nije prvi put da radi ovo... Stajala je na ivici zgrade, spremala se da korakne napred... Onda se helikopter pojavio i merdevine padoše pred nju, na njima se nalazila poruka ,,taking you away from temptation" i onda se ona uhvatila za njih i helikopter je odveo izvan grada. Mnogi su gledali sa strahom šta će se desiti... ali to je bila samo scenografija. Ipak, Melodi je u svojim mislima želela da ovo nije snimanje pa da može da korakne još taj jedan korak napred. Bila je u mračnom raspoloženju, baš poput njenih najmorbidnijih pesama.

 Uveče su odseli u tom hotelu. Na nebu je sijao pun mesec... Melodi je naručila dve flaše likera, otvorila prozor, stavila stolicu pored prozora i, sa čašom pića u ruci, uživala u prizoru. Obraćala se Mesecu: ,,Znaš, ja ne želim da budem ovde, ja sam pobegla odavde. Uh... ne znam koliko kalorija ima u ovom likeru... Mislim da je, za ova dva litra, negde oko 6800... Hehe... baš će mi biti zabavno sutra. I pre neku godinu sam se ovako zabavljala, u istom ovom gradu... hihihi... ali sam tada imala i prilog uz to... hehe... baš je zabavno. Tako ću se napiti. E, baš hoću. Meseče... jer znaš šta? Ti ličiš na... sir.Hehe... uh, baš sam odlepila. Više ličiš na tabletu. (uozbilji se) Veliku tabletu. Liker i tableta, ovaj, Mesec... Baš mi je muka. Oh... da se odvučem do kupatila... HIK!"

 Nakon pola sata provedenih u kupatilu Melodi se vratila u sobu, začula je kucanje na vratima. Stenli je došao da proveri da li je Melodi tu. Otvorila je i ostavila Stenlija u šoku. Stenli: ,,Ti si pijana?! Hoćeš da oštetiš glasne žice? Šta bi ovo trebalo da znači?" Melodi (pogubljeno): ,,Želim da umrem." Stenli (strese se): ,,Šta?! Ne, ne, definitivno si popila previše (ulazi u sobu) i definitivno ti je potreban odmor! Koliko si popila?" Melodi (dubokim tonom): ,,Nedovoljno." Stenli (podiže praznu flašu sa poda): ,,Strašno! Ti ćeš potpuno uništiti grlo!" Melodi: ,,Većina alkohola je u kanalizaciji. Ostavi me... Izađi. Znam ja šta radim." Stenli: ,,Uzimam ovu drugu flašu i vraćam je na recepciju. Vratiću sa za desetak minuta i do tada hoću da legneš i zaspiš. Dogovoreno? Pa?" Melodi (okrenu glavu): ,,Šta god."

 Kada se Stenli vratio, Melodi je već bila zaspala.

 Jutro u malom gradu.Negde je oko devet sati. Telefon na Melodinom ormaniću je zvonio i probudio Melodi, pa se ona javila: ,,Halo, ko je sad to? (hvata se za glavu zbog bolova) Lene, ti si! Ovaj, malo me boli glava od snimanja... prihvataš posao?! Pa to je sjajno! Vidimo se kasnije!" Spustila je telefon natrag na ormarić i pokušala da ustane iz kreveta. ,,Oh, moja glava! Sinoć sam... pila sam. Mnogo. Uh, danas neću jesti. Moram da vežbam, i to mnogo... ali ne mogu... idem da se istuširam... i moram... Oh, gde mi je kofer?! A da, u ormanu. Dosta mi je više ove glavobolje!"

 Iz kofera je izvadila stvari, spremila odeću i otišla na tuširanje. Glavobolja nije nestala, samo je bila ublažena, prividno ublažena drugim bolom, bolom iz ruke... i jednom pravom, crvenom linijom....

 Kasnije je Melodi spakovala stvari i otišla do recepcije, tamo je već bio Stenli. Stenli: ,,Kako si od jutros?" Melodi (ozbiljnim tonom): ,,U redu sam, potpuno sam u redu. Nego, imamo novog klavijaturistu, zove se Len. Zvaću ga da mu kažem da se spremi za polazak i biće sa mnom u kolima." Stenli (začuđeno): ,,Ne misliš valjda da voziš u tom stanju?" Melodi: ,,Što, šta fali mom stanju?" Stenli: ,,Nisi sposobna da voziš. Bićeš suvozač." Melodi promrlja nešto i pozva Lena.

 Svi zajedno krenuše iz grada. Len i Melodi su sedeli na zadnjem sedištu i pričali a Stenli je vozio. Melodi je saznala da Len nema devojku, te joj je to vratilo nadu u ljubav, ali je u isto vreme bila i duboko potištena; njena dugogodišnja depresija je nije ostavljala na miru a ovaj povratak u grad je samo pogoršao stvari....

 I tako, stigli su natrag i našli su stan za Lena. U toku je bila promocija novog Melodinog albuma; Melodi je pevačica underground muzike koja se bavi teškim temama, njeni tekstovi su mračni a glas raznolik, s tim da joj je u poslednje vreme teško da peva kao ranije zbog trenutnog režima ishrane, oseća kao da više nema snage u glavnom glasu kao ranije. Ima blago gotski stil, s tim da i inače nosi tamnu odeću, prirodnu boju kose, nije pristalica modernih trendova i ne želi da se uklapa u masu- možda bi je većina nazvala i čudakinjom, ali ona to prihvata kao kompliment, zašto se povinovati društvu kada ono uzvraća samo prividnim prihvatanjem? Ipak, postoje stvari u vezi nje koje su zbilja čudne prosečnom čoveku, na primer, uvek nosi duge rukave, čak i leti, a to obrazlaže time da je nesigurna. Bez obzira što ima dvadeset-pet godina, ona i dalje nije samouverena...

 Voli stilove princeza i vila, boginja i sirena, jednostavnije rečeno magičnih bića. Magija i mašta su njen svet i, ma koliko se trudi, ne uspeva da prenese sve to u realnost.... ona je kantautor; sve svoje pesme piše sama, prenosi delić svog sveta u pesmu... ona je slikarka, bolje reći umetnik, dizajner, rado dizajnira odeću za svoje nastupe. Ona je mnogo toga... samo nije srećna.

Glava III

 Studio. Počinje snimanje emisije u kojoj je Melodi gost. Voditelj: ,,Sa nama je naša gošća, jedan dobar vokal i već poznato lice na našoj sceni, Melodi. Zdravo i dobrodošla u emisiju."

Melodi: ,,Bolje vas našla." Voditelj: ,,Okrenula si svoju muziku ka novom pravcu, to je izazvalo i pozitivne i negativne kritike. Novi album su mnogi okarakterisali kao tvoju ličnost, a mnoge pesme su veoma mračne. Kakvo je tvoje mišljenje o tome?" Melodi: ,,Te pesme, konkretno, nisu nastale sada, baš kao i većina ostalih. Naravno da je dolazilo i do negativnih komentara, ja i ne očekujem da svi razumeju moju muziku. Tako je to sa mojim pesmama, ne volim da pevam o ljubavi, ali volim da pevam o drugim emocijama, fasciniraju me. Realnost i mašta se sukobljavaju- šta je to stvarnost, a šta bi bila iluzija? Možda sam drugačija, možda sam samo jedina koja to pokazuje. Svaka misao se može završiti sa možda." Voditelj: ,,Kako to?" Melodi: ,,U životu uvek postoji nekoliko opcija- nekad smo prinuđeni na jednu određenu ali, kada možemo da biramo, ne znači da ćemo odabrati bolju. Ipak, ma koliko odluka pravili i koliko god planirali, cela budućnost je samo jedno ,,Možda". Za prošlost znamo jer smo prošli kroz nju, sadašnjost vidimo jer je to ono što je pred nama, ali je budućnost samo neizvesna prikaza nečeg što će možda biti, nije konstantna. Čak i najsavršeniji planovi u životu mogu biti ništa drugo do gomila prašine. Zato se sve završava sa možda, život je stvoren tako da ne znamo šta sledi dalje. (pogleda u daljinu) Postoji samo jedna neminovnost u čovekovom postojanju i ona je sigurna za svakog od nas."

 Voditelj: ,,Fascinantno da smo od krajnje jednostavnog pitanja stigli do filozofije (smeh)." Melodi: ,,To se sa mnom često dešava jer sam ja komplikovana osoba." Voditelj: ,,Pre nekoliko dana si snimila spot za pesmu, i to baš u tvom rodnom gradu. Tabloidi pišu da si bila nezadovoljna zbog toga, baš kao i da nisi išla tamo godinama... Otkud onda snimanje spota baš tamo?" Melodi: ,,To je predložio moj menadžer. Ne, nisam bila zadovoljna. Ne želim da me iko mrzi, ali ja ne volim to mesto, podseća me na loše stvari. Mada, možda će i spot ispasti dobar." Voditelj: ,,Možeš li da nam opišeš spot ukratko pre nego što ga vidimo?" Melodi: ,,Da, u spotu moj auto staje blizu tog grada, a majstori mogu da ga poprave tek za tri dana... I tako ja, sa koferima u ruci, ulazim u grad, krećem ka hotelu gde dobijam informaciju da su sve sobe pune. Tada uzimam kofere i hodam gradom uveče, a kasnije u spotu i noću, prolazim tim poznatim ulicama koje bude loše uspomene, majstori zovu da me obaveste kako im treba vremena da poprave auto... I tako, u spotu odlazim do krova najviše zgrade, tada mi je promenjen i stajling. Refren je sniman ispred trga, blizu crkve, te se taman poklopilo sa delom ,,I have to hear church bells". Na kraju spota helihopter me pokupi sa krova..."

Voditelj: ,,Sada ćemo premijerno videti novi spot. Samo za kraj da pitam da li je neki novi cd, koncert, singl... bilo šta, u planu?" Melodi: ,,Planiran je koncert za tri nedelje, a za dve nedelje će izaći još jedan cd." Voditelj: ,,Još jedan?! Zar ovo nije peti ili šesti ove godine?" Melodi: ,,Za ovu godinu je planirano deset. Tek će ih biti." Voditelj: ,,Kakve su pesme na njemu: optimistične ili mračne, kao većina na sadašnjem albumu?" Melodi: ,,Ima i normalnih... ali prva pesma je nešto stvarno posebno..." Voditelj: ,,Hvala ti, Melodi. Dragi gledaoci, doviđenja i uživajte u spotu."

 Slobodno popodne, Melodi je pozvala Lena u goste. Melodi (donosi kolače): ,,Izvini što imam samo ove kolače... nisu mnogo ukusni, bez šećera su. Držim jednu kutiju u fioci, čisto ako mi dođu gosti... ne kupujem hranu koju ne konzumiram." Len: ,,To ti je pametno. (nakon što je zagrizao jedan) Ne brini, uopšte nisu loši. Možemo nekad i na sok." Melodi: ,,Izbegavam sokove, puni su šećera." Len: ,,A šetnja?" Melodi: ,,E, to se već ne propušta. (blago se nasmeši)"

 Len ju je pogledao kad se nasmejala, pa je rekao: ,,Zbog čega se češće ne smeješ? Zašto predstavljaš sebe kao mračnu osobu? Ti nisi takva." Melodi (tužno): ,,Jesam... ali čak ni oni nisu sve videli." Len: ,,Ko to?" Melodi: ,,Fanovi, tabloidi, ljudi,niko... ni Stenli. Tamo odakle sam svi su znali, ovde ne znaju. Ne moraju da znaju... ne još." Len: ,,Šta to?" Melodi: ,,Ništa, nebitno je. Bitno je da si ti došao u goste kod mene... sećaš li se kada si poslednji put bio kod mene? Davno, davno..." Len: ,,Da, bili smo mali." Melodi: ,,Uvek sam jedva čekala da dođeš kod nas, ili da ja dođem kod tebe u goste. Prijalo mi je tvoje društvo, prija mi i sad. Čak mi i sada srce lupa jako... mislim, zbog sreće..."

Len (crveneći, trudi se da započne novu temu): ,,A... ovaj... ti i Stenli... jeste li vi zajedno?" Melodi (podignu jednu obrvu): ,,Naravno da nismo! On je menadžer, rukovodi mojim poslovima a ja ga plaćam. Ne, nemam dečka niti sam ikada imala." Len: ,,Čekaj... nikada nisi imala dečka?! Nikada do sad?" Melodi: ,,Nikada. Oduvek sam maštala da moj prvi dečko bude onaj koga volim godinama... da moj prvi poljubac bude sa njim..." Len: ,,Pa zašto nisi nešto preduzela? Da li je on tamo, u rodnom gradu?" Melodi: ,,Sad nije. Bio je." Len: ,,Ne znaš gde je?" Melodi: ,,Znam." Len: ,,Ima porodicu?" Melodi (nervozno): ,,Idemo u dvorište, ovde je zagušljivo, da li se i tebi čini?"

Len: ,,U redu, idemo... ali što si nervozna, jesam li možda dotakao pogrešnu temu?" Melodi: ,,Lene... ovo je moralo jednom biti rečeno. Samo se bojim... da ćeš otići..." Len: ,,Neću, reci mi." Melodi: ,,Posvetila sam ti pesmu... ne jednu, nekoliko njih... U mojim mislima... Imaš posebno mesto. Ti si osoba u koju sam zaljubljena. Oh, Bože, ne verujem da sam to izgovorila naglas, pred tobom... mrziš li me sada?" Len (iznenađeno u prvom trenutku): ,,Znači, to je bio problem?! Od kada imaš takva osećanja prema meni?" Melodi: ,,Imala sam pet godina... znači već dvadeset godina." Len:,,I ništa mi nisi rekla? Zašto?" Melodi: ,,Nisam bila dovoljno dobra... a kada sam postala onakva kakve ti voliš, već si bio u vezi. (sagne glavu) Hajde, reci mi koliko me mrziš." Len: ,,Da li me i dalje voliš?" Melodi klimnu glavom. Len: ,,Da li želiš da mi budeš devojka?" Melodi (očima punim suza): ,,Jer to zbog sažaljenja?" Len: ,,Ti si najvernija devojka koju sam imao, nije zbog sažaljenja, želim to. Ne znam zašto sam bio slep... Nisam video tvoju ljubav..." Melodi: ,,Ali, ja sam kriva..." Len: ,,Psst, pusti me da ti ostvarim želju."
 
 Melodi se ostvarila želja... prvi poljubac, u Lenovom zagrljaju... Sve je postalo nebitno, kao da je i depresija zaustavljena u tom magičnom trenutku... Nije, ne može biti... ali je barem bila neprimetna u tom trenutku. Napolju poče jesenja kiša. ,,Idem napolje"- reče Melodi, a Len krenu za njom. Izašli su i Melodi pogleda u nebo. Upitala je Lena: ,,Jesi li siguran da želiš da budeš sa mnom? Ja ti ne mogu doneti ništa dobro... Ja sam... suprotno od onoga što misle da sam. (peva jednu od svojih pesama) Now I'm gonna stand on rain..." Len je samo slušao njenu pesmu... Shvatio je da ona nosi poruku Melodine duše...

Glava IV

 Promocija novog Melodinog CD-a. Još uvek niko nije čuo pesme, a Melodi je najavila najmračniju pesmu do sada. Posle normalnih pesama krenula je muzika, ritam bubnjeva najavljivao je mračnu atmosferu pesme. Pesma je bila na srpskom jeziku, te je bila laka za praćenje... ali ne i za slušanje. Njen glas imao je dubinu, te je činio pesmu jezivijom. Ipak, sve je šokirao deo ,,Na tom grobu piše... moje ime." Len (došapnu Melodi): ,,Šta bi ovo trebalo da znači?! Uopšte mi se ne dopada ova poruka." Melodi: ,,To je samo pesma." Len: ,,Nisu li tvoje pesme autobiografske? Melodi, plašiš me." Melodi: ,,To su svi pričali i za ostale pesme. Kao što vidiš, sve je u redu."

 Nakon promocije, Len je odveo Melodi kući. Melodi je isključila telefon, zaključala vrata, upalila sveće i isključila svetlo. Otišla je do kuhinje i uzela piće. Sipala je piće u čašu. Napunila je kadu vodom i ušla u nju. U desnoj ruci držala je čašu, u levoj... u levoj ruci, pod svetlošću sveća, presijavao se mali, metalni OŠTRI predmet... Prislonila je levu ruku na podlakticu desne, između drugih pravih, crvenih linija. Na njenoj beloj koži pojavi se crvena mrlja... Crvene kapi obojiše vodu... Melodi se osmehnu i bolno zapeva: ,,Then I died..." a zatim nastavila sa pesmom. Crvena mrlja je bila šira i bolnija... Melodi je ležala i dalje, mirno, polako ispijajući svoje piće...

Onda se zaustavi. Ta crvena mrlja je zaustavila svoj rast. Melodi pogleda ruku i viknu: ,,Prokletstvo, neće više da teče! Zašto uvek mora da se zaustavi? Idem po prokletu gazu, muka mi je više od svega." Gaza je prekrila crvenu mrlju...

 Melodi se obukla i počela da češlja svoju dugu smeđu kosu kada je začula zvono na vratima, Len je došao u posetu. Kada ju je ugledao, upitao ju je: ,,Mnogo si ubledela, jesi li dobro?" Melodi (tiho): ,,Da, sve je u redu." Len: ,,Da te odvezem do doktora?" Melodi: ,,Ne, ne... Pa nema potrebe za tim (nervozno)... Stvarno mi je dobro!" Len: ,,Dobro, onda ti verujem. Valjda." Melodi: ,,Kako to misliš- valjda?" Len: ,,Previše se čudno ponašaš i to me plaši. Stvarno se brinem. (priđe joj) Jesi li ti pila alkohol? Osećam alkohol." Melodi: ,,Ovaj... jesam... malo. Hajde da sednemo, bole me noge od stajanja."

 Seli su na kauč. Len je nastavio razgovor: ,,Reci mi šta je u pitanju." Melodi: ,,Ništa." Len: ,,Šta znači ona pesma?" Melodi: ,,Ništa." Len: ,,Lažeš me." Melodi: ,,To je samo pesma." Len: ,,Mislim da je više od toga." Melodi (pogleda ga u oči pa ponovo spusti glavu): ,,Niko mi ne može pomoći. Ni ti mi ne možeš pomoći. Ni smrt me ne želi... Tako da ta pesma neće biti ostvarena neko vreme." Len (usplahireno): ,,Šta bi sad to trebalo da znači?!" Melodi: ,,Tema je zatvorena do daljnjeg. Reci šta si hteo." Len: ,,Ne želiš o tome da pričaš?" Melodi: ,,Ne." Len: ,,Ja ću otići sutra ujutru u rodni grad, imam da pozavršavam nešto, a prekosutra se vraćam da vežbamo za koncert." Melodi: ,,Naravno, svi se slažu da si sjajan klavijaturista i da ćeš uspeti. Drago mi je zbog toga." Len: ,,U redu. Želiš li da ostanem ovde sa tobom večeras?" Melodi: ,,Idi i odmori se, i ja ću odspavati. Tako sam umorna i... jedva čekam da spavam..." Razišli su se i Len je otišao kući. Melodi je legla. Kristalne suze iz njenih zelenih očiju padoše na indigo plavu jastučnicu...

 Blaga glavobolja probudi Melodi. Ništa nije bolelo jako kao njena ruka. Rešila je da danas ništa ne radi. Slušaće muziku. Vežbaće. Plakaće. I to niko neće videti. Obukla je samo široku, belu treger majicu koja joj je potpuno otkrivala ruke i jedan uži šorc. Gledala je ruku... svoju ruku polu-prekrivenu zavojem. Morala je da promeni zavoj. Oh, bestraga, kako to boli! Zavoj je skrivao veliku, duboku posekotinu. Opet je krvarila. Ona samo prokomentarisa: ,,A sada bi da krvariš? Juče si me izdala?" i zatim stavi zavoj na nju. Melodi pusti muziku i počne da vežba. Dve-tri vežbe, pa mala pauza... Tako u nedogled... Bilo joj je muka od alkohola. Rešila je da danas ne uzima alkohol uopšte. Neće ni jesti. Ne može. Nije jela ni juče. Ponovo to radi. Namerno. Vežbanje. Muzika. U nedogled.

 Popodne, Melodi se zavukla u krevet, a ritmove brze muzike zameni melahonična muzika. Ponovo mali oštri predmet u ruci. Na ruci su nastajali krvavi oblici, krvave linije različitih oblika i debljine. Kapi krvi bojile su beli pamučni peškir, ali su neke zalutale kapi našle put do Melodine majice. Suze su tekle takođe...

 Glad ju je uspavala. Probudila se oko dva sata ujutru i uzela nekoliko gutljaja jogurta. Spremila se i krenula na probu koncerta oko osam sati.

 Proba je počela. Stenli: ,,Melodi, šta ti je danas? Pevaš kao da si progutala krompir!" Melodi pomisli: ,,Kako da ne, ja izbegavam krompire." Stenli (nastavlja da viče ispred pozornice): ,,Više energije, Melodi! Mnogi se žale na to!" Melodi: ,,Boli me uvo na šta se ko žali, eto tako! Bolje umukni, imam gomilu negativne energije i ne bojim se daje upotrebim na tebi!!!" Stenli: ,,Samo pokušavam da te iznerviram. Tvoje pesme predstavljaju bes!" Melodi (kroz zube): ,,Moje pesme nisu bes već depresija."

 Nastavili su sa probom... Sve dok se Melodi nije odjednom srušila na pozornici...

Glava V

 Melodi se nije dugo zadržala u bolnici. Doktor je obavio razgovor sa njom: ,,Onesvestili ste se zbog iscrpljenosti. Da li ste puno radili ovih dana?" Melodi: ,,Ne stajem sa poslom." Doktor: ,,Vaša analiza krvi pokazuje deficit gvožđa, ali su i ostali minerali u deficitu... Glukoza je takođe na niskom nivou. Sumnjamo da se izgladnjujete." Melodi: ,,Znam. Anoreksija. Imala sam već taj poremećaj. Jedno vreme i bulimiju. Jaka stvar." Doktor: ,,Melodi, uništićete svoje zdravlje!" Melodi: ,,Znam. To i hoću." Doktor (trgnu se): ,,Napisaću vam uput za psihijatra." Melodi: ,,Ne mučite se. Neću otići. Ja sve ovo radim sa razlogom." Doktor: ,,Kakvim razlogom? Zbog karijere i publiciteta?" Melodi:,,Naravno da ne! Radim to zato što uništavam sebe. DO KRAJA. Doviđenja, biću ja dobro, ili barem... Ma zaboravite, nije to vaš problem."

 Vratila se na probu i nastavila da vežba. Len je bio uz nju celo vreme i sprečavao ju je da nastavi sa probama, ali jedno ,,Doktor je rekao da mi nije ništa" je uspelo da ga ubedi.

 Len je otišao kući sa Melodi. Paparaci su ih uslikali, mada njih dvoje nije bilo briga- zajedno su, zar će to promeniti nešto?

Melodi se osećala mnogo bolje... Kao da se ništa nije desilo. Ležala je do Lena i gledala televiziju.

 Len: ,,S obzirom da ti je onaj poljubac bio prvi... onda predpostavljam da nisi nikada..." Melodi ga prekinu: ,,Ne. (nervozno) Ja nisam za to..." Len (potpuno se okrene ka njoj): ,,Možda ti mogu promeniti mišljenje. Šta misliš...?" Melodi (još nervoznije): ,,Ne, ne... ne!" Len: ,,Plašiš se? Imaš dvadeset-pet godina i..." Melodi: ,,Već skoro deset godina." Len: ,,Šta to?" Melodi: ,,Vidi. (povlači rukav gore)" Len: ,,Šta je ovo?! Od čega?!" Melodi: ,,Samopovređujem se već skoro deset godina."

 Len je bio najblaže rečeno šokiran. Melodi: ,,Pre nekoliko godina sam smršala zbog anoreksije, a još u osnovnoj su počeli simptomi depresije... tada su se javile i prve suicidne misli. Pokušala sam da sebi oduzmem život nekoliko puta... počela sam i da se samopovređujem... da, da, moje pesme imaju dublje značenje! Da,vone govore o mislima, osećanjima i životu jedne patetične osobe koja ih je napisala! Na tajni način poručujem da se RASPADAM PSIHIČKI, i to godinama unazad. Ove pesme su tad i nastale. (oči joj se napune suzama, nastavlja pogubljeno) Mrzim sebe, mrzim i sebe i svoj prokleti beznadežni život... tebe volim više nego sebe, to je razlog zašto sam čekala tako dugo... ne želim da te uvučem u mrežu... ja sam muva zarobljena u paukovoj mreži... pauk mi je već pojeo krila..."

 Len (pogubljeno): ,,Imaš li i dalje alkohol... bilo kakav? Mislim da mi je potreban." Melodi (nakon što je donela piće za Lena i sebe): ,,To je cela priča. Otići ćeš? Neću se ljutiti, zaista. Nemaš potrebe da budeš sa mentalnim bolesnikom." Len: ,,Prosto nisam siguran šta da uradim..." Melodi: ,,Idi. Ne moraš da budeš ovde. Bićemo prijatelji." Len: ,,Želiš da te ostavim na cedilu?!" Melodi: ,,Da. Tako je najbolje." Len: ,,Večeras.... najpametnije bi bilo da ostanem sa tobom, plašim se da ne naudiš sebi." Melodi: ,,Ja sam programirana na smrt. Mrzim ovaj život... proklet bio i on i ja... ništa neće promeniti tvoj odlazak. UČINIĆU TO KAD-TAD. I zato idi. Pričaš sa budućom pokojnicom. Kriva sam što sam ti uopšte priznala sve.... Mrzim sebe! (udara se u ruku) Bože, zašto? Zašto sam živa?! Samo jedna prokleta želja! Hoću da umrem, hoću da umrem..." Len (grli je): ,,Smiri se. Hajde, dođi. Tvoja soba je gore?" Melodi: ,,Da..."

  Krenuli su tamo. Soba je bila sa plavim i ljubičastim zidovima i indigo posteljinom, na noćnom stočiću krvavi peškir i žilet. Melodi pogleda Lena i upita: ,,Smestićeš me u krevet? Znam i sama da legnem." Len: ,,Spavaću ovde, u tvojoj sobi. Pored tebe." Melodi (iznenađeno): ,,Jesi li..." Len je prekinu: ,,...siguran sam. Čak znam da ćeš me to pitati." To veče Melodi nije mogla ništa učiniti...

Glava VI

 Koncert. Melodi daje sve od sebe da sve zvuči savršeno, trudeći se da se koncentriše na tekst. Tekstovi su poduži, nekad je teško setiti se šta ide dalje. Izdržala je ta dva sata... I novinare posle koncerta je ispoštovala... Bilo je mnogo pitanja o Lenu. Melodi je rekla da ne može reći da su u vezi, jer ona to i ne doživljava kao vezu dvoje zaljubljenih već više kao veoma prisno prijateljstvo. Jedno od pitanja bilo je: ,,A da li se desilo i nešto više?" Melodi: ,,Ne, to nije u planu, i ne želim nešto više. Toliko. Pređite na druga pitanja." Pitanje: ,,Pre nekoliko dana ste se onesvestili na probi za koncert; da li je istina da se izgladnjujete? Svi su primetili da ste malo smršali." Melodi (ravnodušno): ,,Ne znam odkud nekome takva ideja može pasti na pamet. Smršala sam jer su ove probe naporne. Ne izgladnjujem se." Pitanje: ,,A kakvi su planovi za novi CD?" Melodi: ,,Izlazi za nekoliko dana. Kažem vam, već su spremni i sada ih samo izdajem." Pitanje: ,,Da li će biti još ovakvih mračnih pesama?" Melodi: ,,Mnogo gorih od toga, mada je ova trenutna pesma u rangu sa njima. Sledeći CD je više u stilu predhodnog albuma; naredni je vedriji. Poslednji je najmračniji." Pitanje: ,,Poslednji?! U kom to smislu?!" Melodi: ,,...Za ovu godinu. Znate... kraj godine..."

 Nakon toga Melodi je otišla u garderobu i ponovo se onesvestila. Ista procedura, isti doktor, isti izgovor za Lena. Nije joj poverovao. Sada je znao.

Na povratku kući stali su do prodavnice,svratili su da kupe nešto za Melodi. Len: ,,Melodi, kupiću neku hranu za tebe. Mislim da ti je potrebno meso za jačanje krvi. Koju vrstu mesa jedeš?" Melodi (gadeći se): ,,Ne jedem meso, ni jednu vrstu!" Len: ,,Žitarice?" Melodi: ,,Ne." Len: ,,Voće?" Melodi: ,,Opet ne." Len: ,,Povrće?" Melodi: ,,Prestala sam da jedem čak i ono što sam jela." Len: ,,Jaja, sir?" Melodi: ,,Ne." Len: ,,Da li ti uopšte jedeš BILO ŠTA?!" Melodi: ,,Jogurt." Len ode do rafova sa jogurtom i odabere jedan. Melodi (zamenjuje taj sa drugim): ,,Uzeo si pogrešan, taj ima 2,8% mlečne masti, ja pijem ovaj od 0,5%." Len: ,,Zar je to sve?!" Melodi: ,,Da. Uglavnom. A da, i alkohol. Kada uzimam jogurt ne uzimam alkohol i obratno." Len: ,,Ovo je nedovoljno!" Melodi: ,,Meni jeste." Len: ,,Stvarno ne razumem kako preživljavaš- sudeći po ovoj tablici, čak i ako popiješ litar jogurta to je nedovoljno." Melodi: ,,Hm, da... ali alkohol ima mnogo kalorija. Eto tako preživljavam."

 Pala je noć. Melodi je sama kod kuće, nije imala volje ni za šta. Četiri-stotina trideset kalorija. Len ju je naterao da popije ceo jogurt, kao da bi to pomoglo. Pa i neće... jer je to završilo u kanalizaciji... Srećom po Melodi (ili nesrećom, kako ko protumači), Len nije čuo povraćanje iz kupatila posle ispijenog jogurta...

 I tako, iscrpljena Melodi nije imala snage ni za šta osim da se sruši u krevet i da spava... do novog dana. Krenule su i nove obaveze.

 Novi projekat: Emisija u kojoj će Melodi pevati svoje pesme, a u isto vreme odbrojavati dane do svog dvadeset-šestog rođendana. Melodi je bila depresivna zbog rođendana, želela je da nikada ne proslavi taj rođendan. Ipak,prihvatila je projekat. Emisija je krenula prvog dana poslednjeg meseca u godini. Idealna prilika za predstavljanje novih pesama i podsećanje na stare. Trudila se da održi raspoloženje za vreme emisije čak i pod cenu da se posle toga oseća kao poslednji jadnik na planeti.

 Udaljila se od Lena posle njegovog rođendana, shvatila je da on zaslužuje bolje.

 Preko dana vežbanje, minimalne količine hrane, alkohol. Uveče, nasmejana i obraza prekrivenih šminkom, Melodi je blistala u emisiji. Slamala se još više. Psiha joj je umirala. Lomila. Vrištala u njoj. Noću... htela je da plače, ali nije mogla, kao da je neko ukrao sve- suze, vrisak, osmeh... Albumi su izlazili, sve pesme su premijerno izvedene u emisiji. Nije bilo koncerata, gostovanja u drugim emisijama, čak ni novinara, sve ih je odbijala rečima: ,,Potpuno se posvećujem emisiji." Živela je te dve-tri nedelje... kao zombi. Ne, kako razaznati stvarnost od sna? Možda je san. Možda i nije. Ceo život je jedno možda.

 Kao što je Melodi najavila, naredni album nije bio previše tmuran... Više je stavljen akcenat na glas nego na žestinu muzike, pesme su imale magičnu dozu misterije. Nakon njih došao je red na vedriji album, sve je zavarala rečenica ,,Feniks se vratio."

 Pri kraju meseca... Bilo je vreme. Promocija jedne od pesama ostavila je ljude u blagom šoku. CD je pušten u prodaju. Poslednji CD.

Glava VII

 Nije više bilo nasmejane Melodi (lažna sreća, ona se rušila u sebi), ostala je mračna kreatura koja je pevala još mračnije pesme. Napokon je osećala da je spremna. Nabavila je oružje.

 Nekoliko puta je Stenli rekao da se ona mnogo promenila odkada su bili na snimanju spota u njenom rodnom gradu. Njen odgovor bio je: ,,Ti nisi samo lud, Stenli. Ti si potpuna budala. Ja sam dobro. Vidiš li taj sjaj u mojim ludačkim očima? (priča pogubljeno, nakon poslednje rečenice ga pogleda izbliza) To tako treba, Stenli. Svi mi imamo taj ludački sjaj u očima. Sjaj ubice. Ti si samo potpuna budala. Ja sam dobro. Samo sam malo poludela. Nije mi ništa." Stenli: ,,Pričaš nepovezano- šta želiš da kažeš? Ne teraj me da te šaljem na kliniku." Melodi: ,,Ne možeš. Niko ne može." Stenli: ,,Mogu ukoliko si izgubila razum." Melodi (dubokim glasom): ,,Izgubićeš ti klijenta, Stenli." Stenli: ,,Menjaš menadžera? Samo izvoli." Melodi: ,,Prekosutra je poslednja emisija. Uživaj. Biće strava. Skloni decu, neće smeti da gledaju taj prizor." Stenli: ,,Ja nemam decu, a i ne mogu da odgonetnem šta ti je na umu. Provokativan imidž? Nećeš nositi odeću? Šta je u pitanju?" Melodi: ,,Strpi se. Videćeš."

 Narednog dana bio je njen rođendan. Uzela je mnogo alkohola; koga briga, nije li ovo poslednji put da pije...

 Dan posle rođendana. Mračno nebo nadvilo se nad gradom. Spremio se najmračniji dan Melodinog života. Njena želja će se ostvariti. Na kraju dana će ostati samo stih ,,Don't bring the flowers on my grave."

 Ispred kamera se pojavila Melodi. Obučena potpuno u crno, držeći levu ruku u džepu, Melodi je počela da govori: ,,Dragi gledaoci... Uspela sam da sve ove godine izbegnem saznavanje istine... ne, vi ne znate istinu. Istina je da se izgladnjujem. Istina je da nosim duge rukave zbog samopovređivanja. (podiže rukav)  Ovo je moja realnost. Istina je da su moje pesme istinite. Ovo je album samoubice. Sve sam prećutala zbog drugih; znam kako reči deluju bolno. Znam da reči nisu samo reči, to je nečije mišljenje. Mišljenje... kreira čoveka. Reči se usecaju u srce; čak i kada ovi ožiljci na mojoj ruci budu prošli, ovi ožiljci na srcu neće. Želim da se izvinim svima. Žao mi je, zaista. Žao mi je što sam vam upropastila živote svojim prisustvom. Ako me zaboravite, ja se neću ljutiti. Ako sam ikoga uvredila... ŽAO MI JE. NEĆU VIŠE NIKADA. OBEĆAVAM. Sklonite decu."

 Drhtavim glasom Melodi je pevala četvrtu pesmu sa albuma. Na kraju stiha ,,Don't bring the flowers on my grave" Melodi... ta melodija.... nestala je zauvek.

 Izvadila je pištolj iz levog džepa, prislonila cev na slepoočnicu i pucala. Nisu imali vremena da je spreče, sve se odigralo u sekundi... a krv je minutima tekla iz njenog beživotnog tela. Kamere nisu snimile momenat pucnja.

 Melody disappeared. Now, there is silence, no music anymore. Melody is gone... like a kingdom from song.

Melodi je sada mrtva.

  I svi ovi ljudi oko nje je neće probuditi. Lokva krvi se neće vratiti u vene. Samo su ostale uspomene na tu dušu čije je ime bilo Melodi, jer svi smo mi duše koje lutaju ovim svetom. Imamo imena. Imamo specifičnosti. Ali, duša... ona predstavlja središte svakog čoveka. Mozak... um... kontroliše sve. Najgore je kada se sopstveni um uroti protiv vas, zarobljeni ste u sopstvenom kavezu... Ništa ne pomaže bez prave pomoći.

 Ukoliko se pronalazite u liku Melodi, onda vas molim da porazgovarate sa nekim... Ne dozvolite da vas um povuče na dno... u lokvu krvi...

Kraj
Suzana Ristić Suza
24.12.2013, dan pre punoletstva