Oniks 2: Vatra u krilima (2020) - cela priča

Priča nije preporučljiva mlađima od 15 godina, teme koje potencijalno mogu uznemiriti nekoga, iako sadrži teža osećanja nego u prvom delu ipak je pozitivna u svojoj srži. Predstavlja dopunu prvom delu koju sam razmišljala da napišem još 2013-te godine ali sticajem okolnosti sam je napisala tek sada.
-----------------------------

26.11.2020 (osam godina od početka pisanja prvog dela)

 Deo I

 Kevin je vozio kroz gužvu, vičući u kolima na samog sebe zbog kašnjenja. ,,Oh, bestraga mu glava i sa tim prokletim alarmima... Neću stići u ,,Niru" na vreme! Imam posle i do ,,Game" da odem, ali ove budale neće da se pomere! (zatrubi nekoliko puta, red polako poče da se pomera) Bolje da obavestim Majkla da neću stići brzo do ,,Nire", idem prvo do ,,Game". Ne znam ni zašto toliko paničim kad je sve pod kontrolom, samo ne bih da pomisle da sam neodgovoran."

 ,,Gama" kompanija: Kevin stiže do sekretarice. Kevin: ,,Da li je došla?" Sekretarica (zabrinuto): ,,Jeste... Stiglo joj je neko pismo pa se iznervirala... Razbila je nešto malopre. Nisam mogla da uđem da vidim šta se dogodilo." Kevin (uplašeno): ,,To uopšte ne liči na nju! Za ove dve godine jedva da je ikada i povisila ton na nekog, ali da je toliko ljuta... Sigurno je nešto ozbiljno, idem da vidim."

 Pokucao je na vratima njene kancelarije, te mu ona otvori pozdravljajući ga klimanjem glave. Oniks je izgledala kao i ranije; jednostavna odeća, punđa, vrlo malo šminke. Ovoga puta Kevin primeti nešto što nikad ranije nije mogao da vidi u njenim očima- suze koje su se i dalje držale zarobljene unutra, ali kao da bi svakog časa mogle početi da kaplju poput kiše. Suzdržala se da ih ne pusti napolje, u isto vreme obuzdavši neki bes koji ju je grizao iznutra.

 Kevin (zagrli je): ,,Pobogu, Oniks, šta se dešava?! Čuo sam da si razbila nešto, molim te reci mi ako ima neki problem, brinem se." Oniks (uzdahnu): ,,Neke gluposti... ne moram da te uvlačim u to." Kevin: ,,Kakav ti je koverat stigao danas?" Oniks (iznenađeno): ,,Čuo si za to? Neke porodične stvari. Ignorisaću." Kevin: ,,Oniks... Reci mi." Oniks: ,,U redu... Tetka je preminula i morala bih da se vratim u rodno mesto ako hoću da prisustvujem sahrani. Nisam išla tamo od... znaš već. Ne znam da li to mogu. Volela sam tetku mnogo, nisam ni znala da se vratila ovde iz inostranstva... Ne znam kako da odem tamo a da ne vidim sva ona lica koja hoću da izbegnem." Kevin: ,,Zar su oni bitniji od toga? Znaš, ti mi nikad nisi detaljnije ispričala o svom pređašnjem životu, ali hoću da zajedno odemo tamo i da čujem tu priču." Oniks (širom otvorenih očiju): ,,Ne smem da idem tamo. Ne mogu. Plašim se." Kevin: ,,Suočila si se sa tolikim potencijalnim atentatorima, uspešno vodiš firmu više od dve godine, oporavila se od nečeg što te je umalo ubilo a plašiš se ovoga? Oniks, ti si jedna od najjačih osoba koje sam upoznao u životu, ako neko može sve onda si to ti. (uzme je za ruku) A ja... želim da idem sa tobom. Biću ti podrška." Oniks (pogleda u pod): ,,Šta ako me povuku na dno? Šta ako sve padne u vodu? Ovde ne govorimo o atentatorima ili zavidnim ljudima iz drugih kompanija, govorimo o osobama koje su me zapravo i dovele do toga!" Kevin: ,,Ali tada si bila sama,  sada imaš... prijatelja. S tim da će kod mene to uvek biti i više od toga, ali ne moram to stalno da ti ponavljam." Oniks: ,,Ne znam... Mogu da pokušam, ali... Slušaj, verujem ja tebi, ti si neko u kog imam najviše poverenja, ali ne znam da li smem da ti namećem taj teret, to je suviše naporno..." Kevin: ,,Nikako! Kakav teret, shvati da ja želim da budem uz tebe, bez obzira šta je u pitanju. To ću ti i dokazati sada kada budemo išli tamo. Ovako ćemo- idem ja do ,,Nire" da regulišem sa Majklom da vodi računa o svemu dok budemo na putu, ti sredi ovde, zatim idemo da se spakujemo, večeras polazimo zajedno i ne ispuštam te iz vida dok smo tamo. Dogovoreno?" Oniks (klimne glavom): ,,U redu. Ko zna, možda ću uspeti da prođem sve to bez problema."

Uveče, ispred Oniksine kuće; Oniks pakuje kofer u gepek, zatim seda na suvozačevo sedište. Kevin: ,,Sve je spremno za polazak?" Oniks: ,,Da. Stvari su mi u koferu, laptop je ovde u aktovki." Kevin (pali auto): ,,Ne moraš stalno da radiš, Oniks, ostavila si sve u sigurnim rukama." Oniks: ,,Nema veze, i tebi bi bilo bolje da bar mejlove pregledavaš, uvek moraš da znaš šta je sa kompanijom." Kevin: ,,To se slažem, ali ne moraš da radiš ostale poslove u vezi kompanije." Oniks: ,,Rad me smiruje." Kevin (dok je autom izlazio iz ulice): ,,Kaži slobodno da sam blesav, ali mislim da ti radom potiskuješ nešto čega se još nisi rešila, da pretvaraš tu emociju u nešto što smatraš korisnim." Oniks: ,,Možda... To je dobro po mene, a svakako je dobro i po druge." Kevin: ,,Vidiš, donekle i jeste. Ipak, to ima i granice, znaš? Ako ima previše tih osećanja ti više radiš, a organizam to neće stalno da ti toleriše- previše rada nije dobro jer će te potpuno iscrpeti." Oniks (gleda kroz prozor): ,,Ti kao da ne znaš moje granice... Doduše, neću reći da nisi u pravu, ali sam ja jako izdržljiva osoba." Kevin: ,,Poenta je u tome da bi trebalo da na još neki način kanališeš emocije. Lepo je što si uspela da ih pretvoriš u nešto korisno, ali to potiskivanje nije zdravo uopšte." Oniks: ,,Shvatam šta si hteo da kažeš, ali nema potrebe za time. Već desetak godina funkcionišem ovako i taj princip radi. Zašto menjati ono što radi kako treba?"

 Nakon što su izašli automobilom iz grada Kevin je nastavio razgovor: ,,Uputi me malo u priču, ko će sve biti u gradu i kakve stvari mogu da se dese? Ko ti se nalazi u gradu? Malo mi je glupo što te pitam ovo ovako ali... gde su tvoji roditelji? Nikad mi nisi pričala o njima." Oniks (proguta knedlu u grlu): ,,Iako su me neki ispitivali o tome nikada nikom nisam ispričala te detalje. Dakle: Jedinica sam, oba roditelja žive u gradu, razvedeni kada sam imala trinaest. I jednom i drugom sam anonimno slala novac od kad radim u ,,Gami", nisam htela da me nađu. Bilo je problema oko stambenog pitanja, bili smo podstanari a plata koju je moj otac zarađivao nije bila velika, pa je gospođa našla drugi izvor prihoda. (ogorčeno) Zato je on otišao, ja sam ostala sa njom. On je uvek bio pasivan, nije znao da učini nešto i sve kao da mu je bilo svejedno, ona je previše temperamentna i ima visoke prohteve. Svađali su se oni često, nikad nisu mogli zajedno. Majka i ja smo živele u kući moje tetke poslednje četiri godine, predpostavljam da je i dalje tamo." Kevin: ,,I slala si im novac iako, koliko sam shvatio, niste baš u dobrim odnosima? Zašto?" Oniks: ,,Osećala bih grižu savest ako to ne bih uradila- dobro zarađujem u kompaniji i nije mi problem da odvajam i za to. Vrlo malo trošim i onda ni ne osetim kada im pošaljem." Kevin: ,,Čekaj, nisi se čula sa njima od odlaska? Ja svoju majku zovem bar jednom nedeljno ako ne i više, pitam kako su mi braća, njihove porodice i ostala rodbina, a ti više od deset godina nisi uopšte stupila u kontakt sa njima? Au, tu mora da je nešto gadno bilo." Oniks: ,,Moglo bi se reći, ali ne bih sad o tome." Kevin: ,,A oni... ostali, kako si rekla, ko su bili oni?" Oniks: ,,Za to bi morao da znaš drugu informaciju o meni, a to ne želim da pričam. Recimo da su me ismevali zbog nečeg, a okolina je posle dodala neke druge probleme sa izmišljotinama koje nisam znala kako da ućutkam." Kevin: ,,Pa ti mi zapravo ništa nisi rekla sa tim! Nema veze, kad i kako želiš. Dakle, tračarenja i ismevanja, problemi u porodici... Hm, vidim da ću morati da budem dobar oslonac tamo i da pazim na tebe. Niko ne sme da mi te opet povredi, sada nisi sama." Oniks: ,,Nadam se da neće biti problema. Dobro, to ti je neki uvod u moju priču, ostalo ću ti eventualno ispričati ili ćeš saznati. Nažalost. Možda će ti to promeniti mišljenje o meni." Kevin: ,,Ej, nemoj to da čujem! Ja tebe vol... cenim takvu kakva jesi, neće neke sitnice poremetiti tu moju ljub... ovaj, mišljenje." Oniks (pogleda je): ,,Jesi li to upravo rekao... Kevin (zacrveni se): ,,Izvini, rekao sam da neću pominjati to." Oniks: ,,Ne izvinjavaj se. Cenim to što me toliko poštuješ kao osobu i nadam se da neću izneveriti tvoja očekivanja." Kevin (pogleda je uz blagi osmeh): ,,Nikad Oniks, nikada. (nastavlja sa vožnjom)"

 Deo II

Oniksino rodno mesto: Stigli su u omanju varoš u ranim jutarnjim satima, nakon nekoliko napravljenih pauza zbog točenja goriva i hlađenja motora. Ostavili su auto parkiran ispred tetkine kuće, po sanduku ispred kuće zaključili su da će povorka poći odatle te su ušli u dvorište. Nekoliko znatiželjnih pogleda bilo je u uprto u njih.

 Oniks pokuca na vrata. Otvorila je žena u ranim pedesetim godinama, ali ipak sređena, našminkana jakim bojama i u odeći koja je isticala njene obline toliko da bi se to skoro moglo nazvati neukusnim, naročito za ovakvu priliku. Ostala je zapanjena kada je bolje osmotrila Oniks.

 Žena: ,,Nema šanse... Oniks?! (zaneme) Oh, koliko si se promenila, uopšte ne ličiš na ono što si nekad bila! (primeti Kevina) A ko je mladi gospodin?" Oniks: ,,Ovo je Kevin. Kevine, ovo je moja majka Felisita. (oni se rukuju) Došla sam da prisustvujem tetkinoj sahrani, ako je moguće." Felisita (pomeri se od vrata): ,,Uđite, naravno... Tu ti je i otac, gospodin je uspeo da nas udostoji dolaska, ali sada kada si ti ovde to je najmanje bitno... Mislila sam da si ko zna gde, mada sam znala da mi ti šalješ novac, jesam li u pravu?" Oniks: ,,Da. I tebi i ocu." Felisita: ,,Vidiš da su ti moji saveti urodili plodom... (odmeri Kevina) I to su dobro urodili. Konačno si rešila da me poslušaš, vidim, ali si prevazišla čak i mene, svaka ti čast!" Oniks (gadeći se): ,,Ne! Uopšte nije to što misliš! (ulaze u sobu gde je njen otac) Zaradila sam taj novac pošteno!" Felisita: ,,Nema ništa loše u tome da se udaš za bogataša, ne stidi se." Oniks i Kevin se pogledaše, zatim Oniks nastavi: ,,Mi nismo u vezi! I to uopšte nije tako!" Felisita: ,,Zar si onda poslovna pratnja, ljubavnica? U svakom slučaju je u redu, podržavam i to. (Oniks se uhvati za glavu i zakoluta očima) Gabrijele, vidi ko je stigao! Više nisi glavna atrakcija!" Gabrijel (njen otac): ,,Oniks, gde si nestala sve ove godine? Nadao sam se da nećeš poći majčinim stopama ali vidim da nema ništa od toga." Oniks: ,,Ovde sam tek pet minuta a već ste stekli pogrešno mišljenje o meni. Vala, baš vam je lep doček." Kevin: ,,Ja sam Kevin, vlasnik kompanije ,,Nira" za proizvodnju i distribuciju prehrambenih proizvoda. (rukuje se sa njenim ocem) Nisam u vezi sa vašom ćerkom, ali je izuzetno cenim i dobri smo prijatelji. Gospođo Felisita, vaša ćerka je požrtvovan radnik, nije ni približno tome što mislite da je postala. Ona je šef kompanije ,,Gama",  najveće kompanije prehrambenih proizvoda u našoj zemlji i regionu." Gabrijel (zapanjeno): ,,Šef ,,Game"?! Naša Oniks? Što nikada nisi uzela da se pohvališ, to je velika stvar!" Felisita: ,,Odkud ti u toj kompaniji?" Oniks: ,,Duga je to priča. I pre nego što opet izvališ još neku glupost, majko, nisam do te pozicije došla preko kreveta nego radom." Felisita: ,,Ko bi rekao da će biti nešto od tebe posle... (pogleda u Kevina)... one tvoje male zavrzlame koju si nam napravila. Nisam polagala nikakve nade u tebe." Oniks: ,,Jao, hvala ti na tolikoj podršci. (sarkastično)" Gabrijel: ,,Hajde, sedite ovde sa nama, sada će doći i ostatak familije pa da se pohvalimo malo i mi! (Oniks nevoljno seda, Kevin sede do nje i nežno joj dotakne ruku u znak podrške)"

 Posle objašnjavanja roditeljima šta se dešavalo od njenog odlaska do sada, Oniks primeti da Felisita donosi nešto što joj je najmanje trebalo- album sa slikama.

 Felisita (pokazuje slike Kevinu): ,,Ovo sam ja kad  sam bila mlađa, ovo smo ovaj blesavi Gabrijel i ja na venčanju... On je grozno ispao na ovoj slici, ja sam  lepša od njega sto puta." Kevin (iznenađeno): ,,Ova slika ovde... Da li je moguće da je to..." Felisita: ,,Ova loptica na slici desno... To je Oniks. To je kad je imala petnaest godina. (Oniks se uhvati za glavu, jedva se suzdržavajući da ne pukne) Vidi kolika je tada bila! Zato sam se i iznenadila toliko kad sam je videla, bila je najdeblja u čitavoj familiji!" Kevin (pogleda u sliku): ,,Tačno je da se dosta promenila fizički, ali mislim da je baš simpatična na slici. I ovde ima onaj svoj odlučni pogled, po tome bih je prepoznao. Oniks, imala si kraću kosu ranije?" Oniks (crveneći): ,,Ne znam zašto si morala da pokazuješ albume." Felisita: ,,Što? Jesam li nešto pogrešno uradila? Hoću da se i Kevin iznenadi, verovatno ne zna kakva si bila kao dete a prijatelj ti je, sumnjam da si imala neke fotografije za pokazivanje jer nisi ništa ponela od uspomena!" Oniks (ustaje i kreće prema kupatilu): ,,Ti si stvarno nemoguća žena."

 Kevin je krenuo za njom, te su zajedno ušli unutra. Oniks: ,,Namerno mi ovo radi, hoće da me obruka!" Kevin: ,,Sve je u redu... Ne mogu da verujem da si prošla kroz onoliku transformaciju, mada ti je i onako bilo lepo, ne želim da misliš da si bila ružna ranije." Oniks: ,,Znam da jesam, batali. Donekle sam se i trudila da korigujem to, a sa druge strane me je to držalo od toga da budem poput nje. I upravo si imao prilike da vidiš zbog čega su me ljudi prvo ismevali." Kevin: ,,Žao mi je što si prošla kroz to, grozno je što su ti to uradili. Ja zaista ne mislim da su imali razloga za to, lepa si kako bilo." Oniks: ,,Nisam ja uopšte lepa i nikada neću biti, to je rezervisano za druge devojke i žene, a ja mogu samo da radim na svom znanju." Kevin: ,,Čekaj malo, pa ti u stvari sumnjaš u sebe? Shvataš da nemaš potrebe da tako misliš, da ne smeš da se spuštaš zbog idiota koji nisu videli tvoju pravu lepotu? Ti maskiraš one praznine koje su tu godinama, ali znaj da se to može i promeniti." Oniks (nervozno): ,,Ti i tvoje psihoanalize... Nije važno, idemo nazad. Sada ću i rodbinu morati da trpim, svi su ljubopitljivi a meni to smeta. Lepo sam ti rekla da će me ovo iscrpeti." Kevin (dotakne je za ruku): ,,Tu sam. Niko te ne sme nervirati kada sam ja tu."

 Otišli su nazad u sobu. Rodbina i prijatelji su se polako okupljali, neki od njih su bili poprilično naporni još od kad je Gabrijel objavio da je Oniks šef "Game", te su je ispitivali u vezi posla, privatnog života, ljubavnog pitanja. Neki su urgirali da zaposli nekog od njihove porodice, neki su provodadžisali kada su saznali da je sama, a neki su otvoreno ili krišom ljubomorisali, ne znajući da Oniks sve to vidi. Izdržala je nekako do dva sata kada je bila sahrana, a onda su dotični počeli da se razilaze. Ostala je samo bliža rodbina na večeri.

 Za vreme večere su se još neki trudili da saznaju ponešto o tome što je otišla iz grada, na šta nije odgovarala kao ni u toku dana. Hteli su da se vrate u grad ali je Felisita insistirala da ostanu bar dva dana koliko je ostalo do prve subote, tj. pomena, što je bilo neplanirano ali je na jadevite jade uspela da ih zadrži. Kevin je spavao u gostinjskoj sobi, Oniks je bila u svojoj nekadašnjoj sobi.

 Ušla je unutra i razgledala okolo. Felisita (iza nje): ,,Nismo ti ništa sklanjale, jedino je izbačen onaj tepih umrljan krvlju od kog više nije bilo ništa... Sve je ostalo kao i pre desetak godina." Oniks: ,,U redu... Što se mene tiče mogli ste i da uradite nešto ovde, ne bih zamerila." Felisita (polazi): ,,Idem da ispratim Gabrijela, ti se smesti. Laku noć." Oniks: ,,Laku noć."

 Trudila se da ništa ne dira; znala je da je ovde mnogo okidača i da postoje stvari koje bi mogle da je povuku na dno, no čak ni njena čelična samokontrola nije pomogla. Počela je da lista svoje stare sveske pune mračne poezije, ponekog tmurnog crteža, teških misli. Teškog srca kleknu pored kreveta i rukom poče tražiti kutiju koju je ostavila ispod. Preblede kada je ispod ruke osetila glatku površinu crne kutije, polako je izvukavši i otvorivši je. Unutra su se nalazili papiri iz bolnice, poruka i nekoliko starih žileta. Drhtavom rukom uze poruku i poče čitati:

 ,,Teško mi je što priređujem ovo, ali nema drugog načina da završim sa ovim. Neću više da vas brukam niti da trpim ovo što se dešava, ako neko pita šta se desilo slažite ih, ne moraju sve da znaju, ionako to ne mogu da razumeju. Neću da dužim, osećam kao da nemam šta da vam kažem, ni vama ni drugima. Nije kao da bi ikog i bilo briga." 
        Oniks, dvadeset i sedmi decembar

 Oniks više nije mogla da zadrži suze, ustade sa poda i tiho ode do Kevinove sobe. Kevin (otvara): ,,Ti plačeš? Dođi ovamo. (zagrli je) Oh, pobogu, da li se nešto desilo, da li si imala košmar ili..." Oniks (odmahnu glavom): ,,Nisam ni spavala. Pročitala sam neke svoje pređašnje misli, nisam mogla da se suzdržim... ali ovo... (pruža papir)... ovo me je slomilo." Kevin (čita): ,,Ovo je oproštajno pismo? (Oniks klimnu glavom) Šta je dvadeset i sedmog, da li ima neko specijalno značenje?" Oniks (uzdahnu): ,,Recimo. Tog dana sam napunila sedamnaest godina." Kevin: ,,Rođena si dvadeset i sedmog decembra? Znači, zato si krila svoj rođendan od mene, zbog ovog događaja... (pogleda je u oči i obriše joj suze s lica) Hajde, moraš da odspavaš malo, prošlo je više od pola noći." Oniks: ,,Ne bi bio prvi put da ne spavam celu noć." Kevin (dođe sa njom do kreveta i zajedno sednu): ,,Spavaj ovde pored mene, nemoj da se vraćaš tamo za večeras.  (uzima je u naručje) Sutra ćemo razmišljati o drugim stvarima, sada misli samo na ovaj momenat. Ovo je bio naporan dan za tebe, moraš da se odmoriš." Oniks (spušta glavu na njegovu ruku): ,,Probaću. Hvala ti za svu podršku, neprijatno mi je što sam te uvukla u probleme." Kevin: ,,Ma kakvi problemi, meni je drago što si došla. Ovako znam da si dobro, a o ostalom ćemo razgovarati sutra."

 Deo III

 Gostinjska soba: Oniks se probudila u Kevinovom zagrljaju, polako ustavši i time ga probudivši.

 Kevin (zevajući): ,,Mogla si još da spavaš... Tek je šest sati." Oniks: ,,Obično ustajem oko pet, ispade da sam se uspavala. (blagi smeh) Pripremiću nešto za jelo ako majka nije ustala, ima dosta stvari i od juče. Doručak je za mene neminovan." Kevin (ustaje): ,,Idemo onda dole, i ja sam ogladneo."

 Dole je Felisita već spremila sve za doručak, iznenadivši se kada vide Oniks i Kevina tako rano. Predložila je Oniks da povede Kevina kroz grad u obilazak, te su njih dvoje krenuli tamo nakon proveravanja mejlova i obroka.

 Videla je poznanike kako se domunđavaju dok su prolazili, trudila se da ne obraća pažnju na to. Kevin (započne razgovor): ,,Da li je moguće da su ljudi bili toliko okrutni prema tebi samo zato što si imala koji kilogram viška? Kao da to nije nešto prirodno, ne mogu da poverujem koliko ljudi znaju da budu budale." Oniks: ,,Ma, to je bio samo početak. Ono što su pričali posle me je nateralo da stvarno odem. Kada sam završila u bolnici oni nisu znali zašto, pa su isprepredali svakakve priče od toga da sam zavisnik od droge, da sam poludela, a najgore mi je što su pričali da sam imala abortus. Zamisli, pričali su da sam poput svoje majke, da idem sa svima, zgadio mi se i taj čin i sve što ide uz to. Za sve njih sam bila ono što nikad nisam želela da postanem, a laž koja se stalno ponavlja postaje istina. Smučilo mi se da ostanem ovde gde će me stalno uznemiravati, krenula sam na fakultet, zatim se zaposlila u ,,Gami" i provela godine tamo, samo da ne slušam ove koji nemaju pametnija posla." Kevin: ,,Bolje što si pošla odavde... Ne znam zašto mnogi toliko vole da se mešaju u tuđe živote, šta im to znači. Sad vidim što se nisi vraćala ovde još od tada." Oniks: ,,Povešću te na jedno mesto gde sam često išla da se osamim. Mislim da će ti se dopasti."

 Park, popodne: Stigli su u mirni park pun drveća i klupa, ali gde nije bilo mnogo ljudi . Zapravo, kada su stigli nije bilo nikoga, te su seli ispod procvetalog drveta lipe i uživali u njegovom opojnom mirisu.

 Oniks: ,,Ovo mi je omiljena klupa... Satima bih sedela ovde i razmišljala. Ruku na srce, to baš i nisu bile neke pozitivne misli, ali to su neke moje uspomene." Kevin: ,,Onda ćeš sada imati uspomenu da smo sedeli ovde i pričali o nekim lepim stvarima. (oboje se blago osmehnu) Ovde je vrlo lepo, šteta da ostane u sećanju po lošim stvarima. Nego, jesi li znala da sam ja mnogo bio smotan? Ne, ali stvarno smotan. (Oniks se nasmeši) Bio sam štreber koji je sve znao od gradiva i tačno sam znao šta ću biti posle školovanja, ali nikad nisam znao sa devojkama. Svaki put kad bih se zaljubio one bi me odbacile jer su mislile da nisam njihov rang, tek u devetnaestoj sam prvi put poljubio devojku. Znam, sad sigurno misliš da sam jadan do koske, ali nije to ništa- tek krajem fakulteta sam bio sa devojkom prvi put. Vidiš, skroz sam bio smotan kad je ljubav u pitanju." Oniks: ,,Ako ti je za utehu ja ni do toga nisam stigla u životu. (Kevin je pogleda) Sećaš se da sam ti preko mejlova pisala da nisam nikad bila u vezi? E, pa... nisam nikada stizala do tih poljubaca i slično. Tako da ne brineš, ima smotanije osobe i od tebe. (blagi smeh)" Kevin: ,,Hm, to ima veze  sa tvojom majkom i toga da ne želiš da budeš kao ona, što je uzrokovalo drugu krajnost pa si potpuno potisnula dotični aspekt života. Negde unutra sigurno postoje takve emocije i potrebe, ali bi trebalo mnogo da izađu na površinu. Da li si nekad osetila taj osećaj kao da ti je stalo do nekog, kao da želiš da ta osoba ostane sa tobom do kraja? Da li si nekad osećala sigurnost pored nekog?" Oniks (pogleda ga u oči): ,,Da. Jesam." Kevin: ,,To ti je onda bila osnova za ljubav, kada se tako osećaš pored nekog. To osećanje možeš da razviješ do nečeg divnog... Mada je ponekad teško kada je u pitanju neuzvraćena ljubav- voliš ali nikada ne osetiš kako je to kad neko voli tebe." Oniks (nastavi da gleda u njega): ,,Onaj osećaj koji si pomenuo malopre... (dotaknu mu rame) Taj osećaj da mi je stalo do nekog sam prvi put osetila kada su te ovde pogodili oni atentatori, kada sam se uplašila da ćeš umreti i nisam želela da te izgubim. Osećaj sigurnosti sam prvi put osetila kada si me uhvatio onog dana kada su me gurnuli sa prozora moje kancelarije. Osećaj da želim da neko ostane sa mnom do kraja... On se razvija od večeri kada smo bili na prijemu, preko dana atentata na mene, dana kada si mi ostavio prsten u fioci radnog stola, raznih situacija za ove dve godine, a sa ovim putovanjem postao je jači." Kevin (sa nevericom): ,,Ti... si zaljubljena u mene? Oniks... nisam verovao da ću ti ikada biti nešto više od prijatelja, odavno sam se pomirio sa tim... Jesi li sigurna u to?" Oniks (klimnu glavom): ,,Probala sam to da ignorišem ali izgleda da to ne ide tako, baš kao što nisam mogla da ignorišem ni ova teža osećanja koja vučem odavde. I ti meni značiš, Kevine. Konačno mogu da ti to kažem sigurna da to i mislim." Kevin (zagrli je): ,,Nemaš pojma koliko si me usrećila! Želim... joj, želim celom svetu da kažem koliko sam srećan! Dođe mi da te sad poljubim ovde, mada neću da preterujem. (smeh)" Oniks (približi se): ,,Probaj. Imaš moju dozvolu."

 Nagnuo se i polako je poljubio, svestan činjenice da ona nikad u životu nije nikog poljubila. Njoj je u početku bilo neobično ali se brzo privikla, uzvraćajući mu poljubac.

 Nakon što se blago odmakla, Oniks se zagleda u daljinu. Oniks (tiho): ,,Jesi li siguran da ti neće smetati moj izgled?" Kevin (čudeći se): ,,Misliš na tvoj višak kilograma od ranije? Ne bi mi smetalo ni da si ostala tako, nemoj da misliš da bi mi se manje sviđala zbog toga! Odrastao sam sa majkom koja ima višak kilograma ali je niko nije prozivao zbog toga, videćeš koliko je blaga žena i slaže se sa svima u komšiluku! Batali da vrednuješ sebe po tome šta neke budale pričaju, vrediš više od toga." Oniks: ,,To mi možda ostaje kao nešto iz prošlosti, ali mislila sam na nešto drugo..." Kevin: ,,Na šta tačno misliš?" Oniks: ,,Iz tog perioda su mi ostali ožiljci- mnogi su skoro neprimetni, ali taj na levoj podlaktici je jako vidljiv iako je prošlo toliko vremena. Svaki put kada se presvlačim moram da se suočim sa njim, trudim se da gledam na njega kao na nešto čemu ne smem da se vratim, ali znam da bi neko mislio da je grozan." Kevin: ,,To je od onog dana, zar ne? Odkud ti ideja da bi mi to smetalo?" Oniks: ,,Šta ja znam, mislila sam da bi ti to bilo previše. Da, nastao je tog dana." Kevin (privi je uz sebe): ,,Ja imam ožiljak od metka kada su me upucali, tako da mi sigurno neće smetati. Imaš li još neku nedoumicu u koju bi trebalo da te razuverim? (smeh)" Oniks (osmeh): ,,Nemam za sad. Volela bih nekako da rešim razmirice sa roditeljima, bio si u pravu da mi ne pomaže ako samo vučem taj teret u sebi. Ako hoću da mi odista bude bolje  moram to da sredim, kao i svoje lične misli iz prošlosti. Tada ću moći da stvarno nastavim dalje." Kevin: ,,Iskoristi boravak ovde za to- ko zna, možda ćeš uspeti da rešiš sve ili makar nešto od toga. Ovo ti je sjajna prilika da bar pokušaš."

 Vratili su se kući predveče, večerali su i otišli do Oniksine sobe kako bi zajedno prošli kroz njena sećanja.

Deo IV

 Oniksina soba: Dok je Felisita bila kod nekoga, Oniks i Kevin su sedeli na njenom krevetu i pregledavali sveske i papire koje je Oniks gledala veče pre toga.

 Oniks: ,,Šta misliš, da li bi pomoglo da ih bacim? Nemam srca to da učinim." Kevin: ,,Mislim da bi sa ovim moglo da se uradi nešto drugo... Ti si umetnička duša- šta misliš da uradiš nešto što je suprotno od ovoga i time pokažeš ljudima koji prolaze kroz ovo sad da može drugačije, da stvari mogu da se menjaju na bolje?" Oniks (nasmeši se): ,,Ovo sam pravila ranije, ne bih mogla to i sada... Zapostavila sam tu umetničku stranu. Matora sam za to." Kevin: ,,Koještarije, siguran sam da možeš. Ovo će ti biti strana tame, ona strana odakle si uspela da se izvučeš, a ti stvaraš stranu svetla. Mogla bi da koristiš to da inspirišeš osobe koje su sada ovde, da im pokažeš da nije sve gotovo." Oniks (klimnu glavom): ,,U pravu si, poneću ih i pretvoriću ih u nešto što inspiriše, a ne deprimira. Ove žilete ću baciti, ne želim više ikada da ih upotrebim na taj način. Šta da radim sa papirima iz bolnice?" Kevin: ,,Njih možeš da staviš tu u kutiju gde su i bili, mada mislim da ti više nisu potrebni." Oniks: ,,Poneću i njih. Biću ponosna na sebe što sam uspela da se izvučem iz svega ovoga." Kevin (privuče je k sebi):  ,,Ima li još nešto što ti predstavlja problem? Mislim na ovo što se tiče tebe lično." Oniks (zacrveni se): ,,Ono što sam ti pominjala danas." Kevin: ,,Želim da ih vidim." Oniks: ,,Ali, morala bih da budem u potkošulji da bih ti pokazala jer ima nekih i na ramenu, gornjem delu ruke, ispod vrata... Jedva su primetni, ima baš poneki ožiljak koji se nazire svojom belinom." Kevin: ,,Izvini, zaboravio sam da bi ti bilo neprijatno... Lepo ti ja kažem da sam smotan. (smeh)" Oniks: ,,Ko bi rekao da je osoba koju smatraš toliko hrabrom ustvari toliko stidljiva..." Kevin: ,,Ne menja to moje mišljenje o tebi. (poljubi je) Jesi li umorna, da li želiš da spavaš? Nismo se ni dogovorili gde će ko da prespava ove noći... Možemo ponovo tamo ako ti je problem da budeš ovde." Oniks: ,,Nije mi problem da prespavam ovde, ali budi i ti ovde. Ne zbog podrške ili nečeg, jednostavno želim da si tu. Sutra ću razrešiti to što imam sa roditeljima, a sada želim da spavam." Kevin (gasi svetlo): ,,U redu, biću sa tobom ovde. Laku noć, lepo sanjaj. (poljubi je u čelo)" Oniks: ,,I ti lepo sanjaj. Laku noć. (blago)"

 Dnevna soba, prizemlje: Još jedno jutro je svanulo. Oniks i Kevin silaze dole, Felisita i Gabrijel piju kafu zajedno. Oniks (zbunjeno): ,,Kako to da ste ovde zajedno?" Gabrijel: ,,Tvoja majka i ja smo već neko vreme ponovo u vezi, samo nismo hteli to da objavljujemo svima. Ti možeš da znaš pošto si nam ćerka, ovi ostali ne moraju još." Oniks (seda na kauč zajedno sa Kevinom): ,,A šta bi sa tvojom nezainteresovanošću i njenim prevarama? Zar to nije više bitno?" Felisita: ,,Oniks... To je prošlost. Što smo stariji to se sve više menja. Uostalom, tebe nismo želeli da mešamo u to, sticajem okolnosti je ispalo tako." Oniks: ,,Nisi ućutkivala ljude nakon što sam izašla iz bolnice, stalno si bila sa nekim drugim čovekom još i pre nego što se desilo to što se desilo... Potpuno si ignorisala šta se dešava sa mnom! Da nisi stalno bila sa nekim novim možda bi i primetila. Međutim, ono što nikada neću zaboraviti je da su neki od tih tvojih ljubavnika tebi nudili novac da bi bili sa mnom, da nisam otišla odavde ti bi verovatno i na to pristala iako ja to nikada ne bih želela! Plašila sam se šta može da se desi ako ostanem ovde, ionako su pričali svašta iza mojih leđa." Gabrijel: ,,Prestroga si prema majci..." Oniks: ,,Oh, izvini, zaboravila sam na tebe. Čekaj, tebe tu nije nigde bilo? Upravo tako! Gde si bio sve vreme? Neki od tih njenih je mogao i da me napadne ili da plati mojoj rođenoj majci da me ima jednu noć, a gde si ti bio da učiniš nešto? Gde si ti bio te večeri kada su me izneli odavde prekrivenu krvlju? Gde si bio kada sam bila u bolnici, kada sam izašla? Gde?! Ako ovo uspemo da razrešimo- ko zna, možda nekad i budemo porodica. Ovako ćemo samo prekrivati jamu daskama, ali je pitanje vremena kada će neko upasti u nju." Felisita: ,,Oniks... Znaš da sam sa tim ljudima bila da nam obezbedim sredstva za život... Dobro, i za to da priuštimo nešto, naravno. Ne bih te terala da radiš ono što ne želiš." Oniks: ,,Ali si navijala za to." Felisita: ,,Ja sam želela da budeš sa nekim dečkom svojih godina, ono što sam ja dovodila bili su matori za tebe... Evo, kao što je Kevin tu tvojih godina, tako sam želela i tad da nađeš nekog mladića. Kriva sam što nisam mislila na to da neki od tih ljudi može biti agresivan, priznajem da mi to nije padalo na pamet i žao mi je zbog toga- nikad ne bih dozvolila da te povrede. Žao mi je što nisam primetila šta se dešava sa tobom, shvatam da misliš da sam loša majka. Vidim da je sve to uticalo na tebe i do današnjih dana, ali zaista ne bih da samuješ do kraja života, čak ni da kreneš mojim stopama. Dokazala si da si sposobnija od mene, uspela si sve da stekneš radom i ponosna sam na tebe. Verujem da ćete ti i Kevin biti bolji par i da ćete biti srećniji nego što smo Gabrijel i ja bili na početku." Oniks (razmeni pogled sa Kevinom): ,,Odkud  znaš da..." Felisita: ,,Ljubav se teško može sakriti. Ne brini, otac i ja nemamo ništa protiv toga. Što se Gabrijela tiče... Dolazio je u bolnicu, hteo je nekoliko puta da te obiđe i kod kuće ali sam ga ja sklanjala od tebe. Ako ćeš nekog da kriviš za to- krivi mene." Gabrijel: ,,Bilo mi je teško što si otišla iz grada tek tako, bez pozdrava. Godinama sam se nadao da ću opet da te vidim... (poče da plače, Oniks ga zagrli) Plašio sam se da li si živa, nadao sam se da je onaj novac koji mi je stizao od tebe, to mi je bila nada da si dobro." Oniks: ,,U redu je. Izvinjavam se ako sam se ogrešila i opraštam ti ako si ti nešto pogrešio." Felisita: ,,Da li opraštaš i meni? Sumnjam da hoćeš, ali ne želim da me mrziš..." Oniks: ,,Uh... Oprostiću i tebi, prošlost ne može da se izmeni pa ne moram da vučem taj teret kroz ceo život. (zagrli je) Želim i vama da ovoga puta budete srećniji zajedno." Gabrijel: ,,Pa, da odemo svi da doručkujemo? Imamo posle da spremimo sve za pomen tvojoj tetki..." Kevin: ,,Za hranu ne brinite, kupićemo gotovu hranu za sutra, ne morate da se mučite. Idemo da doručkujemo pa ćemo ići negde svi zajedno."

 Tokom dana provedenog sa roditeljima i Kevinom Oniks se ponovo zbližila sa Felisitom i Gabrijelom, osetila se kao nova, odrasla osoba. Bilo joj je lakše bar što se toga tiče, ali je znala da će sutra ponovo morati da sluša svoju rodbinu i prijatelje. Rešila je da im svima jednom za svagda zapuši usta.

 Uveče su Kevin i ona prespavali u istoj sobi, a narednog dana su se svi ponovo okupili na groblju, nakon čega su ponovo najbliži rođaci i prijatelji došli na večeru.

 Uveče, na večeri; Rođaka 1 (Oniks): ,,Da možda nemaš sad problema sa sterilitetom zbog abortusa? Čula sam ja da to 'oće tako, nije trebalo da žuriš sa tim..." Rođaka 2 (načuje): ,,Odkud ti znaš da je abortus bio? Bila je droga! Oniks, sine, je l' ti sad bolje?" Komšinica (glavna tračara u komšiluku): ,,Nije to bilo, vi ništa ne znate! Dete je poludelo pa su morali da je vezuju za krevet, čula sam ja to! Tri dana nije znala za sebe i izgubila je pamćenje, a jedva su je izvukli!" Komšija: ,,Ja sam čuo da je pošla majčinim stopama pa je dobila neku bolest; pu, pu, pu- daleko bilo!" Rođak: ,,Ma sigurno je neka sekta bila, to je sad uobičajeno! Nađu tako fino dete kao naša Oniks što je bila, pa uvuku u svoje redove! Gledao sam ja to na televiziji!" Oniks (gledajući u svakog od njih i kolutajući očima nakon što je poslednja osoba završila): ,,Može li sad Oniks da kaže šta je stvarno bilo? Za promenu da neko kaže istinu, a ne to što mislite da je istina. Nisam imala abortus, nisam bila pod dejstvom droge, nisam bila vezivana za krevet, nisam dobila takvu vrstu bolesti, nisam bila u sekti. (uzdahnu) Tog dana sam uzela žilet i presekla sam vene. Pokušala sam da se ubijem. (pauza) Hitna pomoć me je odvezla u bolnicu u poslednji čas, da me je Felisita našla desetak minuta kasnije umrla bih. U bolnici sam bila neko vreme, bila sam pod prismotrom ali ne i vezivana za krevet ili šta već. Do toga sam stigla jer sam bila bolesna od depresije, niko nije kriv za to već se jednostavno desilo i može da se desi svakom. Ne stidim se što sam došla do toga, ali se zato ponosim što mi je sada bolje, što sam uspela da stignem dovde. Ponosna sam na sebe što sam nastavila i postala mnogo više od onoga što sam mislila da ću biti. Zamolila bih vas da prestanete sa ogovaranjem ne samo mene, već i drugih ljudi koji imaju takve probleme- takvi tračevi još gore utiču na nečiju psihu a nimalo ne pomažu osobi. Svi mogu stići do te tačke gde smrt izgleda kao jedino prihvatljivo rešenje, ali predstavljanjem mentalnih bolesti kao tabu teme nećemo daleko stići."

 Kevin zagrli Oniks, Felisita i Gabrijel stadoše uz nju i rekoše joj da je hrabro što je ispričala sve ovo. U jednom trenutku se oglasi jedan od rođaka: ,,Sve je tačno! Ja sam bio zapao u takvo stanje pre neku godinu, ni do čega mi nije bilo! Da mi nije ove moje žene koja me je tešila i slušala bio bih pokojnik odavno, uzeo bih konopče pa bih se obesio. Razmišljao sam o tome, ali nije me dala moja žena. Ovi drugi su mislili da se zavitlavam, samo me je ona shvatila ozbiljno." Komšija 2: ,,Naš sin je bio zavisnik od droge, hteo je da presudi sebi jednom i tad smo ga odveli da se leči, evo sad ima porodicu i posao i nije ni pipnuo drogu." Komšinica 2: ,,Meni je malo glupo sad da pričam o tome, ali kad sam bila mlada ostavio me taj mladić što sam ga mnogo volela... Uzela sam neke tablete i popila ih, sreća što nisu bile neke jake pa mi nisu ništa oštetile organizam, al' što je moglo gadno da bude... Setim se toga svaki put kad vidim svoje unučiće, toga kako sam mogla tog dana da nestanem pa da nikad ne vidim tu milinu!" Oniks: ,,Vidite koliko je puno priča i to ovde gde ima tek tridesetak ljudi, zamislite tek koliko ih je u ovoj ulici, gradu, okrugu... Svako od nas ima svoju priču koju bi trebalo da poštujemo, svačija priča je specifična i teško ćemo je u potpunosti razumeti, ali uz otvorenost i empatiju čak je i to moguće, moguće je prihvatiti osobu zajedno sa tom njenom pričom."

Rođaka 1: ,,Gde nauči tako lepo da govoriš? Ah, ko da je iz moje familije!" Rođaka 2: ,,A, ne, to je iz moje povukla!" Oniks (nasmeši se blago): ,,Neka bude iz obe, mada sam mnogo naučila i tokom života i raznih problema koji su se pojavljivali tokom njega. (pogleda u Kevina koji joj se nasmeši) Ali je lakše kad imaš nekog da te uhvati dok padaš. Bukvalno." Kevin (uhvati je za ruku): ,,Kada se čovek popne na planinu života on ne mora neminovno da padne ili da ode na nebo... Možda ono što sledi posle toga je osvajanje druge planine." Oniks: ,,Možda... Možda je vreme za to. (pogleda ga) Vreme je da počnemo da se penjemo na tu planinu zajedno. Ako tvoja ponuda i dalje važi..." Kevin: ,,Uvek. Znači li to da pristaješ?!" Gabrijel: ,,A o čemu se to radi?" Oniks: ,,Kevin me je zaprosio pre oko dve godine, ali nije dobio odgovor. Došlo je vreme da ti kažem to čuveno ,,Da". Hoću da zajedno osvojimo novu planinu. (osmeh)" Kevin (poskoči od radosti i uzima je u zagrljaj): ,,Nemam sad prsten kod sebe, ali čim se vratimo odmah ću ti staviti na ruku! Jao, presrećan sam što si mi ovako ulepšala svaki momenat, obećavam da ću te čuvati dok sam živ! (izljubi se prvo sa njenim roditeljima, zatim i sa ostalim rođacima koji su čestitali njemu i Oniks)"

 Bez previše slavlja (pošto nisu hteli da unište pomen na njenu tetku) Oniks i Kevin su proveli to veče sa roditeljima i prijateljima, a zatim otišli da se odmore za put narednog dana.

 Deo V

 Oniksina soba; Jutro. Oniks se ponovo prva probudi, Kevin malo nakon nje. Kevin: ,,Dobro jutro, verenice. (smeh) Ja još ne mogu da poverujem da se to stvarno desilo, molim te reci mi da li sam sve to samo sanjao." Oniks (poljubi ga u obraz): ,,Nisi. Stvarnost je." Kevin: ,,Da mi je neko rekao da će putovanje da nam se završi ovako ne bih mu verovao." Oniks (gledajući u plafon): ,,Razmišljala sam da li da te pitam nešto..." Kevin: ,,Naravno! Šta god želiš." Oniks: ,,Kako to da nikad nisi iskoristio moj pokušaj samoubistva da me uništiš? Mogao si to da iskoristiš protiv mene. Da je nešto drugo verovatno bi iskoristio, zar ne?" Kevin (uzima je čvršće u naručje): ,,Sumnjam da bih iskoristio išta protiv tebe, ali postoji specifični razlog zašto ovo nisam mogao da upotrebim protiv tebe. Naime, ispao sam budala kad sam bio mlad, velika budala. Naučio sam iz te greške. Ovako- imao sam rođaku, sestru od strica, koja je naizgled uvek bila srećna, htela je svima da pomogne i nikad nije mnogo pričala o svojim osećanjima. Oni su živeli tu na kraju naše ulice, pa smo se češće viđali. Navikao sam da se uvek šali i smeje, tako da nisam bio spreman na to da će pričati o tome kako razmišlja da se ubije i kako joj je dosta svega. Mislio sam da se šali, pa sam se i ja neozbiljno poneo tada, nije mi bilo ni na kraj pameti da je ozbiljna. Verovatno ti je jasno šta se desilo nekoliko dana nakon toga. Tada smo saznali za njen tajni život, sve ono što je prećutkivala od nas, ali bilo je kasno- nje više nije bilo. Saznali smo da je pokušavala da razgovara sa nekoliko osoba i niko je nije shvatio ozbiljno. (izdah) Čak i da si me odbila ne bih mogao to da iskoristim protiv tebe- možda jesam šef velike kompanije ali nisam tiranin, imam svoj moral i granice. Nikad ne bih išao daleko kao onaj idiot koji je poslao ljude da te ubiju, to je prevazišlo sve moguće mere." Oniks: ,,Verujem ti. Verujem ti više nego što sam ikada ikome verovala u životu." Kevin: ,,Trudiću se da opravdam to poverenje. (osmeh)"

Ispred kuće; Bilo je vreme za put. Gabrijel (očiju punih suza): ,,Opet se rastajemo..." Oniks: ,,Ovoga puta neću čekati skoro petnaest godina da ponovo dođem. Možete i vi da svratite kod mene." Felisita: ,,Hoćemo. (pruža joj kesu) Evo, umesila sam pitu da imate za uz put, dug je put do tamo." Kevin: ,,Nije trebalo da se mučite." Felisita: ,,Ma, kakvo mučenje, nije to ništa." Gabrijel (Oniks): ,,Čuvaj se i zovi ponekad." Oniks: ,,Hoću. Ostavila sam vam kontakt podatke tako da možete i vi da zovete kad želite." Gabrijel (Kevinu): ,,Nemam potrebe da ti govorim da se brineš o njoj, vidim da to radiš bolje nego što smo mi uradili..." Oniks: ,,Oče..." Gabrijel: ,,To je istina, mogli smo bolje. Ali, ovaj mladić je ispravio naše greške. Samo budi prema njoj kao što si bio do sada i biću miran." Kevin (klimnu glavom): ,,Naravno, možete računati na to."

 Ušli su u auto i krenuli, vraćajući se u svoje radne obaveze.

 ***

 U toku narednih meseci kompanije ,,Gama" i ,,Nira" su spojene u najveću kompaniju na tom delu kontinenta ,,Gama-Nira Union", te su Oniks i Kevin dodatno napredovali zajedno i mnogostruko uvećali kapital. Došlo je vreme za još jedno ujedinjenje.

 Crkva, podne: Kevin je stajao pred oltarom obučen u svečano odelo. Rodbina, kolege i prijatelji su ustali kada se mlada pojavila na vratima- Oniks se pojavila u raskošnoj haljini koja joj je u potpunosti otkrivala vrat i ruke, otkrivajući tako i tetovaže šarenih leptira i onu najveću, tetovažu feniksa na levoj ruci. Tetovaže su urađene nedavno, prekrivajući sve ožiljke od ranije.

 Oniks stade pred Kevina, nasmeši se i uhvati ga za ruku, a zatim su zajedno potvrdili svoju saglasnost i ušli u brak.

 Uselili su se u novu kuću, nastavili da se trude oko firme isto kao i do tada i postali su sjajan tandem kako poslovno, tako i privatno. Nisu žurili sa potomstvom ali se ubrzo desilo da Oniks ostane trudna, no do poslednjeg trenutka je dolazila u firmu iako joj je Kevin uporno pričao da ne mora to da radi. Dobili su blizance, dečaka i devojčicu, nisu želeli više od dva deteta kako bi bili sigurni da će im pružiti pravo vaspitanje i pažnju, znali su da će morati da balansiraju između posla i porodice i nisu želeli da deca ispaštaju u bilo kom smislu. Dolazili bi Felisita, Gabrijel i Kevinova majka da pripomognu kada je to bilo moguće, a za vreme praznika su se svi okupljali. Oniks je prestala da gleda na svoj rođendan kao na dan pokušaja suicida, već ga je slavila kao dan novog početka. Zajedno sa Kevinom osvajala je novu planinu, onu za koju nikad nije ni verovala da će je dostići.

 ***

 Pred okupljenim ljudima u publici govorili su članovi organizacije za podršku ljudima sa mentalnim poremećajima, bolestima i poremećajima raspoloženja, ne bi li skrenuli pažnju koliko su to rasprostranjene pojave a koje mnogi pak guraju pod tepih. Među osobama koje su govorile o svom iskustvu sa nečim od pomenutog nalazili su se različiti ljudi različitih profesija, od javnih ličnosti do ljudi koji se nisu bavili javnim poslom. Bilo je i različitih ispovesti, iskrenih i bez ulepšavanja. Pričalo se o tome gde potražiti pomoć, uslovima lečenja, glamurizaciji mentalnih poremećaja i toga koliko to negativno utiče posebno na mlađu populaciju, posledicama ukoliko se ne leče na vreme, životu sa tim. Svaka osoba koja je govorila o tome dala je svoj doprinos u podršci drugim ljudima.
 
 Spiker: ,,Sada ćemo za kraj čuti osobu koja je osnovala ovaj projekat- gospođu Oniks, vlasnicu veoma uspešne kompanije ,,Gama- Nira Union", pisca knjige "Smrt i rođenje ptice Feniks" i majku dvoje divne dece. Gospođa Oniks je pre dvadesetak godina završila u bolnici zbog pokušaja suicida, a onda je odlučila da potpuno promeni svoj život u trenutku kada je to delovalo potpuno nemoguće. Pozdravimo je velikim aplauzom! (čuje se aplauz, Oniks dolazi ispred mikrofona)" Oniks (udahnu): ,,Nikada neću zaboraviti taj dan kada sam promenila svoj život iz korena. To je bio dan kada sam bila na dnu, a odlučila sam da se penjem niz planinu života. Okolnosti su me naterale da padnem, da odustanem. Srećom, vratila sam se jača i ništa me nije sprečilo da uspem. Toga dana počela sam da razmišljam drugačije, da se organizujem u skladu sa svojim željama. Shvatila sam da sami krojimo  svoju sudbinu, a ja nisam ni počela da iskorišćavam svoj potencijal. Malo po malo, korak po korak, stigla sam na odredište. Moja upornost donela mi je mesto upravnika kompanije ,,Gama", kasnije sam sticajem okolnosti dobila i mesto šefa. Bilo je nekih rizičnih situacija koje su mog supruga i mene umalo koštale glave, ali smo ih zajedno prebrodili. Sada su oni moja najveća podrška, te znam da više nikada neću pasti, oni su vatra koja je obnovila moja krila. (zadovoljno pogleda u Kevina, sina i ćerku koji su je nasmejano gledali iz prvog reda) I znam da se jesam promenila, na bolje. Konačno mogu svetu da pokažem pravu Oniks."

   Kraj
 Suzana Ristić Suza
 28. 11. 2020 god
Kucanje završeno 1. 12. 2020 (osam godina nakon završetka prvog dela)