Grimizno plavi sneg (2021)

Priča nije preporučljiva mlađima od 16 godina, sadrži uznemirujuće i depresivne scene. Svrha priče nije da ikog uvredi već da se kroz svoju sadržinu bavi određenim temama, prvenstveno temom diskriminacije prema različitim grupama ljudi. Tekstovi pomenutih pesama pripadaju bendovima koji ih izvode.
------------------------------------

25.12.2020 (na dan 25-tog rođendana)

Deo I- "Glas"/ "La Voix"

,,Tišina. U svaki kutak moje sobe ušla je tišina, ali je paranoja koju osećam učinila da čujem desetine stvari; da li umišljam ili su stvarne? Puštam da muzika ispuni prostor, trudeći se da ne mislim na ono što bi moglo biti spolja i koncentrišući se samo na te melodije sa zvučnika, kao i na svoju sopstvenu melodiju koja je uporedo dopirala iz mojih glasnih žica. Nije najbolje, čujem to- baš ti hvala, paranojo. Koja sam ja epska budala, ne mogu ni da vežbam normalno. Ne znam čega se plašim, zašto sam toliko uplašena od pevanja? Hm, sigurno ima veze sa iskazivanjem emocija i misli- pevanje je ,,ventil" za sve ono što je unutra, a meni nikada nije išlo dobro to pokazivanje emocija, uvek sam ćutala kada su takve stvari u pitanju. Kad bolje razmislim, uvek je i bilo tako, ćutala sam za sve. Plašim se da govorim. Sve što kažem može biti upotrebljeno protiv mene, kao u sudnici. Potpuno sam sama u krugu od više stotina metara, ali plašim se isto kao i kada je neko u blizini. Kako ublažiti ovaj nemir?"

Amadea bojažljivo poče pevati, bez obzira što je znala da je njen uvežbani glas i više nego prijatan za slušanje. Više je zavaravala sebe da će možda jednog dana biti deo nekog benda gde će moći da pokaže sve što ume, no godine su prolazile a ništa se nije menjalo. Tih četrdeset i pet minuta muzike trebalo je da budu beg od realnosti, a zapravo su postali još više stresa, ali se nije htela odreći toga. Kakav je to umetnik koji mora živeti pod večitim strahom? Večito nezadovoljan, jer umetnost znači slobodu. Ako nema slobode izražavanja njegova duša gubi svoju srž koja je održava u životu i počne da se gasi. Amadea je osećala da se to dešava i njoj, nije imala drugu opciju nego da mirno sačeka gašenje svoje iskre.

Posmatrala bi kroz prozor vozila i ljude koji bi prolazili, nikada ne želeći da dođe u kontakt sa nekim od njih. Sa slušalicama u ušima sedela bi pored zastakljenih vrata, nekad i na stepeniku pred kućom, i razmišljala. Zamišljala je kako bi odgovarala na pitanja koja joj niko neće postaviti i kako bi postupila u situacijama koje se nikad neće desiti, znala je satima da time okupira vreme koje bi neko drugi potrošio na interakciju sa drugim ljudima. Doduše, svi ljudi koji su njoj bili potrebni za interakciju nalazili su se u njenoj muzičkoj biblioteci, bili su to glasovi koje je uvek želela čuti, glasovi od kojih je nije hvatao strah već su joj donosili smiraj.

Za to vreme, u obližnjem gradu; Devojka kratke plavo ofarbane kose sedi za kompjuterom i sluša muziku, njen brat ulazi. Devojka: ,,Šta je, Miško, smoren si nešto, ha? (smeh)" Brat: ,,Ne zavitlavaj me, Beata, i ne zovi me Miško- znaš da me to nervira. Zovi me Mišel po imenu." Beata: ,,Okej, Miki, 'ajde pričaj šta te je naljutilo." Mišel: ,,Ona budala Karlo je uzeo pa napustio bend! Sad kad je trebalo da nađemo nekog za tekstove on je, pametnjaković jedan, odlučio da mu se ne peva više! Izem ti što je pametan!" Beata (pogleda ga): ,,Ima pevača koliko hoćeš, naći ćeš zamenu i rešio si stvar." Mišel: ,,Da nađem hard-rok ili metal pevača tek tako? Ako stavim oglas trebaće mi sto godina da nađem nekog ko odgovara makar približno, ima da mi se jave neki koji ne znaju razliku između pop-rok i hard-rok muzike ili koji ne znaju ni šta je metal i..." Beata: ,,Samo o'ladi malo, naći ćemo nekog da zameni Karlosa. Imam neki osećaj da nećemo dugo tražiti. (ustaje i oblači crnu kožnu jaknu) Obećala sam onoj mojoj drugarici Fernandi da ću ići po neki paket tu do jednog sela, ona ima da ide negde sa dečkom." Mišel: ,,Vidiš, čak je i Fernanda našla dečka pa će se i veriti još malo. Kako kod tebe, ima neki dečko? (smeh)" Beata (zakoluta očima): ,,Aha, viđam se sa desetoricom u isto vreme! Ne zavitlavaj, sedi tu, pusti Slayer i smiri živce, a ja imam posla. (izlazi)"

Beata sede na motor i krenu do mesta odakle je trebalo da uzme paket. Skrenula je u pogrešnu ulicu, izgubivši se na trenutak. Stala je blizu jedne skromne kuće kako bi na telefonu proverila kojim putem bi trebalo da ide, no onda joj zvuk koji je dopirao iz kuće skrenu pažnju. Začuo se zvuk njenog omiljenog žanra- metala, te potpuno zaboravi šta je tražila, brzo se pribere te nastavi da pretražuje ime ulice. Onda se, zajedno sa glasom pevača, začuo još jedan glas samo što je ovaj bio uživo. Beata se okrenu i tiho reče: ,,Uh... Dobra je! Mogla bih ceo dan da je slušam, zaljubila sam se na prvo slušanje. (zatvori oči i udahnu) Paket neće nigde pobeći, samo još malo da uživam pa idem."

Nakon desetak minuta muzika je prestala, te je upalila motor i krenula ka svom odredištu, pomalo mrzovoljno što nije stigla da vidi osobu koju je do malopre slušala. Trudila se da se skoncentriše na zadatak koji je imala da obavi, pa nije htela da se zadržava.

Amadea začu motor koji prolazi, te kroz poluodškrinuta vrata proveri da li je neko došao kod njih, poštar ili neko drugi. Nije bilo nikoga, te samo viknu na psa da prestane sa lajanjem i vrati se unutra.

Lagano se bližilo veče, Beata požuri nazad kući zajedno sa paketom za svoju drugaricu.

Deo II- "U kavezu"/ "Caged"

Noć, dva sata; Amadea se budi nakon košmara i odlučuje da ne nastavlja sa spavanjem, te samo poče razmišljati o različitim stvarima. U to vreme Beata je takođe razmišljala, ali o devojci koju je čula juče; zamišljala je kako bi devojka sa takvim glasom mogla izgledati, da li je kao neka nežna vila ili opasna jaka ženska sa kojom niko ne sme da se kači? Nju su smatrali za ovo drugo- sa svojim pirsinzima, tetovažama i kosom koja se isticala svojom jarkom kraljevsko-plavom bojom svima je delovala muškobanjasto, mada ni sama nije smatrala da je nešto mnogo ženstvena osoba. Imala je ona i tu nežnu stranu, samo ju je retko pokazivala, nije osećala potrebu za time kada joj je ovako više odgovaralo. A ta devojka od juče... Hm... Koliko li je visoka? Da li ima dugu kosu ili kratku, koje li je boje njena kosa? A oči? Stotinu zamisli joj je prolazilo kroz glavu, držeći je budnu u vreme kada bi već odavno trebalo da spava.

Jutro, osam sati. Beata i Mišel doručkuju. Mišel: ,,Jesi li se snašla po onim sokacima?" Beata: ,,Jedva, ali sreća što postoji navigacija. (zamisli se)" Mišel: ,,Šta si se ućutala, nemoj mnogo da razmišljaš da ti ne padne neka ideja na pamet! (smeh)" Beata: ,,Čula sam neku devojku dok peva pa sam se zamislila nešto... Nije važno." Mišel: ,,Kakvu devojku?" Beata: ,,Ma, stala sam motorom da proverim gde da idem, pa sam čula kako peva neku metal pesmu. Ne znam koji bend je u pitanju, neki sa ženskim vokalom." Mišel: ,,Čekaj, čekaj... Možda mi je glupa zamisao, ali možda može da zameni Karla, ako kažeš da dobro zvuči onda ti verujem. Šta misliš da probamo?" Beata: ,,Aha, odem do kuće i kažem- ,,E, 'ajde kao dođi u bend mog brata, jeste da te vidim prvi put u životu i da ne znam ništa o tebi, ali to nije važno uopšte!" " Mišel: ,,Eto vidiš, može tako!" Beata: ,,Ne, ne može! Brate, koja si ti budala. Hoćeš da odem tamo i kažem tako? Ja sam možda budala, ali ti si još veća." Mišel: ,,Daj adresu, idem ja." Beata: ,,Sedi tu i ne glupiraj se. Ovako ćemo- idem do tamo, proveriću i reći ću ti kako stoje stvari, okej? Zauzvrat ćeš mesec dana da čistiš kuću." Mišel: ,,Voa, mnogo je!" Beata: ,,Ako ja mogu da se žešće izblamiram možeš i ti da čistiš. (donosi mu metlu i predaje mu) Možeš da počneš polako. (polazi) I nemoj da ti ostanu mrve po podu, proveriću!" Mišel: ,,Da, da... (nastavi sa gunđanjem dok Beata zatvara vrata i kreće ka motoru)"

Stigla je oko podneva, nervozno ustajući sa motora i krenuvši ka kapiji. Kako da započne razgovor? Šta ako ta osoba ne živi tu? Šta ako to uopšte i nije pevala osoba već je bio neki snimak sa interneta ili tako nešto? Shvatila je koliko je ovo bila loša ideja ali već je bilo kasno. Približila se osoba obučena u neuglednu odeću i sa starom kapom na glavi, još nervoznija od Beate. Tresla se od straha, no ipak priđe i učtivo je pozdravi. Beata odpozdravi, pomalo začuđujuće gledajući u nju. Isprva je mislila da je u pitanju starija osoba, no onda primeti da se iza te kape krije osoba koja je njenih godina, te joj više ništa ne bi jasno. Da li je moguće da je to devojka od juče? Sigurno nije ona...

Beata (započne razgovor): ,,Zdravo. Ja sam... Okej, ovo će biti glupo, znam... Ovako: čula sam juče dok sam prolazila da neka osoba peva i mnogo mi je bilo gotivno. (devojka preblede) Znam da zvuči glupo, molim te nemoj da misliš da sam neka ludača. Mislim, ja jesam ludača, ali... uh... Da. Preći ću na stvar. Ko je bila ta osoba? Želim da razgovaram sa njom." Amadea: ,,Ja sam vežbala pevanje. (skrene pogled) Nisam znala da se toliko jako čuje, obično pazim da me niko ne čuje. (tiho) I eto nove doze paranoje." Beata (iznenađeno): ,,Čekaj, nemoguće mi je da povežem tvoj glas i ono što sam čula... Ti si tako tiha! Da li je bio još neko sa tobom ili..." Amadea (uplašeno, blizu da zaplače): ,,Ne, samo ja. (pas ne prekida sa lajanjem, ona se okrene ka njemu) Dosta Reks, glavu si mi probio lajanjem!!!" Beata (trgnu se): ,,To jesi ti! Što bi se, kog đavola, plašila da te neko ne čuje? Super si, čoveče! Da li si bila u nekom bendu ili tako nešto?" Amadea (i dalje uplašeno): ,,Nikad. Samo ovako vežbam. Nisam ja za bendove, bar ne više. To je za neke druge ljude, nije to za ovakve poput mene. Hvala za pohvalu u svakom slučaju, znači mi." Beata (uzdahnu): ,,Čekaj, dozvolićeš da ti takav glas propadne? Slušaj, došla sam da te pitam ako si slobodna i ako želiš da budeš u metal bendu mog brata, traži vokal a ne uzimaju mu se neki vokali iz drugih krajeva zemlje, imali su jednog pevača koji je živeo daleko pa nije išlo, nije dolazio na probe niti je šta moglo da se uradi... (zamisli se) Provali koja sam budala, nisam se ni predstavila. Ja sam Beata, a ti?" Amadea: ,,Amadea. Volela bih da mogu, ali ne znam koliko bi to sad bilo izvodljivo... To mi je bila najveća želja u životu ali, sada kada je prošlo toliko vremena, znam da više nisam sposobna za tako nešto. Samo biste gubili živce na mene, a i nemam to što je potrebno da privučem publiku. Uostalom, vidite i sami na šta ličim, sramota me je i što postojim. (suzdržava se da ne zaplače) Hvala na ponudi, ali moram da sagledam situaciju objektivno i da Vam ne trošim vreme." Beata: ,,Da je hteo neku lepoticu kod koje bi većina iz prvih redova zurili u dekolte a potpuno ignorisali muziku našao bi jednu takvu odmah, u pitanju je ozbiljan bend koji želi da pravi autorske stvari. (piše broj telefona) Ako se predomisliš tu sam, zovi me ili piši, šta god ti je lakše. (htede da pođe ka motoru, ali se zaustavi) Da li izlaziš negde, ono- klubovi, kafići, parkovi i šta već?" Amadea: ,,Nikuda ne idem. Vrlo retko izlazim iz kuće i retko pričam sa ljudima. Tako je bolje za sve." Beata (proguta knedlu u grlu): ,,Samo... sediš tu i uopšte nemaš kontakt sa ljudima? Zar je moguće tako živeti?!" Amadea: ,,Živeti ne, preživljavati da." Beata (setno klimnu glavom): ,,Eh... šteta. Razne budale slobodno šetaju i još se ponose sami sobom, a tebi život prolazi u kući, daleko od svih. (seda na motor) Sumnjam da ćeš hteti da budeš u bendu, ali broj je tu ako želiš. Odluka je na tebi."

Motor se polako udaljio a Amadea spuštene glave ode natrag u kuću.

Uveče, kafić; Mišel seda pored Beate i počne sa ispitivanjem: ,,Da li si je našla? Kakva je, je li zgodna riba?" Beata (zakoluta očima): ,,Idiote, samo ti je to u glavi. Našla sam je, pričala i razgovarala sa njom, dala sam joj broj telefona za kontakt, samo... (uzdahnu) situacija je malo specifična." Mišel: ,,Što, da nije možda udata i sa dečicom, ili pak da je i sama dete pa joj mama i tata ne daju?" Beata: ,,Ma jok, mojih je godina, koliko sam primetila nije udata i nema decu." Mišel: ,,Da nije neka bolest u pitanju, ili..." Beata: ,,Uh... srećom, nije nešto što bi je fizički ograničavalo, ali nešto definitivno nije u redu. Bukvalno je u izolaciji, nigde ne izlazi... Kaže da nije ona za bend, da nije dovoljno atraktivna." Mišel: ,,Pa jer jeste?" Beata: ,,Zar je to bitno?" Mišel: ,,Pa i jeste. Publika voli i vizuelni deo, znaš?" Beata (gledajući ga popreko): ,,Ti onda idi po splavovima pa traži jednu takvu! Ta devojka očigledno ima teške probleme sa samopouzdanjem, bukvalno se krije od ljudi zbog takvih stvari!" Mišel: ,,Neću da se raspravljam sa tobom, očigledno je da nema ništa od toga pa ne moramo da gubimo vreme na to..." Beata (prekine ga): ,,Čekaj, ko je rekao da nema ništa od toga? Još nije rekla da li hoće..." Mišel: ,,Šta ima da kaže, evo ja kažem da to nije ono što nam je potrebno. Ako zove kaži da smo našli nekog na brzinu, mada sumnjam da će te zvati. Nema potrebe da gubimo vreme na neku lujku koja je, kao što zaključujem po tvojim rečima, poprilično skrenula." Beata (besno ustaje): ,,Da mi nisi brat sad bih te polomila od batina, ovako ću ti samo reći da se nosiš. (besno odlazi)"

Sela je na klupu ispred kafića i razmišljala o Amadei. Nešto ju je tako intrigiralo, u isto vreme želeći da je bolje upozna i znajući da je to verovatno nemoguća misija. Oduvek je volela ekscentrične ljude, otpadnike od društva, iako nije bila previše društvena prijalo joj je da upoznaje svet osobe koja ima potpuno nove poglede i razmišljanja. Od njih je moglo mnogo da se nauči, da se natera na razmišljanje. Slična razmišljanja bila su i u Amadeinoj glavi, samo sa više brige i kajanja; kajala se što je došla u situaciju da mora da odbije jedinu stvar koju je želela u životu, a i Beata joj je još na prvi pogled privukla pažnju. Nije imala prilike da često uživo sretne metalce poput sebe, a Beata ju je potpuno ostavila bez daha svojom pojavom. Nije mogla da poveruje da je takva osoba uopšte i došla do njene kapije, a kamoli još da je pozove u bend; delovalo je kao san, ali ne jedan od onih koji te ostave spokojnim već onaj posle koga se probudiš uznemiren i po ceo dan razmišljaš šta bi mogao da znači. Težina na njenim plućima ostavi je slomljenu, te je postiđena sama sobom u svojoj glavi rešavala svoju dugogodišnju dilemu- koliko dugo nastavljati sa ovim? Možda je krajnje vreme odustati i pustiti one koji mogu nešto pružiti ovom svetu da učine velika dela, kada već ona nije mogla ništa više od ovoga. Nije bilo izlaska iz ćorsokaka, a iza nje se nalazio lavirint iz kog je bezbroj puta pokušavala izaći, no samo se još više gubila unutra. Ma koliko je mrzela da odustaje imala je osećaj da ovoga puta mora konačno pustiti da vetar odnese njenu iskru u nepovrat.

Deo III- ,,Iščeznuti do crnila"/ ,,Fade to black"

Za vreme doručka Beata je izbegavala komunikaciju sa Mišelom. Mišel: ,,Zemlja zove Beatu, juhu! Šta ti je od juče?" Beata (besno): ,,Znaš ti dobro." Mišel: ,,Zbog onog što sam rekao? Ma daj, zaboravi to već jednom, neću da se raspravljam zbog tamo neke devojke! Jesi li možda ljuta što sam te terao da ideš tamo?" Beata: ,,Ljuta sam zbog toga što si je potcenio a nisi je ni čuo ni video!" Mišel: ,,Rekla si mi sasvim dovoljno da znam da sve ovo nije za nju. Pusti je neka peva po kući do mile volje, nama je potreban ozbiljan vokal a ne Pepeljuga koja pevuši dok čisti i kuva." Beata (završava obrok): ,,Idem." Mišel: ,,Gde ćeš sad opet?" Beata: ,,Ne znam ni gde ću ni kad ću se vratiti, ne čekaj me."

Bila je do Fernande neko vreme, a nakon toga krenula je motorom van grada. Nešto ju je vuklo da opet vidi Amadeu.

Amadea je tog dana bila sama u kući. Nahranila je životinje, obukla se u nešto noviju, potpuno crnu odeću i krenula ka autobuskom stajalištu, odakle je uzela autobus za obližnje mesto. Nebo se u međuvremenu tako zamračilo da je bilo očigledno da će kiša početi svakog časa, no nju to uopšte nije brinulo. Nije joj trebao kišobran, nije joj više bilo potrebno ama baš ništa.

Stigla je do mosta ispod kog se nalazila velika reka. Kako se približavala sredini reke tako joj je i pljusak koji je neumoljivo padao natapao odeću kišnim kapima, kao i njenu uredno vezanu kosu koja poprimi tamniju nijansu. Sve je bilo pusto oko nje, te sa manje straha stavi nogu na ogradu, zatim i drugu, ali se saplete kada je stavila nogu na drugu šipku ograde jer je bila klizava zbog kiše, te pade i tresnu o trotoar na mostu. ,,Nemoj misliti da će me to omesti u ovome." - pomisli i pokuša opet, ovaj put pažljivije. Motor se zaustavio iza nje.

Beata (silazi sa motora): ,,Hej, stani! Neću ti dozvoliti da to uradiš, čuješ li me?! (hvata je za ruku) Čekaj malo... Amadea?! Šta ćeš ovde? Mislim, i više je nego jasno šta radiš, pitanje je- zašto?" Amadea (uplašeno): ,,Ne brinite se... Krajnje je vreme da se ovo završi." Beata: ,,Nemoj da mi persiraš, to mu dođe malo zvanično. Hajde sa mnom, prehladićeš se ako nastaviš da stojiš po ovom pljusku. Neću da čujem ,,ne" kao odgovor, jasno?!" Amadea: ,,Ne mogu više da mučim sve oko sebe, ja sam ruglo i ne služim ničemu... Pusti me, ne gubi vreme na običnu budalu koja je nesposobna za život." Beata (privi je uz sebe): ,,Nemoj tako da pričaš, sigurna sam da to nije istina. Želim da te upoznam bolje a ti mi oduzimaš tu mogućnost- stvarno nisi fer! (uzima kacigu sa motora) Stavljaj ovo i drži se za mene." Amadea (spusti glavu): ,,Neka, neću da ti dosađujem i trošim vreme... Hvala ti." Beata (stavi joj kacigu na glavu i tera je da sedne): ,,'Ajde, nema šanse da ću te ostaviti ovde! Idemo kod mene kući, ti se drži čvrsto. Nemoj da ti je palo na pamet da se namerno pustiš." Amadea: ,,Ne bi mi ni palo na pamet, ali hvala za ideju." Beata: ,,Ne bi poginula, samo bi jako tresnula pa bi se džabe vukla po bolnicama. Naravučenije: Ne puštaj me, važi?" Amadea (uhvati se nežno): ,,Neću ti stvarati probleme, mada stvarno ne moraš da se mučiš..." Beata (uzme joj ruke i jako stegne svoj struk njima): ,,Tako, jako se uhvati. Krećemo!"

Ušle su u kuću nakon vožnje po pljusku. Beata: ,,Moj brat Mišel neće biti tu, otišao je na rođendan kod ortaka. Sedi, raskomoti se a ja ću naći neku odeću da obučemo, obe smo pokisle. (odlazi do sobe i donosi majicu i tamne pantalone) Vidim da i ti voliš da nosiš tamno pa neću da ti donosim neke raznobojne stvari. Na majici je Black Sabbath logo, nadam se da ti to ne smeta ili nešto..." Amadea: ,,Ne, ni najmanje, slušam i njih i Ozija. Omiljena pesma od njih mi je ,,Black Sabbath", a tu je i ,,Killing yourself to live". (ostavlja majicu pored sebe) Idem da presvučem pantalone." Beata: ,,Čekaj, uzmi i majicu!" Amadea: ,,Bluza mi nije mokra..." Beata: ,,Vidim valjda da jeste, hajde uzmi majicu dok se bluza ne osuši, neće nigde pobeći za to vreme. (nasmeši se) Slobodno, nemoj da se stidiš."

U međuvremenu se i Beata presvukla i došla u sobu gde je Amadea sedela nervozno pokušavajući da nekako sakrije ruke. Beata sede kraj nje i primeti modrice i crvene površine po rukama, kao i poneku ogrebotinu. Amadea: ,,Izvini, nisam navikla da nosim kratke rukave, godinama ih nisam nosila." Beata: ,,Ko te je udario? Od čega su ti nastali ti mali plikovi i crvenilo?" Amadea: ,,Sama sam se udarala, a ovo je od opekotine ledom i solju. Jako mi je neprijatno, trebalo je da kažem da ne mogu da obučem majicu a ne da te izbezumljujem ovde. Lepo ti kažem da sam nesposobna za sve." Beata (stavi joj ruku na rame): ,,Ne smetaju mi ovako, ali mi je krivo što to radiš. Hoću da mi ispričaš priču, želim da razumem šta te je dovelo do toga i do onoga danas. Isprva me je zanimalo zašto si zatvorena u kući, a sada vidim da ovde ima još stvari u vezi tebe. Znaš, ja sam inače ne tako komunikativna osoba, ali kada mi je neko zanimljiv onda mi se jezik razveže... Nadam se da te ne izbezumljujem što sve ovako naglo radim i govorim." Amadea: ,,Ne smeta mi, samo mi je čudno da sam nekom interesantna a da taj neko neće samo da me ismejava. Obično su me u životu ispitivali da me posle tim istim informacijama ogovaraju." Beata: ,,Neću to da radim, budi spokojna. Imaš li neke prijatelje, dečka, devojku, nekog kog viđaš uživo? Ili samo provodiš vreme sama?" Amadea: ,,Ništa od toga. Samo ja i muzika. I životinje, ako to računaš." Beata: ,,Zbog čega vežbaš pevanje ako već ne planiraš da se baviš time?" Amadea: ,,Ranije sam pokušavala da napravim bend, ali godine su prolazile pa sam odustajala. Sad vežbam čisto da održim glas u kondiciji. Suočimo se sa činjenicom- ja ne izgledam kao vokal nekog benda, možemo da se pretvaramo do mile volje ali jednostavno ljudi gledaju i tu estetsku stranu. Da nije tako zar bismo na ovoj planeti imali toliko pevačica koje ni jednu oktavu ne mogu da izvedu kako treba a atraktivno izgledaju? Nisam ljubomorna na njih niti na bilo koga drugog u životu, samo pričam kako jeste." Beata (uzdahnu): ,,Okej, ne kažem da nisi u pravu, ali odkud ti ideja da ti loše izgledaš? Imaš neki kilogram viška, šta sad, ali ovako si slatka. Da li ti voliš svoje omiljene izvođače zbog toga kako izgledaju ili zbog toga kako zvuče?" Amadea: ,,Definitivno ovo drugo. Za neke pevače bendova koje slušam ni ne znam kako izgledaju ili sam pak videla nakon što sam čula njihovu muziku." Beata: ,,Eto vidiš. I ne znam da li ti je to neko rekao ranije, ali stvarno jesi slatka." Amadea (pogubljeno se nasmeši): ,,Kao pelinkovac. Izvini, hvala ti. Ne znam zašto uvek moram da kažem nešto sarkastično, navika." Beata (nasmeje se): ,,I ja to radim, ne brini. Sarkazam je vrsta intelektualnog humora, a vidi se da si pametna devojka. Deluje mi kao da ćemo imati puno zajedničkih tema i sličnih razmišljanja. (nasmeši se) Hej, jesi li gladna, hoćeš li neki sok ili kafu?" Amadea (stidljivo): ,,Obično pijem čaj bez šećera ili vodu." Beata: ,,Važi, spremiću tebi čaj a sebi kafu, pa nastavljamo sa razgovorom." Amadea (pogleda je): ,,Da ti pomognem nešto?" Beata (namigne): ,,Samo ti sedi, mogu sve sama. Brzo ću ja, osećaj se kao kod svoje kuće."

Donela je šolje i nastavila razgovor. ,,Šta se desilo od juče pa si stigla do onog danas?" Amadea: ,,Shvatila sam da, ako već nisam dostojna da radim jedino što me čini živom, onda nemam ni potrebe da budem živa. Nema to veze sa tvojom posetom, to je sve tek mali deo čitave slomljene slike. Toliko je razbijena da nema šanse da se vrati ni upola od pređašnjeg, a kamoli da makar liči na ono što je nekad bila." Beata (slušajući je): ,,Da li često koristiš metafore u govoru?" Amadea: ,,Moglo bi se reći. Da li su iritantne?" Beata: ,,Ne, ne... baš naprotiv... fasciniraju me. Zvuče poetično." Amadea: ,,To mi verovatno pomaže u pisanju, inače bi sve što napišem bilo gomila gluposti. (slegne ramenima) Nije kao da je i ovako nešto posebno, nego 'ajde." Beata: ,,Šta pišeš? Priče, pesme?" Amadea: ,,Neke priče, tekstove pesama, retko ovako neku pesmu kad mi dune... Nisam nešto posebno pa ne potenciram to." Beata (zaintrigirano): ,,To zvuči sjajno! Baš bih volela da čitam ako je negde dostupno." Amadea (nervozno): ,,Mogu da ti pošaljem link gde ima mojih radova. Dosadni su do daske, ne preporučujem." Beata (nasmeši se): ,,To ću ja da procenim." Amadea (pogleda na sat): ,,Trebalo bi da se vratim kući, roditelji će brinuti." Beata: ,,Više bi brinuli da si nestala u onoj reci, zar ćeš da kriješ to što se desilo? Ja ću da te odvezem." Amadea: ,,Idem autobusom, ne brini za to." Beata: ,,Onda ću da te ispratim do stanice i kažem vozaču da vozi pravo do tvoje stanice, nikako da ne izlaziš pre toga." Amadea (blago se osmehnu): ,,Dobro. Osušila mi se i odeća, presvući ću je pa idemo."

Beata je razmenila imena profila sa Amadeom te su mogle da stupe u kontakt (Beata je shvatila da je Amadea suviše stidljiva da prva počne konverzaciju te je tražila ime njenog profila ili broj telefona), što je i Amadei odgovaralo jer joj je Beata imponovala kao sagovornik. Obećala je da će se javiti čim stigne kući, što je i učinila, nadajući se da neće brzo dosaditi Beati. Plašila se da ju je nečim uvredila ili da je nešto pogrešila, te joj je prolazilo kroz glavu da je danas bila jako naporna i melodramatična i da se Beata trudila da bude fina prema njoj ali da tako sjajna osoba nema šanse da bude prijatelj nekom poput nje... Zbog svih tih misli nije želela da planira ništa u vezi Beate, brinući da je posle svega ovoga danas verovatno neće ni videti.

Deo IV- ,,Jedan korak bliže"/ ,,One step closer"

Došao je i novi dan. Amadea je obavljala svoje standardne aktivnosti kada je začula sada već poznati zvuk motora. Uzela je jaknu i izašla, pozdravljajući Beatu klimanjem glavom.

Beata: ,,Ukoliko si slobodna danas želim da idemo nekud, gde god hoćeš. Razgovor od juče se prebrzo prekinuo a baš mi je postalo zanimljivo." Amadea: ,,Morala bih da kažem roditeljima i da se spremim..." Beata (namignu): ,,Čekaću."

Otišle su do obližnje reke. Beata: ,,Kako ti je danas?" Amadea: ,,Isto kao i juče. Navikla sam ja na to, nije ništa neobično." Beata: ,,Volela bih da ti bude malo bolje. Makar malo. Nisam htela mnogo da te smaram juče, hoću da razgovaram sa nekim jer me je sve smorilo... Ove moje drugarice su se udale ili imaju verenike, osećam se kao treći točak, nemamo tema za razgovor. Provodim tu i tamo vreme sa bratom i njegovim bendom, čisto da imam neko društvo. Brate, kad pređeš dvadeset-petu odmah te smaraju za momke, udaju, dečicu i slično. Znači, muka mi je od svih. Vidim da si i ti u sličnoj situaciji." Amadea: ,,Da, i slažem se sa tobom. Moram da te upozorim da sam užasan sagovornik." Beata (nasmeje se): ,,E, pričaj mi o muzici, o univerzumu, o čemu god hoćeš i šta te god zanima, samo da konačno imam konverzaciju sa nekim o nečemu drugom osim o ispitivanju kad ću da se udajem ili nudkanju nekih momaka koji me stvarno ne zanimaju." Amadea (nasmeši se): ,,Dobro, nemoj da bude da te nisam upozorila... Ja sam morbidna osoba koja mnogo filozofira a znam da pričam kao navijena." Beata (radosno): ,,Pa to mi i odgovara! (obe se nasmejaše) Kad sam već pomenula muziku- šta slušaš? Po onome što sam čula deluje mi kao gotik metal, možda simfo..." Amadea: ,,Simfonijski najviše, a onda i druge podžanrove. Volim raznovrsnost, više slušam ženske vokale zbog vežbanja a volim i bendove sa muškim pevačima, kažem ti da ima tu raznih podržanrova. Slušam i druge žanrove muzike, manje nego metal i hard-rok ali ima i tu raznih stvari. Ti?" Beata: ,,Ja mu više dođem neki heavy i thrash metal, ali volim razne stvari. Bilo bi dosadno slušati samo jedno, toliko je muzike na svetu da bi bila nepravda ograničavati se. Šta ti je bilo ono što si pevala pred kraj? Verovatno si zaboravila, znam da je glupo što pitam ali..." Amadea (proverava telefon): ,,Imam listu šta sam nedavno slušala, sad ću videti šta je to bilo. (pauza) Within Temptation- Ice queen. Jedna od prvih simfo-metal pesama koju sam naučila da pevam." Beata: ,,Neprijatno mi je da te zamolim ali..." Amadea: ,,Želiš da ti otpevam?" Beata (nasmeši se): ,,Čitaš mi misli. Molim te, želim ponovo da čujem."

Amadea joj je otpevala pesmu, a Beata ju je slušala skoro bez daha. Bez reči klimnu glavom te Amadea otpeva još jednu pesmu, ovoga puta sa još većim vokalnim rangom i drugačijom tehnikom pevanja. Na kraju joj je otpevala i nežnu gotik-metal pesmu koja je opčinila Beatu. Više nije samo bila ZALJUBLJENA u njen glas- VOLELA ga je. Posle toga su pričale satima o raznim temama, intrigirajući jedna drugu. Slagale su se u mnogim stvarima, u isto vreme imajući svoju autentičnu ličnost koja je ovoj drugoj odgovarala, te su znale da će se druženje nastaviti.

Na povratku kući dogovorile su se da Amadea dođe kod Beate u toku vikenda, te su obe jedva čekale ponovno viđenje.

Došao je i vikend. Otišle su do mesta gde je Mišelov bend imao probu, a Beata još sa vrata povika: ,,Gde si, bre, Miško, smaraš ove tvoje pajtose? Šta vam sad blebeće ovaj moj brat?" Mišel (nervozno): ,,Stoput sam ti rekao da me ne zoveš Miško. I meni je drago da tebe vidim, baš sam se uželeo. (sarkastično, primeti Amadeu) A ko ti je drugarica? (pruža ruku da se pozdravi) Ja sam Mišel, (pogleda namrgođeno u Beatu) ne Miško ili Miki. Mišel." Amadea (stidljivo): ,,Ja sam Amadea." Mišel: ,,Sedite tu slobodno, mi ćemo vežbati. Čudno mi je da si našla društvo, Beata." Beata: ,,I to kakvo društvo. (pogleda u Amadeu smešeći se)" Mišel (priđe Amadei): ,,Fan benda, predpostavljam? Ili si možda videla nekog iz benda... (zakašlje se) pa se zaljubila u njega? Ne brini, devojčice, nama to ne smeta, čak nam i godi."

Amadea se nasmeja sa usnama prekrivenim dlanom, Beata zakoluta očima, a zatim se pogledaše. Beata (donosi mikrofon Amadei): ,,Ako mu razneseš glavu ,,visokim C" biću ti večno zahvalna." Amadea (nasmeši se): ,,Probaću."

Pevala je bez muzike, ali i to je bilo dovoljno da ućutka Mišela. Mišel (nakon nekoliko sekundi pauze kad je završila): ,,Što odmah ne reče da si došla za mesto pevača u bendu, a ne da se brukam ovde? Ja pomislio svašta i... Beata, ćurko jedna, pa što odmah nisi rekla da si je dovela zbog toga? Amanda..." Amadea: ,,Amadea." Mišel: ,,Da, Amadea... Što se tiče glasovnih mogućnosti ulaziš u uži krug. Što se tiče imidža... Tu ima da se radi mnogo... Neću da ispadne kako kažem da nisi lepa ili šta već, samo..." Amadea: ,,Nisam atraktivna i moj stil oblačenja ne odgovara." Mišel: ,,Tako nekako." Beata (uhvati ga za kragnu): ,,Ti baš tražiš batine, a?" Amadea (pokušava da je skloni od Mišela): ,,Nemoj, u pravu je. Znale smo to od početka. Došle smo samo onako, nisam planirala da uđem u bend. Molim vas da se ne svađate oko toga, vi ste porodica." Beata (pušta ga): ,,Dobro. Neću da te polomim, ali će ti svakako biti žao. Najteži udarac čoveku je onaj kada shvati da je pogrešio a da je mogao tu grešku da izbegne, a ti si propustio priliku." Bubnjar benda: ,,Mišel, 'ajde ne cepidlači- ništa joj ne fali a nama fali pevač, šta ti više treba?" Basista: ,,Meni lično ništa ne smeta, samo da što pre počnemo da radimo nešto." Mišel (smirenije): ,,Beata, cenim što hoćeš da mi pomogneš, ali rekao sam ne." Beata (podrugljivo se nasmeši): ,,Dobro. Nema svađe, nema batina. Odabrao si, to je konačna odluka. Amadea je u pravu, mi smo porodica i nećemo da se svađamo, ali mi se uopšte ne dopada ovaj tvoj postupak. Dok ti budeš radio istrumentalne obrade drugih bendova ja ću okupiti svoj bend." Mišel (iznenađeno): ,,Šta ćeš ti da radiš? Ti misliš da to ide tako lako?" Amadea: ,,Beata, nema potrebe za tim, ja sam samo jedna osoba, nemoj da se mučiš da tražiš još tri ili četiri osobe da bih bila vokal u bendu... Nije to toliko bitno. Evo, probala sam kao što si želela, ali to je što je." Beata (Amadei): ,,Ne brini, znam šta radim." Mišel: ,,Ne znam šta te je spopalo ovih dana, proći će te valjda pa ćeš prestati da se glupiraš. Radi šta hoćeš, jadna ova devojka koju ćeš da smaraš. (Amadei) Srećno ti bilo sa njom i njenim bubicama." Beata: ,,Srećno tebi, meni i njoj će biti dobro, ne brini. (odlaze)"

Napolju; Amadea: ,,Nije trebalo to da radiš, brat ti je. Nemoj da to uništavaš zbog nečeg nebitnog." Beata: ,,Zašto muški rod toliko polaže na izgled a mi žene kao neke ćurke sve prihvatamo da bismo im vizuelno što više ugodile? Ako se muškarci izjasne da vole obline neke će dati više hiljada eura da ,,nabace" silikone ako već nemaju prirodnu konstituciju da odgovara tome. Vole tanak struk? Tu su drastične dijete koje mogu da je dovedu do bolesti, čak i do smrti, ali to je manje bitno od NJEGA. Smetaju mu njene bore? Tu je botoks da je podmladi, a za preference u boji i dužini kose tu je frizer da ugodi i onom ko voli crnke i onom ko voli plavuše. O depilacijama i raznoraznim tretmanima i da ne govorimo! I posle svega toga se još bune što žene sve to rade jer oni vole ,,prirodne devojke"! E pa, sinak, ne rađaju se sve prirodno zgodne. (pogleda u Amadeu) Vidiš dokle si stigla pokušavajući da se skloniš od onih kojima nisi bila dovoljno ovakva ili onakva? Izem ti ja taj njihov sistem, nek' se nose i oni i njihov sistem u..." Amadea (smiruje je): ,,Polako. Ima izuzetaka od toga, a nekad je u pitanju i tiho rivalstvo među ženama, mada se slažem za to što si rekla. Mnoge žene pucaju zbog takvih stvari, bukvalno se pogube u toj zamisli savršenstva. Meni nije stalo do toga da budem privlačna nekom momku, ali znam da mi je atraktivan izgled potreban za ovo što nema nikakve veze sa izgledom! Zašto se taj prokleti izgled ubacuje u sve sfere života?! (tresne svoju ruku, Beata pritrči da je zaustavi) Ova civilizacija je pukla. I dalje je više zasnivamo na sirovim nagonima nego da podjednako uz to ubacimo i razum i empatiju." Beata: ,,Upravo će to biti tvoja poruka kroz muziku, to da pojedine stvari koje se svakodnevno dešavaju dovode do raznih problema, biće to muzika sa puno društvenih i filozofskih tema. Dok moj brat radi obrade ,,Iron Maiden-a" i ,,Metallice" mi ćemo praviti svoju muziku." Amadea: ,,Volim oba benda, a original je original." Beata: ,,Tako ćemo i mi biti original. Nećemo biti popularni kao oni, to sigurno, ali ćemo imati nešto svoje. A mog brata ćemo sigurno lako preteći, zažaliće što te je odbio. Vreme je da pozovem nekoliko brojeva i da stvorimo novi bend. Tvoje je da smisliš ime, kasnije i logo, tekstove već imaš, a ja ću se pobrinuti za ostale članove."

Deo V- ,,Muzika"/ ,,Music"

I odista, vrlo brzo su uspele da osnuju bend ,,Pre Azoika" sa još tri člana, pošto je Beata svirala gitaru- naučila je od brata kako da svira, pa je gledala da malo poboljša svoje umeće sviranja. Mišel je na sve to gledao sa podsmehom, smatrajući da nemaju šanse i da će brzo odustati.

Iako je zaista bilo teško promeniti dotadašnji način života Amadea je ipak pokušala da koriguje bar nešto, te je pronašla posao u gradu i iznajmila stan kako bi bila bliže zbog proba. Bila je sve prisnija sa Beatom te su ubrzo postale deo svakodnevnice jedna drugoj. Amadea je pravila društvo Beati, Beata je podržavala Amadeu.

Sa bendom je situacija bila povoljna- imali su sreće da se publici dopadne njihova muzika čak iako još nisu bili potpuno uvežbani, no vremenom se i to popravljalo i postajali su pravi metal bend.

Amadea je na sceni bila potpuno drugačija; kada bi izašla pred publiku ljudi bi zaboravili da je to niska uplašena devojka, ona bi tada dobijala neopisivu energiju i više joj nije bilo bitno da li je dostojna te scene, već bi izgubila sebe među notama. To nije bio slučaj i van scene, tu je sve bilo po starom. Na sceni se osećala moćno poput čarobnice, verujući da je muzika moć kojom kreira svet i kojom upozorava na opasnost. Srećom, i ostali članovi su delili njen entuzijazam te se to osećalo i kod publike, koja ih je sve više podržavala.

Mišel je ubrzo shvatio da je pogrešio, naročito jer njegov bend nije bio uspešan kao ranije čak ni pored novog pevača, ali je odbijao da to prizna sestri, te se pravio da je sve pod kontrolom i da im sjajno ide.

Uveče, park; Amadea sedi sama i ispija flašu crvenog vina, Beata je zove na telefon, pomalo zabrinuta.

Beata (nakon što se Amadea javi): ,,Pa gde si, čoveče, ne javljaš se ceo dan! Samo sam htela da vidim jesi li u redu. Gde si?" Amadea: ,,U parku sam... Dođi ako želiš. Samo da znaš- popila sam vino u potpunosti, moraš da nabaviš još ako hoćeš da pijemo zajedno. Ovde je tako prijatno." Beata (nervozno): ,,Dolazim, ali da te vodim kući. Nemoj ni slučajno da si pošla negde." Amadea: ,,Čekam te u parku i ponesi još neku flašu, ova slabo deluje." Beata: ,,Taj film nećeš gledati. Sedi gde jesi, dolazim."

Amadea (kad vide Beatu): ,,Zdravo. Nisi morala da se mučiš, stvarno, nisam pijana uopšte." Beata: ,,Ali te alkohol uspavljuje, sasvim dovoljno da izgubiš kontrolu i izađeš na ulicu pa da te lupi neki auto ili..." Amadea (zaustavi je): ,,Hej, ne bi mi bilo ništa. Planirala sam da krenem u stan. Čoveče, što mrzim stanove, toliko puno ljudi ti je konstantno iznad glave ili ispod tebe, hteo ne hteo moraš da budeš deo te zajednice. Još ako imaš tračare u zgradi... Kao da si u rijalitiju. Znaš ko je išao kod koga, kad je otišao, da li je bilo buke, ne možeš ni muziku malo jače da pustiš jer nekom smeta. Da mi nije ovih nastupa i proba poludela bih, u stanu ne može ni da se peva normalno." Beata: ,,Tako je i nama bilo za gitaru, uvek nekom nešto smeta. (uzima je pod ruku) Idemo polako." Amadea: ,,Idemo. (ustaje) Previše se mučiš oko mene. Ja sam navikla da stvari rešavam sama, čudno mi je kad je neko u blizini i još na duže staze." Beata: ,,U to ne sumnjam. S obzirom da si predhodnih nekoliko godina izbegavala ljude ovo je još i veliki uspeh." Amadea (malo se udalji): ,,Meni je sve ovo suviše za nekoliko meseci. Ovo je suviše nagla promena." Beata: ,,Da nije došlo do te promene do sad bi verovatno bila mrtva, ne znam koliko bi onako mogla da izdržiš." Amadea (gleda u trotoar): ,,Bila bi jedna budala manje na planeti." Beata (pogleda je): ,,Ta budala, kako je ti nazivaš, mi puno znači. Molim te da je ne vređaš jer me to duboko rastužuje." Amadea: ,,Trudiću se da se suzdržim. Izvini što preterujem." Beata (nasmeši se blago): ,,Nemoj se izvinjavati, razumem te. Dođi. (zagrli je) Sa mnom smeš da budeš to što jesi jer mi se dopada tvoja ličnost. Mislim, sve tvoje ličnosti koje sam upoznala do sada. (smeh) Nadam se da su i tebi u redu sve moje."

Bile su u zagrljaju kao i onog dana na mostu, samo što je ovoga puta Amadea shvatila da oseća neku sigurnost kraj Beate, kao da oseća još neku vrstu energije u sebi. Beata je, kako je bila viša od Amadee, stavila glavu na Amadeinu kosu, zatvorila oči i ostala tako nekoliko sekundi. Trglo ju je to da su i dalje bile napolju i da bi mogle doći u nezgodnu poziciju ako ih neko vidi, iako ju je bilo briga za to što drugi pričaju- nije želela da stvara problem Amadei.

Amadea (zamuckujući): ,,Da, sve su mi u redu... mislim na tvoje ličnosti... Zaista mi je drago što... što te polako upoznajem. Dosadno je potpuno znati osobu posle prvog razgovora." Beata (nasmeši se, blago crvena u licu): ,,Da, slažem se." Amadea: ,,Hoćeš li da svratiš kod mene? Spremiću ti nešto za večeru." Beata: ,,Ješću što i ti." Amadea: ,,Stvarno, hoćeš samo salatu za večeru?" Beata (nasmeje se): ,,E, stvarno ne razumem kako se hraniš samo hranom biljnog porekla i opet imaš problema sa kilažom, a ja jedem svašta u bilo koje doba dana i ništa! Ništa ne razumem." Amadea: ,,Ni ja. Izgleda da mi je takav organizam." Beata (namigne): ,,Meni to ne smeta. Ješćemo zajedno salatu, ne moraš da mi spremaš ništa posebno. (ulaze u zgradu) Bilo mi je važno da bezbedno stigneš, za ovo ostalo ćemo lako."

,,Pre Azoika" je nastupao u gradu i okolnim mestima, a onda su povremeno imali svirke i u daljim mestima. Kako je vreme odmicalo tako je i Amadeina energija slabila, bilo joj je potrebno malo samoće kako bi odmorila mozak, ali to nije bilo moguće učiniti a ne uznemiriti Beatu. Sve to sa Beatom ju je u isto vreme plašilo, nije joj smetala ona kao osoba već svaki vid bliskosti sa drugom osobom. Nije znala kako da dobije samoću koja joj je potrebna a da Beata ne pomisli da joj više nije stalo ili nešto slično, naročito jer joj je zaista odgovarala kao osoba. Toliko se plašila da se Beata ne naljuti na nju da je bila spremna i da žrtvuje svoj poriv za samoćom ne bi li održala odnos u normali. Uvek je to radila kad su ljudi u pitanju- želela je da im izađe u susret praveći ustupke u svojim navikama, nekad i mnogo više nego što je njoj bilo prijatno; ipak, i to je imalo svoju granicu. Ako vidi da je osoba nezainteresovana za njeno prijateljstvo, ako je uzima zdravo za gotovo ili iskorišćava, ili pak želi da promeni nešto od njene ličnosti, tu prekine svaku nit sa osobom u najkraćem roku, bez rasprava i očajanja. Ostane samo iritantno sećanje na dotičnu osobu, ono koje svaki put pri podsećanju iznova isto uznemiri um. To se ponavljalo više puta, te je Amadea postala isuviše oprezna kad su ljudi u pitanju, toliko oprezna da više nikom nije ni verovala. Kod Beate je prepoznala onu retku dozu iskrenosti, kao i činjenicu da ne želi da menja ono što jeste (kao što bi drugi voleli da je ograniče na jednu stranu njene ličnosti, uglavnom onu koja pogoduje njima, što ju je užasavalo jer je mrzela ograničavanja spiritualne sfere života), pa je osećala ekstremnu grižu savest što ju je čak i komunikacija sa njom donekle iscrpljivala, osećala se kao divljak kome nije mesto među ljudima.

Nakon jednog koncerta Amadea je sedela u zamračenoj prostoriji sama, Beata ju je našla i sela pored nje. Beata: ,,Pogoršanje stanja?" Amadea: ,,Na neki način. Imam jedno pitanje... onako, nevezano za nešto specifično... Da li ponekad poželiš potpunu samoću? Znaš, bez ikog osim tebe?" Beata: ,,Često. Obično se osamim uz muziku, gledanje nečega na internetu, nekad ovako kao ti sad zurim ni u šta... To je normalno kad si introvertna osoba. Što te više nešto iscrpi to ti je potrebno duže da napuniš baterije." Amadea (spusti glavu): ,,Plašim se da to pričam nekom, ali... Mislim da je to meni potrebno. Nemoj da misliš da to ima neke veze sa tobom, meni je tvoje društvo potpuno u redu, samo sam stalno koncentrisana na mnogo konverzacija i različitih ljudi... Ne znam da li bi mi pomoglo da provedem vreme sama sa sobom, negde van naseljenog mesta... Mada je to glupa ideja." Beata (uhvati je za ruku): ,,Ti se zapravo plašiš da li će te osobe i dalje biti tu kada se vratiš. Ja... ću biti tu i kada se vratiš, neću nigde pobeći. Ako tvoja psiha kaže da to uradiš onda je poslušaj, moraš da slušaš prvo svoj um pa onda da udovoljavaš drugima, i to ne stalno i ne svakom. Ti nisi ničija sluškinja, već biće sa sopstvenim potrebama. Zato i pucaš non-stop, mozak ti radi po principu da su drugi važniji od tebe, a to teško možeš sad da promeniš, znam." Amadea: ,,Nisi ljuta na mene?" Beata: ,,Ne, baš naprotiv, drago mi je što slušaš svoje potrebe. Ako već nosiš telefon možeš čisto da mi kratko u poruci napišeš da li je sve u redu, ili da pošalješ neki emodži i tome slično. Inače te ne bih terala to da radiš, nego znam da si sklona suicidu pa za svaki slučaj. Samo da pitam- nije valjda da je ovaj put zbog toga? Mislim, nećeš valjda na taj ,,put" a da to znači da ćeš da se ubiješ?!" Amadea (pogleda je): ,,Nije mi to bila namera, to mogu i ovde. (Beata širom otvori oči) Mislim, hoću da vidim kako izgleda kad si slobodan, a nisam ništa trenutno planirala što se suicida tiče ni na putu ni ovde, ne brini. U svakom slučaju ću ti slati emodži, stiker ili šta već svaki dan da se ne brineš." Beata: ,,Važi. Odaberi neko mirno mesto gde ćeš moći dobro da odmoriš živce, nije cilj još više da se iznerviraš. (smeh) Samo mi se vrati na kraju. (poljubi je u obraz) Čekaću te." Amadea (osmehnu se): ,,Onda znam da imam zbog čega da se vratim."

Deo VI- ,,Nedostaje"/ ,,Missing"

Dok je Amadea bila u jednom motelu daleko od naseljenog mesta, gde je više obilazila okolnu prirodu tokom dana nego što je boravila u sobi, Beata je takođe provodila vreme u samoći, ali je za to odabrala kombinaciju boravka u svojoj sobi uz kompjuter i odlazak u prirodu motorom. Viđala bi Mišela ponekad, on je manje vremena provodio u kući ali bi stigli da razmene poneku rečenicu.

Mišel: ,,I, već vam je propao bend? Lepo ti kažem da ona mala nije jaka da podnese toliko pritiska sa svih strana." Beata: ,,Nije ništa propalo, odkud ti ta glupost? Uzela je pauzu, a i ja sam. Nije lako svakog dana baviti se raznim budalama, mora nekad da se malo odmori mozak. Tebi to ne preporučujem, ti i nemaš mozga." Mišel: ,,Ha, ha... al' si duhovita... Ma, pobegla je ona od tebe. Videćeš." Beata (namršti se): ,,Sve ti znaš. Ne lupaj gluposti." Mišel: ,,Što bi inače otišla? Prepala se a nije znala kako da ti to kaže. Tako ti i treba kad uzimaš amatere." Beata (pomalo nervozno): ,,Ti znaš da ja baš i nisam poverljiva kada su ljudi u pitanju, ali ne sumnjam u Amadeu. Ako i ode... ne mogu je zaustaviti. Nikada ih nisam mogla zaustaviti da odu. (sa suzama u očima, ali bez plakanja) Ne bi bio prvi put, ali ne želim da se to i ovog puta desi. Hoću da neko ostane. Mislim, još neko osim tebe. (protrlja oči) Tebe imam i previše." Mišel (klimne glavom): ,,Dobro, de, nadam se da će ti ova drugarica duže ostati... Samo, ono... možda se i ona zaljubi u nekog kao Fernanda pa opet ostaneš sama, ili se ti zaljubiš pa se onda ona oseti zapostavljeno. Zato ti kažem. Bolje da si i ti našla dečka pa bar da ti ne bude dosadno." Beata (popreko ga pogleda): ,,Prestani sa tim glupostima, neću nikakvog dečka a sve mi se čini da ni Amadea ne žuri da nađe nekog, tako da se ti ništa ne brini za to." Mišel (polazi): ,,Zamisli da sad nađe nekog dok je na tom, kako već kažeš, putovanju- ode sama a vrati se sa još nekim! Al' bi to bilo ironično, zar ne?" Beata (gađa ga jastukom): ,,Idi dođavola." Mišel: ,,Ne bi me čudilo da se i to desi."

Ma koliko je želela da ne misli o tom scenariju, kao ni o ostalom što je njen brat izgovorio, Beata nije imala mira od tog razgovora. Svakog dana joj je stizala poruka od Amadee te je znala da je dobro, ali misao o tome da će ona možda jednog dana naći partnera ju je uznemiravala, ni sama nije znala zašto. Imala je osećaj da bi je time potpuno izgubila i to ju je užasavalo. Nije razumela sopstveni mozak ma koliko se trudila da shvati šta je u pitanju, zašto se toliko plaši gubitka Amadee.

Nakon što je osećaj griže savesti kod Amadee popustio ona je konačno mogla da se malo oslobodi tereta svakakvih misli, makar na tih nekoliko dana. Svakog dana bi Beati poslala poruku da se ne bi brinula, mada se ona brinula za sve ono što je ostavila kod kuće, uključujući i Beatu. Prolazile su joj neke blesave misli kroz glavu no brzo ih je ućutkivala, smatrajući ih potpuno nerealnim. Ne, osoba poput nje se jedva snalazi i sa prijateljstvima a kamoli da bude u vezi, i to takvoj vrsti veze... Bila je zahvalna što niko ne može čuti takve sulude misli koje joj s vremena na vreme prođu kroz glavu, bilo ju je stid što joj išta i padne na pamet a kamoli da to podeli sa nekim.

Nedelju i po dana kasnije bile su pripreme za Beatin rođendan, a pod pripreme mislim na odlučivanje gde slaviti taj famozni dan, kako bi ga ona sarkastično nazvala. Nedostajala joj je Amadea, već je počela da se brine da se stvarno neće vraćati, a još više ju je brinulo to što danas nije primila poruku od nje. I dok je Mišel predlagao svaki klub i kafić u gradu ona je samo nezainteresovano kolutala očima i zurila ispred sebe. Kratak zvuk na telefonu privuče njenu pažnju, te pogleda poruku koja je upravo stigla. ,,Došla sam u stan u toku dana, u gradu sam. Izvini ako sam te uznemirila." Čim je pročitala poruku poskočila je sa stolice i brzo se spremila da izađe napolje, ne obraćajući pažnju na Mišela koji ju je začuđeno gledao dok nije otišla.

Stigla je do Amadeinog stana, još je na vratima zagrlivši iako je rekla sebi da neće preterivati da je ne bi prestravila. Amadea (uzvrati zagrljaj): ,,I meni je drago što tebe vidim, nedostajala si mi. Htela sam još da se zadržim nego nisam htela da propuštam mnogo sa bendom." Beata: ,,Dobro je što si se vratila, propustila bi i moj rođendan. Obavezno želim da dođeš." Amadea (uzdahnu): ,,Nisam bila na rođendanima još od osnovne škole. Ja sam partybreaker, nisam tip za žurke ali ću ti zato pomoći sve što ti treba i pre i posle zabave..." Beata: ,,A ne, ne... Polako, spremićeš se. Ni ja uopšte ne volim proslave, nego 'ajde da ispoštujem te neke ljude koji me vide svega nekoliko puta godišnje. Pa, gde si sve bila? Hoću da čujem šta se dešavalo ovih dana." Amadea: ,,Uglavnom sam istraživala prirodu, fotografisala, vežbala glas daleko od ljudi. Baš prija kada mogu da pevam bez ograničenja. Definitivno ću otići još neki put negde, ali baš bi bilo lepo kada bismo išle zajedno. Postane malo monotono kada si potpuno sam." Beata (nasmeši se): ,,Volela bih to. Slažem se da postane monotono kada si potpuno sam, i meni je bilo tako. (udahnu) Jesi li... upoznala nekog novog... ?" Amadea: ,,Ne, izbegavala sam ljude maksimalno. Ti?" Beata: ,,Ni ja. (zamisli se) Ja te nikad nisam pitala u vezi ljubavi; da li ti se sviđa neki dečko i tako to? Mislim, vidim da nisi u vezi, nego ovako generalno da li ti se sviđa?" Amadea (začudi se): ,,Ne. Izjašnjavam se kao neko ko ne bi ni bio u vezi, a naročito ne bih mogla sebe da zamislim u klasičnoj muško-ženskoj vezi sa svim tim rodnim ulogama i gomilom nepisanih pravila... Ima devojaka kojima to ne smeta, ali meni je to kao da me neko baci u još jednu tamnicu iz koje se ne mogu izvući a koja me guši. Sama ta zamisao striktno definisane zajednice užasava me do te mere da me uopšte na privlači nikakav vid zbližavanja sa drugim bićem. (Beata ispija gutljaj soka koji joj je Amadea sipala, sve vreme zapanjeno gledajući u nju) Pre bih mogla da se zamislim u vezi sa devojkom, više puta mi je padalo na pamet da li bi to moglo da uspe." Beata (zagrcnu se): ,,Ti... voliš devojke?" Amadea (trgnu se): ,,Nemam specifično određenu orijentaciju jer nisam nikad ni htela da budem u vezi, to je bila samo neka zamisao. Imam tako neke fiks ideje za razne stvari i situacije ponekad." Beata: ,,To mi nije jasno- ti ne bi bila u vezi uopšte, samo sa devojkom ili sa osobom bilo kog pola, ali da nije standardna veza sa stereotipnim ulogama i podrazumevanim akcijama?" Amadea: ,,Rekla bih ovo prvo, jedino što u životu ne možeš znati kako se stvari odvijaju. Vidiš, imam poprilične probleme sama sa sobom pa bih toliko paničila oko svega i bila nesigurna zbog svake sitnice, toliko je razloga da se ne bakćem sa time..." Beata: ,,Dakle, problem je kombinacija uništenog samopouzdanja sa verovatno još nečim iz prošlosti što ti onemogućava vezivanje za neku osobu i stvara strah od zbližavanja. Nije problem u tome da li bi mogla biti u vezi, već je problem ono što se formiralo u tvom mozgu nakon svih ovih godina, toliko straha ušuškano smirajem samoće te je pretvorilo u potpunog samotnjaka. Osećam se počastvovanom što si mene pustila u svoj svet." Amadea: ,,A ti? Kako ti stojiš na ljubavnom planu?" Beata: ,,Ja... Imala sam tu i tamo neke simpatije, ali pravu ozbiljnu vezu nikad. Mišel me stalno zavitlava zbog toga, ali ne zna jednu začkoljicu... Tebi valjda mogu da kažem pošto vidim da si otvorenih shvatanja i da nećeš misliti nešto pogrešno o meni, drugi bi sigurno reagovali nezgodno na to i onda bih morala da pričam da se samo šalim. Ne privlače me momci, isto kao ni tebe. Jedino što sam ja sigurna da mene privlače devojke, sreća što to nije stiglo do pogrešnih ljudi inače bih možda imala problema." Amadea (klimnu glavom): ,,To svakako, ljudi znaju da se mešaju tamo gde im nije mesto i da vode tuđu politiku." Beata: ,,Nadam se da te nisam izbezumila ili nešto..." Amadea (nasmeši se): ,,Ma jok. Ne vidim zašto bi mi smetalo ili da te ismevam zbog toga, poštujem različitost svakog čoveka. Ako si primetila, kada neko govori o momku i devojci odmah se govori i o tome da potencijalno mogu biti u nekoj vezi, pa to ide u nedogled... To važi i za društvene mreže i za život, svi podrazumevaju da je određena osoba strejt i nabacuju joj suprotan pol, a potpuno odbace ideju o ljubavi dve osobe istog pola, nazivajući je bolešću ili besmislicom. Tako da verujem da si imala puno iritantnih situacija u životu što se toga tiče." Beata: ,,Da, jeste tako... Trudim se da ne obraćam pažnju na sve njih. (nasmeši se) Hvala ti." Amadea: ,,Nema na čemu, i ti si podržala mene." Beata: ,,Šteta što se nismo srele mnogo ranije da te zaštitim od onih ludaka koji su te povredili. Ovako mogu samo da se trudim da štitim ono što je ostalo, volela bih da mogu sve to ponovo da sastavim i da sve bude u redu." Amadea (sedne pored nje i uhvati je za ruku): ,,I ovo je mnogo više nego što se iko potrudio oko mene, cenim to." Beata: ,,Hoćeš da mi pomogneš oko organizovanja rođendana? Mišel je pokušavao da mi daje neke ideje, videću šta ima od klubova i kafića za izbor. Hoću neku muziku u skladu sa svojom ličnošću, dakle rok i metal, zabole me ako se nekom to ne sviđa. (smeh) Daćeš mi i ti neke ideje za plejlistu, sigurno imaš nešto dobro." Amadea: ,,Imam nešto što će ti se možda svideti. Zavisi šta ti treba- balade, žešći ritam, doom metal da ,,dumiraš" goste..." Beata (smeh): ,,Može, al' bi to bila luda žurka! Za odeću se već ne brinem, obučem nešto šta bilo i to je to. Znam da ni ti ne voliš nešto preterano da se spremaš pa nemoj da se mučiš, onako kao za nastup je sasvim dovoljno. Sve je to čisto reda radi, radije bih izbegla to i pobegla negde, ali ko zna- možda ispadne i zabavno. Alkohola će biti, ali ne mora ni da se preteruje- ne reaguju svi isto kad su pripiti, ima i onih što postanu agresivni, to mi baš i ne treba. Predpostavljam da ide i neka torta, sokići, balončići, dečiji šampanjac i grickalice, a onda se igramo pa kući u pristojno vreme jer treba da se spava. Oh, ne, čekaj, ne punim osam godina već dvadeset-sedam. E, ako umrem sad ove godine idem u ,,Klub 27"! (smeh)" Amadea (trgnu se): ,,Ne, nadam se da se to neće desiti. Ne prizivaj." Beata (razneži se): ,,Oh, pa ti se brineš za mene! (zagrli je) Dobro, neću ništa da prizivam. Neću zbog tebe. (namignu i poče zajedno sa njom tražiti pesme za zabavu)"

Deo VII- ,,Hram ljubavi"/ ,,Temple of love"

Stigao je i dan Beatinog rođendana. Gosti su pristizali, među njima članovi benda, njeni prijatelji i rođaci, ali je ona nestrpljivo čekala jednu osobu. Pojavila se značajno kasnije (s obzirom da je uvek svuda dolazila pre vremena), još sa vrata privlačeći poglede nekoliko ljudi što ju je dekoncentrisalo, no nastavi da se kreće ka Beati koja nije mogla da poveruje u prizor pred sobom.

Amadea je pustila svoju dugu talasastu kosu, našminkala usne u intezivno crvenu a oči uokvirila crnom (što je bilo uobičajeno za nju), ali ono što svakako nije bilo specifično za nju je što je obukla crvenu tuniku sa većim izrazom i time otkrila deo svog dekoltea. Uz viseće minđuše, crne pantalone i cipele sa niskom štiklom izgledala je glamuroznije, ali i blago provokativnije, što se odražavalo na njenom licu koje je pokazivalo nervozu.

Beata (prilazi, odmeri je): ,,Da mi je neko rekao da ćeš ovako da se pojaviš ne bih mu verovala... Prelepa si tako." Amadea (crveneći zbog raznih pogleda): ,,Baš mi je nekako nezgodno ovako... Razmišljala sam da se obučem jednostavno, nisam navikla na stvari koje otkrivaju ovoliko. Gledala sam se u ogledalu i nekako mi ne prija, kao da nisam ja." Beata (nasmeje se): ,,Ja mislim da je odlično, trebalo bi to češće da nosiš." Amadea (pruža joj poklon): ,,Jeste da smo se jutros videle i da sam ti već čestitala, ali htela sam sad da ti dâm poklon." Beata (poljubi je u obraz): ,,Nisi morala da se mučiš oko poklona, već si radila na pripremi ove zabave sa mnom. (otvara poklon) Za šta su ove karte?" Amadea: ,,Za metal festival. Obezbeđen ti je prevoz i smeštaj, karta važi za sve tri večeri. Dolaze razni bendovi, ima i nekih poznatijih imena. (daje joj još jedan poklon) A ovo ti je još jedan manji poklon pošto si bila oduševljena jednim bendom pre neki dan." Beata (otvara): ,,Nabavila si mi CD ,,Arch Enemy"! Joj, kako si uspela, ovo se teško nabavlja kod nas?" Amadea: ,,Potrudila sam se." Beata (zagrli je): ,,Ti stvarno nisi normalna, kažem ti da se ne mučiš a ti mi 'ladno pokloniš tri noći pune sjajne muzike sa sve prevozom i smeštajem, još si našla i CD koji je ovde teško naći... Obradovala bih se i da si mi poklonila plastičnu činiju, nije trebalo ovoliko da se trošiš." Amadea (nasmeši se): ,,Zaslužila si i više, ali je ovo bilo dostupno trenutno. (neko pozove Beatu) Idi ti slobodno, ja ću naći neko mirnije mesto da sednem. Ima li neki sto u uglu?" Beata (pokazuje): ,,Tamo je jedan slobodan, manje je gužve baš kao što ti voliš. Smesti se pa ću doći i ja kasnije." Amadea: Polako, ne žuri. (polazi ka stolu)"

Amadea je sedela u uglu, uživajući u muzici koja je odjekivala prostorijom. Povremeno bi nakratko pogledala okolo, trudeći se da ne gleda predugo ni u koga da ne bi privlačila pažnju na sebe i potencijalno nesvesno dala signal nekome da joj priđe, to joj je sad najmanje trebalo. U toku tih pola sata koliko je sedela tu bilo je nekoliko pogleda ka njoj, no jedan mladić se sam pozvao i seo za sto.

Mladić: ,,Što sediš sama, princezo? Šteta da tako lepa devojka sedi bez društva, došao sam da ti pravim društvo da ne budeš sama." Amadea (izdahnu): ,,Nisam baš druželjubiva osoba." Mladić (približi se): ,,Pa što? Nemoj da budeš sama, trebalo bi da se družiš malo. (Amadea se blago udalji, sve vreme osećajući nervozu) Koje si godište?" Amadea (sarkastično): ,,Ono koje je igralo ,,Super Maria" na ,,Nintendu" i kom su ,,cigla telefoni" bili prvi telefoni, sećam se kad su tek izašli telefoni sa kamerom. Eto, toliko sam matora." Mladić: ,,Oh, pa nije to mnogo. Duhovita si. (Amadea neprimetno zakoluta očima i tiho zahvali, više iz čiste pristojnosti) Imaš li dečka?" Amadea: ,,Na moju beskrajnu radost nemam niti tražim." Mladić (približi se): ,,Ti samo još nisi upoznala nekog ko će te osvojiti, možda će se to večeras promeniti..." Amadea (ponovo pomeri stolicu, pogleda ka Beati i uzdahne): ,,Možda. Niko ne zna kako život funkcioniše." Mladić: ,,Pa zašto bežiš od mene? Hajde da popijemo nešto pa da vidimo kako će se veče odvijati... (dotakne joj ruku, ona ustaje) Pa gde ćeš, bebo? Nemoj da ideš nigde, baš lepo ćaskamo!" Beata (dolazi): ,,Ne uznemiravaj moju drugaricu, nije ona neko kog ćeš kupiti sladunjavim rečima i odvesti u krevet, jadne i te devojke koje ti to i dozvoljavaju. (pogleda u Amadeu osmehnuvši se) Ona je drugačija, sa svetom koji mnogi ne bi mogli razumeti, ali ja to i volim kod nje." Mladić: ,,Okej, Bea, neću da je gnjavim. Samo sam hteo da pravim društvo, devojka je bila sama i..." Beata: ,,Znam ja dobro kako ti praviš društvo, Roni. Čekala je mene i sad sam došla, imaš tu neke devojke pa probaj da ih smuvaš ako padnu na te tvoje fore, a Amadea i ja imamo posla."

Amadea (nakon što je otišao): ,,Hvala ti, ne bih imala srca da budem drska a ko zna da li bi otišao." Beata: ,,To je jedan ortak mog brata, udvara se devojkama na te neke fore. Misli čovek da ćeš i ti da padneš na to. Baš te je podcenio." Amadea: ,,Prišli su i članovi benda, pozdravili smo se i rekla sam im da ćemo sutra popodne da probamo pesme koje ćemo staviti za prvi album. Ovih dana ćemo više da radimo na muzici." Beata (nasmeši se): ,,Samo misliš na rad... Sutra ćemo raditi, sad malo uživaj. (uhvati je za ruku) Hajde, idemo na vazduh, malo me boli glava kad sam predugo okružena ljudima." Amadea (nasmeje se): ,,Vala, lepo smo se uklopile. Čudo jedno da i pored te osobine nastupamo pred publikom." Beata (dok su prolazile): ,,Da, ali na koncertu je važna muzika i svi smo mi tu zbog muzike, a ovde su me nekoliko puta pitali kad će neki narodnjak, ili nešto veselije, makar neka pop pesma... Jok, trubače ću da dovedem." Amadea (smeh): ,,Možeš simfonijski orkestar, ja ću to sigurno da pratim." Beata (radosno): ,,U, otmeno! Morala bi malo da me uputiš da pratim i ja sa tobom. (stižu na mirnu terasu) E, tako je bolje. Čuje se muzika ali ne i žagor. Savršeno je." Amadea (načulji uši): ,,Počinje ,,Nymphetamine fix" od grupe Cradle of Filth. Reci da sam blesava, ali meni je ta pesma predivna. (počne da peva nežno) ,,Lead to the river, midsummer I waved, a 'V' of black swans on with hope to the grave..." " Beata: ,,Savršena za ovaj momenat. (nastavi da sluša zatvorenih očiju) Samo nastavi."

Bared on your tomb I am prayer for your loneliness
And would you ever soon come above unto me?
For once upon a time from the binds of your lowliness
I could ever find the right slot for your sacred key.

Posle te pesme krenula je pesma benda ,,Megadeth", no nisu mnogo obraćale pažnju na muziku koja je dopirala do njih. Gledale su jedna drugu sa osmehom sve dok Beata nije rekla: ,,Imaš li u muzičkoj biblioteci još neku ovakvu baladu?" Amadea: ,,Da, zavisi kakva ti treba. Ova mesečina me inspiriše za ,,Moonlight Waltz- Theatres des Vampires". Može?" Beata: ,,Da li je... romantična?" Amadea: ,,Poprilično." Beata: ,,Da probamo onda. (osmeh)"

Nakon klavirskog uvoda krenuo je simfonijski-metal deo, onda i vokalni deo, a Beata je zamolila Amadeu za ples. Plesale su pod mesečinom ne obraćajući pažnju na to da se unutra zabava, sve što su želele je da budu tu jedna sa drugom, da se izgube u pogledu one druge i ne osete ništa osim blagog vetra i laganog pritiska i topline gde su se nalazile njihove ruke. Pred sam kraj pesme približile su se jedna drugoj, isprva bojažljivo dotakavši lice svojim usnama, a zatim sigurnije nastavivši u svojoj nameri, te se ubrzo nađoše usred poljupca. Svet oko njih više nije postojao.

Teška srca vratile su se na zabavu, ali tek nakon što su neko vreme zagrljene posmatrale Mesec nad gradom, te su ostale dok i poslednji gost nije otišao, a onda otišle svaka svojoj kući misleći na večerašnji događaj sa osmehom na licu.

Narednog dana oko podne su se okupili svi članovi benda da vežbaju, spremajući se za snimanje svojih prvih pesama. Beata i Amadea su nakratko pričale, više se fokusirajući na muziku u toku dana- nije bilo poente potencirati događaj od juče i stalno pričati o njemu ili odmah planirati šta je sledeće, barem za jedno su htele sebi da daju oduška i ne razmišljaju o budućnosti. Kako su obe bile osobe od reči znale su da im nije potrebna zvanična titula da bi naglasile svoja osećanja, bilo im je bitno da su one znale- ne da to zna i ceo svet koji nema ništa sa tim šta se dešava u njima.

Na kraju probe Beata je prišla Amadei. Beata: ,,Pozvani ste na večeru kod mene, napravila sam Vam dve vrste sezonskih salata i spremila pečurke sa malo ulja, bez ikakvih dodataka osim soli. Nadam se da Vam se dopada naš današnji meni." Amadea (nasmeje se): ,,Oh, da li me Vi to zovete na sastanak?" Beata (namignu): ,,Ja Vas svakako pozivam na sastanak, ali ne ljubavni, već na sastanak dve kompatibilne duše koje mogu da pričaju o svemu i svačemu ili da zajedno ćute, na taj način govoreći isto koliko i rečima. Ako baš padne i neki poljubac kao juče neću da se žalim." Amadea (nasmeje se ponovo): ,,Svakako ću prihvatiti Vašu velikodušnu ponudu i diviti se Vašem udovoljavanju mojih trivijalnih prohteva. Toliko truda zaslužuje poljubac, svakako, mada procenjujem da jedan neće biti ekvivalentan Vašem trudu." Beata: ,,Oh, nije to bilo ništa teško za uraditi! Avaj, ako je Vaše srce tako dobrodušno da mi želi povećati platu, neka onda bude duplo!" Amadea (klimnu glavom): ,,Razumna cena." Beata (uhvati je pod ruku): ,,Idemo li u moj dvor da serviramo zakusku?" Amadea (osmehnu se): ,,Idemo."

Provele su veče večerajući i onda gledajući film, nakon čega je Amadea otišla kući spremajući se za naredni dan.

Deo VIII- ,,Vatra univerzuma"/ ,,Fire of universe"

Dani su prolazili u muzici i zajednički provedenom vremenu; bilo je tu intelektualnih diskusija, humora, romantičnih momenata, muzike. Prilagođavale su se osećanjima one druge i uvek nalazile zajedničke teme. Na prvom mestu su se izjašnjavale kao dve kompatibilne duše koje su se našle u ovom univerzumu a tek onda kao dve zaljubljene osobe, to ni jednoj ni drugoj nije bilo primarno.

Trebalo je planirati kratku turneju po zemlji kako bi promovisali svoj prvi album, te je za tu priliku ceo bend planirao gde ići, gde odsesti i koliko dugo se zadržati na tom putu. Dogovor je bio da imaju osam koncerata, da će iznajmiti minibus, imaće dva dana pauze- jedan u motelu dalje od buke, drugi u jednom od gradova gde su nastupali. Sve što su radili finansirali su od ranijih koncerata, budžet im nije dozvoljavao previše luksuza ali nisu morali ni da se ograničavaju na najslabije.

U međuvremenu je i Amadei bio rođendan- iako nije pričala Beati kog je dana, Beata je zapamtila kad je u nekoliko navrata videla datum Amadeinog rođenja te je čekala da joj uruči poklon. Poklonila joj je fotoaparat, u savršen čas kako bi Amadea mogla da pravi fotografije dok su bili na putu.

U minibusu su našle neke teme o kojima su razgovarale, te je u jednom trenutku Amadea počela: ,,Da li primećuješ kako su ekstrovertne osobe uzdizane još od početka civilizacije, dok su introvertne ostajale ili neprimećene ili su ih smatrali lošima? Ekstravertni su oduvek važili za srdačne, druželjubive, dobre prijatelje, dobre ljude, humane, zborite... A mi introvertni smo ili mutavi za njih, ili krijemo nešto, ili smo čudaci, ludaci, nešto nam fali, neke smatraju glupima a druge pametnima ali na njih gledaju sa sumnjom, kao da uvek imamo lošu nameru. Mi smo negativne zloće, društvo za izbegavanje, nebitne kreature u univerzumu, dok su oni zanimljivi, lakše se izbore za to što hoće ali to, naravno, ne prolazi bez gomile zgaženih iza sebe. E, a pazi šta se onda desi; na kraju ti pričaju kako moraš da budeš optimista, da se boriš za sebe ako hoćeš da uspeš, ti isti ljudi iza kojih stoji još mnogo sposobnih ljudi koji su svoj posao radili mirno i dostojanstveno, nadajući se da će neko primetiti njihov trud kao što bi i bio red. Ne, oni ne mogu da uspeju osim ako nemaju socijalne veštine da na jadevite jade uspeju u tome oko čega se trude. Koliko je introvertnoj osobi, bez obzira na njenu sposobnost, potrebno vremena i prilagođavanja da bi dobila potvrdu za svoj rad?" Beata: ,,Ima tu logike... Ekstrovertne osobe mnogo više pričaju o svom životu, dostignućima, njihova ličnost je ono što se vidi još na početku. Fora je u tome što si rekla je ovo što sam sad pomenula- ljudi nemaju živce da bolje upoznaju nekog te im je lakše da otpišu ono što ne znaju nego da ulože malo truda i vide potpuno nov pogled na život. Nesvesni su da to govori više o njima nego o onima koje stigmatizuju, i to važi za sve teme: i mentalne bolesti, za određene ljude ili njihova zanimanja, za druge nacije, za LGBT+ populaciju... Ne razumem šta nekog čoveka podstakne da spušta ili čak vređa nekog drugog zbog bilo čega, šta u ovom univerzumu određuje šta je to ispravno, a šta pogrešno. Isto je i sa tim da li je osoba komunikativnija ili nije, nema tu ispravnog i pogrešnog. Iako ja lično ne hajem za tuđe mišljenje o sebi, osim ako nisu bliže osobe u pitanju, svakako nije prijatno da te neko pogrešno proceni a da ne zna ništa o tebi." Amadea: ,,Vidiš, ja ne mrzim ekstrovertne osobe, samo bih volela kada bi svet malo bolje funkcionisao i da se introvertni i ekstrovertni dopunjuju, a ne da nam se nameće da se mi menajmo ili pak da služimo kao neki šegrti koji moraju da se zadovolje malim stvarima jer su neki drugi već stigli na početak reda guranjem. U filmovima je glavni lik uglavnom ekstrovertna osoba jer su njima bitniji interakcija, spoljni svet i dešavanja u njemu, te je onda i film zanimljiviji. Introvertni lik više pripada knjigama- tu se može puno pisati o njegovom unutrašnjem svetu, o njegovim mislima i sve to bez mnogo događaja. Kada gledaš introvertnog lika na filmu to je onaj sporedni lik koji jedva da progovori koju reč, ali ti film uglavnom ne dozvoljava da bolje upoznaš takvog lika smatrajući ga nebitnim." Beata (klimnu glavom): ,,Sad sam se setila još nečeg kad si pomenula filmove- sećaš se da još u dečijim filmovima uče kako ,,namrgođeni" doživljavaju neku vrstu kazne, kako ih ovi drugi likovi na neki način zavitlavaju? Njima se stalno pripisuju neke loše osobine dok su glavni likovi uvek ,,dobrice" koje su u kontrastu sa tim ,,zloćama". Nema te teorije po kojoj ću verovati da je jadni Lignjoslav negativac a Sunđer Bob dobrica pored sveg uznemiravanja koje doživljav svakog dana. Naravno da i on ima loše osobine, ali ima ih i Sunđer Bob samo što se on prikazuje kao pozitivan lik. Onda, u crtanom ,,Snežana i sedam patuljaka" imamo Ljutka; može on da bude vredan koliko hoće, ne, bitno je to što je on najnegativniji od ostalih patuljaka, toliko da je skoro negativac iako nije ništa specifično uradio protiv nekoga. Slično je i sa Mrgudom iz ,,Štrumfova", Paja Patkom, Patkom Dačom... Ima takvih likova koliko hoćeš, i svi su negativno okarakterisani bez neke preke potrebe i razloga a nisu ništa negativniji od drugih likova, naročito ne onih glavnih ,,dobrica". Od malih nogu uče populaciju da su srećni, komunikativni i brižni poželjni, prihvaćeni i voljeni u našem društvu, a da nisi dovoljno dobar ako si suprotnost tome. Nesrećni i ljuti se ne uklapaju u taj scenario harmoničnog društva, ili pak služe da se umanjivanjem njihove vrednosti daje na vrednosti ,,glavnim likovima". Šteta što je to bazirano na stvarnom životu, ali smatram da je pogrešno što se i dan-danas nastavlja u tom pravcu." Amadea: ,,Tu je Elsa da malo popravi tu statistiku... Još samo kada bi se manje gledao njen spoljnji izgled a malo više kompleksnost karaktera bilo bi dobro. Kod svih princeza se više diskutuje o izgledu nego o radnji filma ili njihovim osobinama, kao i kod nas devojaka u stvarnom životu." Beata (uzdahnu): ,,Kod muških likova se pak gleda snaga i hrabrost. Da li to ima veze sa pojednostavljanjem psihe likova ili je to ono što ljudi prvo primete?"

Amadea (pogleda kroz prozor i nastavi): ,,Iako je i ovo prvo svakako prisutno, ipak misli da je ovo drugo. Mužjaci svake vrste po izgledu traže ženku koja potencijalno može da im donese zdravo potomstvo, ženske jedinke pak traže što snažnijeg mužjaka." Beata (nasmeje se): ,,Ti i ja nemamo taj problem." Amadea (smeh): ,,Da. Manje boli glava bez toga." Beata: ,,I dugo sam razmišljala o tome zašto svet funkcioniše tako kako funkcioniše, zašto su neki ljudi automatski podcenjeni i koliko je truda potrebno da svi budu jednaki, kako ti to obično kažeš. Iskreno, kada vidim šta se dešava u svetu teško mi je da zadržim veru u humanost. I samo odrastanje u takvom negativnom okruženju je jednosmerna ulica za moralno posrnuće, možda nas od početka uče o tome da je sve idealno i onda posle vidiš da realnost nije ni približno tome pa se još više razočaraš. Možda je u pitanju kolektivno razočarenje, a još uz to tu su i oni koji prevarama ubijaju i najmanju veru u ljudima. Vidiš, na primer, ljude koji skupljaju humanitarnu pomoć? To je izuzetno dobročinstvo, ali ima i onih kreatura koje su se drznule da iskoriste nečije dobročinstvo i uzmu taj novac za druge svrhe. Navela sam ti taj primer, iz života imaš primera koliko hoćeš. (udahnu) I, šta beše sa introvertima i ekstrovertima, ko mu dođe pobednik na kraju?" Amadea (smeh): ,,Izjednačeno je. Ako bismo to pretvorili u metaforu bilo bi to ovako- intovertni su jezero a ekstrovertni su reka. I jezero i reka ti mogu utoliti žeđ, ali te oba mogu i udaviti. I jedno i drugo mogu politi biljku, ali i poplaviti sve oko sebe. Mogu biti izvor života i uzrok pustoši. Na kraju im je zajedničko što su sve vode na svetu spojene i zajedno čine jednu veliku vodenu celinu, te je krajnje apsurdno podcenjivati karakteristike i jednog i drugog. Ko zna, možda dolazi vreme kada će introvertni konačno moći da se iskažu i izađu iz senke, mislim da im internet umnogome pomaže u tome." Beata (klimnu glavom): ,,Da, na internetu se briše ta granica, te nema toliko problema u komunikaciji. Doduše, ako izuzmemo previše ogorčenosti i uvreda na raznim sajtovima. Neverovatno je koliko neki lako napišu najteže reči bez ikakvog povoda. I to zna da obeshrabri osobu da nešto napiše, utiče čak i na njen privatni život jer se neke od tih uvreda tiču direktno osobe ili grupe kojoj su namenjene. (tiho) Nadam se da nikada nećemo doći do takve situacije, stvarno ima raznih budala." Amadea (tiho): ,,Oni ne mogu promeniti našu situaciju, ali nam to svakako nije potrebno. Ne plašim se toliko njihovih zlobnih komentara koliko se plašim fizičkog obračuna." Beata (uhvati je za ruku): ,,Ne brini se, ima agresivnih budala ali danas su druga vremena, malo je društvo napredovalo ili bar tako izgleda. Da je situacija kao pre tridesetak godina i ja bih bila zabrinuta. Ne plaši se ništa." Amadea (osmehnu se): ,,Nadam se da će sve biti u redu."

Deo IX- ,,Ona je moj greh"/ ,,She is my sin"

Prve večeri su imali koncert u prvom gradu, te su odmah posle koncerta krenuli dalje. Usledili su drugi, treći i četvrti koncert, a posle njega sledila je pauza od jednog dana u motelu okruženom prirodom. Amadea i Beata su bile u istoj dvokrevetnoj sobi, dogovorile su se da naredni dan šetaju i fotografišu ako naiđu na nešto zanimljivo.

Jutro. Amadea je iskoristila vreme da se istušira, promeni odeću i opere zube, u međuvremenu se i Beata probudila. Beata (poljubi je u vrat): ,,Što ti je predivan taj gel za tuširanje! Šta je to, vanila?" Amadea (poljubi je u obraz i donese joj gel): ,,Da, a i parfem koji sam stavila ima notu vanile. Uzmi i ti." Beata (otvara i pomiriše bocu): ,,Jao, volim vanilu! Da li ćeš imati dovoljno za put?" Amadea: ,,I da nestane u međuvremenu nabaviću, posluži se čime god treba." Beata (ulazi u kupatilo i nastavi da priča): ,,Hoću da poneseš neke fensi krpice u rancu- tunike, ukrase, neki nakit i šminku; želim da napravimo neke fotografije u prirodi." Amadea: ,,I planirala sam da pravim fotografije prirode." Beata (promoli glavu iza poluodškrinutih vrata): ,,Ma biće i toga, ali hoću da fotografišem tebe. E da, ponesi i četku." Amadea (nasmeja se): ,,Setila si se onoga kada sam ti pričala da bih volela da napravim fotografije u prirodi... Zapanjena sam. Smem li da uradim i ja tvoje?" Beata (ponovo promoli glavu i nasmeši se): ,,Ako misliš da od mene može biti model- što da ne. Moje telo ti je na usluzi. U svakom slučaju. (nasmeje se) Ovo je zvučalo malo... Nema veze, poneću i ja nešto. (nastavi da priča iza pritvorenih vrata) Šta da ponesem?" Amadea: ,,Onaj tvoj kraći džins prsluk mi deluje sjajno, zatim farmerke, neke rok detalje... Bilo bi moćno da te fotografišem na nekoj steni ili takvom mestu. Poneću sve što je potrebno, spremi se ti polako."

Doručkovale su i krenule podalje od motela. Amadea je fotografisala razne stvari koje bi joj privukle pažnju a onda su u daljini primetile vodopad te su krenule tuda. Amadea je želela da prva fotografiše Beatu.

Beata (staje uz stenu obučena u farmerke, džins prsluk i majicu): ,,Da li je dobro ovde?" Amadea (namešta objektiv): ,,Da. Stavi jednu nogu na stenu, pogled malo na gore, ruke blago savij. (napravi fotografiju) Tako. Pogledaj prototip. (smeh) Beata (pogleda): ,,Izgleda dobro, ali dodala bih ja tu malo bunta. (skine prsluk, majicu i veš, zatim ponovo obuče prsluk tako da joj prikrije poprsje) Probaćemo sad." Amadea (pocrvene): ,,Sad izgleda moćno. (napravi fotografije Beate u različitim položajima) Provokativno ali ne i vulgarno, a svakako buntovnički. (pogleda je u oči) Mislim da će ti se svideti." Beata (pogleda u slike): ,,Jesu dobre. Imaš li još neku ideju?" Amadea (daje joj kožnu jaknu i crni ajlajner): ,,Možeš da istakneš oči sa puno ajlajnera, obučeš jaknu i da staneš na onaj kamen kao da se penješ gore. Uzmi i neki tamniji karmin, mislim da bi to išlo dobro uz jače našminkane oči i tvoju kraljevsko-plavu kosu." Beata (priprema se): ,,Moglo bi tako. Moćno je penjati se na vrh, mislim da može da ispadne dobro. (namesti se) Može li?" Amadea (popne se na jedan kamen za bolji ugao): ,,Može. (slika) Glavu na ovu stranu, tako..." Beata (popne se do vrha): ,,Kako izgleda odavde?" Amadea (nasmeje se): ,,To ja tebe moram da pitam. (namešta kameru) Šalim se, odlično je. Gledaj u daljinu... Probaj sa rukom iznad čela... (Beata pokuša nekoliko različitih položaja) Odlično! Biće ovde nekih odličnih slika. (namigne)"

Beata je sišla dole, pogledala fotografije sa Amadeom i uzela fotoaparat u ruke. Beata: ,,Sad si ti na redu. (skine joj gumicu sa kose i namesti joj kosu) Stavi sjaj, cvetni ukras, obuci tuniku i stani pored vode, ne znam gde bi najbolje bilo... Možda tamo gde je cveće." Amadea (staje tamo obučena u pantalone i tuniku): ,,Malo se plašim, ne znam koliko lepo mogu da poziram..." Beata (priđe i poljubi je strastveno): ,,Prelepa si. Dala bih ti jedan predlog, ali mislim da bi ti bilo neprijatno... Dobro je i tako." Amadea (klimnu glavom): ,,Kaži slobodno." Beata: ,,Znam da ne pokazuješ ruke zbog povreda, ali mislim da bi možda mogla da otkriješ noge. Delovalo bi kao da nosiš haljinu. Nema nikog osim mene tako da se ne plašiš, ako treba prepravićemo nešto u fotošopu. To je samo predlog, ignoriši ako je previše." Amadea (pocrvene): ,,Probaću. Ne izgledam nešto posebno, nemoj da te nisam upozorila."

Amadea ostavi svoju trenerku sa strane, pozirajući poput nežne vile. Privikla se na činjenicu da su joj noge izložene vazduhu napolju, nešto što skoro dve decenije nije imala prilike da oseti zbog konstantnog nošenja zatvorene odeće. Beati nije smetala njena građa, želela je da što bolje uslika Amadeu, ali je Amadea bila nesigurna iako se trudila da ne misli na to. Kada je taj deo slikanja gotov Amadea je gledala u vodu, želeći pomalo morbidnu sliku. Ustezala se da pomene to ali ju je Beata preduhitrila.

Beata: ,,Imaš neku ideju? Hoćeš sliku u vodi?" Amadea: ,,Da, samo... Nešto u stilu Ofelije, ako znaš na šta mislim." Beata (zabrinuto): ,,Jesi li dobro?" Amadea: ,,U redu sam, samo sam htela takvu sliku već neko vreme." Beata: ,,Da rezimiram- hoćeš sliku gde deluješ kao da si se udavila?" Amadea (klimnu glavom): ,,Da." Beata (uzima fotoaparat): ,,Sreća tvoja što mi morbidnost ne smeta, ali hoću da mi posle pevaš da se oraspoložim posle tako depresivnih slika." Amadea (osmeh): ,,Može. (ulazi u vodu) Dakle, ovako izgleda davljenje. Razmišljala sam puno o tome, sanjala sam o tome, ali prvi put osećam kao da je tako dostižno." Beata (stavlja cveće oko nje): ,,Nije dostižno, neću ti ja dozvoliti kao što ti nisam dozvolila ni pre nekoliko meseci. (zadrhta) Jezivo je što sada razmišljam o tome kako si stvarno mogla da ležiš mrtva ovako." Amadea (zatvara oči): ,,Živa sam ja, mada je ova voda malo hladna za mene pa ne mogu dugo da se zadržim ovako. Hladno mi je." Beata (pravi fotografije): ,,Evo, brzo ću. (napravi još nekoliko) Gotovo, izlazi da se ne prehladiš, imamo još koncerata do kraja. (smeh)" Amadea (pregleda fotografije): ,,Sviđaju mi se sve. Idemo nazad u motel da se odmorimo. (presvlači se trudeći se da ne otkrije svoje telo)" Beata (navlači majicu na sebe): ,,Idemo. Možda nam padne na pamet još neka ideja za slikanje."

U motel su stigle oko pet uveče, večerale su i vratile se u sobu. Beata (stiže do kreveta i uzima plišanog medu): ,,Šta misliš da zamenimo ono kako nas drugi vide i da napravimo slike suprotne tome? Ja mogu da obučem nešto slatko i da se slikam sa plišanim medom." Amadea (klimnu glavom): ,,Može. U duši i imaš tu nežnu stranu samo je dobro kriješ." Beata (nasmeši se): ,,Ti si retka koja zna i moje skrivenije delove ličnosti. (traži odeću) Imam samo ovaj topao džemper, nisam ponela ništa roze. (smeh)" Amadea (daje joj bluzu sa aplikacijom mačića): ,,Ponela sam ovo za svaki slučaj, uzmi i mašnicu za kosu i stavi nežnu šminku. Pomoći ću ti oko šminkanja da bude brže." Beata: ,,Važi. (Amadea počne da stavlja ružičastu senku na njene oči i ajlajner na gornje kapke) Ovo baš prija." Amadea: ,,Brzo ću ja to, taman da iskoristimo prirodno svetlo od zalaska sunca. Imamo još oko sat vremena dnevnog svetla." Beata: ,,Stižemo sve, ne brini."

Spremile su sve i Amadea je napravila nekoliko ljupkih fotografija gde Beata pozira sa plišanim medom okružena pastelnim bojama. Pogledala je slike na kraju i bila prezadovoljna, predlagajući Amadei da sad ona pretvori svoju zamisao u delo. Amadea je obukla dužu belu košulju, stavila crveni karmin i tamnu senku, kosu ponovo raspustila da pada do polovine leđa.

Beata (videvši je): ,,Uh... Ovo će biti vatreno. Pošto sunce zalazi hajde da probamo blizu prozora, tako će svetlost savršeno padati." Amadea (staje pored prozora): ,,Mislim da je ovde dobro. Samo da me neko ne vidi napolju." Beata (smeh): ,,Nema šanse, ovde i nema mnogo ljudi. Odlično... (pravi fotografije) Nastavi... Deluje mi dobro za sad. Da vidimo šta još može da se uradi."

Amadea sedne na krevet, namestivši se da bi Beata mogla da napravi fotografije. Ovoga puta su njene fotografije bile provokativnije, ali ipak nije želela da izgledaju vulgarno.

Nakon nekog vremena je i pao mrak, te Beata ostavi fotoaparat na komodi, sede pored Amadee i poljubi je. Nesvesno pređe rukom preko njenih nagih nogu, dok je Amadea prelazila prstima duž njene ruke. Beata skinu svoju majicu, otkrivajući sve ono što Amadea danas od stida nije mogla da pogleda, a zatim polako otkopča do kraja i njenu košulju i nežno je poljubi u rame.

Beata (pogleda je): ,,Pocrvenela si. Nemaš čega da se stidiš, možeš da uradiš sve što želiš. Ne plaši se. (uzima Amadeinu ruku i stavlja je na svoju kožu) Nemaš pojma koliko si mi danas bila prelepa tamo kod vodopada, a i sad si. Lepa si mi i kad si obučena onako jednostavno, zato što znam da je tu lepota koju mnogi drugi ignorišu." Amadea (prelazi rukom po njenoj koži): ,,Slično bih mogla i ja da kažem za tebe, samo što u tvom slučaju ljudi ne primećuju tvoju ženstvenu stranu samo zato što se oblačiš ,,žešće" nego prosečna devojka. Meni lično se dopadaš i tako i ovako kao sad. Dopadaš mi se ti kao osoba i sve što ide uz tebe." Beata (poljubi je): ,,Takođe. (nežno joj spušta bretelu i ponovo je poljubi u rame) I briga me je šta će svet reći, ni mi ne govorimo drugima šta da misle i osećaju. (uzdahnu) Baš sam blesava, vidi o čemu sam našla sad da razmišljam." Amadea (nasmeši se): ,,Govori o čemu god želiš, ali ću se potruditi da te večeras ostavim bez reči." Beata: ,,O, primamljiva ponuda! Ponuda prihvaćena, učini sve što je u tvojoj moći za ostvarenje tog cilja." Amadea (spušta ruku duž njenih leđa): ,,Probaću. (namigne)"

Osim povremenih uzdaha nije se čulo mnogo reči, a onda su njihovi glasovi odjekivali prostorijom, nakon čega su polako utihnuli a Amadea i Beata utonule u san.

Deo X- ,,Negde gde pripadam"/ ,,Somewhere I belong"

Jutro. Amadea se ponovo probudi ranije, pripremi odeću i ode da se istušira i spremi. Sela je pored prozora i zamišljeno gledala u nebo koje je polako menjalo boju, odjednom osetivši ruke oko svog vrata i poljubac u obraz.

Beata: ,,Dobro jutro, baš si rano ustala danas. Nešto te muči?" Amadea (tiho): ,,Razmišljam o životu. Zbunjuje me koncept života- ne odvijanje tog toka, nego psihologija iza svega toga. Ne obraćaj pažnju na mene, nešto mi je duša umorna." Beata (zagrli je jače): ,,Znam. Neću pokušavati da te uveseljavam jer bi ti bilo gore, ali ću probati da te držim u balansu jer večeras imamo koncert. Spremiću se pa imam da se spakujem, dogovorili smo se sa ostalima da idemo na doručak pa krećemo." Amadea (ustaje): ,,Spakovaću ti ja stvari, odvoji samo šta ti treba. Pokupiću se i ja u toku dana psihički, sad je vreme da se spremimo za put. Izvini, nisam ti ni rekla da je ono sinoć bilo sjajno, moje trenutno neraspoloženje nema veze sa time." Beata: ,,I meni je bilo sjajno, moramo to da ponovimo." Amadea (nasloni glavu na nju): ,,Hoćemo. (izdah) Nešto me brine, ali ne znam šta... Kao da imam neki negativni predosećaj ili kao da se plašim nečeg što bi moglo da se dogodi..." Beata: ,,Šta god da se desi zajedno ćemo to rešiti. Dve glave su pametnije od jedne, lakše ćemo rešavati probleme zajedno. Nismo svemoguće, to stoji, ali možemo da probamo."

Posle doručka put se nastavio do grada udaljenog oko četrdesetak kilometara. Stigli su na mesto gde uveče imaju nastup i pripremili se kako bi publici priredili najbolji doživljaj, a nakon uspešnog koncerta su nastavili dalje. Ostalo je još tri koncerta te su svi bili blago ushićeni da realizuju turneju do kraja. Beata i Amadea nisu nikom otkrivale da su u vezi, nisu osećale potrebu da se ikome pravdaju za svoj privatni život. Shvatale su da bi veza dve devojke sigurno izazvala previše komentara i to ponajviše osoba kojih se to i ne tiče, te su pazile da se ne eksponiraju i poštede sebe i svoju vezu tuđih uplitanja.

Poslednji koncert su imali na velikom festivalu; nastupali su treće večeri kao predgrupa, što je za tako mladi bend bio ogroman uspeh. Predposlednji dan imali su pauzu baš u gradu gde se održavao festival, te su imali prilike da se sretnu sa osobama koje su slušale njihov bend iako su bili dosta udaljeni od kuće.

Amadea i Beata su iskoristile dan slušajući poneki rok i metal bend koji bi se našao na festivalu drugog dana, sedeći u parku ili šetajući pored vode. Vodile su razgovore o različitim temama, ni ne osetivši da dan prolazi.

Amadea: ,,Znaš li kada sam prvi put ozbiljno poželela da nađem devojku? Kada sam gledala ,,Sailor Moon" i videla savršenu harmoniju Haruke i Mičiru. Želela sam da vidim da li stvarno može da bude tako lepo. Svaka scena sa njima, čak i ona najjednostavnija, izazivala mi je neku posebnu emociju. Dobro, de, volim ja sve likove, i Hotaru mi je isto vrlo draga, a njih dve su u meni inspirisale romantična osećanja." Beata: ,,Znam za njih dve, slažem se da su predivan par. Znaš, ako bismo ti i ja bile kao njih dve, onda bih ja bila Haruka a ti Mičiru, šta misliš?" Amadea (klimnu glavom): ,,To sam i ja nekoliko puta pomislila. Nadam se da mi nećemo morati da se borimo ni protiv koga." Beata: ,,Da. To nam, barem sada, nije potrebno. (uhvati je za ruku) Hoću da uživam uz svoju Mičiru i neću da mi neko smeta. (pogleda je) Prošlost ne može da se izbriše, ali ne dozvoljavam čak ni njoj da me ometa, a kamoli nečem drugom. (uzdahne) Sledeće nedelje će biti pet godina od očeve smrti, taman će se i turneja završiti." Amadea: ,,Da li ti dolazi i majka?" Beata: ,,Ko zna da li će i da se seti. Prošle godine nije ni dolazila, imala je obaveze oko druga dva deteta. Na pomenu smo bili samo Mišel, ja, neki njegovi prijatelji i rođaci. Čudno je to kako ljudi brzo zaborave nekog- prve godine se okupilo mnogo ljudi, prošle nas je bilo jedva desetak. Sad će sigurno još manje. Brate, šta ti je život. Prosto ne znaš kad dođe vreme da se krene na onaj put bez povratka." Amadea: ,,Zbog takvih stvari sam i počela da se plašim planiranja suviše unapred. Te nepredviđene okolnosti ili pak predviđene ali neočekivane u datom trenutku mogu da upropaste svaki plan ma koliko precizan bio." Beata: ,,Da, a teško je zabraniti mozgu da planira jer je to neka vrsta smirivanja, davanje garancije samom sebi da će sve biti u redu. Izem ti planiranje budućnosti kad bar polovina od tih planova padne u vodu." Amadea: ,,Malo pomaže kad razmišljaš o onom narednom momentu na osnovu trenutnih okolnosti, umesto nekog tamo momenta u potencijalnoj budućnosti koja se, kako to obično biva, najverovatnije neće dogoditi. Na primer- moj mozak sad ima zamisao da ćemo se posle vratiti u hotel, da ćemo zaspati jedna pored druge kao pre neki dan, da ćemo sutra imati pripremu za nastup i, ako sve bude u redu, završavamo turneju poslednjim koncertom." Beata (približi se): ,,Nadam se da si planirala još ponešto pre tog spavanja." Amadea (nasmeja se): ,,Lagala bih ako bih rekla da nisam, razmišljala sam o tome, ali to je tema za dvoje. Ubaciću u svoj imaginarni raspored." Beata: ,,Ja imam u planu da još malo sedimo u parku, a onda ono što si već isplanirala. A zatim... od ovih dugoročnih planova imamo da zajedno odemo na onaj put što smo rekle pre nekoliko meseci. Taman će se i ovo završiti pa da odmorimo mozak od svega." Amadea: ,,Taj plan svakako ostaje. (pogleda ka šetalištu) Momci iz benda su otišli kud-koji, bolje bi im bilo da sutra budu u stanju da nastupaju." Beata: ,,Rekla sam im danas kad smo išli na festival da ne preteruju sa pićem, dobri su oni- nisu ni do sad pravili probleme. Zato sam i zvala njih trojicu u bend; Leonel (bubnjar) je porodičan čovek, ima čovek porodicu i neće da se bezveze dovodi u neprijatne situacije; Tiron (klavijaturista) već planira ženidbu kad završimo turneju tako da se i on ne bakće sa nekim žurkama, a Brodi (basista) jeste singl, ali nije tip momka koji lumpuje po žurkama. Znaš, ja njega nikad nisam videla sa devojkom. Muvale su se neke oko njega, nije ih ni primećivao." Amadea: ,,Postoji mogućnost da se razočarao u nekog, ili da traži nešto specifično. Kao da se usteže nešto da kaže, a želeo bi to da podeli sa nekim. Možda mu treba ženski savet." Beata: ,,Čim se vratimo videćemo o čemu se radi, da ga ne gnjavimo sad. Bila bi šteta da mu ne pomognemo ako možemo. Nego, mene u bendu brine gitarista. Zaljubio se u pevačicu benda!" Amadea (nasmeje se): ,,Nije strašan problem, i pevačica se zaljubila u gitaristu. Šta ćemo ako se drugi članovi pobune oko toga?" Beata: ,,Ne vidim kako bi ih to vređalo na ličnom nivou. (pogleda na sat) Idemo li u hotel?" Amadea (uzima torbu): ,,Nisam ni primetila koliko je vremena prošlo. (ustaju) Idemo."

U toku šetnje do hotela su se u trenutku kada su mislile da nema nikoga u blizini zagrlile i poljubile, uživajući u refleksiji mesečine na površini reke.

U hotelu su pozdravile članove benda i otišle u sobu. Ponovo su zaspale jedna pored druge, odmarajući se pred poslednji koncert na turneji. Nisu ni bile svesne koliko će im sutrašnji dan biti teži nego što su mislile.

Deo XI- ,,Večni rat"/ ,,War Eternal"

Sunce se probija kroz prozor i osvetljava sobu u kojoj su Amadea i Beata i dalje spavale. Probudile su se skoro istovremeno, nasmešivši se jedna drugoj.

Beata: ,,Čudno mi je da si ustala kasnije." Amadea: ,,Savladao me je umor. Barem smo na samom kraju turneje. (udahnu) Bilo bi lepo stalno se buditi ovako." Beata: ,,Onda bismo morale da živimo zajedno." Amadea: ,,Ja živim sama u iznajmljenom stanu, uvek možeš da dođeš sa mnom." Beata: ,,Sviđa mi se ideja, taman će i Mišel dobiti malo slobode. (protegne se) Da pogledamo internet na brzinu pa da palimo na doručak, imamo puno obaveza." Amadea: ,,Slažem se. (pogleda obaveštenja i odjednom joj osmeh nestane sa lica) Dođavola. Mislim da ti se ovo uopšte neće svideti." Beata (gleda u svoj telefon): ,,A šta to? (otvori obaveštenja) Šta kog đavola?! Neki novinar nas je slikao juče kada smo stajale pored reke! Ma nek' se nose!" Amadea: ,,Ne znam zašto su našli nas da slikaju, nismo neke zvezde ili nešto... Samo smo mali deo čitavog festivala." Beata: ,,Oni bi i od muve napravili slona ako mogu da zarade od toga. (gleda društvene mreže) Čoveče, koliko komentara i poruka i na mom ličnom profilu i na tu vest... Neki komentari su stvarno preterali, ne mogu ni da ih čitam." Amadea (gleda svoje profile): ,,Isto i kod mene. Trudiću se da ne gledam ovo dok se ne završi koncert, nije mi potrebno nerviranje. Da li se isplati da se ovo demantuje? Ja ću podržati šta god da odlučiš." Beata: ,,Nećemo da demantujemo. Volim te i neću da se krijem samo zato što smo dve devojke. Da je neki strejt par u pitanju to bi bilo najnormalnije a ovo je kao nešto važno, onima kojima se to ne sviđa neka ne obraćaju pažnju. Nismo se rodile da ugađamo celom svetu." Amadea (poljubi je): ,,I ja tebe volim, Bea. Neka bude šta bude, ovo se njih ne tiče."

Ustale su, otišle pod tuš i spremile se za polazak. Ostatak benda je čekao u hodniku, osećala se jaka tenzija. Tiron (Beati i Amadei): ,,Vas dve ste u vezi?! To može da promeni reputaciju benda!" Leonel: ,,Nije prirodno da dve osobe istog pola budu u vezi." Tiron: ,,Kako sad da se odbranimo od komentara? Biće puno problema zbog ovoga!" Leonel: ,,Šta ako nas neko napadne?!" Beata (zakoluta očima): ,,Kolike ste seka-perse, to je strašno! Tirone, ne brini za reputaciju benda, neće joj faliti ama baš ništa. Leonele, da li je prirodno ili ne- ne znam, ali Amadea i ja iskreno volimo jedna drugu. Ako neko može da ima problema zbog toga to smo nas dve, to na vas troje neće imati nikakav uticaj. Brodi, imaš li i ti nešto da dodaš?" Brodi: ,,Samo mi kaži ako vas neko uznemirava, imaće posla sa mnom. Drago mi je zbog vas, devojke. Nadam se da ćemo Brenen i ja imati hrabrost kao vi da ozvaničimo svoju vezu jednog dana." Leonel: ,,Čekaj, našao si devojku?!" Brodi: ,,Brenen je muško." Tiron: ,,Šta?! Sad se zavitlavaš sa nama zbog ove situacije, zar ne? Nemoguće je da ti, na koga se lože sve slobodne devojke u publici, imaš... dečka. (izdah) Ne mogu to ni u rečenicu da sklopim, a kamoli da zamislim." Brodi: ,,Krio sam upravo zbog ovakvih reakcija. Videćete da to neće uticati na vas- vremena su se promenila i LGBT+ zajednica nije toliko šikanirana kao nekada." Tiron: ,,Dobro, nemam ja sad tu ništa protiv vas lično, samo sam se onako brinuo za bend, to je sve." Leonel: ,,Ja sam odrastao u patrijahalnoj sredini pa mi ne zamerite što ne mogu odmah to da podržim. Neću vas napadati zbog toga, ali ne mogu baš da podržim trenutno." Amadea (priđe i blago počne): ,,U redu je. I to je dovoljno za početak. Nemoguće je za kratko vreme promeniti sve ono što su te učili od detinjstva, čak ni ne tražimo to od tebe. Ne moraš da podržavaš ono što je u protivnom sa tvojim verovanjima i učenjem, samo ne mora da dolazi do sukoba. Mi smo i dalje iste osobe kao i do sada, tu se ništa nije izmenilo; naša veza je jedno, bend i mi kao osobe smo drugo. Nemoj da misliš da si nam manje drag zbog ovoga." Leonel (nasmeši se): ,,U pravu si, ovo nema veze sa bendom i sa vama, obe ste mi prijateljice, i Brodi mi je odličan prijatelj od početka, ovo mi neće uticati na mišljenje o vama kao osobama. Kao što si rekla u jednom statusu, Amadea- ako osudimo ljude zbog njihovih postupaka i mana, kako da očekujemo da neko prihvati naše?" Tiron: ,,Večeras ćemo biti sjajni bez obzira na sve. Ne slušajte nikoga, sad je samo nastup važan." Beata: ,,Apsolutno. Nas petoro se danas koncentrišemo na svirku, ovde ima ljudi koji nisu čuli za nas i u svakom slučaju ćemo se se potruditi da im ostanemo u dobrom sećanju."

U toku dana su užurbano radili na pripremama, uveče su potpuno spremni čekali svoj red za nastup. Većinu ljudi na festivalu uopšte nije bilo briga za vesti od jutros ili ih nisu ni čitali, manji deo je držao zastave u bojama duge, a bilo je i nekih agresivnijih koji su jedva bili obuzdavani od strane obezbeđenja. Počeli su sa prvom pesmom, isprva su se čule ovacije publike a onda se mogao čuti i poneki komentar. Svi članovi benda su se maksimalno trudili da ostanu profesionalni i da ne obraćaju pažnju na poneki homofobični ili lascivni komentar, davajući podršku jedni drugima blagim klimanjem glave. Bilo je potrebno koncentrisati se na svaku notu ili reč, uložiti energiju jer je publika uvek osećala nedostatak iste a do toga nije smelo doći ni pod kojim uslovima, ne zaboraviti ni na ,,headbanging" (okretanje glavom uz rok i metal muziku). To je sve bilo uobičajeno, ali je ovoga puta svaki član osećao znatnu količinu napetosti, samo želeći da niko od njih ne izgubi kontrolu (uključujući i njih same) i da sve prođe bez problema.

Nakon sat i po vremena balansiranja između odlične atmosfere i unutrašnjeg nemira koncert je uspešno završen. Članovi su taman kranuli sa bine kada se čuo nečiji glas iz publike: ,,Vas dve ste bolesne, vi ste za ludnicu! Ubijte se da ne brukate familiju!"

Popriličan broj ljudi ga je pogledalo sa negodovanjem, a Amadea više nije mogla da izdrži, te se vrati i uzme mikrofon bez obzira što su završili sa nastupom. Amadea (mirnim i odlučnim glasom): ,,Nijedan čovek nema pravo da svoje lično nezadovoljstvo iskaljuje na drugima do te mere da povređuje čoveka koji se ne slaže sa njegovim stavovima. Ja lično ne smatram da je ljubav prema osobi istog pola bolest, ali 'ajde nek' ti bude- zašto onda napadaš ljude koje smatraš bolesnima? Nije li to pakosno? Nikad mi neće biti jasno kakva to pakost natera ljude da ponižavaju jedni druge i uživaju u tuđoj nesreći. Psihologija kaže da to rade da bi se osećali bolje zbog svojih života, meni to nema smisla- gde je tu pojam savesti i empatije? Životinje imaju više empatije od nas ljudi, kad ste videli životinje da se mrze zbog boje krzna i sličnih trivijalnosti? Mi ljudi smatramo sebe razumnim bićima, hajde da se i ponašamo u skladu sa tim. Ni Beata ni ja nismo imale čime da obrukamo familiju, koliko se razumem u ljudsko društvo UVEK postoji nešto u našem postojanju što smeta drugima, ako se stalno trudimo da udovoljimo drugima učinićemo nepravdu sebi i nikada nećemo biti zadovoljni, a neće ni oni jer će uvek tražiti još promena. Beata i ja jesmo u vezi, ali ona nije samo moj partner- ona je moja iskrena prijateljica, osoba koja me inspiriše i ohrabruje, osoba koja je odgovorna što ovaj bend postoji i što moje beživotno telo nije izvučeno iz obližnje reke pre nekoliko meseci. (pogleda u mladića koji je vikao) Ne brini se ti za to da li bi neko trebalo da se ubije ili ne, niko ne bi trebalo to da učini a ponajmanje da ga neko nagovara na to, to je krivično delo i protiv svake ljudskosti. (Beata dođe i uhvati je za ruku) Nadam se da ćete svi naći osobu koja će vas gledati kao što Beata gleda mene. To je to od mene, spremite se za jedan sjajan bend i budite dobri prema sebi i drugima."

Promolio se gromoglasan aplauz a Beata i Amadea siđoše sa scene, gde su bili momci iz benda. Leonel: ,,Mislio sam da ćeš početi da vičeš na onog iz publike, rekao sam sebi- Sad će biti gadan problem." Amadea: ,,Nema potrebe da vičem, i mirnim rečima se može izreći poenta, mada ako nije slušao ne bi mu ni fanfare pomogle. Ko zna da li mu je išta doprlo do mozga i srca ako je zaslepljen bezrazložnom mržnjom." Tiron (pogleda ka publici): ,,Vala, ako nije do njega do većine njih jeste, oduševio ih je tvoj govor." Brodi (zabrinuto): ,,Pokušala si da se ubiješ?" Amadea (smušeno klimnu glavom): ,,Aha." Brodi (Beati): ,,Ti si je spasila ili... ?" Beata (klimnu glavom): ,,Pošla sam da je vidim u kući gde je je živela i zatekla sam je kako se penje na ogradu mosta." Amadea (gledajući okolo nervozno): ,,Ispričaj im ti priču, odmah se vraćam." Beata: ,,Gde ćeš?" Amadea: ,,Samo da sredim nešto, neću dugo."

Amadea uspe da pronađe nekoliko kockica leda i malo soli, te ode u toalet i poče pritiskati led uz svoju kožu, stvarajući tako bol i crvenilo. Kako se zaleđena so topila ostajalo je crveno mesto na koži, i dalje hladno zbog hladnoće leda. Znala je da će se sutra tu stvoriti mali plikovi koji će peći ako puknu i da će crvena površina mesecima krasiti njenu ruku, ali bilo joj je svejedno. Kako joj ta bol nije bila dovoljna udarila je svoju ruku, pa onda još jednom ali jače, suzdržavajući se da ne jaukne.

Beata je, nakon što je ostalima ispričala priču od malopre, pošla da traži Amadeu okolo. Pronašla ju je u toaletu kako se udara u ruke i glavu, te brzo potrča ka njoj. Beata (zabrinuto): ,,Ami, šta se dešava sa tobom? Sve je u redu, koncert je prošao kako treba, i ti si bila odlična. Reci mi šta se desilo." Amadea: ,,Sve sam upropastila. Oduvek sam sve upropašćivala, žao mi je što sam i tebi upropastila život. Dovela sam te u jako neprijatnu poziciju pred toliko puno ljudi." Beata: ,,Nisi me ti dovela u tu situaciju, baš naprotiv, ti si malo smirila situaciju. Da li to ima neke veze sa pominjanjem samoubistva? Trebalo je da prebijem tog idiota..." Amadea: ,,Ne, tučom bismo napravili još gore, izbio bi još žešći sukob. U mom slučaju je možda u pravu. Vidiš da se stalno vraćam na dno." Beata: ,,Zar ćeš da slušaš nekog idiota? Večeras putujemo kući, odspavaćeš malo pa ćemo sutra da prenesemo moje stvari i vidimo šta dalje. Ima još stvari ispred nas, nije gotovo. (Amadea se rasplače, ona je zagrli) Znam da te sve ovo plaši. I ja se plašim, iskreno. U celom tom haosu ti mi predstavljaš neki smiraj koji me drži prisebnom i daje mi volju za dalje." Amadea: ,,Zbog tebe jedino i vredi nastaviti. Zbog tebe i muzike. (nasmeši se brišući suze) Baš bi mi prijala neka muzika." Beata: ,,Pusti posle onu nemačku grupu Faun, ,,Federkleid" će te sigurno malo oraspoložiti. I ona druga pesma mi se sviđa, kao da smo u nekoj magičnoj šumi punoj vila." Amadea: ,,Ah, ,,Walpugisnacht"... Obe su predivne, mada sam na umu imala ,,Hydra- Black cry", ili nešto od benda Sirenia, neku baladu od ,,Nightwish"-a, ili ,,Pearl Jam- Jeremy"... Imam plejlistu za takve trenutke." Beata (dok polaze): ,,Dug je put tako da kombinuj i jedno i drugo. Bilo bi ti gore ako slušaš isključivo depresivnu muziku, ubaci još ponešto. Mene ne možeš da ubeđuješ da na tebe dobro utiče previše pesama teške tematike i sporog tempa odjednom." Amadea: ,,Ubaciću. Malo sam se pribrala, vreme je da se spakujemo i krenemo kući. Čekaju nas nove obaveze."

Nakon višesatnog noćnog puta stigli su svojim kućama, dogovorivši se da se okupe oko pet uveče zbog sumiranja rezultata i uspešnosti turneje.

Deo XII- ,,Krvave suze"/ ,,Bloody tears"

U toku narednog dana zajedno su otišle do Mišela da uzmu Beatine stvari. Mišel je završavao sa doručkom kada su ušle.

Beata (Mišelu): ,,Dobro jutro, Mišel." Mišel (začuđeno): ,,Opa, neko mi je konačno izgovorio ime kako treba! (zagrli Beatu i rukuje se sa Amadeom) Došla si po stvari? Biće baš prazno bez tebe." Beata: ,,Navići ćeš se. Sad možeš da dovodiš devojke ovde do mile volje. (smeh)" Mišel: ,,Kako je bilo na turneji?" Beata: ,,Dobro. Malo smo juče imali napetu situaciju, ali uspeli smo. Iskreno, bio nam je veći problem kako ćeš ti reagovati nego neki lik koji nam verovatno ni imena ne zna." Mišel: ,,Brinule ste zbog moje reakcije? Znaš kako- nije da se nisam iznenadio, ali mi je više puta padalo na pamet da si naklonjenija ženskom polu. I sama si, navodno u šali, nekoliko puta pomenula, bilo je još nekih znakova za to, tako da me nije previše začudilo. Ono što meni jeste problem je što sam tvoju sadašnju devojku uvredio još na početku. Izvini, Amadea. Pogrešio sam u vezi sa tim da li si pogodna da budeš vokal u bendu i rekao sam još ponešto što te je povredilo." Amadea (klimnu glavom): ,,Oprostila sam to odavno zbog Beate. Ako ćemo iskreno ni ja nisam verovala da mogu nešto da uspem, samo je Beata verovala da je moguće." Beata: ,,Bilo ti je potrebno ohrabrivanje. Vidiš kako vera u nečije kvalitete može da učini puno." Mišel: ,,Pomoći ću vam oko pakovanja i nošenja težih kutija, dogovorio sam se sa jednim ortakom oko transporta da vam prevoziti kutije do stana. Uvek možete da dođete i zovite me ako vam nešto zatreba." Beata: ,,Hvala burazeru. Pravi si car."

Do četiri popodne su stigle sve da završe, ostavivši raspakivanje za kasnije jer su imali sastanak sa bendom. Pregledavali su vesti i društvene mreže da bi videli ima li ikakvog pomaka od početka turneje.

Tiron: ,,Ako izuzmemo nekoliko negativnih komentara koji nemaju veze sa muzikom- dobri smo, moglo bi se reći i odlični. I onaj tvoj govor na kraju je izazvao dosta podrške, stavljen je i odvojeno kao video." Amadea (pogleda u njih): ,,Sad da me ubiješ nemam blage veze ni šta sam pričala." Beata (našali se): ,,Rekla si mi da me voliš najviše na svetu." Amadea: ,,A... Pa to i jeste tačno. (osmeh) Izvinite ljudi ako sam stvarno lupila nešto." Brodi (zabrinuto): ,,Da li često udaraš glavu? Možda si oštetila nešto, proveri to. Ne sećaš se samo jučerašnjeg govora ili još nečega?" Amadea: ,,Čitava moja prošlost mi je kao izmaglica, moram da se pomučim da se setim nečega. Ima stvari kojih se bolje sećam, ali već godinama mi zakazuje pamćenje događaja." Beata: ,,To ne zvuči dobro. Idemo jedan dan kod doktora da to proveriš." Amadea: ,,Nemam nikakav problem, ali ispuniću ti želju." Leonel: ,,Raspituju se ljudi i u okolnim zemljama da li dolazimo kod njih, hajde da sledeći put uzmemo u obzir i inostranstvo. Malo će biti veći trošak, ali zato dobijamo fanove i tamo. Ipak je sve dobro ispalo, iskreno sam brinuo." Tiron: ,,Iskoristićemo ovo naglo interesovanje ljudi, barem u našem poslu nema negativnog publiciteta." Brodi: ,,Ovako neke stvari poput postavljanja na internet dolaze u obzir, nastupe i probe ćemo tek sledeće nedelje. Sad ćemo svi da se odmorimo i vratimo snagu."

U toku nedelje su svi skupljali energiju za naredne projekte. Beata i Amadea su postavile slike sa puta, uključujući i fotografije kada su fotografisale jedna drugu, iznenadivši time ljude koji su pratili njihove profile. Bilo im je svejedno kakvu će reakciju izazvati jer su one vizuelno bile zadovoljne slikama i želele su da ih stave kao umetničke fotografije, uz Amadeine ranije radove. Više je bilo pozitivnih nego negativnih komentara, nesvesno su privukle još pažnje na bend i kvalitet svoje muzike ali i pažnju potencijalno opasnih osoba koje bi im mogle nauditi bez ikakvog povoda.

Na početku radne nedelje Amadea je otišla na skener glave, te je sredinom nedelje otišla da uzme rezultate. Doktor (gledajući u rezultate skenera): ,,Zašto niste došli ranije?" Amadea: ,,Iskreno, ne bih ni sad dolazila, nego sam htela da jedna osoba ne brine. Predpostavljam da imam neko oštećenje ili tako nešto." Doktor: ,,Pre nego što Vam kažem rezultate moram da pitam- gde ste povredili glavu? Ovo su dugogodišnja oštećenja različitog inteziteta." Amadea (pognu glavu): ,,Više od pola života udaram glavu kada sam pod previše stresa... Sklona sam samopovređivanju, ali ne bih o detaljima." Doktor: ,,Predlažem Vam da odete i do psihologa zbog tog problema, ali sad sam dužan da Vam ukažem na posledicu toga. (pokazuje snimak skenera) Ovo ovde... to je tumor. Nastao je kao posledica udaraca. Može da nastane zbog raznih činilaca, ali ovoga puta je udar najverovatniji uzročnik. Imate li mučninu, glavobolje, da li su Vam vid i govor otežani, da li su prisutne depresija, anksioznost, agresivnost, da li je prisutan poremećaj ravnoteže..." Amadea (nervozno): ,,Mučnina i glavobolja su učestale, ali to je normalna pojava. Vid mi je malo mutan jer zamaram oči, zamuckujem kada govorim sa ljudima jer imam problema sa komunikacijom, malo teže držim ravnotežu jer sam smotana, a psiha... Tako je već više od pola života." Doktor (klimnu glavom): ,,I sve te simptome ste smatrali normalnim?" Amadea: ,,Već sam predpostavljala da imam oštećenje mozga ili eventualno tumor, ali nije mi bilo bitno jer sam ionako imala samoubilačke misli. Nije mi ni sad bitno što se mene lično tiče, samo ne znam šta da kažem osobi koja mi je predlagala da dođem ovde." Doktor: ,,Čekajte malo- jeste li preduzeli nešto povodom suicidnih misli?" Amadea: ,,Jesam, pokušavala sam da ih zauvek ućutkam zajedno sa svojim mozgom. To sad nije bitno, bitno je šta da kažem Beati kad me pita. Ne mogu da je zabrinjavam... (zamisli se)" Doktor (hvata se za glavu): ,,Trebalo bi da vidimo za terapiju, da li da pokušamo sa operacijom..." Amadea: ,,Neću. Neću terapije, operacije, neka bude šta bude. Idem ja polako, čeka me devojka ispred bolnice." Doktor: ,,Stanje će se pogoršavati, život će Vam postajati sve gori! (Amadea ustaje i polazi) Ako nećete pokušati zbog Vas onda pokušajte bar zbog Vaše devojke!"

Amadea izađe iz bolnice brzo kao furija, pogledom tražeći Beatu. Došla je do nje očekujući da čuje rezultate. Beata (uznemireno): ,,I, kakvi su rezultati? Da li ima problema? Da li je izlečivo? Pazi mene budale, nisam ni čula da li ima problema a već pitam da li je izlečivo." Amadea (tresući se): ,,Samo... manje oštećenje mozga. Ne utiče na kvalitet života. (pogleda dole od stida što je slagala Beatu)" Beata (i dalje uznemireno): ,,To ne zvuči bezazleno. Šta ti je rekao doktor, da li ima neke terapije za to..." Amadea (teško udahnu): ,,Preporučio mi je da pazim glavu od udaraca da se ne napravi gore oštećenje i da mažem one masti protiv bolova. Idemo sad, vidim da si nervozna pa ću ti skuvati čaj kod kuće. Ili kafu. Šta god hoćeš." Beata (pogleda je): ,,Ja ću se smiriti, ali zbog čega si ti nervozna? Kažeš da nije nešto previše strašno, iako mi ne deluje baš ni jednostavno, brinula sam da nije neki tumor u pitanju." Amadea (širom otvori oči): ,,Ovaj... Da li misliš da je vreme za drugi album? Mislim da je sad pravo vreme za pripreme!" Beata (zbunjeno): ,,Zar sad razmišljaš o albumu? Trebalo bi da odmaraš malo..." Amadea (pokuša da promeni temu): ,,Ih, pa nije to grip pa da moram da preležim. Nego, imam jednu pesmu za koju mislim da bi bila dobar uvod... (nastavlja da priča dok hodaju prema stanu)"

Naredne nedelje su počeli sa probama, nekad ostajući i dok ne padne mrak. Amadea i Beata bi se obično vraćale motorom, no ovog puta motor je ostao na parkingu a njih dve su htele da prošetaju. Prolazile su pored nekih mladića u parku ne obraćajući pažnju na njihova dobacivanja, a onda im dvojica prepreče put, ne dozvolivši im da prođu.

Mladić 1: ,,Gde ste, devojke? Što nam malo ne pravite društvo?" Beata: ,,Ne hvala, u žurbi smo." Mladić 2: ,,Kakva žurba, pored ovakvih frajera vi biste negde da bežite." Amadea: ,,Već smo u vezi." Mladić 3 (prilazi): ,,Da li vaši mladići mogu da vas... hm... zadovolje? Hoćete da ih uporedite malo sa nekim?" Beata (gadeći se): ,,O svom zadovoljstvu ne želim da diskutujem, a i stvarno nas ne interesuje vaša ponuda." Amadea: ,,Nađite nekog ko je zainteresovan, mi žurimo kući." Mladić 4: ,,Vaši momci mogu malo i da pričekaju." Beata: ,,Nemamo momke, već devojku. Ne zanimaju nas momci, kapiraš? 'Ajde se sad lepo skloni, umorne smo od probe benda." Mladić 1: ,,Opa! Znači vas dve se... Vidi ti to!" Mladić 5 (prilazi bliže): ,,Vi ste one iz benda ,,Pre Azoika", čuo sam za vas. Slikali su vas da se ljubite, bruke za naš grad! Hajde da ih polomimo od batina, možda će im se pomeriti klikeri pa se vrate u normalu." Mladić 3 (približi se Amadei): ,,Čekaj, brale, pa ima i drugih načina da ih ,,vratiš u normalu"... (stavlja ruku na Amadeino rame, ona se okrene i udari pesnicom) Ti... glupačo jedna! Ah... Krv mi je pošla zbog tebe! (udari Amadeu tako da pade na zemlju, Beata udari njega još jače) A i ti bi da se biješ?! E pa, mi smo hteli lepo sa vama, ali pošto se vi ponašate kao muškarci onda ćemo vas tako i tretirati!"

Amadea brzo ustade i pokuša da se odbrani zajedno sa Beatom, ali petorica protiv njih dve bila je unapred izgubljena borba. Ubrzo su završile na zemlji dok su ih oni udarali pesnicama i šutirali u leđa i stomak. Svuda oko njih bila je krv koju su iskašljavale, gušeći se u sopstvenoj krvi, ali ona petorica nisu prestajala sa udaranjem sve dok se nisu onesvestile. Huligani su pobegli, bolesno zadovoljni zbog svog suludog čina, dok su Amadea i Beata ležale nepomično u pustom parku.

Deo XIII- ,,Male laži"/ ,,Little lies"

Amadea se budi u bolničkoj sobi sa jakim bolovima, pogledom tražeći Beatu. Skinula je aparate sa sebe i pokušala da ustane, sve vreme praveći bolne grimase. Medicinska sestra je ušla u sobu.

M. sestra (pritrči joj): ,,Ne, ne možeš nigde! Vidiš u kakvom si stanju, gde ćeš?" Amadea: ,,Gde je Beata? U kakvom je stanju?" M.sestra: ,,Ona je imala unutrašnje krvarenje i jače oštećenje jetre, pa je morala na operaciju. Hirurzi su joj jedva sanirali povredu, dovešće je posle ovde kad se probudi. Moraće i policija da uzme izjave od vas, brat druge pacijentkinje je insistirao da se pokrene tužba." Amadea (klimnu glavom): ,,Od mene možete i odmah da uzmete izjavu... (hvata se za glavu zbog naglih bolova) Aj, sunce li mu nenormalno, kako su me tresnuli po glavi!" M.sestra (dovodi je do kreveta): ,,Za tebe postoji opasnost da ti se tumor naglo uveća, mada ima problema i sa srcem. Tebi smo pronašli i oštećenje na plućima, a gospođica Beata ima oštećenja od udaraca u bubrezima i slezini. Masnice, modrice i mesta sa manjim oštećenjima da i ne pominjemo, imale ste sreću da naiđe čovek i zove hitnu pomoć jer biste brzo obe preminule. Ne napreži se, jedva smo ti vratili srce u normalu, imaš slabije srce zbog manjka krvi jer srce radi brže kako bi nadomestilo krv." Amadea: ,,Znam za to. (izdah) Ako se nešto desi Beati neće mi ni biti potrebno to srce, iščupaću ga zajedno sa svim arterijama." M. sestra: ,,Nemoj tako, biće u redu. (dovode Beatu) Evo je." Amadea (tiho zbog jakih bolova): ,,Bea, jesi li dobro?" Beata (nasmeši se): ,,Sad kad vidim da si stvarno živa- jesam. Rekli su mi da jesi, ali ne verujem dok se ne uverim. (smeštaju je u krevet) Jao, brate, što ovo boli. Imaš li ti bolove?" Amadea: ,,Da. Mene su više zakačili u predelu pluća i glave. Tebe su po stomaku i leđima." Beata (zabrinuto): ,,Udarili su te u glavu?! (doktoru) Doktore, da li su još pogoršali oštećenje mozga?!" Amadea: ,,Nisu, smiri se..." Doktor: ,,Postoji verovatnoća da se tumor naglo uveća, pratićemo promene..." Beata (šokirano): ,,Kakav tumor?! Imaš tumor, Ami? Znaš još od pre nedelju dana, zar ne?" Amadea (proguta knedlu u grlu): ,,Nije sad vreme da diskutujemo o tome, stanje ti je teško... Razgovaraćemo kad ti bude bolje." Beata (udahnu i izdahnu): ,,A kad si mislila da mi kažeš, kad se pogorša toliko da više ne može da se sakrije?" Doktor (obema): ,,Ne naprežite se sada, obe ste bile u životnoj opasnosti i jedva smo vas vratili u život. Ostavićemo vas da se odmarate, kasnije možemo da pustimo posetioce da vas vide. (odlaze)"

Beata (pogleda u Amadeu): ,,Zašto si me lagala? Znaš da nije bilo potrebe za time, ostala bih uz tebe bez obzira na to." Amadea (pogleda je): ,,Pošto si već saznala onda neću da ispadne da te lažem za celu situaciju; naime, prvo nisam htela da te zabrinjavam pošto već duže vreme imam tu glupost u mozgu i predpostavljam da je moglo još da prođe a da nemam većih problema. Drugo, ne želim da idem na operaciju, nema nekog specifičnog leka koji može da smanjuje tumore pa da mogu to da uzmem." Beata (izdahnu): ,,Nije bilo potrebe da to kriješ od mene. Tačno je da bih probala da te ubedim za operaciju ili neki vid lečenja, ali ipak..." Amadea (stideći se, na ivici suza): ,,Izvini, Bea. Razumeću ako si ljuta na mene, zaslužila sam. Shvatiću ako ne želiš više da me vidiš, znam da prezireš laži, iskreno i ja prezirem samu sebe od dana kada sam te slagala. Trebalo je da me one budale ubiju, zaslužila sam. Izvini, umuknuću." Beata: ,,Nisam ljuta, samo neću da te izgubim. Brinem se za tebe. Da nemam ove skalamerije po telu došla bih do tebe da te zagrlim. Molim te nemoj više da kriješ takve stvari od mene, važi?" Amadea (klimnu glavom): ,,Važi. Izvini što te dovodim u neprijatne situacije." Beata: ,,Nisi ti ništa kriva, naročito ne za ovo sad. Samo da izađemo odavde, ima koske da im polomim, svoj petorici." Amadea: ,,Ne napreži se. Imala si operaciju, moraš da odmaraš." Beata: ,,S obzirom da je tebi stajalo srce isto mogu reći i za tebe. Hajde da zajedno odmorimo, ti zbog mene a ja zbog tebe. (nasmeši se) Boli kao đavo, ali probaću da dremnem." Amadea (namešta se na jastuk uz bolnu grimasu): ,,Takođe. Sve ostalo može malo da sačeka."

Krajem dana su kod njih došli članovi benda i Mišel. Mišel (sa vrata): ,,Oh, pobogu, šta su vam uradili ti divljaci! Pa koje muško udara devojku, još petorica njih na dve devojke!" Amadea (tiho zbog bolova): ,,Hteli su oni nešto drugo da urade, nego im nismo dozvolile pa su nas prebili." Beata: ,,Iskreno, pre bih odabrala ovo nego to što su prvo hteli. Da su bila dvojica sredili bismo ih, nego ih je bilo više." Tiron (Amadei): ,,Da obavestimo tvoje roditelje da dođu? Niko im nije rekao." Amadea: ,,Ne, nikako... Bolje da ih ne uvlačim u ovo, tražili bi da se vratim kući." Leonel: ,,Da li se sećate kako su izgledali ti manijaci? Možda ih zna neko od nas, pokazaćemo im kako je to kad se kače sa našim prijateljicama." Beata: ,,Neka sad, sredićemo to preko prijave, moraćemo da odvojimo vreme za oporavak, htele ne htele. Lepo su nas udesili." Brodi: ,,Svakako, biće vremena za sve, oporavite se u potpunosti. Rekli su nam doktori kakve sve povrede ste zadobile, ne mogu da verujem šta se desilo. Ne razumem zašto su vas tako mučki napali." Amadea: ,,Zato što nas je jedan od njih prepoznao i rekao da smo u vezi, drugi je pošao rukom ka meni i udarila sam ga pesnicom, onda je on udario mene. Bea ga je nokautirala zbog toga i onda je počela tuča... barem je u početku bila tuča, dok smo mogle da se branimo. Posle su samo oni udarali nas, a mi smo ležale na zemlji." Brodi: ,,Napali su vas zbog vaše orijentacije?! Čoveče..." Tiron (Brodiju): ,,Vidiš da je bolje da se to pohapsi, mogu tako da napadnu Brenena i tebe, ili nekog drugog ." Amadea (pogubljeno): ,,Da nisam udarila onog skota možda ne bi prebili Beatu. Na neki način sam kriva." Beata: ,,Ami, nemoj da kriviš sebe, on je tebe prvi napao. Nokautirala bih svakog ko bi te pipnuo. (Mišelu) Stalno misli da je ona kriva za sve, nikako da joj objasnim da to nije istina." Mišel (Amadei): ,,Možda ti to ne primećuješ ali, ako izuzmemo ovu situaciju, Beata deluje znatno srećnije i ponovo je nasmejana. Zato nisam ništa ni rekao za vašu vezu, učinila si je zadovoljnijom i dala joj energiju da bude ona stara, možda čak i bolje od toga, a pre toga je bila nekako mrzovoljna, ne znam kako bih to opisao." Beata (pogleda ga mrzovoljno): ,,U, al' si me opisao... Nije mi bilo ni do čega tada, sad sam i upotrebu alkohola smanjila a cigaretu nisam zapalila bar četiri meseca." Mišel: ,,Eto vidiš. Zbog mene nikad nije htela da ostavi poroke." Leonel: ,,Mišel, brate, pa nisi ni ti neki primer. (smeh)" Mišel (namršti se): ,,Ja sam hteo da joj budem primer kako ne treba. Bilo kako bilo, ne znam da li ti je Beata to pominjala, ali imala je taj teži period kada je zaista preterivala sa alkoholom, i jedne večeri je samo pukla i... (Beata mu pokazuje očima da ne nastavlja priču)... i predozirala se tabletama. Išla je posle kod psihologa, bili smo njena prijateljica Fernanda i ja uz nju ali uz tebe deluje zaista bolje, ponovo je istinski srećna. Vidim da si i ti srećna uz nju, bila bi šteta razdvojiti vas." Amadea (pogleda u Beatu): ,,Nisi mi rekla da si i ti pokušala da se ubiješ." Beata: ,,Ispričaću ti. Ni ti meni nisi rekla za svoj tumor na mozgu, neka bude da smo kvit. Više nećemo da krijemo ništa jedna od druge. (osmeh)" Leonel: ,,Imaš tumor na mozgu?!" Amadea (odmahnu rukom): ,,To je sad najmanje bitno. Više brinem da li ću vratiti glas u normalu, boli me i da dišem." Tiron: ,,Ne zamaraj se onda pričanjem, možda ti to otežava. Nemoj da ostaneš bez glasa." Brodi (Beati): ,,Jesu li ti sanirali jetru?" Beata: ,,Jesu, ali i dalje je rizično ako budem imala veći napor. Biće smor da samo ležim ovako, jedva čekam da rokamo opet." Mišel: ,,Samo da se vi oporavite, idemo posle i na koncerte i gde hoćete. (suzdržava suze) Samo da se ovo sredi." Beata (klimnu glavom): ,,Biće u redu."

Medicinska sestra uđe u reče da je poseta završena, te se momci pozdraviše i izađoše, a devojke ubrzo zaspaše pod uticajem lekova protiv bolova i sedativa.

Deo XIV- ,,Prekrivena ružama"/ ,,Covered by roses"

Nekoliko dana kasnije su puštene na kućno lečenje uz napomene da se ne naprežu. U narednim danima im je bilo zabranjeno da rade teže fizičke poslove, da vežbaju pevanje/ sviranje gitare, da se voze motorom... Mišel im se našao pri ruci, ne dozvoljavajući im da urade išta od čega bi stanje moglo da im se pogorša.

Jutro; Beata sluša muziku preko telefona, Amadea se sprema da krene nekuda. Beata (čudi se): ,,Gde ćeš? Ako ti je potrebno da se nešto kupi Mišel će doći kasnije, pa mu reci." Amadea (poljubi je): ,,Idem da nabavim nešto što nas više neće dovoditi u ovakve situacije, ugovorila sam kupovinu preko dark-weba. Vraćam se za oko sat vremena." Beata (zabrinuto): ,,Šta si kupila?" Amadea: ,,Pištolj. (Beata zaneme) Nosićemo ga u rizičnim situacijama." Beata (polako ustaje): ,,Ali, to je krivično delo! Ako nađu taj pištolj možeš u zatvor!" Amadea: ,,Ili u zatvor sa njim ili u grob bez njega. Vidiš da policija nije ništa učinila a obe zamalo da budemo pokojne. Čitav život se nadam da će ovaj svet redukovati osuđivanje i diskriminaciju i evo dokle je stiglo! Čitav život trpim svakakva ismejavanja i ponižavanja, a sad kad bi trebalo da konačno živim normalnije uz osobu do koje mi je stalo oni uništavaju čak i to! Ne želim da se plašimo da idemo uveče kroz grad zato što smo devojke ili zato što smo u vezi ili iz ko zna kog razloga. Ono za šta se ja zalažem i u životu i u svojim delima su sloboda, jednakost i mir, ali izgleda da je mir nemoguće imati bez rata u ovom društvu. Neće nas više niko ovako ponižavati." Beata: ,,Nisam sigurna da je to pametna ideja, ako nekog ubiješ tim pištoljem..." Amadea: ,,Ni oni nisu mislili da li će ubiti nas. (odlazi)"

Prošlo je nekoliko dana od toga- stanje im se blago popravljalo, s tim da je i jednu i drugu izluđivalo što ne mogu da pevaju/ sviraju punim kapacitetom. Beata je nekoliko puta imala košmare, što bi je svaki put trgnulo iz sna. Pričala je Amadei da je sanjala svog pokojnog oca, a da se košmar zatim pretvara u ono veče kada su ih napali, završavajući se padanjem u ponor. To je veoma zabrinulo Amadeu, brinući da li taj košmar označava prošlost, sadašnjost i budućnost, te je pazila na Beatu ne bi li bila spremna ako primeti i najmanju promenu na gore i time predupredila potencijalne probleme.

Ignorisala je pogoršanje svojih simptoma- sve jače glavobolje, zamućenje vida, česte mučnine zbog jakog udarca u glavu, uz povremeno gušenje i preskakanje srca. Povremeno bi iskašljavala krv, odmah bacajući krvave maramice u toalet jer nije htela da se nervira oko toga. Plašilo ju je da li će sve biti u redu sa Beatom, a za svoje simptome se tešila da su privremeni.

Mirno veče; Mišel je otišao kući, Beata i Amadea sede zagrljene na kauču sa slušalicama u ušima. Beata (tiho): ,,Završila se "Cementary Gates" od Pantere, sledi ,,Desert Inferno" od grupe Razorwyre. Koji epski intro." Amadea (pogleda je): ,,Još je veličanstvenije kada je slušam sa tobom. (slušaju pesmu u tišini) Dušu dalo za ,,headbanging", a ne smemo." Beata: ,,Biće opet i toga, vratićemo se na scenu. Videla si koliko je ljudi stalo uz nas, imamo podršku iz različitih delova sveta. (nova pesma počinje) Hm, ova pesma je... Rammstein. Bend je Rammstein, pesmu ne znam." Amadea: ,, ,,Sonne". (Sunce) Ne znam da li se sećaš onog spota sa Snežanom..." Beata: ,,Da, da... Svi znaju za ,,Du Hast" ali je ova podjednako lepa. Znam da želiš da pevušiš, ali ne napreži grlo." Amadea: ,,Trudim se, ali mi sva ova muzika pravi zazubice. Navikla sam da pratim melodiju ili pevam." Beata (nasmeši se zavodnički): ,,Znam kako nećeš biti u iskušenju... (poljubi je nežno) Da li može ovako?" Amadea (nasmeši se): ,,Mislim da će biti delotvorno. (uzvrati joj poljubac) Volim te. Ne bih izdržala da se nešto desilo..." Beata: ,,Ššš... Nećemo sad o teškim temama. (pogleda listu pesama) ,,Doro Pesch- Love me in black". Ovo je prava pesma za nas." Amadea: ,,Pesma nema srećan kraj. Ne znam kako naša priča ide, ali ne mora da se završi tako." Beata (sluša tekst): ,,Ovako si ti bila nesigurna na početku. (stegne je jače u zagrljaj) Ti si nešto najlepše što mi se desilo u životu. Hvala ti što si mi dozvolila da te upoznam." Amadea (prošaputa): ,,Hvala tebi što nisi odustala od mene, na tvom mestu mnogi nisu ni pokušavali da dopru do mene. Ti si ono što sam želela, neko ko će me u potpunosti razumeti. Nadam se da znaš koliko mi značiš. (teško dišući) Godinama sam bila mrtva, a ti si mi ponovo dala život." Beata: ,,Ti si meni pokazala šta je sreća. Svi oni bolovi bili bi ništa naspram toga ako bih te izgubila. Učiniću sve što mogu da se to ne desi, postala si deo moje duše bez kog se sve raspada. (pesma se završava, Beata isključuje muziku) Spavaš, Ami? (vidi da Amadea ne diše) Ami?! (uspaničeno) Ami, šta ti je, otvori oči... Amadea, probudi se! (zove Mišela) Burazeru, izvini što te gnjavim, Amadea je prestala da diše! Mora u bolnicu. (oseti bol u stomaku) Dođavola više sa ovim bolovima! Dolaziš?" Mišel (uplašeno): ,,Zovem Hitnu pomoć da odmah dođe u stan, čekaj ih tamo i ja dolazim po tebe, idemo odmah za njima. Dogovoreno?" Beata (tresući se): ,,Dobro, samo požuri! (nastavi da doziva Amadeu, u isto vreme držeći se za stomak od bolova)"

Hitna pomoć je brzo došla po Amadeu, dok je Mišel vozio Beatu svojim autom. Negde na pola puta Beati je pozlilo i bolovi su postali nepodnošljivi, te je Mišel žurio da što pre stigne u bolnicu. Amadea je primljena na odeljenje hitne pomoći, gde je ustanovljeno da joj se stanje pogoršalo tokom ovih nekoliko dana.

Mišel i Beata su stigli malo nakon kombija. Beati se jako slošilo te odmah ode do toaleta da se umije, ali je morala prvo da povrati. Shvatila je da nešto ponovo nije u redu kada je povratila veće količine krvi, te se jedva dovuče do vrata toaleta i onesvesti se u hodniku.

***

Još jedno buđenje u bolničkoj sobi. Amadea pogleda oko sebe i prokomentarisa: ,,E, izem ti život, opet sam ovde. (zabrinuto) Koliko li se tek Bea nasekirala za džabe, moram da je nađem i da je zagrlim. Koji sam baksuz, taman nam je bilo lepo veče i mora nešto da ga uništi, pa to ti je. (ogrne se čaršavom) Mogli su bar odelo da mi ostave umesto ove bolničke odeće... (zakašlja se i ispljune krv)... Naravno. (odlazi do vrata)"

Videla je Mišela kako plače u hodniku, on ju je primetio i došao do nje. Mišel: ,,Zašto si ustala? Hajdemo unutra, moram da ti saopštim nešto. (zajeca tiho)" Amadea (uplašeno): ,,Gde je Beata? Da li je sve u redu sa njom?! (Mišel ponovo zaplače) ŠTA JE SA BEATOM?!!!" Mišel: ,,Pozlilo joj je, znaš već da joj nije sve lepo zaraslo... Onesvestila se u hodniku... Odveli su je u salu za operacije jer je opet imala unutrašnje krvarenje... (strese se)... Otkazali su joj unutrašnji organi od povreda. (zaplaka) Preminula je pre nešto više od sat vremena."

Amadea padne na kolena, teško dišući, potpuno skrhana. Tiho reče: ,,Trebalo je da crknem, nisam zaslužila da imam nju pored sebe, nisam je bila dostojna." Mišel (klekne ispred nje): ,,Dok smo vozili dovde Beata mi je rekla da pazim na tebe ako joj se nešto desi, kao da je predosećala... Juče si prestala da dišeš, mislila je da si mrtva i uspaničila se... " Amadea (viknu): ,,Što nisam umrla, bestraga mi glava?! Nije trebalo da mi pomažu, džabe su se mučili, bar da smo zajedno umrle. (udara se u glavu) Hajde prokleti mozgu, sad me izdaj, sad!" Mišel (zaustavlja je): ,,Nemoj, ti nisi kriva za ovo. Mogu iz očaja da krivim ceo svet, ali bih se ogrešio. Zna se ko je krivac, ali vidiš da neće da ih kazne! Vidiš da nisu ništa preduzeli povodom vašeg slučaja, bestraga im glava svima!" Amadea (pogubljeno): ,,Ne brini... Ima ko će da ih kazni. (ustaje i izlazi u hodnik)" Mišel (ide za njom): ,,Gde ćeš? Moraš da se odmaraš." Amadea (odlučno): ,,Sutra ću da se odmaram, sad imam posla. Gde su mi stvari?" Mišel (stavi joj ruke na ramena i pogleda je u oči): ,,Znam da si i ti slomljena zbog ovoga, ali nemoj da napraviš neku glupost." Amadea: ,,Neću. Hoću da se za početak obučem da ne idem ovako po hodniku kao budala." Mišel (pokazuje): ,,Tamo je garderoba, tražiću da ti donesu tvoju odeću." Amadea (klimnu glavom): ,,Hvala."

Amadea obuče svoje stvari, uzme ključ od stana koji se nalazio kod Mišela i, bez obzira što je on pokušavao da je zaustavi, krenula je nazad u stan kako bi uzela nešto što joj je bilo potrebno.

Deo XV- ,,Poslednja odluka"/ ,,Last Resort"

U stanu je brzo otišla do fioke gde je držala pištolj, nemavši snage da predugo gleda oko sebe jer ju je svaki kutak podsećao na Beatu. U prolazu je uzela uramljenu sliku na kojoj je ona, izvukla je iz rama i poljubila. ,,Ti skotovi će zažaliti što su se kačili sa tobom, jedina moja. Sad moram da budem odlučna, kasnije ću pustiti sebe da se isplačem, duša mi se kida pri samoj pomisli da te više nema pored mene. Za mene ti ionako nikad nisi mrtva, ti ne možeš da budeš mrtva. Sad moram da se pokupim i da obavim to što imam."

Na izlazu je srela Mišela koji je upravo ulazio u zgradu, gurnula mu ključeve stana u ruke uz jedno kratko: ,,Drži" i krenula napolje. Zvao ju je nazad, ona je brzo ušla u prvi taksi i rekla destinaciju.

Stigla je u park. Već je bilo svanulo, sunce se tek pojavilo ali se nadala da će imati sreće da nađe one po koje je došla. Našla je samo dvojicu od one petorice u parku. Pogledom punim besa i očaja stala je pred njih.

Mladić 1: ,,E, evo ove što voli devojke..." Amadea (besno): ,,Devojku. Jednu jedinu." Mladić 2 (približava joj se): ,,Došla si da promeniš odluku od pre neki dan? (smeh)" Amadea (uperi pištolj u njih): ,,Začepi, stoko. (obojica progutaju knedlu u grlu) Zbog vas kretenčina sam provela ovu noć u bolnici, zato što ste mi lepo razbili glavu. Bljujem krv već danima, previjam se od bolova, stajalo mi je srce. Ali znate li vi maloumne nasilničke kreature šta ste još napravili? Znate li?! Naravno da ne znate, da nešto znate ne biste pijančili tu nego biste radili nešto korisno. Vi probisveti ste toliko oštetili organe mojoj voljenoj Bei da je zbog vas preminula! Ja imam više milosti nego vi, patetični izgovori za ljudska bića, neću da se mučite danima kao mi nego ću odmah da vam prosviram glave. Šteta što niste svi prisutni pa da krenem redom." Mladić 1 (tresući se): ,,Mi... Mi nismo hteli da to ode toliko daleko... Nismo hteli nikog da ubijemo!" Mladić 2: ,,Bili smo pijani te večeri i..." Amadea: ,,Stvarno? Ma nemoj! Znači, ako se napiješ i iz zabave pretučeš nekog to je u redu?! A koliko ste daleko hteli da idete, budale? Ha? Ko će odgovarati za Beatinu smrt?! Očigledno niko. Zato sam ja ovde, nešto više ne verujem u kosmičku pravdu jer da ima pravde sad bih sa svojom Beom radila na drugom albumu, probudile bismo se zahvalne na svakom danu koji provedemo jedna sa drugom, vodile bismo duge filozofske razgovore koje većina ljudi ne bi mogla da razume, osetile toplinu zagrljaja osobe koja nam predstavlja čitav svet. Zašto ste to uništili?! Šta smo vam skrivile?! Samo zato što smo dve devojke? Šta, samo strejt parovi imaju pravo na srećan kraj? E pa, neću ni vašim devojkama, ako ih imate, dati priliku da uživaju sa vama. (nasmeje se sama sebi) Kao da bih učinila nešto mnogo strašno, vi i nemate osećanja- kako bi te vaše devojke i mogle da osete ljubav pored vas? Ispalo bi da imam nešto protiv strejt parova iako nemam, a oduvek sam mrzela ljudsku osobinu da generalizuju i stave sve u isti koš. Bilo kako bilo... (nacilja u jednog od njih dvojice) Da pucam prvo u tebe, stići će odmah i ovaj skot da ti pravi društvo."

Mišel dotrča iza nje i viknu: ,,Stani! Amadea, šta to radiš?! Ovim nećeš rešiti problem!" Amadea (blago se okrenu): ,,Što, misliš da bi oni trebalo da ubiju mene? Dobro. (baci im pištolj pred noge) Hajde, završite sa tim." Mišel (približi se): ,,Šta to radiš, pobogu?!" Amadea: ,,Skloni se, neću da tebe pogode. (raširi ruke) Šta kog đavola čekaš, nesposobnjakoviću jedan? Pucaj!" Mladić 1: ,,Ja... Ja ne mogu da pucam... Nisam ubica..." Amadea: ,,Jesi, sinko, itekako jesi. Ubili ste Beatu, a mene ste ubili zajedno sa njom. Sad me dokrajčite da se ne mučim." Mišel (mladićima): ,,Idite bestraga obojica! 'Ajde, gubite se! (oni beže trčećim korakom)"

Amadea (potrči po pištolj, Mišel požuri da uzme pre nje ali ona stigne prva): ,,Puštaš ih da pobegnu?! Pustio si ubice svoje sestre, koji ti je đavo?!!!" Mišel: ,,Tamo ih čeka policija, zvao sam ih pre nego što sam došao ovde. Daj mi taj pištolj, znaš da Beata ne bi volela da naudiš sebi. I meni je rekla da te čuvam, izneverio bih je ako ti se nešto desi." Amadea (nervozno): ,,Neću da ostanem. Ne zato što fizički nisam kako treba, nego zato što je ona predstavljala život koji mi je poklonjen. Da nije bilo nje ili bih već bila mrtva ili bih i dalje živela kao neka sluškinja koja samo ispunjava dnevne obaveze. Ni u jednom ni u drugom slučaju ne bih mogla ni da zamislim tako lepe momente koje sam proživela sa Beatom, osećam se počastvovanom što je odabrala baš mene. Ti nisi kriv ni za šta što se desi..." Mišel: ,,Amadea, ostavi taj prokleti pištolj, tako ti svega." Amadea: ,, ...I želim ti uspeh sa bendom. Poželi sreću i Tironu, Leonelu i Brodiju u moje ime. (prislanja cev na srce i pomera se unazad) I kaži Brodiju da nikad ne bi trebalo da se stidi svoje orijentacije i da kaže svima kojima to smeta da gledaju svoja posla i da je na ovom svetu previše negativnosti i bez svih tih osuđivanja drugih." Mišel (približava joj se): ,,To ćeš im ti reći lično, spusti tu prokletinju dole. Ne teraj me da ti na silu uzimam to iz ruke." Amadea (oči joj se napune suzama): ,,Nisam stigla da posetim Beu jutros, stavi joj na kovčeg i grob plavo cveće u moje ime, žao mi je što ne mogu da se pozdravim sa njom. Možda je i bolje tako, neka za mene ona zauvek ostane živa."

Ptice iz parka poleteše sa drveća u isti mah, uplašene od zvuka pucnja koji prekinu jutarnju tišinu. Mišel uhvati Amadeu u naručje, panično se trudeći da zaustavi krvarenje, ali je njeno već slabo srce ubrzo stalo. Suze na njenom licu svetlucale su sa prvim zracima sunca, padajući u lokvu krvi.

***Godinu dana kasnije***

Na gradskom trgu okupila se masa ljudi, iščekivajući izlazak muzičara na binu postavljenu za tu priliku. Brodi, Tiron, Leonel i Mišel izađoše na scenu i Brodi poče držati govor pred okupljenima: ,,Prošlo je tačno godinu dana od kad su nas naše drage prijateljice i članice benda Beata i Amadea napustile. U saradnji sa gradskom upravom smo rešili da održimo ovaj koncert u njihovu čast, zato što je muzika bila srž bića i jedne i druge, nit koja ih je povezala tako jako da su zajedno i otišle sa ovog sveta. (podigne belu zastavu) Danas ćemo podići bele zastave- ne u boji duge, ne u nekoj specifičnoj boji, već čisto bele zastave. Pitate se- zašto nismo uzeli zastave u bojama duge, iako su Amadea i Beata na neki način ubijene zbog svoje ljubavi? Zato što ovim belim zastavama simbolišemo mir- ne predaju, već mir. Živimo u svetu gde mir predstavlja misaonu imenicu koju svi navodno želimo, a koliko zapravo doprinosimo? I zašto je mir sinonim za slabost, kada je potrebno više hrabrosti da se pobede predrasude koje imamo prema drugima nego da napadnemo one smatramo gorima ili slabijima od sebe? Jedina moralna obaveza koju imamo prema drugim bićima je da ih ne povređujemo, a za ostalo ne postoji niko ko će reći šta je ispravno a šta pogrešno jer u životu ne postoji ispravno i pogrešno, postoji više od jednog načina za sve i svaki je ispravan na svoj način. Koliko ljudi je ubijeno zbog nacionalnosti, vere, orjentacije, suprotnih stavova, čak i drugačijeg oblačenja? Ova zastava je tu za sve njih, ne samo za LGBT+ populaciju, jer su Beata i Amadea verovale u takav svet gde će ljudi poštovati jedni druge bez obzira na različitosti, kao i u svet gde će ljudi paziti i na ostale vrste koje nastanjuju ovu planetu, jer su životinje i biljke podjednako važne našoj planeti kao i mi. Petorica huligana koji su im naneli teške telesne povrede su u zatvoru, to je možda zadovoljenje pravde što se tiče pravnih aspekata ovog slučaja, ali pravo zadovoljenje pravde biće ako se nešto ovakvo nikad ne ponovi."

Počeli su sa izvođenjem pesme ,,Love you to death- Kamelot". Pesmu je pevao Mišel koji je i svirao gitaru, trudeći se da ostane jak za vreme izvođenja, ali nije mogao da zaustavi nekoliko suza koje su krišom padale bez obzira na njegov trud da ne zaplače.

,,I will always be with you, I'm the anchor of your sorrow,
There's no end to what I'll do cause I love you
I love you to death..."

Bele zastave lelujale su se na vetru kao simboli mira, dok je melodija bila nošena ulicama dalje. Narednih sat vremena smenjivale su se pesme, nakon čega je muzika utihnula a ljudi polako razišli, osim manje grupe ljudi koja je zajedno sa članovima benda i Mišelom krenula ka groblju sa buketima plavog cveća u rukama. Kretali su se dostojanstveno u tišini, ali se unutar njih promaljao vrisak koji se čuo do neba, rasteravši crne ptice koje prekriše nebeski svod.

Na kraju... ostala je samo priča.

Kraj
17.01.2021 god 6:45 ujutru
Kucanje završeno 23.01.2021 god 8:00 ujutru
Suzana Ristić Suza
------------------------------------

POGOVOR

Prošlo je poprilično vremena odkad sam pisala pogovor- ako ne računamo onih nekoliko rečenica u ,,Razbijaču snova" mislim da je ,,Lollypop" poslednja priča sa pravim pogovorom. Mrzelo me je da pišem pogovore od kad objavljujem priče, kucanje teksta i prevođenje oduzima dosta vremena.

Ova priča je zadržala standardnu morbidnost mojih priča, a bio bi red da napišem pogovor jer je ovo moja najduža priča do sad sa svojih petnaest delova+ pogovor, započeta na moj 25-ti rođendan (znam, kad brže, ja ni ne znam više koja je godina) a završena sredinom januara. Baš sam želela da (konačno) napišem priču koja će dosezati do bar više od pola velike ukoričane sveske, to je bila namera za ,,Razbijača snova", onda i za ,,Zlato i pepeo" , ali sam uspela da u njima napišem sve što sam želela na znatno manje strana od planiranog. Za ovu priču, pak, nisam imala neku posebnu ideju, osim da napravim ljubavnu priču kao i u ,,Umetnici žive zauvek" samo da ovde akteri budu devojke, ali sam se ponovo usudila da uz kombinaciju još nekih tema dođem do kraja svojstvenog sebi. Ovo svakako nije kopija nijedne od mojih priča, ali zato sadrži elemente nekoliko njih- tragičnu ljubavnu priču kao u ,,Umetnici žive zauvek", ljubav dve devojke kao u ,,L.O.V.E.", uticaj na veću grupu ljudi kao u priči ,,Zlato i pepeo", dramatičan kraj kao u nekoliko mojih priča. Nije mi nikad namera da samo napišem što bolju priču- ne smatram to nekim zadatkom koji bi samo trebalo biti obavljen ili školskim testom gde je cilj dobiti što bolju ocenu, već mi je namera da sklopim zamisao u celinu kojom ću biti zadovoljna. To se uglavnom završi nečijom smrću u priči (i obično su u pitanju glavni likovi), to je verovatno zbog stanja u kome se moj mozak nalazi. Uvek mi je drago kada se nekom dopadne ono što napišem, ali nikad nisam pisala nešto isključivo da bi se dopalo što većem broju čitalaca. Preferiram da priču objavim nakon pisanja, uz što manje gledanja televizije, pretraživanja interneta i čitanja drugih priča dok pišem kako ne bih nesvesno ubacivala nešto od viđenog/ pročitanog (baš naprotiv, ako se tematika moje priče poklapa sa nečijom gledam da imaju što manje zajedničkog, nema poente pisati nešto što je identično već postojećem), kada mi mašta brže radi onda mogu brže i da pišem a ovde je išlo nešto sporije.

U priči sam pominjala neke pesme koje ja lično volim, svako poglavlje sam nazivala po jednoj pesmi bendova koje slušam a koje su se uklopile u tematiku poglavlja. Ima još puno bendova koje nisam pominjala, priča bi trebalo da ima bar sto delova da pomenem tek polovinu pesama koje volim (s tim da bi bilo potrebno više stotina delova, ali shvatate poentu :D)

,,Zlato i pepeo" je verovatno bila priča sa najviše socijalnih tema, ,,Oniks 2- vatra u krilima" je morala biti pozitivna jer je imala za temu potpuni oporavak od depresije, a ovde imamo ljubavnu priču, autodestrukciju, muziku i diskriminaciju. Naslov je sastavljen kao kombinacija tri boje i tri pojma: Grimizno- označava događaj zbog kog su Amadea i Beata stradale, kao i sve vezano za taj događaj uključujući i način na koji je Amadea stradala. Plavi- taj deo označava Amadeu i Beatu kao osobe, kao i njihovu vezu. Plava boja predstavlja intekt, ali i melanholiju, a obe se kroz priču suočavaju sa svojim teškim emocijama i nesigurnostima. Sneg- povezan je sa belim zastavama sa kraja, koje u ovoj priči simbolizuju mir i prihvatanje drugih. Od jedanaestog poglavlja pa sve do kraja te boje se prepliću, stvarajući haos. Razmišljala sam o naslovu nakon završetka pisanja i bila u dilemi kako spojiti teme u smisleni naslov, sasvim slučajno sam došla do kombinacije ove tri reči i nekako se uskladilo da predstavljaju tri različite boje (baš volim kada se sve lepo uklopi ^_^)

Ne bih puno da dužim, verovatno će mi biti dosadno da odkucam i ovo pa neću preterivati sa analizama i slično, ako bude potrebno lako ću dodati nešto :D . A da li će biti još priča? To trenutno ne znam. Što se mene tiče bilo je dovoljno, ali recite to mom mozgu koji non-stop razmišlja o raznim ludostima, tako da će to ostati pod znakom pitanja (da ne bude kao u ,,Razbijaču snova" kad sam rekla da je kraj i onda napišem još četiri posle toga. -_- Ne obećavam ništa. To je to, barem za sad.

Kraj
17.01.2021 14:55h
S.R.S.

Search This Blog

Blue Rose

Grimizno plavi sneg (2021) - cela priča

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Jarčeva borba II

Amused Aria

Buried in the past