Kraljevstvo Večite Tame (2017)- cela priča

Priča nije za mlađe od 15 godina, depresivna atmosfera od početka do kraja, autodestruktivni delovi, podsećanje na likove iz mojih priča koji su okončali živote i podsećanje na metode njihovih smrti, lična perspektiva.
------------------------------------

19.1.2017

-Ponovo sam ovde. Ovo je najmračniji deo Kraljevstva Mrtvih ali se samo ovde osećam svojom. Ovde pripadam.

 Tamnoplavo nebo nadvilo se iznad mene dok me mutna reka tiho zvaše ka sebi, želeći da se moj neugledni odraz očeša o njenu površinu, dok se ne izgubi u dubini ove večeri. ,,Ponovo si ovde? Znala sam da ćeš brzo doći. Ne možeš bez nas."- znala sam da je to Melodi, kojoj je ovo tipični način da pozdravi nekog. ,,Da,"- počeh, - ,,Ovo je mesto za mene. Kraljevstvo Mrtvih za osobu koja je mrtva iznutra. Najlepša su mesta koja sam stvoriš, znaš da su samo tvoja i da drugima nije dozvoljeno da uđu. Kada ih pustiš unutra oni ti sve upropaste svojim mešanjem, a znaš da nisu u stanju ni da zamisle polovinu od tog imaginarnog sveta, a kamoli da žive u jednom takvom." Melodi: ,,Tačno, ali ti si nenormalna. I ja sam nenormalna. Normalni... e, oni ne razumeju. Poremećaj ličnosti nije deo tebe, već ti postaješ on. Njima je to igra, pomisle da želiš da ih nasmeješ ili zadiviš, da si detinjasta ili tajanstvena osoba... i onda ih iznerviraš jer im to dosadi, a znaš da nemaš mnogo izbora. To je u tebi i kontroliše te." Ja: ,,Zato se i vraćam ovde- vi ne možete da se žalite na mene, a uz to priželjkujem da ostanem ovde." Melodi: ,,Uzgred, ponovo si ,smaknula' nekoliko osoba." Ja: ,,Nisam ja nikoga ,smaknula'... (pauza) Dobro, bilo je jače od mene. Ali vratila sam Sju iz mrtvih!" Melodi: ,,Pih, pa ona i nije bila SKROZ mrtva. Mislim, jesi ti izvukla Lanu, čak si i Sju nekako izvukla, ali si dovela: Klarisu, Kloditu, Sejdž, Altona, sebe, Ednu, čak i Beki!" Ja (pogledah je oštro): ,,Ne pametuj mi. To što si starija ne znači i da si pametnija." Melodi (iznenađeno): ,,Poričeš? Nema svrhe, ti si svesna situacije i sada verovatno kidaš sebe iznutra." Ja (besno): ,,Okani me se, Melodi! Ne pišem takve priče zato što sam ubica, već zato što ne znam šta ću sama sa sobom! (odlazim)"

 Ovaj deo Kraljevstva se ne nalazi ni na teritoriji Dobrih ni na teritoriji Zlih, s tim da neki od nas, poput Neli i Miona, mogu da odu negde drugde. Naš deo zove se Teritorija Večite Tame, poznatija i kao Kraljevstvo Večite Tame; na njoj se nalazimo svi mi koji smo u nekoj od priča oduzeli sebi živote. Mi imamo posebnu teritoriju jer nismo zli da budemo kod Zlih, a kod Dobrih je sve idilično i suviše lepo za naše raspadnute umove.

 Na granici sa Kraljevstvom Dobrih susrela sam se sa princezom Crnokosom. Crnokosa: ,,Muka mi je od ove proklete idile iza mene... Mogu li preći na tu vašu stranu? Ne želim da budem u ovom raju ako nikada neću videti ovo dete koje nosim, ne želim da ono zauvek ostane u meni ako ne može da bude rođeno!" Ja (tiho): ,,U tome i jeste problem, ono nije rođeno, a ipak postoji. Smisliću nešto, nije pametno dolaziti na onu stranu."

 U daljini začu se zvuk motora- Red je dolazila u posetu princezama Zlatnog Kraljevstva. Ugledavši me, siđe sa motora i pođe ka meni. ,,Hej, kako ide? Sumnjam da je dobro čim si ovde."- reče ona zabacivši svoju bujnu vatrenu kosu unazad. Ja: Pa, i nije nešto sjajno. Gde je Black?" Red: ,,Druži se sa Ednom trenutno. Ednu Black podseća na njenu devojku, s tim da su njih dve samo prijateljice. Black može lakše da prođe na vašu teritoriju pošto je... znaš već." Ja: ,,Znam. Pa, dobro je što se druži sa još nekim dok ti ideš da vidiš princeze. Bar imaju zajedničke teme."

 Red se pozdravi sa mnom i nastavi svoj put, a ja nastavih da hodam mrtvom zemljom. Na zemlji videh cvet- bio je predivne ljubičaste boje, širio je opojni miris i mamio da ga uberem. Samo sam ga dotakla a on je počeo da vene pod mojim prstima. Uništim sve što je lepo.

 Eno Klarise. Pozdravih je polako i porazgovarah sa njom. Klarisa: ,,Ovde je isto kao i tamo, u stvarnom svetu, ali ovde nisam sama. Družim se sa Melodi." Ja (nasmejah se): ,,Zar možeš da je podneseš?" Klarisa: ,,Posle nekoliko čaša alkohola mogu da podnesem bilo koga (blagi smeh), ali Melodi nije loša ni ovako. A tu je i Bezimena, i sa njom se slažem." Ja: ,,Bezimena?" Klarisa: ,,Da, iz tvoje priče u stihovima ,Dying again'. Mi je zovemo Bezimena." Ja: ,,Ima li još nekog u blizini?" Klarisa: ,,Mislim da sam videla onu srednjovekovnu devojku..." Ja: ,,Kloditu?" Klarisa: ,,Da, Kloditu i Beki... Zašto si dovela Beki, kad smo već kod toga?" Ja: ,,Da bih pokazala svetu da suicid ne zaobilazi ni mlađe osobe. U tim godinama sam i ja razmišljala o pokušaju suicida, ali sam to učinila tek u šesnaestoj godini. Dobro, idem ja do njih." Klarisa: ,,Važi, ja ću sačekati Bezimenu."

 U daljini, Beki i Klodita su sedele na uveloj travi i čitale knjigu, a onda me Klodita spazi i povika: ,,Ovamo! Evo nas ovde!", te ja krenuh ka njima. Ja: ,,Čitate?" Beki: ,,Danas čitamo Tolstoja." Klodita (veselo): ,,Čitanje je tako zabavno! U toku života nisam mogla da učim pisanje i čitanje zbog uslova u našem vremenu, ali sam sada sve nadoknadila sa Beki! Ona je veoma pametna devojka!" Beki: ,,I ti si pametna, Klodita, samo što nisi imala prilike da učiš. Nikada nisam upoznala osobu koja toliko voli knjige kao ja!" Ja: ,,To je tako lepo... još da nismo ovde, pa da sve bude savršeno." Beki: ,,Meni smeta jedino što ređe viđam Tejnu, ali sam ovde okružena knjigama i osećam se slobodnom." Ja: ,,Ali, ne smem zaboraviti činjenicu da imaš samo četrnaest godina. Možda je Melodi u pravu- premlada si da bi bila ovde..." Beki: ,,Šta je sa svim osobama koje su bile mlađe od mene kada su okončale život? Kažem ti, ja sam dobro, ali moja smrt mora biti nauk roditeljima da osluškuju svoju decu i njihove potrebe." Ja: ,,Ako ti tako kažeš..." Beki (skrenuvši sa teme): ,,Znaš li da Klodita ima dar za slikanje? (vadi jedan crtež) Vidi, ovo je njeno delo." Klodita (pocrvene): ,,Pa nije baš toliko dobro..." Ja: ,,Slažem se da nije dobro- ODLIČNO JE. Predivna kombinacija linija povezanih u savršenu apstraktnu sliku. Veoma hipnotizirajuće." Klodita: ,,Oh, hvala ti! Ne bih ni znala da imam dara za to da mi Beki nije pomogla da to otkrijem." Ja: ,,Ostavljam vas da čitate, a ja idem dalje." Obe: ,,Vidimo se kasnije!"

 Vrativši se na mesto odakle sam krenula, zatekla sam poslednje ,,žrtve" svojih priča- Sejdž i Altona. Sejdž je, u stvari, mnogo realističnija verzija Melodi; Melodi je više inpirisana mojim alter-egom a Sejdž potencijalnim smerom događaja u mojoj karijeri... ako ikada i budem stigla do te karijere. Alton... tako magičan i naizgled savršen za Sejdž.

 Sejdž, videvši me, reče Altonu da će se brzo vratiti i pođe k meni. Sejdž: ,,Zašto si dovela Altona? Zašto?! (počne da plače)" Ja: ,,Vezao se za tebe i... znam da je trebalo to da preskočim, to sam odlučila da dodam tek nakon dela sa tvojom smrću." Sejdž: ,,Bolje da sam samo ja umrla a da on ostane živ i da nastavi da stvara... Ne mogu da podnesem da neko strada zbog mene i ti to znaš! Ja sam nedostojna tog anđela..." Ja: ,,Nisi. Zato sam i dovela Altona ovde, da ti pokažem da nisi nedostojna i da vrediš više nego što misliš. Znam vrlo dobro da si morala da odbacuješ sve ljude zbog tih nekoliko idiota koji su te emotivno osakatili, da si suzbijala poriv koji je u osnovi graničnog poremećaja- želja za osobom koja će ti verovati, koja će ti uzvratiti istom merom, koja će ti pokazati humanost. Pogledaj u šta smo se pretvorile!" Sejdž: ,,Želim da ga pustim u svoje srce... Osećam nešto prema njemu, nešto... Oh, zaboga, ne znam da li su to prave emocije ili je to ovaj prokleti poremećaj! Ne znam kako da budem u vezi, ne znam..." Ja: ,,Razumem te. Po tom principu je propala i Melodina veza... ali... Alton je stvoren tako da te neće ostaviti. Idi do njega i zagrli ga. To će biti dovoljno. Ne moraš da ulaziš u vezu, one se grade polako da bi bile stabilne, ali se u njih ne uliće tek tako; to nije video igrica pa da igraš čas jednu, čas drugu."

 Sejdž ode do Altona i nasloni glavu na njega. Alton: ,,Da li je sve u redu?" Sejdž: ,,Uz tebe se osećam sigurno. Želim da ostaneš tako neko vreme. Zvuči blesavo, ali želim da znam da me neko čuva, da sam nekom stvarno potrebna." Alton (zagrlivši je): ,,Čuvam te. Pokazao sam ti da mi značiš više i od života." Sejdž: ,,Zašto si skočio sa krova hotela zbog mene?" Alton: ,,Iz istog razloga zbog koga si ti pokušala da se ubiješ nakon sedmog koncerta- povezanost. Pokazala si nam da ti bend znači više od života, a mi smo te na neki način izneverili, naročito ja. Zbog mog glupog predloga si ti stigla do ovoga." Sejdž: ,,Niste me izneverili, a tvoj predlog je bio dobronameran, samo je izazvao pogrešnu reakciju u meni, rekla sam ti da razumem zašto si to rekao. Imala sam osećaj da sam ja izneverila vas." Alton: ,,Trebalo je da te sprečim da digneš ruku na sebe nakon poslednjeg koncerta, dogovorio sam se sa Šejdom da te sprečimo da skočiš, ali ti si imala cijanid..." Sejdž: ,,Nisi mogao ništa da učiniš, bila sam spremna na sve opcije. Samo, nisam bila spremna na to da ćeš mi se pridružiti..." Alton: ,,Sećaš se svog životnog motoa ,čovek se rodi da bi umro'? Video sam dovoljno stvari u životu, Sejdž, i živeo sam život kako sam umeo, ali i dalje nisam bio kompletan. Ti si me učinila kompletnim." Sejdž: ,,Ako nastaviš da pričaš takve stvari, neću se suzdržati da te ne poljubim, ali ne znam smem li." Alton: ,,Nemoj da me pitaš, znaš da ne odbijam poljubac tako slatke devojke. Voleo bih da te stalno ljubim."

 Bilo je tako neobično videti potencijalnu sebe kako ljubi tog savršenog momka jer, sa ove perspektive, cela ta stvar sa vezama i ljubavlju baš i nema smisla. Od sve muke se nasmejah samoj sebi i činjenici da su čak i ovde, u Kraljevstvu Večite Tame, likovi srećniji nego ja bilo gde.

 ,,Ti ćeš najteže naći svoju harmoniju od svih nas- tako si stvorena, na potpuno glup način." Melodi. Naravno da je to ona.

 Ja: ,,Da li ti uživaš u tome da me uništavaš?" Melodi: ,,Ne baš. Ja te samo podsećam na činjenicu da ćeš pasti kad-tad. Podsećam te da sve, ali apsolutno sve što radiš u životu može da nestane. Sve. Čak i ja." Ja (panično): ,,Prestani! Prestani! Ne mogu da se trudim da ostvarim svoj san da se bavim muzikom i umetnošću i da slušam tebe!" Melodi (oštro): ,,Znaš da sam u pravu! Znam da ti to znaš!" Ja (istim tonom): ,,Prekini! Izlazi iz moje glave, molim te!" Melodi: ,,Šta ako nikad ne bude bolje?"

 Oštrim sečivom prerezah svoju ruku. Ne, više nisam u priči. Ovaj bol je stvaran, ali sam ja tako prokleto otupela da nisam u stanju da osetim koliko to stvarno boli. Smiruje me kada ta crvena tečnost, koju mnogi žele da sačuvaju u sebi, izlazi iz mojih vena. Smiruje me činjenica da, ukoliko preteram, Smrt može da me povede negde daleko od svega, negde gde osećanja ne postoje, gde ne postoje ni reči, ni drugi ljudi... Briga me je. Briga me je da li sam živa ili ne- ni ne osećam da jesam. Pih, koga briga, ja sam nebitna osoba.

 Eto, Melodi je briga. Ona me toliko voli da želi da me poštedi još nekoliko godina provedenih u depresiji i napadima panike. Ona hoće da ja to lepo sada okončam, pa da odlepršam sa ovog sveta kao svraka sa polja kukuruza. Ona zna da bih u njenim godinama i dalje bila ista, eventualno bi ovo evoluiralo u nešto gore ili, kao što ona radi, da počnem da pijem više. I tako, svakog bogovetnog dana, svakog jutra, svake večeri, ponekad i noću kada se probudim da bih se po petnaesti put što bolje namestila u svom krevetu, svaka dilema od veće važnosti i svaki problem zamenjuje jedna reč ispisana velikim slovima- SUICID. Manje mi je problematično da pišem reč ,,suicid" nego ,,samoubistvo" zbog toga što ova druga uvek nastavlja da odzvanja u mom mozgu i čini teskobu jačom. Svaki bogovetni dan moj um me podseća na ono što želi, danju u mislima, noću u snovima. Ne znam ni sama zašto sam morala da se rodim ako sam već programirana na samouništenje, a da pritom nemam neku značajnu funkciju.

 Polako ispijajući liker, gledala sam u reku Kraljevstva Večite Tame. Moja draga prijateljica gunđalo, Melodi, ponovo se vratila kod mene. Melodi: ,,Pustila sam Klarisu da se druži sa Bezimenom, a ja sam došla da gnjavim tebe." Ja (pogubljeno): ,,Da li ti delujem kao da mi treba prokleto društvo?" Melodi: ,,Da li planiraš da napraviš još jednog lika poput sebe?" Ja: ,,Zar jedna beštija poput mene zaslužuje još svojih klonova? Uostalom, nijedan drugi lik nije moja stoprocentna kopija. Samo ja. A ja... ne znam ko sam." Melodi: ,,Sve dok si ti živa ja ću postojati. Ne želim da postojim." Ja: ,,Postojaćeš i nakon mene, ti si lik iz priče, a priče su večne. Jedino što ti možeš umreti bezbroj puta, a ja samo jednom. Prava ja, ne lik iz priče."

 Melodi (pogleda u svoju šaku): ,,Čini mi se da sam se malo ugojila. Moram da smanjim upotrebu alkohola." Ja: ,,Ne, nisi se ugojila. Ti si premršava... (za sebe) savršena." Melodi: ,,Pogledaj me- izgledam naduveno... (uzima mi čašu iz ruke i prospe je) ako sada smanjiš, bićeš mršavija kasnije... čak šest-stotina kalorija manje! Oh, to je osamnaest hiljada-šesto kalorija mesečno, dvesta dvadeset-tri hiljade i dvesta za godinu dana! To je čak trideset i jedan kilogram manje... To je to. Prestajem da pijem!" Ja: ,,Melodi, ti ukupno imaš trideset i jedan kilogram." Melodi: ,,Ne, imam trideset i sedam, ali ću smršati kada smanjim alkohol."

 Nema poente raspravljati se sa osobom koja pati od anoreksije; šta god da joj kažem, ona zna da to nema smisla i da će je njen um ubediti u suprotno. Ako joj kažem da je povrće u redu, ona će me samo pogledati i najverovatnije pomisliti da to nije istina i da je jogurt jedina sigurna hrana, jer ima kalcijum koji blokira absorbciju gvožđa, zbog toga što ona ne želi da ima puno krvi u sebi jer se trudi da iskrvari što više u toku samopovređivanja. Bila sam tu pre neku godinu a Melodi je tu i ostala. Znajući da sada verovatno radi proračune u glavi, trudih se da promenim temu i odmorim njen napaćeni mozak.

 Ja: ,,Kako to da su likovi ovde ipak zadovoljni na kraju?" Melodi: ,,Da znaš da ne znam- ovo bi trebalo da je grozno mesto, a nekako baš deluje umirujuće. Možda si nam toliko dramatizovala živote da i smrt izgleda divno. (pauza) Zar u tvojim pričama ne postoji izlečenje?" Ja: ,,Naravno da postoji!  Iris,Nora, Stefani, Henri, Oniks, Black, Keti..." Melodi: ,,Keti je ovde." Ja: ,,Nemoguće..." Melodi: ,,Moguće je. Izlečila si je prvi put ali drugi put, kao što znaš, bilo je fatalno. Ona  je starija od mene, ali imamo zajedničke teme." Ja: ,,To znači da nije bilo slučajnog predoziranja već..." Melodi: ,,Da. Nora je bila pod uticajem magije- ona se ne računa. Stefani- vraćala si je na dno još jednom." Ja: ,,Da bi mogla da se izleči kompletno." Melodi: ,,Henri- u redu, to je sasvim razumljivo, Oniks... šta se dalje desilo sa njom?" Ja: ,,Hm... nastavila je da se bavi poslom koji voli? Nije se vraćala na dno." Melodi: ,,Dobro. Black... slična situacija kao i sa Keti, s tim da je Black bila forsirana da nastavi da živi. Iris- suviše idiličan kraj." Ja: ,,Šta hoćeš da kažeš time, da je trebalo da je ubijem?!" Melodi: ,,Kako to da si dala izlečenje osobi sa bipolarnim poremećajem, a ispada da za depresiju nema leka?" Ja: ,,Ima leka, naravno... nego ste vi napravljeni da budete tvrdoglavi pa da odbijate pomoć." Melodi: ,,Dobro, to ima smisla. Ja sam, moram da priznam, veoma tvrdoglava kada je prihvatanje pomoći u pitanju. Za razliku od Holi ja nisam ponosna već srljam u samouništenje. Klarisi je Hedrih ponudio pomoć, odbila ga je. Sejdž je odbila da ode na lečenje. Klodita se spasla poniženja- razumem jer bih i ja to učinila, a ti sigurno i više nego ja koja nema socijalnu anksioznost, Bezimena je bila potpuno sama u svojoj priči, Neli je greškom završila ovde, Sju je otišla. Beki i Ednu nije imao ko ni da sasluša." Ja: ,,Tejna i Stefani su bile tu za njih, ali su obe bile premlade da bi preuzele velike korake." Melodi: ,,Mislim da je moj lik više upropastilo izgladnjivanje nego depresija. Sećaš se kako ti to skroz pomuti um? U jednom trenutku shvatiš da nisi ista osoba. Nemam snage ni za šta. Hoću da nestanem."

 Ja: ,,Takođe. Ionako sam sve pokvarila." Melodi (prilazeći reci): ,,Nisam u stanju da zadržim nekoga pored sebe, svi odu- nekoliko nas deli tu misao. Tako smo prokleto sami, s tim da je većina ovde našla svoje prijatelje. A ti... stvaraš likove i stvaraš, ali nijedan od njih ti u stvarnom životu ne bi mogao biti prijatelj. Znaš li zašto? Zato što si suviše komplikovana. Zato i možeš da kreiraš toliko različitih likova baziranih na sebi. Kreirala si takvu lepezu likova da bi čovek pomislio da si socijalno aktivna osoba, a kada te upozna shvati da si ti stvarno toliko komplikovana. Ispod svih tih osobina nalazi se ogromna praznina tvoj uma. To je tvoja draž." Ja: ,,Misliš, prokletstvo?" Melodi: ,,Kako kad. Nekad i nije." Ja (sagnuh se do vode): ,,Šteta što ova voda ne može da me ubije. (skinuh kaput i bacih ga na zemlju, a onda ga opet podignuh) Ipak će mi trebati." Melodi: ,,Vidiš kako skačemo sa teme na temu kao leptiri koji pokušavaju da izađu iz tegle u kojoj su zatvoreni, a onda na kraju umru. (videvši da punim džepove kamenjem) Ta voda te neće ubiti, beznadežno je da pokušavaš." Ja (pogledah u nju): ,,Potrebno mi je da umrem makar na tren da bih shvatila da sam živa. (ulazim u reku i gubim se u njoj)" 

-

 Mesec je sijao slabašno, ali dovoljno jako da me osvesti. Ležala sam na obali potpuno mokra od vode u kojoj sam se pre toga nalazila, dok su mi rečne alge obojile kosu u zeleno. Najednom se prikaza u ljibičastom kimonu stvori ispred mene- Moon Jin.

 Ja: ,,Moon... i ti si ovde? (pridižem se, Moon Jin mi pomognu)  Oh, da... računa se ono što sam posle napisala. To je blesava činjenica- napisala sam poboljšanu verziju priče 'Mesec i Sunce' nakon pisanja ove priče, a ovu ću objaviti nakon nje tako da, kada izađe ova priča, čitalac već zna šta je sa tobom." Moon Jin: ,,Tako nekako. U redu je, ti si još u originalu zamislila da bude takav kraj, zato sam bila ovde od početka. Sećaš se onog dela iz priče 'Tajna'?"

 [Black: ,,A ono tamo mesto? (pokaza rukom)" Nejli: ,,To je Kraljevstvo Večite Tame. Sunčica je imala viziju da će uskoro biti nastanjeno, nažalost. Neli i Mion su prvobitno bili smešteni tamo, pa su došli ovde da budu sa porodicom. Neki umalo da dođu, ali su ipak ostali u životu..."]

 Ja: ,,Da, nagovestila sam čitaocima. Čak sam i taj deo dodala nakon ove priče. Teška zavrzlama." Moon Jin: ,,Ipak ima više smisla nego da nisi dodala ništa, tek bi onda nastala veća zavrzlama. (smešak) Jesi li ti u redu?" Ja: ,,Valjda, hvala na pitanju... A gde je  Moon Jang?" Moon Jin: ,,U Kraljevstvu Dobrih, ali umalo da i on dođe ovde. Planirao je da mi se pridruži, ali su ga udarila kola." Ja (hvatam se za glavu): ,,Ja nisam normalna. Bolje da sam umrla pre nego što sam napisala priču o Sju, od tada je sve pošlo nizbrdo, kako u životu tako i u mom mozgu. Izvini, Moon Jin." Moon Jin: ,,Ne moraš mi se izvinjavati! Hajde,moramo da idemo da promeniš to mokro odelo, prehladićeš se." Ja: ,,Nemam ništa drugo da obučem." Moon Jin: ,,Naći ćemo već nešto."

 Dala mi je ljubičastu haljinu sa suženjem iznad struka; bila je veoma lepa, ali je imala tri-četvrt rukave i otkrivala skoro sve moje ožiljke i na jednoj i na drugoj ruci. Moon Jin: ,,To je jedino što imam od širih stvari, ti znaš da smo mi, devojke iz Japana, obično veoma mršave. Da li ti se barem sviđa?" Ja: ,,Veoma mi se dopada. Pa, neće biti problema jer skoro  polovina stanovnika Kraljevstva Tame ima ožiljke. U stvarnom životu želim da nosim nešto ovakvo, ali ljudi su zli i smejali bi mi se, ili bi me samo čudno gledali. Hvala ti." Moon Jin: ,,Nema problema. U školi borilačkih veština smo učili da budemo fini prema drugima i da pomažemo kad možemo. Ne brini, ja nisam mnogo u Kraljevstvu Večite Tame, uglavnom sam u Kraljevstvu Dobrih sa Sun Jin i Moon Jang-om. Svega nekoliko likova je stalno ovde. Volim ovo Kraljevstvo jer je ovde uvek mrak, a ja volim noć. Za mene noć predstavlja slobodu i najzavodljiviji deo dana." Ja: ,,To je lepo. Za mene poslednjih nekoliko godina predstavlja izvor košmara i pokušavanja da odmorim dušu, ali inače volim mesec."

 Šetala sam se kraljevstvom i osetila se tako slobodno. Čak sam se u jednom trenutku osetila i lepom kada sam prošla pored reke. Bez obzira na moju grozomornu građu haljina mi je lepo pristajala, a duga smeđa kosa došla do izražaja. Kosa i oči su jedina stvar koja mi se dopada na meni, možda i moji umetnički dlanovi, ali zato ne podnosim sve ostalo. Najviše od svega mrzim svoj prokleti stomak; on mi je zadavao svakakve neprilike u životu- od izgledanja kao bure (što, naravno, nije moglo proći bez podsmeha koji mi i dan danas odzvanja u glavi), preko svakakvih bolova uključujući i one od predoziranja, pa sve do zavijanja dok sam izgladnjivala svoje telo. Čak i nakon gubitka od skoro četrdeset kilograma nisam mogla da ga se rešim. Šteta što ne mogu da se igram Džeka Trboseka na samoj sebi.

 Keti je stajala pored jednog uvelog drveta i gledala u daljinu.

 Ja (prilazim joj): ,,Zdravo, Keti." Keti (začuđeno): ,,Zdravo... kako znaš kako se zovem?" Ja: ,,Ja sam te stvorila." Keti (iznenađeno): ,,Oh, ti si Pisac! Mislila sam da si starija!" Ja: ,,Imam dvadeset i jednu godinu." Keti (još iznenađenije): ,,Nema šanse! Ne bih rekla da imaš više od četrnaest. Odkud ti ovde?" Ja: ,,Došla sam jer je ovo mesto moj unutrašnji dom- sve priče koje se dešavaju u mojoj glavi počinju i završavaju se ovde." Keti: ,,Zašto ovo mesto postoji? Nije valjda da ovako izgleda unutar tvog uma?" Ja: ,,Nekad i mnogo gore. Ovo je moj um stvorio, baš kao i sve one lepše stvari koje polako blede i bivaju potisnute svim ovim negativnim stvarima." Keti: ,,Žao mi je zbog toga. I zbog tvoje ruke." Ja (pogledah u ožiljke): ,,Ni ne osećam da su tu. Meni je žao zbog tvoje bulimije zbog koje si i završila ovde." Keti (uzdahnu): ,,Da, ta prokleta bulimija me je dovela ovde. Kada patiš od anoreksije sve je očiglednije i možda imaš sreće da te neko izvuče; kada imaš bulimiju ili, bolje  da kažem kada ona ima tebe, nađeš se zarobljen u tom krugu sam, pleteš gomilu laži, kažeš da nećeš da se prejedaš a onda pukneš i učiniš to... I onda forsiraš izbacivanje hrane..." Ja: ,,Znam kako to izgleda, ali ja sam imala sreću da se izvučem pre nego što bude kasno. Sećam se da bih se ponovo vratila prejedanju nakon što bih izbacila dovoljnu količinu hrane i tako po ceo dan... Osećala sam se kao promašaj što sam vratila pet kilograma za mesec dana, trudila sam se da se vratim izgladnjivanju jer nisam mogla da podnesem da se kilogrami vraćaju... I onda sam, krajem avgusta, popila veću količinu tableta i alkohola. Još jedan pokušaj samoubistva u nizu." Keti: ,,Znači, to te je inspirisalo za moj lik? Oh, onda to znači da želiš da daš pouku drugim osobama koliko ovo daleko da stigne ako se ne izvučeš na vreme?" Ja: ,,Upravo tako, Keti. Ovo nije samo priča o povezanosti mode sa poremećajem u ishrani, ovo je više od toga, mada je sve više manekenki koje su potvrdile tu priču, ali ljudi samo znaju da odgovore, 'niko ih nije terao da to rade'. Isto kao što prevrću očima kada im kažem da ja želim da napravim metal bend." .Keti: ,,Zaista? Hejteri će hejtovati, ne smeš da ih slušaš inače nikad ništa nećeš uspeti. I da, poremećaji u ishrani nemaju veze samo sa modom- oni mogu da se dese bilo kome, bilo kada." Ja: ,,Imam osećaj da meni niko nije ni verovao, iako sam bila u rizičnoj grupi kao neko ko je od detinjstva imao veliki višak kilograma i kome su se mnogi podsmevali zbog toga. Ni ja nisam mogla da verujem dokle sam dogurala. Uzgred, žao mi je zbog Monik." Keti: ,,Ona je u drugom kraljevstvu i polako se oporavlja; Kraljevstvo Dobrih dobro utiče na nju. Šteta što nemamo jedno takvo kraljevstvo i u stvarnom svetu pa da su je spasli od smrti." Ja: ,,Da, to bi bilo divno." Keti: ,,Idem posle do nje; hoćeš li i ti sa mnom?" Ja: ,,Moram nešto da završim, ali pozdravi je u moje ime." Keti (nasmeši se): ,,Važi!"

 Tog popodneva sam na parčetu papira napisala nešto u vezi jedne priče, misleći da će to makar malo sanirati štetu nanetu jednom liku. Po prvi put se u Kraljevstvu Dobrih čuo dečiji plač- Crnokosa je rodila slabašnu, ali sve u svemu zdravu bebu dečaka. Bio je slabašan zbog toga što je imao samo sedam meseci, ali mi pisci možemo učiniti da se bilo šta desi u priči, makar to bilo i rađanje deteta u Kraljevstvu Mrtvih. Crnokosa je to zaslužila.

 Dok se u tom kraljevstvu slavilo, Melodi i ja smo sedele pod uvelim drvetom i gledale u tamnoplavo nebo na kome nije bilo ni jedne zvezde. Melodi: ,,Nekoliko likova se odselilo u Kraljevstvo Dobrih. Tamo im je mnogo bolje nego ovde." Ja: ,,Iako je tamo isuviše idilično?" Melodi: ,,Beki je tamo sa sestrom, zetom i majkom, Klodita je da njom, Bezimena je slučaj za sebe; tehnički, u priči si napisala da je slučajno pala sa mosta, ali je ipak došla da skoči sa njega. U svakom slučaju, i ona je otišla. Neli i Mion nisu ni bili ovde, oni su tako prokleto zadovoljni ma gde bili. Edna se pridružila Red i Black na njihovom delu." Ja: ,,A Alton i Sejdž?" Melodi: ,,Sejdž ga je molila da ode u Kraljevstvo Dobrih, on nije hteo. Ljubav je glupost." Ja: ,,Iskreno, nadam se da se neću zaljubiti kao Sejdž, već da ću biti..." Melodi: ,,Kao ja? Nemoj da kažeš-kao ja." Ja: ,,Ne. Neću da budem sa tom osobom, njemu je potrebna bolja od mene. (uzimam gutljaj likera)" Melodi: ,,To je rečeno ironično, znam, ali bar ne moraš da gubiš vreme na vezu koja nikuda ne ide i na osobu koja očigledno nije za tebe. Imaš svu slobodu, iskoristi je na svoju pravu i jedinu ljubav-umetnost. Ti dobro znaš da Len iz moje priče sigurno nije takav kakvog si ga opisala, ali nema veze, nije kao da ga je neko u životu smatrao toliko dobrim kao što si ga ti smatrala, nema šta da se buni." Ja (smeh): ,,Da, ja sam za njega bila samo obična osoba, on je meni bio jedina ljubav. I ja sam našla ko će da mi se sviđa." Melodi: ,,Stvarno, od onoliko slatkih i finih momaka ti si našla da se trudiš oko njega i na kraju ništa nisi dobila. Mogu da ti dam bar deset boljih izbora." Ja (ispijam još jedan gutljaj): ,,Ponekad bih više volela da budem u vezi sa nekom finom devojkom." Melodi (zagrcnu se): ,,Znaš li koliko bi morala da se menjaš za to?"  Ja: ,,Znam, zato i nisam u vezi sa bilo kim. Samo kažem da deluje romantično, s tim da bih ja uvek imala kompleks niže vrednosti pored nje. Ruku na srce, ja uvek imam kompleks niže vrednosti." Melodi: ,,Da li bi ti bila butch ili ženstvenija polovina? (smeh)" Ja: ,,Ne, znam, ja sam oba. (smeh) Možda mi zato i ne treba partner, već ima nekoliko ličnosti u meni. Po potrebi mi zatrebaju različite stvari- čas mi treba samoća, čas mi treba zagrljaj, čas se ježim bilo kakvog fizičkog kontakta... Nemam živce za veze, ionako uskoro idem, neću obaveze ni prema kome. (spustim čašu i podignem ruke u vis) Boli me uvo za društvene norme, ja kreiram svoju sudbinu kako ja hoću!" Melodi (nazdravi mi): ,,Tako je, koga briga za svet, kada ti imaš ovako divan poremećeni svet u svojoj glavi! Vidiš, od svih onih likova u ovom delu Kraljevstva Mrtvih, jedino je Klarisa osuđena da bude sa nama, ali možda i ona ode, ko zna? Ja nemam gde da odem." Ja (našalih se): ,,Ti ćeš, Melodi, pravo u Kraljevstvo Zlih." Melodi: ,,Ne smeta mi. Biću najveće gunđalo tamo." Ja: ,,Možda bi to bilo sjajno mesto i za mene, ali ovde više pripadam. Da sam na vreme bila zla ili makar malo otresitija, sada bih bila psihički zdravija." Melodi: ,,Ma daj, ti si stvorena takva, ne možeš pobeći od sebe."

 Ustala je i dala mi je meni poznatu svesku. Njena priča, ,,Crvena mrlja." Melodi: ,,Kada je otvoriš, ja ću ponovo biti tamo, ponovo ću izgovoriti svoje čuveno ,,Ti nisi samo lud, Stenli", ponovo ću umreti. To je prokletstvo likova iz priče; Ana Karenjina je jednom pala pod voz, ali će iznova i iznova padati dok ljudi čitaju knjigu. Romeo i Julija će okončati život po milijarditi put, siročići Bodlerovi će uvek ostati nesrećni jer Lemoni Sniket nije napisao da se sve završilo srećno. Knjigu i film možeš premotati, ali ne i život; on ide svojim tokom i, kada jednom umreš u njemu, to je zvanični kraj. Evo uzmi i ovu svesku (daje mi je i ja je otvaram), to je tvoja zbirka ,,Amortica, Manica, Gothica". Otvori ,,Gothicu". Vidiš, ti si lik koji isto umire svaki put kada je otvoriš. Taj otrov te ubija iznova i iznova a mene... (vadi pištolj iz džepa)... ovaj isti metak ubija iznova i iznova."

 Otvorih poslednju stranicu ,,Crvene mrlje" i ubrzo još jednom videh scenu Melodinog suicida, a zatim otvorih poslednju stranicu ,,Gothice" i osetih kako me otrov polako uzima... ponovo...

Moja duša oseti blago olakšanje, zaklopih priču i odoh da sanjam svoje noćne more.

              Kraj
          21.01.2017 14:00
         Suzana Ristić Suza
----------------------------------

Pogovor

 Priča je pisana iz jednog dela u roku od dva dana.

Ovom pričom sam se podsetila starih likova i opisala glavni razlog zbog kog su mi priče tako morbidne i zbog čega ih iznova i iznova čitam- one mi omogućavaju da proživim svoju smrt i to me koliko-toliko smiri da bih mogla da se još malo trudim oko svog cilja, u koji sve manje verujem jer je preteško održati volju za nečim, mislim da ja to dosta dugo i uspevam s obzirom da sam izgubila volju za mnoge stvari u međuvremenu. Više sam stvorila rutinu nego što stvarno uživam, muzika je jedna od retkih stvari koja mi daje dodatnu volju i zaslužila je da život posvetim njoj.

Ponovo se srećem sa Melodi; ona je uvek prisutna kao lik koji me podseća na uzaludnost svega, a ujedno pokazuje moj odnos prema sebi kada sam potpuno sama- iako ne podnosim sebe, postoje momenti i kada mi je zanimljivo da provedem vreme sama sa sobom, ironično je što i najgora depresivna faza, najbolji provod i potpuni smiraj mogu da nastupe baš kada sam sama. Dakle, moje promene raspoloženja nisu striktno vezane za druge ljude. Nakon ,,Umetnici žive zauvek" Sejdž bi trebalo da, kao realističnija verzija, zameni Melodi, ali je Melodi ostala kao predvodnik depresivnih likova verovatno zbog toga što je priča nastala još 2013-te godine i bila je prva potpuno depresivna priča, a i u ,,Umetnici žive zauvek" Sejdž ima Altona, a Melodi je sama na kraju, te je logičnije da ostane uz mene.

 Skoro svi likovi su našli utehu u tom Kraljevstvu Večite Tame iako je ono oličenje mraka- za mene ono predstavlja mesto gde duše pronađu mir. Priča kao priča je više misaona, tako da nema mnogo stvari za analiziranje samih po sebi, ali sam možda zato sklopila neke kockice koje su negde falile.

 Sledi: Priča u kojoj je strah glavna tema, sa nekim uznemirujućim  (eksplicitnijim) scenama.