Dom za životinje (2017)- cela priča

Priča nije prikladna za mlađe od 12 godina, nema uznemirujućih scena  (iako sadrži filozofske delove koje mogu podstaći razmišljanje o ljudskom postojanju), životinjske vrste su u glavnom fokusu
-----------------------------------------

2.4.2017

 Tanani ljubičasti plašt prekrio je nebo te prijatne prolećne večeri, polako skrivajući dnevnu svetlost od ljudi.

 Na polju koje se nalazilo u blizini grada, ljupka devojka pod imenom Ivon razočarano je gledala u daljinu, a onda joj se njena baka Matilda obrati: ,,Ne možeš ništa učiniti- prodaće ovo polje nekom bogatašu, a on će verovatno sagraditi zgradu ili neki drugi objekat..." Ivon: ,,Ali, ne mogu ovde da grade- gde će napušteni psi živeti? Bespomoćni su i potrebna im je hrana..." Matilda: ,,Učinila si šta si mogla, donosila si im hranu i igrala se sa njima, ali sada je kraj. Verovatno će ih oterati." Ivon (plačući): ,,Zašto sve mora biti tako komplikovano u životu?!"

 Ivon je dvadeset-dvogodišnja devojka plavo-smeđe kose, obučena u braon pantalone, plavu majicu ispod koje je ružičasta bluza sa dugim rukavima, kosu vezuje u dva repa. Ima krupne plave oči i voli životinje, te je zbog toga upisala zoologiju. Omiljena životinja joj je pas i ima terijera Flafija, za koga kaže da joj je najbolji drug.

 Na fakultetu, Ivon je stajala u hodniku sa drugaricom iz odeljenja, Belom, osobom koja obožava ptice svih vrsta. Njeno oblačenje je maštovito i, poput ptice, voli jake boje a najviše zelenu koju najčešće i nosi. Obično nosi viseće minđuše i braon čizme, ženstvena je iako ima dečačku frizuru, a kosa joj je crne boje. Bela: ,,Ne mogu da verujem da će zatvoriti azil, zar ti ljudi nemaju srca?" Ivon: ,,Kada bi psi imali krila pa da barem odlete na bolje mesto..." Bela (nasmeja se): ,,Ha, psi koji lete... smešno. (uozbilji se)  Izvini, nisam mislila ništa loše." Ivon: ,,U redu je. Volela bih da nešto mogu učiniti. (pogleda iza sebe) Oh, evo ponovo one uobražene devojke koja me nervira, a ne znam zašto." Bela: ,,Mene pomalo plaši sa svojim noktima od pet centimetara ili koliko već- izgledaju kao kandže kojima želi nekog da ščepa i zarije očnjake u..." Ivon (prekida je): ,,Polako, Bela, pa nije ona vampir! Mislim, to u vezi očnjaka. U svakom slučaju, večeras ću otići da se oprostim sa mališanima, nedostajaće mi."

 Devojka od malopre prođe pored njih, slučajno zakačivši Beline beleške. Devojka: ,,Izvini, pomoći ću ti oko toga... Uh, tebe baš drma trema. Imate ispit?" Bela (drhtući): ,,Ne..." Devojka: ,,Oh, baš mi je žao što sam te uznemirila." Ivon: ,,Koju vrstu životinja ti proučavaš?" Devojka (namignu): ,,Mjau! Uzgred, zovem se Kitty. (odlazi)" Bela: ,,Sad barem znam zašto je se plašim. Mačke su prevrtljiva bića." Ivon: ,,Možda i nije tako loša." Bela: ,,Ma daj, psi misle da sva ostala bića hoće samo da se igraju!" Ivon (nasmeja se): ,,Naravno da hoće! Samo moraš bolje da ih upoznaš!"

 Baciše još jedan pogled na Kitty-kretala se graciozno u svojoj crnoj košulji, crvenoj suknji do kolena koja joj se pripijala uz telo i u srednje visokim potpetnicama. Kosa joj je crno-braon boje, nešto duža od dužine ramena, a sa strane nosila je crvenu mašnicu.

 Veče. Ivon se igra sa jednim od pasa iz azila. U blizini kapije parkirao se narandžasti automobil i iz njega izašla crvenokosa devojka bujne kose, tamnijeg tena, obučena u narandžastu majicu sa mrežastim rukavima i okovratnikom i narandžastim 3/4 pantalonama, sa trakom u kosi, koja je ušla u dvorište azila i krenula ka Ivon.

 Ivon: ,,Dobar dan, mogu li vam pomoći?" Devojka: ,,Zavisi. Šta radite ovde?" Ivon: ,,Opraštam se sa svojim prijateljima kucama. Novi vlasnik će ih sigurno oterati." Devojka: ,,Voliš životinje? Kul. Ja volim divlje životinje, što egzotičnije to bolje, ali nemam ništa ni protiv kuca i maca." Ivon: ,,Kamo sreće da i novi vlasnik bude kao ti." Devojka (pruža ruku): ,,Tanja. Novi vlasnik ovog azila." Ivon (iznenađeno): ,,Ti si vlasnik? Ja sam Ivon, žao mi je što sam ti upala na posed. Imam samo da se pozdravim sa još dva psa i odlazim..." Tanja: ,,Zašto?  Ovo ostaje azil, samo ćemo dopuniti kompleks i za druge vrste životinja. Možeš da dođeš kada god hoćeš, ne smeta mi. Štaviše, htela sam da dovedem nekoliko poznavaoca životinjskih vrsta ovde. Znaš li ti nekog?" Ivon: ,,Moja prijateljica Bela se razume u ptice, a danas sam upoznala i Kitty, koja se usavršava za mačiju vrstu... Pitaću njih." Tanja: ,,Ok, meni odgovara. Trebaće mi vaša pomoć oko ovog mesta."

 Ivon je sutradan rekla Beli i Kitty za Tanjinu ideju i one se složiše da dođu i vide šta mogu da učine. Kitty: ,,Ja nemam mnogo prijatelja, veoma sam oprezna kada su prijatelji u pitanju, ali vi mi izgledate u redu. Stoga, odaću vam malu tajnu: Vidite li onu devojku u ljubičastoj trenerci, onu sa smeđom kosom do ramena i alkama? To je Vajolet, znam je iz srednje škole. Veoma je tiha, ali je odlična u pomaganju životinjama i razume se u lečenje raznih vrsta. Ne ističe se pa biste je jedva i primetili da prođe pored vas, ali verujte mi da je vredna pažnje. Njena specijalnost su tihe životinje poput hrčkova, zečeva, kornjača, morskih prasića..." Bela: ,,Neverovatno, stvarno je ne bih primetila a zvuči kao zanimljiva osoba." Ivon (pocrvene): ,,Iskreno, Kitty, mislila sam da si ti samo neka nadmena devojka." Kitty: ,,Mačke uvek ostavljaju takav utisak, ali su u stvari mazne i druželjubive prema onima koji su im zanimljivi. Ti si meni ostavila utisak osobe sa previše energije koja se non-stop raduje. (smeh)" Bela: ,,Čekaj samo da vidiš kad se iznervira, zna i da ujede! (sve tri se nasmeju, a onda krenuše ka Vajolet)"

 Ivon (Vajolet): ,,Ćao, Vajolet, ja sam Ivon, ovo je Bela, Kitty predpostavljam da znaš od ranije. Hoću da te pitam da li želiš da budeš deo azila za životinje, pošto čujem da si dobra u lečenju životinja?" Vajolet: ,,Razmisliću, hvala vam na ponudi." Kitty (napiše adresu koju joj je Ivon dala): ,,Evo, dođi ovde kad imaš vremena." Bela: ,,Mi ćemo biti tamo nakon predavanja."

 Popodne, četiri devojke se nađoše u azilu, gde ih je već čekala Tanja. Bela: ,,Mislila sam da se ovde nalazi samo jedna građevina." Tanja: ,,Očevi radnici su napravili bokseve za razne vrste životinja. Tamo u sredini trenutno prave bolnicu za životinje, biće gotova do prekosutra." Ivon: ,,Baš su brzi!" Tanja: ,,Kao što moj otac često ponavlja- vreme je novac. Hajde, idemo da vam pokažem kompleks."

 Bilo je mesta za još jednu osobu u ekipi, te su se odlučili za nekog ko poznaje konje, a to je bila Tina iz manjeg mesta u blizini, koja je imala nekoliko konja i znala štošta o njihovom čuvanju. Tina je devojka plave kose, tršave pri vrhu i vezane u dve pletenice ispod toga. Obično je obučena u uže crne pantalone, braon jaknu, nosi traku oko glave i crvene baletanke. Devojke su slučajno čule za nju- važi za nekog ko puno polaže na negu krzna životinja (prvenstveno konja) i dobijala je nagrade za najlepše uređenog konja. Kao mala želela je da ima Pet Shop, a sada joj se ta želja donekle i ostvarila.

 Sve su se okupile u jednoj prostoriji. Tanja: ,,Ovde će neke životinje živeti privremeno, dok se ne vrate u divljinu ili ne odu u zoološki vrt, a neke ostaju duže ili dok ih neko ne usvoji, kao u slučaju kuca, maca, hrčkova... Održavaćemo i turističke ture u kojima ćemo upoznavati ljude sa različitim vrstama životinja." Kitty: ,,Ko je smislio taj sjajan plan?" Tanja: ,,Ja sam smislila da ovo bude pet shop, a moj otac je to podigao na viši nivo. Znam da sam malo brza i nestrpljiva pa je ljudima teško da me prate, ali nadam se da se razumemo..." Sve ostale klimnuše glavom. Tina: ,,Biće sjajno!"

-

 Nekoliko dana kasnije:

 Bela (uvodi ljude u prostor sa pticama): ,,Ovde su ptice, jedine životinje sa perjem. Imaju po dve noge, kosti su im šuplje, imaju kljunove i oslanjaju se na prste dok stoje. Nažalost, mnoge vrste su izumrle zbog remetanja njihove prirodne okoline, no rezervati i zoološki vrtovi daju sve od sebe da spasu ugrožene vrste. Najpoznatija izumrla ptica je Dodo, koga možete videti na ovoj slici (pokazuje sliku). Počećemo od prvog kaveza, u kome trenutno imamo plavog batakljuna sa svojim predivnim tamno plavim perjem i pomalo narandžastog perja na krilima, a koga obično nalazimo od Paragvaja do juga SAD-a. On spada u zrnojede ptice zajedno sa zebama i vrapcima, a zajednička odlika im je kratak šiljat kljun. Postoji više od 650 vrsta zrnojedih ptica. U istom kavezu je i crvenouhi bulbul, koji je došao iz Azije, gde oni predstavljaju omiljene ptice pevačice. Žive na drveću, hrane se voćem i pokojim insektom, a gnezda su im u obliku čaše. Kao što vidite, on je bele-braon boje, sa crnom ćubom na glavi i malo crvene boje na zadnjem delu i iza oka. U drugom kavezu imamo vetrušku- ona je vrsta sokola. Njeno perje je crvenkasto, žuto na stomaku, a rep i glava su sivi. Grabljivica je, gnezdi se na različitim mestima bez obzira na naseljenost. Sokoli se koriste za sport sokolarstvo, koje je nekada bilo kraljevski sport, ali sada više nije tako popularan. Specifičnost sokola je u njihovim rožnim tvorevinama na gornjem kljunu koje podsećaju na zube, te s njima mogu lakše kidati meso sa plena."

 Kitty (nastavlja obilazak): ,,Kasnije ćete videti ptice koje su blizu vode, a sada ćemo videti neke vrste mačaka koje imamo ovde. Ovo je serval, vrsta divlje mačke sa dužim ušima i uglavnom se može naći u Africi. Mačke se dele u dve kategorije: male-divlje mačke, pitome mačke i risovi, i velike poput lavova, tigrova i leoparda, sve mačke osim geparda mogu da uvuku kandže, dobro vide u mraku, imaju oštre zube i hrapavu površinu jezika kojom održavaju čistoću. Ovde, pored njega, je ocelot, obično živi u Meksiku i Južnoj Americi. Ima sličnu šaru kao jaguar i leopard, no ima zlatno krzno i ispod vrata, za razliku od jaguarovog belog krzna na stomaku i ispod vrata. Ove mace idu u zoološki vrt, a sada ću vam pokazati mačiće domaće mačke koje smo sklonili sa ulice i doneli ovde- možda vam se neko zasvidi!" Sva četiri mačeta su usvojena tog dana, a narednog dana nova turistička tura je stigla.

 Tanja: ,,Dobrodošli u sobu reptila- meni je ovo jedno od najdražih mesta ovde. Sa leve strane vidite krokodila- oni se od aligatora razlikuju po užoj glavi, dok gavijali imaju još užu i izduženiju vilicu. Oni su najveći živi gmizavci i dopiru još iz vremena dinosaurusa! Sve vrste reda Crododilia imaju oštre zube, ali njima ne žvaću hranu, već to radi njihov stomak! Osim navedenih, u ovaj red spadaju i kajmani, ali ne i komodo varan- on pripada porodici guštera i najveći je gušter na svetu. Uglavnom su u vodi ili se na kopnu greju na suncu, takođe, na kopnu polažu jaja iz kojih se rađaju preslatki mali krokodili. Kada smo već kod preslatkog, odmah pored vas nalazi se terarijum sa žabama- ovde imamo japansku zelenu kreketušu i veliku kreketušu koja se sreće u džunglama Južne Amerike. Ovi mališani sutra odlaze u zoološki vrt u susednoj državi, ali će nam doći još drugih vrsta. Inače, neke osnovne stvari o ovim malenim slatkim bićima: njihova vrsta je po broju različitih vrsta najbrojnija, rađaju se iz jajeta, većina žaba se rađa kao punoglavac- izuzetak je, na primer, novozelandska repata žaba, imaju jake jake zadnje nožice, hrane se insektima i crvima, mogu da dišu kroz kožu, mužjaci imaju zvučne kese ispod brade ili sa strane i one im omogućavaju da krekeću."

 Vajolet (nakon što su završili sa sobom reptila): Ovo je mesto tihih životinja. Počeću sa zečevima- oni su simbol plašljivosti, u tome i vidim povezanost sa njima. Kod odabira kućnog ljubimca mnogi nisu sigurni kako razlikovati zeca od kunića, ali neke osnovne razlike su: zec ima duže noge i eventualno duže uši, ima šire nepce, a glavna razlika je u njihovim mladuncima- novorođeni kunić nema krzno i ne vidi, slično kao štenci, dok zec postaje živahan čim se rodi. Hrane se biljkama, u divljini se kamufliraju sezonski- leti imaju smeđe krzno, zimi su beli poput snega. Osim kunića i zečeva, u ovaj red spadaju i zviždare, koje imaju male okrugle uši i nemaju rep. U divljini oni žive u kolonijama ispod zemlje, krijući se od predatora. Mnogi beli zečevi imaju crvene oči. Što se tiče zečeva kao ljubimaca oni žive od 5-15 godina, lako se pripitomljavaju i veoma su privrženi vlasniku, bolje je imati više od jednog jer su druželjubivi. Kao i većina životinja sa dobrim sluhom, zečevi se plaše zvuka, a stres ih može i ubiti! Potrebno im je dosta sena da bi mogli da troše svoje  zube, a i igračke mogu poslužiti u tu svrhu. Nisu ljubitelji nošenja. Od vrsta tu su divlji zec, angora kunić, kastor reks i drugi. Još jedna karakteristika ovih malih bića je i brzina stvaranja potomstva- zajedno sa glodarima, oni su životinje sa najbržim stvaranjem potomstva. U drugom boksu je jež- iako bodljikavo prase i jež zajedno imaju bodlje, prvi su glodari a drugi bubojedi, zajedno sa krticama, rovčicama, skočirovkama i solenodonima. U toku napada jež se sklupča i time štiti svoju unutrašnjost. Žive na području Starog kontinenta, noćne su životinje i zimi dolaze u stanje hibernacije, tj. spavaju zimski san. Hrane se insektima, crvima, glistama, puževima, jajima i miševima. Pri rođenju njihove bodlje su meke, a zatim očvrsnu. Postoje i morski ježevi, čije bodlje mogu biti opasnije ukoliko se stane na njih. Postoji još jedna vrsta ježa koja je specifična, a to je mravlji jež- on ne održava telesnu toplotu, nema spoljne uši i, što je najfascinantnije, zajedno sa kljunarem deli red, zajedno pripadaju redu Monotremata i legu jaja,i jedan i drugi imaju kljunoliku njušku."

 Poslednju turu za tu nedelju dočekali su već sledećeg dana.

 Tina: ,,Ja sam poznavalac kopitara i papkara, te ću vas danas približiti tome koje sve životinje spadaju u papkare. Ovde, u ovom boksu, nalazi se jedina divlja evropska ovca, muflon. On je došao sa Korzike, a ima ih i u Sardiniji. Njegov komšija u susednom boksu je takođe papkar, zove se kudu i on je antilopa. Od antilopa jedino rošljoge antilope čine zasebnu porodicu Antilocapridae i ne spadaju u porodicu goveda kao antilope, bizoni, jakovi, gnui, gajge, divokoze, domaće krave, ovce i koze. Od ostalih vrsta papkara tu su svinje, i domaće i divlje, jelenčići, koji nisu pravi jeleni, kamile, jeleni i žirafe, što bi značilo da je životinja sa najdužim vratom na svetu zapravo član istog reda kao i domaća svinja! Kada smo već pomenuli žirafe, njen predak izgledao je kao današnji okapi, koji je građen kao žirafa, sa manjim nogama i vratom, a na bokovima ima šaru kao zebra. Iako bi se reklo da je nilski konj, koji je takođe papkar u istom podredu sa svinjom, veoma opasan, on se hrani trskama i travom, biljojed je kao i većina životinja iz reda Artiodactila."

 Ivon (odvodi ih u deo sa zverima): ,,Iako ih mi veoma volimo i ne bi ih nazvali tako, naši omiljeni ljubimci psi i mačke spadaju u red zveri, ali su pripitomljene, naravno. Osim njih, tu veliku grupu čine različite vrste različite vrste: vukovi, lisice, kojoti, šakali, medvedi, kune, vidre, mungosi, hijene, različite vrste divljih mačaka o kojima vam više može reći moja drugarica Kitty, foke, morski lavovi, morževi, kapsko svinjče, domani, morske krave... Njihov red naziva se Carnivora, u prevodu mesojedi, a karakterišu ih jaki zubi, oštre kandže i sjajni su lovci, love sami ili u društvu. Npr., vukovi opkoljavaju svoju lovinu pre nego što je napadnu. Ipak, ja ću vas sada upoznati sa domaćim vrstama pasa, a pre toga ću reći nešto osnovno o njima- mogu da plivaju, vole šetnju, nemaju sjajni vid ali čuju duplo bolje od čoveka i imaju bolje čulo mirisa. Ženke mogu imati štence dva puta godišnje. Psi uvek mašu repom udesno kada vide vlasnike, ali ne i nepoznate, i obično su veoma privrženi vlasniku. Dokazano je da imaju sekundarne emocije poput krivice, ljubomore... Ovde imamo štene pekinezera, čije je poreklo iz Kine. Oni su poznati po svojoj prgavosti a prema legendi lav je bio zaljubljen u majmunicu i tražio od bogova da ga smanje, što je njih oduševilo toliko da su to učinili, ne smanjivši njegov duh, i iz tog braka nastao je pekinezer. Iako su mali, znaju biti opasniji od mnogih velikih pasa. Recimo, zlatni retriveri spadaju u veće pse, a u stvari su prave dobrice! Veoma su miroljubivi i inteligentni, osetljivi su i vole da se maze. Čak su i haskiji veoma druželjubivi i radoznali, jedino ne vole male životinje. Još jedna vrsta velikog psa je i čau-čau. Oni su dugodlaki psi i gaje se uglavnom zbog izložbi, a po naravi su pomalo gordi, nisu baš psi za maženje i tvrdoglavi su, ali su svakako specifični. Naime, osim svoje prelepe dlake imaju i plavocrn jezik. Hajde sada, pokazaću vam mešance raznih vrsta pasa. Meni su oni fascinantniji od određenih vrsta jer nikada ne znate šta dobijate sa njima, a uz to su mnogo otporniji od većine vrsti sa pedigreom."

Uveče su sve zajedno sedele na klupi napolju. Tina:,,Zašto si pretvorila ovo mesto u privremeni dom za životinje koje idu u zoološki vrt ili divljinu?" Tanja: ,,To je bila očeva ideja. On jeste bogat, ali uvek pretera sa mešanjem- ja sam samo htela da napravim veliki Pet Shop gde će ljudi moći više da se informišu o ljubimcima, da kupe nove ljubimce i opremu za njih, ali on je navikao da sve okrene u luksuzne stvari. Ovo će biti privremeno, dok ne budem uspela da napravim to što hoću." Kitty: ,,Mislim da su obe ideje sjajne, ali ipak bi bilo lepo da uspeš." Bela: ,,Da, tvoja ideja je sjajna. Drago mi je što smo deo tvoje ekipe ali... kako to da niko od tvojih prijatelja nije hteo da nam se pridruži?" Tanja: ,,Ja... nemam prijatelje. Sva moja prijateljstva svodila su se na tračarenje, šoping u luksuznim buticima i ostale glupe stvari koje mene ne zanimaju. Zato mi se vi i sviđate- niste iskvarene osobe i volite životinje koliko i ja, ne vidite svet kroz novčanu prizmu već se ponašate normalno. Hoću da se više družim sa vama,ako  je to moguće..." Ivon: ,,Naravno! Napravićemo od ovog mesta nešto sjajno, a usput ćemo postati i dobre prijateljice." Vajolet (tiho): ,,Da li znaš koje životinje ćemo imati u toku sledeće nedelje? Moram da pripremim apoteku,za svaki slučaj." Tanja: ,,Svakako, sutra ću vam doneti listu."

-

 Dva dana kasnije:

 Kitty: ,,Danas ću vas upoznati sa našim specijalnim gostom- lavom. On pripada jednoj od 36 vrsta divljih mačaka, zajedno sa jaguarima, tigrovima, pumama, leopardima... Uzgred, panterima se nazivaju crni leopardi. Zbog svoje raskošne grive nazvan je 'car životinja', a u čoporima obično živi jedan lav i više lavica, koje love hranu za ceo čopor. Hrane se  zebrama, gazelama, antilopama... Mužjaci su veoma lenji i mogu da leže čak četiri dana, sve dok lavice ne donesu hranu. Mladunci su pegavi kada se rode. Lavovi su surovi po pitanju tuđih mladunaca- ubijaju ih, a svoje ostavljaju u životu. Njihovi rođaci, tigrovi, su najveće mačke od svih, sa svojih 2,8 m dužine, a gepardi su najbrže kopnene životinje, koje mogu trčati i do 110 km/h. Sada je vreme da vam pričam o domaćim macama- trebalo bi ih kupati samo kada se mnogo isprljaju jer imaju običaj da čiste same sebe, u početku je nepoverljiva, voli da odabere svoje mesto u kući, postoji preko 70 vrsta mačaka od kojih je domaća mačka najpopularnija, a neke od ostalih vrsta su: ruska plava mačka, sijamska, persijska, britanska kratkodlaka, Mejn kun, ragdol, korat, bengalska, sfinks tj. mačka bez krzna, egipatski mau.... Mačke imaju moć da osete obolelo mesto kod ljudi, a njihovo predenje pozitivno deluje na psihu. Među dugodlakim mačkama je najpoznatija persijska mačka. Ona je blage naravi, inteligentna, slaže se sa drugim životinjama, nije mnogo aktivna i nije nametljiva. Retko mjauče, dobar je lovac i ne voli da je nepoznati ljudi maze. Za razliku od nje, sijamska mačka je mnogo druželjubivija, aktivna, više mjauču od persijskih, mrze samoću, vole da se igraju i mogu se izdresirati da donose bačenu lopticu."

 Tanja: ,,Kada se misli na nešto egzotično, zmije su obično jedna od stvari koje padnu na pamet. Sve zmije su mesojedi, imaju račvast jezik koji potpomaže čulu mirisa, hranu ne žvaću već je uglavnom progutaju. Dele se na: 1. pitone, boe i anakonde, koje čine porodicu džinovskih zmija koje imaju zaostale rudimente pojasa zadnjih nogu. One dave svoj plen. Mrežasti piton je najduža zmija na svetu- 9 m, prati ga anakonda sa oko 7,6 m.  2. smukovi, bezopasne ili donekle otrovne zmije, u čiju grupu spada 2/3 zmija na svetu, žive na različitim mestima.  3. ljutice, otrovnice sa povećanim otrovnim zubima, koje se dele na zvečarke i prave ljutice i 4. zmije otrovnice, koje se dele na kobre, morske zmije, mambe i koralne zmije. Kraljevska kobra je najotrovnija i najveća zmija otrovnica, hrani se drugim zmijama, jedina vrsta kobre koja pravi gnezdo. Šekspir je u svom delu opisao scenu gde kobra ubija Kleopatru- smrtonosna doza za čoveka je 15 mg kobratoksina, otrov je jači kada je zmija gladna jer se taj otrov koristi u toku varenja hrane. U drugom kutku ove prostorije možete videti zrakastu kornjaču. One su biljojedi, obavijene koščatim oklopom koji ih štiti od predatora, postoji oko 300 vrsta od kojih su najmanje barske, najveće sedmopruge morske kornjače, dok su Galapagoske najdugovečnije. Lako se pripitomljavaju. Rađaju se iz jaja. Kada se drže kao kućni ljubimci žive u terarijumu na temperaturi od 24-26 stepeni Celzijusa, s tim da šumske kornjače nisu dobri kućni ljubimci."

 Vajolet: ,,Tanja i ja smo se dogovorile da ona ispriča o kornjačama, iako je to više moja stručnost, a da ja imam dovoljno vremena da pričam o hrčkovima, morskim prasićima i ribicama koje se čuvaju u akvarijumu. Morski prasići su glodari, nemaju nikakve veze sa morem niti sa prasićima, srodniji su hrčku, nemaju rep i ne prelaze 1 kg. Rađaju se sa stalnim zubima. Većina stvari je ista kao kod hrčka: radoznalost, aktivnost, vegeterijanska ishrana, brzo razmnožavanje. Hrčak je noćna životinja koja nije ljubitelj kupanja, ali može satima da se umiva svojim šapicama. Čuva hranu u obrazima jer se plaši da će ostati bez hrane, a divlji hrčak zimi ostaje u svom organizovanom gnezdu 2m pod zemljom. Divlji hrčak je nekada bio masovno lovljen zbog jedenja useva žitarica. Imaju slab vid, jak njuh, imaju tendenciju da kopaju rupe, žvaću drvo ili igračke koje su namenjene njima, obeležavaju svoju teritoriju bokovima, gde im se nalaze žlezde, cvilenje znači da je uplašen ili ljut. Ukoliko se odmara obično leži na leđima, a rekvizit kojim se najviše zabavlja je točak. U ovom akvarijumu desno imamo nekoliko vrsta riba. Ova najveća, u odvojenom delu, je riba balon. One žive u tropskim vodama, nisu najbolji plivači i samotnjaci su. Nemaju krljušt, mada neke imaju bodlje, njihovo telo sadrži dovoljno otrova da ubije tridesetoro ljudi za nekoliko sekundi. Riba balon je jedna od retkih vrsta riba koja može da trepće i sklopi oči. Spada u grupu tetradontida, ima po dve pločice koje liče na zube i njome razbijaju školjke i ljušture mekušaca kojima se hrane. Što se tiče popularnih akvarijumskih ribica tu su gupi, raminez, skalari, japanke, tetre, borci... Japanke su zlatne boje i mogu živeti i do dvadeset godina, a gupi je specifičan po tome što ženke rađaju mlade i, posle nekoliko rađanja mladih, navodno postaju mužjaci, s tim da ta tvrdnja nije dokazana, ali zato riba klovn može da promeni pol, što je retkost u životinjskom svetu. Neke ribe se čuvaju u akvarijumu sa grejačima, dok su druge iz prirodnog staništa sa hladnijom vodom, dno se ispunjava peskom a okolo se stavlja rastinje iz staništa ribe npr. Elodea, kabomba, Valismeria..."

 Ivon: ,,Teško je nabrojati sve vrste pasa. Mnogi psi se koriste kao čuvari domova, jedan deo služi u određene svrhe kao što su lov, vuča sanki, pomoć slepima i slabovidima, za otkrivanje zločina i pomaganje u nevolji, a neki se koriste isključivo za izložbu. Ipak, moguće ih je podeliti u sledeće kategorije: 1. cunjavci i aporteri  2 .goniči 3. hrtovi 4. jazavičari i terijeri 5. kućni psi 6. nordijski psi 7. pastirski i psi čuvari 8. pinčevi i šnauceri 9. ptičari 10. retriveri 11. molosi. Prve tri kategorije predstavljaju velike pse. Goniči se koriste kao pastirski psi, jazavičari su psi za lov, dok su terijeri uglavnom manji od većine pasa iz te tri grupe, što ih ne sprečava da budu dobri lovci. Kućni psi obuhvataju mopsove i pudle. Najpoznatiji predstavnik nordijskih pasa je svakako haski, jedna od najstarijih rasa na svetu, koji je veoma blage naravi i voli da se igra. Ima avanturistički duh i retko laje, skoro nikad ne ujeda. Šnauceri predstavljaju inteligentne, nežne, izdržljive pse koji su veoma privrženi vlasniku i podnose mačke. Ptičari su služili za lov na ptice, retriveri su sjajni porodični psi. U našim krajevima se kao psi za čuvanje dvorišta često koriste vučjaci i šarplaninci, a od većih popularnih rasa su tu i dalmatinci, rotvajleri, dobermani, buldozi, stratforti. Od većih pasa bernadinci se koriste za spašavanje ljudi iz lavinom zatrpanih područja, vučjaci se više koriste u policiji za otkrivanje droge i eksplozivnih naprava. Najveći pas je doga, najmanja je čivava."

 Bela (u delu za ptice): ,,Postoje raznorazne podele ptica po njihovoj ishrani, izgledu, staništu... Jedna od podela je na letače i neletače. U neletače spadaju pingvini, kivi, emu, noj, kazuar, tinamu i nandu. Noj je najveća ptica, uz to trkačica, dok su pingvini odlični plivači. Mogu izdržati temperaturu do -40 stepeni Celzijusa, hrane se ribama i ljuskarima, mladi se rađaju slepi u sred artičke zime i mužjak nosi jaje na perajima dok se ne izlegne. Od 17 vrsti pingvina jedino galapagoski živi oko Ekvadora, ostali žive uglavnom na Antartiku. Kada bi se polarni medved i pingvin zamenili medved bi uživao na Južnom Polu, ali bi pingvinu bilo vruće na Artiku. Žive u velikim grupama koje čine mnogobrojne porodice pingvina i izuzetno su verne životinje. Od ostalih redova ptica koje žive pored vode su gnjurci, albatrosi, pelikani, kormorani, guske, čaplje, rode i flamingosi, ptice plovuše tj.  labudovi, patke, ždralovi, šljuke, galebovi, njorke, vodomori. U ptice grabljivice spadaju lešinari, orlovi, jastrebovi i sokoli. Domaće kokoši spadaju u grupu fazana, u koju spada i jedna od najlepših ptica, paun. Kako smo već kod lepog, među najlepšima su i rajske ptice koje dele porodicu sa senicama.  Najveći red u ptičijem carstvu je red ptica pevačica i ima preko 65 porodica, dok su najbolji letači iz reda čiopa, kolibrija, trigona i kolija, čiji predstavnik kolibri je najmanja ptica na svetu. Najveći raspon krila ima albatros, a sove su među najboljima kada je u pitanju noćni lov. Kod nas se najčešće sreću ptice iz reda vrani i seničarki, gavrani i crne vrane, laste, detlići, koji su u srodstvu sa tukanima, golubovi, vrabac iz porodice zrnojedih ptica... Jedna od čestih ptica je i roda, ptica selica koja ne cvrkuće već klepeće kljunom. Mesožderi su, za vreme selidbe prelaze i do 10 000 km, čak i mladunci stari tri meseca odlaze u južnu Afriku tokom zime. Postoje dve vrste, bela i crna roda, koja je zaštićena vrsta."

 Tina: ,,Trenutno imamo gosta u ovom kavezu ovde- irvasa! On je poreklom iz Laponije, a ja ću vam sada ispričati ponešto o njemu, pa ću vas upoznati sa porodicom kopitara. Dakle, irvas je papkar, i mužjak i ženka imaju rogove, postoji oko 80 vrsta i ne smrzava se ni na -50 stepeni Celzijusa, te se koriste kao domaće životinje na severu zemljine polulopte. Kao i kod jelena, i njihovi rogovi se obnavljaju svake godine. Zimi se hrane lišajevima a leti prevale po stotinu kilometara da stignu do pašnjaka. Vreme je za kopitare- ovo ovde je grevijeva zebra, najveća među zebrama. Kopitarima pripadaju konji, tapiri, nosorozi i zebre i svi su travojedi. Imaju kopita koja su u stvari srednji prst koji je evolucijom ostao od prvobitna četiri prsta. Za razliku od preživara koji celulozu vare želucem, kopitari celulozu vare slepim crevom. Nosorozi imaju po tri kopita, a tapiri po tri na prednjim i četiri na zadnjim nogama. Rogovi nosoroga su zapravo izrasline od stvrdnute i presovane dlake, može imati jedan ili dva roga. Najveći je beli nosorog. (odlaze do štale) Stigli smo do mojih omiljenih životinja- konji! Prvi predak konja je Eohippus tj. konj praskozorja, nakon njega došao je Mesohippus. Mnogi domaći konji potiču od Prževalskog, divljeg konja kratke grive. Nakon pasa, goveda i ovaca, konj je bio među prvim pripitomljenim životinjama. S obzirom da sam stručna u vezi konja i provodim dosta vremena uz njih, mogu vam reći neke stvari o njima: spavaju stojeći i leže maksimalno dva-tri sata dnevno, raspoloženje pokazuju ušima, repom i očima, imaju najveće oči od kopnenih životinja, dele se na toplokrvne i hladnokrvne rase, pastuvi imaju očnjak, više spavaju leti nego zimi, prosečna brzina 44km/č, ždrebe ima prvo mlečne zube, njihov mozak je veličine krompira, ne dišu na usta. Vrste konja je teško nabrojati, ali neke od njih su: mustang-divlji konj, hakni, peršeron, arapski konj, gypsy vanner- ima veoma dugu dlaku, akhal-teke, koji važi za najlepšeg sa svojom zlatnom dlakom, šetlandski poni- vrsta manjih konja a ne mladunče konja, punokrvni konj, kvarter konj, anglo-normadski konj... Kroz istoriju, konji su  služili i u bitkama te su mnogi konji zabeleženi u knjigama istorije i pesmama, kao Bugeraf Aleksandra Makedonskog i Šarac Marka Kraljevića. U novije doba konji se koriste za konjske trke."

-

 Tanja je imala posla oko papirologije te je preskočila odlazak na piknik tog dana, ali je obećala da će se pojaviti krajem dana. Ivon i Kitty su se dobacivale frizbijem, Bela se šetala, uživajući u cvrkutu svojih pernatih prijatelja, a Vajolet i Tina su sedele i posmatrale prirodu. Tina: ,,Zbog čega si toliko ćutljiva? Deluješ mi kao veoma pametna devojka, uostalom, za ove dve nedelje si pregledala i izlečila mnogo životinja- ti si jedna od najpažljivijih ovde, a i za lečenje je potrebno dosta znanja." Vajolet: ,,Ti si najbolje dokazala da znanje ne znači da moraš biti dosta obrazovan, već posvećen." Tina: ,,Da... ali ja se trudim da ne odudaram od vas- nisam imala dovoljno volje da nastavim sa školovanjem, a ni para... Trudim se da naučim što više, mada se i meni desi da pogrešim, čak i u uređivanju konja. Jednom sam slučajno odsekla poveći pramen jednom od svojih konja... Šta je najgore što se tebi desilo?" Vajolet: ,,Dešava se da mi životinje umiru na rukama. Nekad je nemoguće spasiti ih. (tužno pogleda dole)" Tina: ,,Oh, to je je sastavni deo tvog dela... potpuno sam zaboravila da moraš da se nosiš i sa time." Vajolet: ,,Imam problem da prihvatim smrt životinje, ali je zato divan osećaj kada je spasiš. Ipak, postoji nešto što me isteruje iz takta- ljudi koji maltretiraju životinje. Kako mogu da povrede nevina stvorenja, naročito kada im ništa ne učine?! Ne znam koliko bezosećajan neko mora biti da povredi nekog ko nema mržnju u sebi i ne govori." Tina: ,,Slažem se, životinje su kontrolisane instiktima i napadaju samo kad su uplašene, inače ne diraju ljude, osim možda divljih zveri kada su gladne."

 Kitty i Ivon kasnije sedoše pored velikog jablana i počeše da pričaju. Ivon: ,,Ja bih mogla satima da jurim okolo, dobro je što bar ti znaš kad je dosta." Kitty: ,,Volim i ja igru, ali nisam u stanju da budem aktivna tako puno kao ti. Baš prija kada dođem u prirodu- ne moram nikome da se pravdam i osećam se slobodno. Mrzim što neki ljudi misle da sam samo fina osoba lepih manira, ja sam kao mačka, a mačke su ipak divlje, zar ne?" Ivon: ,,Isto misle i za mene; sve u svemu, nekoliko puta sam pokazala da nisam uvek fina poput zlatnog retrivera- znam da budem i kao rotvajler." Kitty (nasmeja se): ,,Ti? Nemoguće!" Ivon: ,,Ne ponosim se time, ali jedan školski nasilnik u srednjoj školi napao je mog druga, koji se sada odselio zbog fakulteta, i ja sam bukvalno skočila na njega i ugrizla ga toliko jako da je cičao od bolova... Bila sam suspendovana na nekoliko dana. Sličnu stvar sam uradila i tipu koji je hteo da opljačka moju baku Matildu." Kitty: ,,Nikada ne bih poverovala da sam čula od nekog drugog. Ja sam, priznajem, ogrebala nekoliko naprasitih osoba, ali ti si pravo iznenađenje! (Bela dolazi) Bela, da li je Ivon stvarno ujela čoveka?" Bela: ,,Misliš na momka koji je napao njenog druga iz srednje, pljačkaroša ili onog što je flertovao sa njom previše direktnim pristupom?" Kitty (iznenađeno): ,,Zar ima još jedan?!" Ivon: ,,Taj... je bio naprasit." Kitty: ,,Nema veze, sad bar znam da bi trebalo da te držim na oku. (sve se nasmejaše) Od kada se vas dve znate?" Bela: ,,Sa prve godine fakulteta, ali imamo osećaj da se znamo oduvek. Lepo smo se uklopile- ja sam brbljiva kao papagaj, ona razigrana kao pas, te su nam se putevi spojili. Obe vidimo život kao zabavu i komunikativne smo, što si mogla da primetiš ovih nedelja." Ivon: ,,Introvertne osobe poput Vajolet je malo teže upoznati, pa zato prvo počnemo konverzaciju sa onim ekstrovertnijim poput Tanje." Bela: ,,Da, kod nas je sve lakše... osim da budemo tihe. Mrzim tišinu, izluđuje me." Kitty: ,,Ja sam negde između introvertne i ekstrovertne osobe, možda vam je zato trebalo vremena da se naviknete na mene. Kod mačaka važi jedno pravilo- poverenje se stiče polako."

 Negde oko tri popodne, Tanja je došla sva zadihana držeći fasciklu u rukama. Tanja: ,,Uspela sam! Moja zamisao će biti realizovana bez očevog mešanja- za koju nedelju će se na placu sagraditi veliki Pet Shop! Umesto njegove kompleksne ideje o instant zoo-vrtu, moja ideja će biti okrenuta onako kako je i trebalo biti!" Bela: ,,To je sjajno!" Tina: ,,Šta ćemo sa životinjama koje stižu ovih dana?" Tanja: ,,Ispoštovaćemo naše goste, a pet-shop će biti završen u međuvremenu." Ivon: ,,Stižu nam i neke vrste koje nisu specijalnost nikoga od nas, moraćemo da se podelimo." Kitty: ,,Sutra ćemo to da uradimo, sada idemo da proslavimo stvaranje nečeg sjajnog!" Vajolet: ,,Pomoći ćemo ti oko svega što možemo." Tanja: ,,Hvala vam svima, najbolje ste!"

 Narednog dana: Vajolet uvodi ljude u deo sa glodarima, a zatim počinje: ,,U kavezu se nalazi dabar, najveći glodar severne hemisfere. Poznata je činjenica da grade brane na plićim vodama. Miševi, veverice, bodljikava prasad su deo porodice glodara. Njihova glavna odlika su sekutići- kada se desi da donji sekutić otpadne ili se slomi, gornji nastavlja da raste i probija nepce, a životinja ne može da se hrani i umire. Članovi ove najveće porodice kopnenih životinja nemaju očnjake, već prazan deo između kutnjaka i sekutića. U glodare, osim navedenih vrsta, spadaju i sledeće vrste: voluharica, skočimiš, bizamski pacov, leteće veverice, koje tehnički ne lete već jedre po vazduhu, patagonski zec, hrčak, pacovi (crni i beli), nutrija, kapibara, činčila, aguti i brazilski bodljikavi drvozalac, kao i pomalo kontroverzna životinja leming. Naučnici su pokušavali da otkriju da li životinje imaju suicidni nagon kako neki primeri dokazuju- primer psa koji je nekoliko puta svesno skakao u vodu dok se nije udavio ili delfina u zarobljeništvu, kao i kod još nekih životinja, pokazuju da i kod životinja može doći do poremećaja instikta. Ipak, to nije slučaj sa leminzima- oni u toku migracija zbog prevelikog broja leminga moraju ići dalje da traže hranu; nemaju problem sa prelaženjem manjih razdaljina poput reka, potoka i ribnjaka, ali ih more zbuni i oni, misleći da mogu da pređu sve vodene površine, ulaze i dave se. U kavezu sa druge strane je nešto što vas možda plaši, ali oni su samo plašljiva bića- slepi miševi. Noćne su životinje, oslanjaju se na čulo sluha. Jedino je ljiljak vampir u stanju da napadne čoveka jer se hrani krvlju životinja, može da prenese razne bolesti poput besnila, živi u Centralnoj i Južnoj Americi. Samo da ne zaboravim, postoje životinje slične letećim vevericama koje se ne mogu svrstati ni u jednu kategoriju, to su kaguani i žive u blizini ostrva Jave, tj. Indijskog Arhipelaga."

 Ivon: ,,Trenutno imamo jednog medveda koji će biti vraćen u divljinu i jednu ženku slona, te ću ja reći ponešto o njima. Medvedi su jedne od najpoznatijih životinja koje dolaze u stanje hibernacije, svaštojedi su, najzastupljenije vrste su mrki medved, malajski, južnoamerički, usnati i beli medved. Pande spadaju u istu porodicu kao rakuni, jedino dugonosi rakun pripada porodici medveda. Svi ono pripadaju porodici zveri, mada se pande hrane uglavnom eukaliptusom, što ih je i dovelo do istrebljenja. Slonovi, sa druge strane, su stoprocentni biljojedi. Najveće kopnene životinje, imaju surlu, koja je zapravo produžena njuška, dve velike kljove, ljudi ih koriste za prevoz, a u nekim cirkuzima su piramide slonova bile glavna atrakcija. Slonice drže mladunce u stomaku čak dve godine, a bebe slonovi se rađaju sa paperjem koje vremenom opada. U stanju su da surlom polome čitavo drvo. U poređenju sa kitovima, slonovi su 35 puta manji. Prvi predak slonova nije bio dugodlaki slon mamut, već Moeritherium, visine od samo 70 cm,živeo je u vodi."

 Tanja: ,,U određenom procentu egzotičnih kućnih ljubimaca su i majmuni poput kapucin-majmuna, šimpanze i još nekih, što zakonom nije dozvoljeno na nekim mestima jer majmuni nisu kućni ljubimci, već divlje životinje. Zajedno sa Homosaphiensom, tj. čovekom, čine red primata i imaju razvijeniji mozak od drugih vrsta, kao i vid u boji. Mogu hodati uspravno, imaju razvijene šake. Dele se na četiri grupe: polumajmuni, majmuni Novog sveta, majmuni Starog sveta i čovekoliki majmuni. U polumajmune spadaju: aj-aj, lemuri, lori, avet, galago, indris, poto i tupaja. Majmuni Novog sveta su, za razliku od polumajmuna, inteligentniji i pripadaju dnevnim životinjama, a obuhvataju: kapucin-majmune, vunastog sakija, marmosete, drekavce, majmun-pauke, majmun-veverice, uakarije, tamarine, sakije... Primeri majmuna Starog sveta su dugorepi nosan, pavijan i mandril. Čovekoliki majmuni su čovekovi najbliži srodnici, nemaju repove, a u njihovu grupu spadaju giboni, oragutani, šimpanze, gorile... Među njima se primećuju različiti ljudski obrasci ponašanja,mnoge vrste majmuna su čak u stanju da se slažu i sa drugim životinjskim vrstama (mačkama, psima...). Druga vrsta o kojoj ću vam pričati spada u gmizavce, a to su gušteri. Pokriveni su krljuštima, imaju repove koji mogu ponovo da rastu, samo su dve vrste helodermi otrovne. Vrste: gubavice, haterija, gušteri koji se veru po drveću (iguane, zmajevi, balisk, agama), kameleoni (mogu izbaciti jezik u daljinu i uloviti insekte, menjaju boju i istovremeno gledati u različitim pravcima), skinkovi, komodo varan i heloderme. Neki gušteri liče na gliste, tj. nemaju noge. Kao kućni ljubimac najčešće se koristi iguana. Kada se vlasnik ponaša dobro prema njoj ona postaje veoma verna životinja, nije ljubitelj fizičkih kontakata osim ako nije izdresirana na njih, živi između dvadeset i trideset godina, može narasti do težine od deset kilograma i biti dugačka čak dva metra. Dok su male čuvaju se u terarijumu, a kasnije u kavezu punom zelenila."

 Bela: (u delu sa pticama) ,,Ovde imamo dosta vrsta papagaja, te ću vas upoznati sa nekima od njih. Neke od vrsta papagaja su: are, tigrice, nimfe, jako tj. afrički sivi papagaj, mali afrički papagaji, kakadu... Kanarinci i tigrice pripadaju porodici papagaja i njihovi rođaci su: tukan, pčelarica, tanagra... Potiču sa Kanarskih ostrva, mogu da proizvode različite zvukove- od divne melodije do glasnog kreštanja, što je svima zajedničko. Ishrana je slična kod svih vrsta, uglavnom se hrane žitaricama i ponekad voćem i povrćem. Ptići se, kao i kod većine vrsta ptica, rađaju iz jajeta. Nimfe su papagaji sa crvenim tačkama na obrazima i čuperkom od perja na glavi (pokazuje ka njima). Poreklom su iz Australije, socijalne životinje koje su vezane za svoje partnere i obično sve rade u isto vreme, zajedno. Nimfe se plaše određenih zvukova i dešava se da imaju napade panike usred noći. Veoma su zanimljive kao kućni ljubimci i lako se dresiraju dok su manje, dobro imitiraju zvukove i melodije, ali ne i govor. Određene vrste papagaja mogu da imitiraju govor, dok druge mogu samo melodije i zvukove. Još jedan zanimljivi papagaj u ovom kavezu je jedan od simbola Brazila, hijacint ili modra ara. Ima kobaltnoplavo perje i jarku žutu boju oko očiju i kljuna, duga je skoro metar i najveća je od američkih papagaja. Hrani se semenom osam vrsta palmi i drugim plodovima, ponekad čak i biljkama koje su za ljude otrovne. Zbog sve veće eksploatacije šuma ovo predivno stvorenje ostaje bez staništa, te se njen broj smanjuje."

 Kitty i Tina su zajedno odvele posetioce u jedan objekat. Kitty: ,,S obzirom da trenutno u ovom boksu imamo i kengura, torbara, trebalo je da Tina priča o slonovima a Ivon o torbarima, pošto su koale koje su takođe torbari u osnovi medvedi, ali su se zamenile." Tina: ,,Ipak, to neće biti veći problem. Sada će vam Kitty reći nešto o risevima." Kitty: ,,Ris je smatran za jednu od najopasnijih zveri Starog kontinenta. Dug je oko jedan metar, srednje je veličine, ima uši koje se završavaju kićankom, stopala su mu šira od drugih vrsta mačaka i rep mu je kraći u poređenju sa drugim vrstama mačaka. Umiljatost mu nije jača strana i zato važi izreka ,,Ljut kao ris". U istom periodu nastao je i izraz ,,risje oči",koji se odnosi na sva bića koja mogu da se pohvale oštrim vidom kao on. Ris se često dugo vremena zadržava na jednom području, ali skita i noću prelazi velike udaljenosti, a ponekad zna da dođe i u blizinu naselja i da upadne na usamljene posede kada ide u potragu za hranom. Ima ga u skoro svim šumovitim delovima centralne i istočne Evrope, pa i kod nas. Uglavnom se nalazi u četinarskim šumama. Ris se smatra najsposobnijim lovcem na srne, jelene i srndaće, najspretnijom i najtišom zveri evropskih šuma. Ženka se omaci nakon 62-75 dana i donosi na svet po dva mačeta. U hrišćanstvu, ris predstavlja Hristovu budnost, a veruje se da može da vidi i kroz zid."

Tina: ,,Torbari se nalaze samo u Australiji, Gvineji, Severnoj i Južnoj Americi. Kada se rode, mladunci su nerazvijeni i imaju svega dva i po centimetara, i tako majušni odlaze u torbu na majčinom stomaku. U torbare spadaju kenguri, koale, oposumi, tasmanijski vuk, torbarska krtica, torbarska kuna, crni koljaš i vombat. Veliki kengur je najveća vrsta kengura sa svojom visinom od dva metra i dužinom od tri i po metra. Rekorder je po dužini skoka- čak 13 metara! Vođa zajednice kengura upozorava ostale na opasnost udaranjem repa o zemlju. Torbari mogu biti i mesožderi i biljojedi; kenguri i koale spadaju u biljojede. Koale se hrane isključivo eukaliptusom, spadaju u jedne od najslađih stvorenja u životinjskom svetu. Njihov krik podseća na jecaje deteta, a uznemirene koale proizvode zvuk sličan lavežu pasa. Mogu narasti do 80 cm, ali u proseku su oko 60 cm duge. Spadaju u najveće lenjivce, u stanju su da prespavaju od 22 do 23 sata dnevno! Kada biraju hranu, prvo onjuše biljku i, ukoliko im se ne sviđa, prelaze na drugu."

-

*********
 Život sam po sebi predstavlja veliku misteriju- kako i kada je nastao? Postoji teorija da je Sunce delovalo na molekule koji su se spajali, obrazovali lanac i stvarali slične molekule kojima su se ,,hranili". Neki od tih molekula sadržali su hlorofil, koji je omogućio život na zemlji, dajući biljke- dno lanca ishrane. Živi svet je sačinjen od nekoliko elemenata: ugljenika, azota, kiseonika, vodonika, fosfora i sumpora, koji se međusobno spajaju. Od toga, ugljenik i vodonik uvek ulaze u sastav živih bića. Produkt molekulskih reakcija bilo je stvaranje biljnog sveta. Ostali elementi poput kalcijuma, gvožđa, olova, bakra... čine neživi deo prirode koji omogućava živim bićima da funkcionišu (zapravo, mi smo delom zavisni od tih elemenata jer nam oni omogućavaju da funkcionišemo i moramo ih unositi ishranom, ali to je sada druga priča). Nakon velikih vulkana koji su izbacivali vrelu lavu i obrazovali tlo, stvaranja planina, nastajanja zemlje, pojavljivanja vode, vetra, pustinja i leda, život na Zemlji je mogao početi da se razvija. Određene vrste su služile kao građa stena, gde se kalcijum-karbonat iz njihovih kostiju rastvarao vremenom i stvarao oblike, a neke druge vrste su postale fosilno gorivo. Jedni od najstarijih stanovnika naše planete su alge iz doba protezoika, barem su pronađeni fosili govorili tako, a doba pre toga naziva se azoik tj. ,,doba bez života". Posle toga dolazili su ,,najstariji život"- paleozoik, ,,srednji život"- mezozoik i ,,novi život"- kenozoik. Prvi složeniji organizmi iz sveta životinja bili su sunđeri, gliste, brahiopodi, mekušci i bodljokošci. U ordoviku, sledećem periodu, počeli su da se razvijaju kičmenjaci poput hordata. I dalje su sve životinje živele u vodi, što se promenilo u periodu silura, kada su nastali pravi kičmenjaci. Među prvim kopnenim životinjama bila je kopnena škorpija, najotpornija životinja današnjice, koja može živeti bez hrane i vode i do godinu dana. Dolazi i do stvaranja prvih kopnenih biljaka. Period devon nazvan je dobom riba, zbog ekstremnih uslova koje su obuhvatali često menjanje zemljišta iz močvara u isušene prostore. Kopnene biljke su napredovale, a neke su čak počele stvarati seme. U doba karbona more je vrvelo od života, na obalama jezera stvaraju se prve šume, stvaraju se prvi krilati insekti (Meganeura je imala raspon krila od 70 cm i najveći je do sad poznati insekt), pojavili su se pauci i stonoge. Ajkule su se razvijale u doba devona, a mnoge vrste riba su nestale, prepuštajući mesto novim. U ovom periodu su se pojavili i gmizavci, kao i preci vodozemaca.

Nakon toga su počele ekstremne promene temperatura, uništivši tako mnoge vrste morskih životinja. Gmizavci su evoluirali i menjali svoje oblike, a vodozemci su postali krupniji. Permskom periodom došao je kraj ere paleozoika. Trijas prestavlja prvu periodu mezozoika, poznatiji kao ,,era gmizavaca" u kojoj su se iz gmizavaca razvila najpoznatija bića praistorije- dinosaurusi. Počelo je sa razvojem našeg reda, Mammalia, ali su dinosaurusi bili najjača vrsta. Red Mammalia imao je određen broj pršljenova, najrazvijeniji mozak, ujednačenu telesnu temperaturu i prvi oblici života tog reda nisu bili veći od današnjeg miša. U doba Jure pojavljuju se muve, termiti, prvi cvet (nalik na današnji lokvanj), povećava se broj insekata (koji su počeli da se hrane cvećem), veliki vodozemci iščezavaju, pojavile su se ptice (arheopteriks), koje su i dalje bile nešto između gmizavaca i današnjih ptica, kojima su se krljušti pretvorile u perje. U doba Jure razvijaju se dve vrste krilatih gmizavaca, pterosauri i ptice. U doba krede ptice su se razvile, gmizavci postaju beznačajni, džinovski vodeni gmizavci nestaju.  U eocenu se razvijaju sve današnje vrste insekata, mnogi beskičmenjaci dobijaju svoj oblik približan današnjem, najzastupljenije su bile morske životinje sa kostima, a od gmizavaca ostale su samo današnje vrste, dok su dinosaurusi nestali u doba mezozoika. Misterija je šta se desilo sa njima. Grupa riba, košljivice, razvile su se, ali najveći pomak desio se u redu Mammalia, gde je došlo do podele na torbare i prave placentalne životinje. Torbara je bilo više, no oni su polako nestajali i zadržali se samo u nekim delovima Zemljine polulopte. Pre milion godina počeo je kvatar, u kome je bilo jedno od većih ledenih doba (pleistocen), pretvaranje plodne Sahare u pustinju, ponovna podela živog sveta. Razlike u reljefu kontinenata uticale su na to da se u nekim delovima zadrži više biljnih vrsta. U doba pleistocena pojavljuje se i čovek. Počinje život koji znamo.

    *********

 Nekoliko godina kasnije:

 U još uvek zatvorenom Pet-Shopu Ivon sedi i ispija čaj, a zatim dođe i Bela. Ivon: ,,Stigla si ranije?" Bela: ,,Da, znala sam da ćeš doći, pa sam mislila da ti pravim društvo. Ima li vesti od Tanje?" Ivon: ,,Trenutno je u Ugandi, oporavila se od ujeda zmije... Ne mogu da verujem da je umalo umrla, razumem njen avanturistički duh, ali se brinem za nju." Bela: ,,Mada si u pravu, to ne menja činjenicu da si i ti sklona riziku." Ivon: ,,Znaš dobro da ne podnosim rastanke." Bela: ,,Predugo si žalila za bakom, dobro je što sada funkcionišeš... Od pasa si pokupila tu vernost, kao što psi pate za vlasnikom i ubrzo umru od tuge, tako smo i mi umalo izgubili tebe zbog osobe koja je bila tvoj čuvar." Ivon: ,,Valjda će se i Tanja uskoro vratiti- već pola godine je u Africi i Aziji, ostavila je Pet-Shop nama i onda je očigledno zaboravila koliko je želela ovo." Kitty (ulazi): ,,Kuc, kuc, ima li koga?" Bela: ,,Kitty, odkud ti ovde?" Kitty: ,,Sutra polazim na plesno takmičenje, pa sam mislila da svratim. Nakon takmičenja imam zabavu u kojoj prihod ide za zaštitu tigrova- spojila sam svoju potrebu za aktivnošću i ljubav prema mačkama. A šta vi radite?" Bela: ,,Pričamo o Tanji, sada se oporavila." Kitty: ,,Dobro je! Baš sam se preplašila, njena hiperaktivnost je stalno dovodi u neprilike- nikako da shvati da ,,domaće" zmije nisu opasne poput drugih, iako zna sve o njima." Ivon: ,,Hoćeš li šolju toplog mleka?" Kitty: ,,Oh, svakako! Taman ćemo malo pričati."

 Na drugom kraju grada: Vajolet (odključavajući veterinarsku stanicu): ,,Šta li je to prema severu, deluje kao neka osoba na konju?" Radnica: ,,Koliko ja vidim, to je tvoja prijateljica, Tina." Tina (polako jašući, dolazi do Vajolet i siđe sa konja): ,,Vajolet! Došla sam da proveriš da li je moj drug Timoti u dobrom stanju." Vajolet: ,,Kakve su ovo torbe, ideš nekud?" Tina: ,,Da, idem u nepregledne prerije, da osetim slobodu prirode." Vajolet: ,,Jesi li sigurna da je to dobra odluka?" Tina: ,,Čekam na to već godinama. Čini li se meni ili si ti nekako... krupnija?" Vajolet (nasmeši se): ,,Planirala sam da kažem ostalima, ali, pošto odlaziš, tebi ću prvo reći- čekam bebu!" Tina (radosno): ,,Sjajno! Niste još ni godinu dana u braku a već ćete imati prinovu, moram onda da dođem za nekoliko meseci, ne smem to da propustim!"

 Nakon potvrde da je njen konj Timoti u dobrom stanju, Tina pozdravi Vajolet i krenu ka preriji...

 Nakon nekoliko meseci su se ponovo srele, svih šest, nakon mnogo vremena. Životni putevi su im se, nekima manje a nekima više, za tih nekoliko godina izmenili. Bela je ostala da radi u Pet-Shop-u, kao i Ivon, gde su njene komunikativnost i stručnost bile od velike pomoći. Udala se nešto kasnije i, poput predane ptice, bdila je nad svojom decom i učila ih kako da vole ptice. Kitty je, kako je bila veoma graciozna i umiljata, rešila da se posveti plesu i dobrotvornim organizacijama za zaštitu životinja. Imala je dvoje dece, dva mala razigrana stvorenja, koja su bila pomalo stidljiva, ali ipak zračila šarmom i ljupkošću.

 Vajolet je imala tri deteta, tiha i poslušna, koja su od nje nasledila ljubav prema zečevima, kornjačama, hrčkovima... a, što je bitnije, pomagali su životinjama kojima je trebalo pomoći. S obzirom da je veterinarska stanica bila njena, imala je priliku da leči životinje sve do svoje starosti, kada su je deca odmenila.

 Tanja je živela burnije nego ostale- putovala je u nekoliko dalekih zemalja, istraživajući faunu svake zemlje u kojoj se našla. Putovala je sve dok joj to nije dosadilo, a onda je objavljivala svoje putopise koji su bili popularni među ljubiteljima egzotičnih životinja.

 Tina se preselila u prirodu- napravila je kućicu za sebe i svoje konje, postavši samotnjak koji slobodno jaše dolinama, uživajući u lepoti prirode. Svakog dana bi svoje konje ukrašavala najlepšim cvećem koje bi ubirala na livadi, spokojna što je gradska buka daleko iza nje.

 Ivon je, nakon dužeg perioda tugovanja za bakom, ponovo stala na noge i nastavila da radi u Pet-Shop- u. Kasnije je upoznala svog sadašnjeg supruga sa kojim ima sina, koji je od majke nasledio srdačnost, iskrenost i poštovanje starijih. Ivon je sinu poklonila malo štene koker-španijela, koje je dečaka naučilo vrednosti prijateljstva između čoveka i psa.

 Mi, ljudi, predstavljamo najinteligentnija stvorenja na planeti Zemlji. Ta moć nam nije data da bismo uništavali naš dom i ostale stanovnike, već da pomognemo onima kojima smo u mogućnosti. Životinje, bez obzira na svoju inteligenciju, nisu u stanju da se izbore sa svim nedaćama koje im priroda, kao i čovek, priredi. Stoga, čovek bi svoju moć trebalo da iskoristi na najbolji način i da sačuva ovu čudesnu planetu koja se milionima godina pretvarala u raj kakav je sada, a manje od hiljadu godina bila uništavana od strane najmoćnijeg bića koje je stvorila. Da li će i ljudska vrsta nestati kao prah poput dinosaurusa? Na ovoj planeti punoj iznenađenja, sve je moguće...

          Kraj
         8.4.2017 god
        Suzana Ristić Suza
---------------------------

Pogovor:

 Ono što je specifično u vezi ove priče je znatno manje fabule (radnje) nego u ostalim mojim pričama, ali zato ima ima najviše edukativnih informacija. I ova tema mi je zanimljiva (imam nekoliko interesovanja, uključujući muziku, umetnost, psihologiju, prehrambenu oblast- što mi je i struka, životinje, filozofiju... ne volim ograničavanje duha i intelekta, ne kažem da sam previše pametna, samo me zanima više od koga šta radi komšiluk kao većinu ljudi ovde :|). Nije se išlo u analiziranje likova, već su one opisane poput svojih omiljenih životinja, tj. stvorena je veza ljudskog bića i životinje. Razlog za ovo je taj što je priča nastala kao ideja još 2011-te godine, kada su nastale i devojke iz ,,Modne Sedmice", s tim da me nikada pre nije vuklo da napišem tu priču. Da sam to uradila tada, sada bi imali priču o njima kao naj drugaricama koje usvajaju životinje, leče ih, čuvaju ih i tako dalje, ovako sam, uz pomoć raznih informacija iz enciklopedija, magazina, sveske u kojoj sam pisala o životinjama, stvari koje sam učila u školi... napravila ozbiljniju priču čija je srž život sam po sebi, kao i raznolikost sveta koji nas okružuje. Ja sam ljubitelj životinja i oduvek posedujem kućne ljubimce  (pse, mačke, jedno vreme tigrice i ribice, a od domaćih životinja kokoške i koze) i veoma se vezujem za svoje životinje jer su mi one najbolji prijatelji. Ipak, moj zaštitnički instikt nekad pretera i, povezan sa anksioznošću, dovodi me do preterane brige za ta mala stvorenja.

 Dakle, ovo je prva priča u kojoj glavni likovi nisu u fokusu. Mislila sam da ne mogu da napišem pozitivnu priču, ali sam se svim silama trudila da je držim u ravnoteži. Ipak, kraj je sam po sebi misteriozan iz prostog razloga što je i samo postojanje misterija. Trudim se da ne mešam religiju u celu ovu priču, iako sam celo svoje školovanje pohađala versku nastavu, jer su paelentolozi naporno radili da bi kreirali retrospektivu prošlosti, a religija svojim učenjem nipodoštava nešto za šta postoje čvrsti dokazi, ali mogu da poverujem da je "nevidljiva sila" stvorila uslove za kasniju evouciju. To je jedna od stvari na koje čovečanstvo nema odgovor, postanak vremena i materije deluje tako kofuzno- kada je sve počelo i kako je nastalo? Kako su nastale te čestice koje su obrazovale sve ostalo, uključujući i Sunce i planete? Kako je počelo vreme? Kako je nastao svemir koji nas okružuje? S obzirom da odgovora nema (znam, baš iritantna stvar >.<) teško je ulaziti u tako apstraktna razmišljanja.

 Bez obzira na dugogodišnju depresiju i dalje se divim činjenici da se sve oko nas razvijalo tako dugo. Nažalost, ljudi su shvatili prirodu zdravo za gotovo- postali smo primitivniji od svih bića iako smo mogli sačuvati ovo mesto. Mnogi se nadaju raju na "nebu", nesvesni da je raj ova planeta sa svojim raznolikim predelima, fascinantnim životinjama i prekrasnim biljem, i da predivni zalazak sunca koji ostavlja bez daha ne predstavlja samo dobru sliku za društvene mreže, već lepotu koja ostavlja bez daha. Ljudi su prestali da gledaju dalje od ekrana uređaja i da uživaju u čudesnom buđenju prirode u proleće, osvežavajućim kapima letnjeg pljuska, zemljanim bojama listopadnih šuma u jesen, mekom paperjastom snegu koji svetluca pod zimskim zubatim suncem.

 Kako je sve počelo, mi ćemo biti odgovorni za nove estremne promene na Zemlji- ona će preživeti, kao i uvek, ali mi sigurno nećemo. Prosto je neuobičajeno za osobu kojo svaki dan provede u sumornim mislima da se divi životu, ali to ne znači da mi je činjenica savršenog funkcionisanja našeg sistema manje značajna i zadivljujuća.

 Moja priča se ovde završava, a priča postojanja nastavlja da traje, jer su prostor i vreme večni.

 Sledi: Nakon pauze sledi još priča, među kojima su priča sa Sju (,,Skala razuma"), drugi deo ,,Crnog Pratioca" i verovatno psihički najteža priča koju ću morati da prepišem :|