Raspad sistema (2015)- cela priča

Priča nije prikladna za mlađe od 16 godina, potencijalno uznemirujuće i potresne scene, autodestruktivne scene, upotreba opijata, naznake eksplicitnih scena, blaže psovke. Ne pokušavati išta od navedenog.
-------------------------------------

15.09.2015 uveče, utorak.

CHAPTER 1
 
 Srebrni automobil parkirao se ispred porodične kuće Filvardovih. Bio je to automobil glave porodice, gospodina Harolda Filvarda. Naizgled složna porodica u kojoj nema komplikacija i žučnih rasprava, sastojala se od četiri člana: gospodina Harolda, njegove supruge Lusi i njihove dve ćerke, šesnaestogodišnje Tejne i četrnaestogodišnje Beki. Harold je vlasnik manje firme i uglavnom dolazi kući u vreme večere. Lusi radi u redakciji dnevnih novina do podne, nakon čega dolazi kući. Beki je odlična učenica koja je pri kraju osnovne škole, veoma je povučena i ne izlazi sa prijateljima. Kosa joj je povezana u dve pletenice, a odeća jednostavna i neupadljiva. Za razliku od nje, Tejna je devojka koja izlazi svako veče, nosi upadljivu odeću i šminka se jakom šminkom. Ranije je imala smeđu kosu kao Beki, ali se sada farba u razne boje kako bi istakla svoju divlju stranu. Njeni roditelji nikada nisu upoznali njeno društvo niti znaju gde ona ide. Neretko se i iskrade iz kuće i ode na zabavu.

,,Ima li nekoga ovde?"- upita Harold ulazeći u kuću, a zatim Lusi iz kuhinje odgovori: ,,Ovde sam, u kuhinji!" Harold (ulazeći u kuhinju): ,,Gde su devojke?" Lusi: ,,Beki je u svojoj sobi, a Tejna nije još došla." Harold: ,,Pa gde je do sada?! Ona se ponaša veoma neodgovorno. Moraš da budeš strožija sa njom." Lusi: ,,Ja? Ti si glavni u kući, na tebi je da je dovedeš u red." Harold: ,,Mene više ne sluša." Lusi: ,,Pa ne sluša ni mene!" Harold: ,,Dobro... proći će je to. Sigurno ima nekog dečka pa provodi vreme sa njim. Nisam pristalica toga, ali bolje i to nego da ide sa ko zna kakvim društvom i da pravi gluposti." Lusi: ,,U pravu si... Idem da zovem Beki da bismo večerali."

 Bekina soba. Beki čita knjigu na svom krevetu. Unutar njene sobe, obojene u nežno-roze boju, nalaze se police sa knjigama, radni sto, krevet i orman. Sve je uredno poslagano, police su dekorisane jednostavnim ukrasima, čineći njenu sobu ozbiljnom i ljupkom u isto vreme. Kucanje na vratima značilo je da bi trebalo da siđe na večeru, što joj u poslednje vreme sve teže pada. Želela je da bude mršava poput svoje sestre, s tim da Tejna i nije bila mnogo mršavija od nje, ali joj se ta razlika činila ogromnom. Još su je i drugi zadirkivali zbog njene linije...

 Večera je počela. Zveket escajga prekinula je Tejna svojom pojavom, šokiravši svoje roditelje. Lusi: ,,Šta ti je to na obrvi?!" Tejna: ,,Pirsing, šta, kao nikad nisi videla pirsing?" Lusi: ,,Oh, da, jesam, ali nisam ni sanjala da ću videti to na tebi!" Tejna: ,,Šta hoćeš, strava mi stoji! Moje društvo skroz gotivi ovu malu ali efektnu promenu." Harold: ,,Kakvo je to tvoje društvo? Zašto ih nikada ne dovodiš ovde?!" Tejna: ,,Pored vas dvoje ludaka? Nema šanse! Žao mi je što jadna Beki ne može da može da pobegne od vas kao što ja mogu. Pravite se da ste složna porodica, malo sutra složni." (odlazi u sobu) Harold: ,,Sad ću da joj pokažem svoga Boga!" Lusi (smirivši ga): ,,Pusti je, to su ti tinejdžerski hormoni."

 Tejnina soba; Tejna sedi na podu sa mobilnim u rukama. Na podu je puno odeće i drugih razbacanih stvari. Nameštaj je u jarkim bojama, baš kao i zidovi koji su zeleni i žuti. Tejna je pozvala jednog od svojih prijatelja: ,,Večeras će biti straaaaaaava! Ne zaboravi naše ,bombonice', bez njih neće biti isto! (nekoliko sekundi pauze)  Važi, povedi i njega. Ćao, vidimo se tamo!"

 Uveče, Tejna se našla sa društvom ispred kluba. Pridružio im se i Džozef, koji je doneo ,,bombonice" tj. ekstazi, koje je društvo podelilo i krenulo u klub. Vremenom je delovanje droge počelo pa se i Tejna više privijala uz Džozefa. Igrala je uz njega, a on ju je ljubio po vratu. Kasnije su počeli sa žešćim ljubljenjem, ne obazirući se na ljude oko sebe, a zatim zajedno otišli u Džozefov stan i prespavali tamo.

 Jutro; Harold je u firmi i razgovara sa sekretaricom koja je u njegovoj kancelariji, Lusi je prenatrpana poslom i pije već treću kafu da bi ostala prisebna, Beki daje svoju užinu psu lutalici koga je srela na putu do škole, a za vreme odmora se zaključava u ženskom toaletu. Tejna se budi pored Džozefa, obučena samo u top i donji veš. Tejna: ,,Šta se kog đavola desilo? Nismo valjda..." Džozef (obgrlivši je oko struka): ,,Jesmo... uh, kako si zgodna! Nisam to ni primetio juče, ali sada mi je drago što si ovde... (počne da je ljubi)" Tejna: (otgnuvši se): ,,Ne, nije problem što smo bili zajedno... problem je to što... oh Bože... šta ako zatrudnim?! Šta da radim? Imam samo šesnaest, roditelji bi me ubili!" Džozef: ,,Nećeš, bejbi! Sve će biti super... (pruža joj ekstazi) Hajde, uzmi, nemoj da se stidiš!" Nakon nekoliko trenutaka razmišljanja Tejna uze tabletu...

 Veče, cela porodica okupila se za stolom na večeri. Lusi (Tejni): ,,Gde si ti bila jutros?" Tejna: ,,Kod drugarice, raskinula je sa dečkom pa sam je tešila celu noć i prespavala tamo." Harold: ,,Kako se zove ta tvoja drugarica?" Tejna: ,,...Džoana. Družimo se već neko vreme." Harold (Beki): ,,Video sam tvoju buduću profesorku danas, jedva čeka da se pridružiš njihovoj školi, s obzirom koliko si odgovorna i inteligentna." Beki: ,,Ali... ja još nisam rekla u koju ću srednju školu ići!" Harold: ,,Tu nema dileme, draga moja! Neću ti dozvoliti da budeš raspuštena banda kao tvoja sestra pa da tešiš tamo neke drugarice u sred noći!"

 Beki poblede. Htela je da bude bibliotekarka, gde bi bila sa svojim prijateljima knjigama, a ne da završi za doktora kao njena majka koja nikada nije pronašla posao u struci i onda je bila primorana da radi u redakciji. Ustala je sa stola i otišla u kupatilo dok drugi nisu još ustali, tamo je izbacila hranu koju je pojela pre nego što su ostali čuli povraćanje iz kupatila... Potpuno iscrpljena, dovukla se do svoje sobe. Plakala je. Bila je sama na ovom svetu, a čak ni u porodici nije sve kao treba. U školi je nazivaju svakakvim imenima, niko ne primećuje da preplače svaki odmor, koncentriše se na gradivo samo da ublaži vrisak u svojoj glavi... A i ovo sa mršavljenjem... u dubini duše znala je da to nije zbog njene sestre, već zbog nje same. Roditelji su joj preneli perfekcionizam, a sada joj još nameću svoje stavove. Znala je da nema puno vremena da okrene svoju sopstvenu lađu na svoj put jer je ostalo mesec dana do upisa.

 Tejna se ponovo iskrala kroz prozor i otišla u park. Ovoga puta, jedna od drugarica donela je novu drogu, za koju je zatim rekla da je kokain. Celo društvo je uzelo po malo i krenulo u obližnji klub, gde je Tejna igrala sa nekim mladićem do kasnih sati. Ovoga puta bilo je samo poljubaca i grljenja, ali ničeg ozbiljnijeg. Vratila se u cik zore i zaspala. Za nepuna dva sata je i alarm zvonio, te je više ličila na zombija nego na finu mladu devojku. Šminkom je sakrila podočnjake, ubode od igle narukvicama i izašla je iz sobe.

U hodniku je srela Beki, obučenu u trenerku iako je već letnje vreme. Tejna: ,,Zašto nosiš trenerku po ovoj vrućini?" Beki: ,,Ovaj... volim da je nosim." Tejna: ,,Čudno... prošle godine nisi nosila trenerku u ovo vreme... (sumnjičavo i uplašeno u isto vreme) Da se ti možda ne drogiraš?!" Beki (čudeći se): ,,Ne! Nikako! Ne... Ne znam ni odkud ti ta ideja pada na pamet..."

 U Haroldovoj kancelariji, sekretarica je masirala Haroldov vrat. Sekretarica: ,,Oh, šefe, tako ste napeti... Da li želite masažu još nekog dela tela?" Harold (tiho): ,,Oh da... Samo zaključaj vrata za svaki slučaj... Jeste da se smena završava u četiri i svi su otišli kući, ali sigurnost je sigurnost..."

 Lusi je, mrtva umorna, stigla kući u podne i počela da sprema ručak. S obzirom da je nestalo mleka, rešila je da oko pet ode u kupovinu. Tada ju je sačekalo neprijatno iznenađenje; Haroldov radnik bio je u kupovini u istom marketu, ona je pitala šta traži tu kada smena traje do sedam i dobila je neočekivan odgovor- smena se završava u četiri za sve, s tim da Harold i ranije može da ode jer je njegov zadatak da nadgleda rad. Lusi se zapitala: šta onda njen suprug radi tri sata duže u firmi?

 Uveče, Lusi je obukla crveni veš i legla pored Harolda. Harold: ,,Šta je ovo, dušo? Odakle ti to?" Lusi: ,,Kupila sam još prošle godine... nije bilo prilike da ga obučem." Harold: ,,Dušo, ali ja ne mogu sad, umoran sam..." Lusi: ,,Prošlo je godinu dana, dušo. Zar ti više nisam lepa? Zar je to u pitanju?" Harold (ljubi je u čelo i okrenu se): ,,Ne. Laku noć." Lusi:,,Laku noć."

 U toku naredne nedelje Beki je imala prijemne ispite, koje je položila sa velikim brojem poena. Ponovo je pokrenuto pitanje njenog daljeg školovanja- dok je ona želela da se upiše u školu u kojoj će postati bibliotekarka, otac i majka su hteli medicinsku. Beki je non-stop plakala kada je bila sama, uporedo sa uništavanjem svog tela bulimijom, jedva skrivajući koliko se grozno oseća.

 Sa druge strane, njena sestra je svake večeri uzimala svoju dozu ,,euforije" i završavala u zagrljaju drugog momka, koji bi joj zauzvrat dao paketić droge. Njoj je to bilo lakše od razmišljanja o realnosti, jer je već postala zavisna...

 Jednoga dana je Tejni zatrebala jedna knjiga iz Bekine sobe ali, pošto Beki nije bila tu, samo je ušla i uzela je. Međutim,primetila je nešto čudno na stočiću, nešto što se ne bi trebalo naći u ženskoj sobi. Malo, pravougaono, sjajno, oštro. Žilet. Zapitala se šta će njenoj sestri žilet... A onda je shvatila! Trenerka... prekriva ožiljke njene sestre! Oh,ovo je strašno! Htela je da kaže roditeljima ali... onda se seti da je i ona u problemu. Gadnom problemu. Ne sme reći za Beki jer i sama krije tajnu...

 Čekala je Beki uveče da završi obrok i krenu za njom. Zaustavi je pre nego što je ova stigla do kupatila i zatim joj reče: ,,Danas sam morala da uzmem knjigu iz tvoje sobe." Beki: ,,U redu, nema problema." Tejna: ,,Mislim da ipak ima problema. Otkud ovo kod tebe? (vadi žilet iz džepa)" Beki (pokušava da se ne ponaša čudno): ,,To? To je bilo kod mene?... Nema šanse!" Tejna: ,,Daj mi ruku!" Beki: ,,Ne! Idi bestraga, rekla sam ti da to nije moje!" Tejna (silom uze Bekinu ruku, povuče rukav i vide ožiljke): ,,Ti... Zašto? Zašto, Beki?" Beki (otrgnu ruku i krenu ka Tejninoj sobi): ,,Sada ću videti šta ti kriješ! Znam da kriješ nešto! Znam!" Tejna: ,,Ne, nemoj!" Beki uđe u prostoriju i ne trebaše joj puno vremena da uoči špric i paketić belog praha na krevetu. Sestre su napravile pakt da će ćutati o problemu ove druge i da se neće mešati sve dok jedna drugoj ne daju dozvolu za to.

CHAPTER 2

 U toku naredne nedelje Lusi ostavi Beki samu i krenu u Haroldovu firmu. Hodnik bejaše prazan, te je odmah krenula ka Haroldovoj kancelariji. Polako se popela niz stepenice i stigla do vrata, odakle je čula čudne zvukove koji su dopirali iz kancelarije. Ušavši kroz vrata koja ovoga puta nisu bila zaključana, Lusi je ostala šokirana. Njen suprug, njen požrtvovani suprug i oslonac u životu, uhvaćen je u prevari, i to sa deset godina mlađom sekretaricom! Osetila je grčenje leve ruke i neprijatan osećaj u predelu srca, a zatim briznula u plač. Harold je pokušavao da se opravda, a sekretarica je izašla iz kancelarije.

 Videvši da je Lusi potpuno pobledela, Harold pozva hitnu pomoć da dođe. Hitna pomoć je vrlo brzo stigla i odvezla Lusi u bolnicu, gde je dobila vest da je upravo imala infarkt. Harold je čekao da Lusi dođe k sebi, a onda je ušao u njenu bolničku sobu i započeo razgovor: ,,Devojke ne moraju da znaju šta se desilo u firmi. Nećemo da ih zamaramo našim problemima." Lusi: ,,Našim problemima?! Misliš da je ovo mali problem koji može tek tako da se reši? Ti si neviđena budala, dno dna! Kako si mogao ovo da mi uradiš, kretenu jedan?! Koliko dana već radiš ovo?! Koliko dugo me varaš sa tom glupačom?" Harold (nakon pauze): ,,Već pola godine." Lusi zaneme, a zatim ponovo briznu u plač. Kasnije uđe doktor i reče da može nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima, uz blago menjanje životnog stila, kako se ovaj problem sa infarktom ne bi ponovio, te joj dade otpusnu listu. Harold ponudi da je poveze do kuće, ali ona se sama vrati pešice, samo da bi što manje bila uz njega. Od tada su spavali u odvojenim sobama.

 Za to vreme, Tejna primeti da je malo dobila na kilaži, ciklus joj je kasnio... Nadala se da nije trudna, oh, samo bi joj još to falilo! Čak joj je sve više bilo muka ujutru. Nakon večere, osetila je kako joj nije dobro (što joj je bilo čudno jer se to obično dešavalo ujutru) te je pošla ka kupatilu. Beki je već bila unutra i namerno izbacivala hranu pojedenu tokom večere. Još jedna tajna koju je Beki krila.

Tejna preispita sebe- kako je moguće da ranije nije shvatila šta njena sestra uradi čim ustane sa večere? U tom trenutku Beki izađe iz kupatila i nervozno upita Tejnu: ,,Ovaj... ti si bila tu?! Ja sam... pa... prala ruke... i zadržala se malo... pobledela si. Da li si dobro?" Tejna: ,,Iskreno, ne, nije mi baš najbolje, a čula sam da nije ni tebi. Da li ovo uvek radiš posle jela?" Beki: ,,Postoji mnogo stvari koje vi ne znate o meni, nije da je nekog interesovalo. Zašto bi nekog bolelo uvo da li Beki ima svoje snove, da li se samopovređuje ili ima bulimiju? Ko šiša Beki! Beki je tu da bude upropaštena kada već nisu mogli Tejnu da usmere na pravi put! Ali, ja neću dugo trpeti ovo. Tejna... vrati se u normalu dok još možeš. Videla sam te dok se iskradaš kroz prozor. Ne znam gde ideš, ali čuvaj se." Tejna nikada nije videla svoju sestru ovako ozbiljnu i to ju je zabrinulo. Plašila se šta je htela reći time da neće dugo trpeti sve ovo...

 Zora. Lusi ispija prvu kafu i pali već petu cigaretu. Harold ulazi u kuhinju i opominje je: ,,Ako nastaviš tako, ponovo ćeš doživeti infarkt! Neodgovorna si!" Lusi (prekorno ga pogleda): ,,Vidi ko mi kaže. Zašto ne sačuvaš svoje savete za svoju sekretaricu, kada ti je već prirasla za srce?" Harold: ,,Ja tebe nisam prekorevao kada si ostavila mog najboljeg prijatelja i započela vezu sa mnom!" Lusi: ,,To nije isto!Ti si sada otac dve ćerke, a ja sam bila mlada i mogla sam da radim šta mi je volja!" Harold: ,,Da, da, a šta bi sa tim što je poginuo jer se napio zbog raskida? Na neki način, ti si ga ubila." Lusi (ustaje): ,,Ti si kriv koliko i ja! Ne pravi se da sam ja tebe primorala da budeš sa mnom u vezi!" Harold: ,,Ti si mene zavela a ne ja tebe!" Lusi: ,,Ne znam šta sam kog đavola tražila sa tobom. Mislila sam da si bolji. Moja greška."

 Lusi napusti prostoriju, a malo zatim ulazi Tejna, bez imalo šminke na licu, time otkrivajući podočnjake i to koliko je bleda. Harold: ,,Na šta to ličiš?! Da li si ti uopšte spavala sinoć?" Tejna: ,,Jesam, ne volim da ustajem rano pa zato izgledam ovako kao zombi. Oh, sedam sati, palim ja odavde!" Harold: ,,Takva?" Tejna: ,,Ok, upristojiću se malo, ne smaraj me više!" Harold je gledao kroz prozor dok je Tejna odlazila, ne verujući da je dozvolio svojoj ćerki ovakvo ponašanje...

 Uveče, za stolom, Harold je ispitivao Tejnu o njenom uspehu u školi, na šta ona nije bila baš spremna. Harold: ,,Pa, mlada damo, ti uvek izbegavaš pominjanje svog uspeha u školi, ali više ne možeš da skrivaš jer je školska godina na kraju. I da ne kažeš, opet ćemo saznati kad-tad, te je bolje da završimo s tim." Tejna: ,,Pa, znaš kako, nisam baš, znaš ono, najgora, a definitivno nisam ni štreberka. Mislim, popravila sam jedinicu iz hemije i sada sam taman." Lusi: ,,Šta ti znači to ,taman'? Vrlo dobra?" Tejna: ,,Ma jok! Haha, pazi molim te, vrlo dobra. Prošla sam... dovoljna. Zadovoljna sam." Harold: ,,Šta?! Zadovoljna?! Jesi li ti poludela?!" Tejna: ,,Uuu, izvini molim te što sam skromna osoba!" Lusi: ,,Šta to radiš sa svojim životom?! Ugledaj se na svoju sestru!" Tejna: ,,Misliš na osobu koja je zbog vas obolela od bulimije? !Vi uopšte ne vidite šta se dešava sa vašom decom!" Harold: ,,Beki pati od bulimije?!" Beki (panično): ,,Šta si sada uradila? To je trebalo da bude tajna! Kako bi bilo da ja odam tvoju tajnu?" Tejna: ,,Izletelo mi je, sorry!" Lusi: ,,Kakvu tajnu? A ti, Beki, zašto si ćutala? Dogovorićemo se oko lečenja..." Beki: ,,Neću prokleto lečenje, hoću da umuknete." Harold: ,,Kakav je to rečnik, Beki? Uostalom, kakvu tajnu ima tvoja sestra?" Tejna: ,,Ako kažeš, moraću da odam tvoju drugu tajnu." Lusi: ,,Imaš dve tajne?" Beki: ,,Reci im, baš me je briga, ionako mi je muka od svih vas! (ustaje i odlazi)" Harold: ,,Tejna, reci mi." Tejna: ,,Neću. Ni vi nama ne pričate ništa, što bismo mi kog đavola morali da pričamo vama." Ustala je i krenula u svoju sobu, ostavivši roditelje da se raspravljaju.

 Školska godina je gotova. Tejna je veoma retko kod kuće, Beki se svim snagama bori da upiše željenu školu, ali uzaludno, Harold nastavlja da se viđa sa sekretaricom a Lusi još više upropaštava sebe cigaretama i kafom, pritom radeći stresan posao. Da bi se umirila i saznala da nije trudna, Tejna je kupila test na trudnoću. Dok je čekala rezultate, u sebi se molila da je sve u redu... Test je bio pozitivan. Oblio ju je hladan znoj. Znala je da je ovo najgori scenario koji je mogao da se dogodi. Rešila je da ode do Džozefa i porazgovara sa njim.

 Tamo ju je sačekao Džozef, ispijen u licu i vidno bolestan. Tejna: ,,Šta ti se desilo?!" Džozef: ,,Moramo da razgovaramo. Ozbiljno je." Tejna: ,,To sam ja isto htela da kažem..." Ušli su i seli na kauč. Džozef: ,,Hoćeš li prvo ti ili ja? Ja mislim da je pametnije da prvo ti kažeš." Tejna: ,,Trudna sam." Džozef (šokirano): ,,O ne, prokletstvo, kako se to desilo? Verovatno smo bili polu-svesni zbog uticaja droge... prokletstvo, ti si još uvek maloletna... nadao sam se da je postojala verovatnoća da je sve bilo u redu, ali s obzirom da nije bilo zaštite, mislim da imam još goru vest." Tejna: ,,Gore od ovoga?! Ne može biti gore od ovoga!" Džozef: ,,Može." Tejna: ,,Oh moj Bože, koliko strašno?" Džozef: ,,Primetio sam da nešto nije u redu sa mnom već neko vreme... Nisam reagovao sve do početka meseca. Bio sam na pregledu. Ja sam HIV pozitivan. Neću živeti još dugo." Tejna umalo nije pala u nesvest, a kada se malo pribrala, tiho je upitala: ,,Hoćeš da kažeš... da sam i ja možda zaražena?" Džozef: ,,Da. Žao mi je... žao mi je... (on zaplaka a ona stavi ruku na njegovo rame) Šta si odlučila u vezi deteta?" Tejna: ,,Ne znam. Idem prvo na pregled, a onda ću videti šta ću da radim." Džozef: ,,Biću uz tebe šta god da odlučiš."
 

 Narednog dana Tejna je otišla na pregled. Rezultati je trebalo da stignu sledećeg dana i to je bio najgori dan u njenom životu do tada. Ujutru se spremila i otišla u bolnicu, gde su je čekali rezultati. Ostvarila su se oba scenarija; i loš i još gori- čeka dete i HIV je pozitivna. Nije znala kako da kaže roditeljima za ovo, to bi ispala katastrofa. Otišla je sama u jedan klub, naručila nekoliko pića i zapalila džoint da bi nakratko izgubila svoje misli među dimom...

CHAPTER 3

 Te srede su Beki i Tejna bile same u kući. Beki je zamišljeno gledala ispred sebe dok je sedela na stepenicama, Tejna joj je prišla i sela pored nje. Tejna: ,,Hej, šta ima?" Beki: ,,Brinem se. Izgubila sam kontrolu nad životom. Majka me forsira da idem na lečenje a ne želim da idem, možda otkriju i da se samopovređujem. Šta tebe muči?" Tejna: ,,Kuneš se da nikom nećeš reći?" Beki: ,,Kunem se. Hajde, izjadaj se." Tejna: ,,Trudna sam." Beki: ,,Kada se to desilo?!" Tejna: ,,Prošlog meseca. Da sve bude još gore, momak sa kojim sam bila mi je preneo HIV." Beki: ,,Bestraga, to znači da nećeš živeti dugo! Prokletstvo... gore je nego što sam mislila! Bolje je da ne rodiš to dete." Tejna: ,,Znam... Ne mogu da verujem da smo ti i ja zaglavile ovako, samo se nadam da ćeš se ti izvući iz ovoga." Beki: ,,Ne, Tejna. Ne radi se ovde samo o poremećaju u ishrani i upisu u školu koju želim. Ceo život se trudim da budem što bolja, čak mi se čini da ljudima nisam bitna ja kao osoba već moj uspeh. Kada bi neko pitao naše roditelje da me opišu, oni bi počeli sa, dobar učenik'. Niko ne želi da upozna pravu mene. Što više vreme prolazi, to sam ja zatvorenija. Žao mi je što ti patiš od neizlečive bolesti, bolje da sam se ja zarazila a da ti živiš još dugo, da osnuješ porodicu..." Tejna: ,,Šta to pričaš?! Dušo, život je pred tobom! Ne razmišljaj o smrti. Vidiš da ni ja ne razmišljam o tome! Sve je u redu, sve je u redu..."

 Četvrtak, dan kao i svaki drugi. Tejna je sa društvom, isprobava novu vrstu droge, pri tome ne misleći na trudnoću ni na bolest. Lusi je krenula sa posla ranije da bi se pridružila Beki za vreme upisa, što njoj nije odgovaralo. Samo je mirno gledala dok je njena majka upisivala medicinsku školu kao prvi izbor, ali je zaustavi kada je htela da preda taj papir.

Beki: ,,Mrzim medicinu. Trebalo je da shvatiš to do sada." Lusi: ,,Ne zanima me šta ti mrziš, zanima ne šta je najbolje za tebe." Beki: ,,Ukoliko predaš taj prokleti papir, kunem ti se da nikada neću otići u tu školu, a ni na prokleto lečenje!" Lusi: ,,Ne preti mi! Ti ne možeš ništa protiv mene! Neću da budeš kao svoja sestra." Lusi predade papir i tada se Bekino lice ozari mržnjom...

 Uveče, Beki je ležala na krevetu i zurila u plafon. Gorela je od želje da sve saspe u lice svojim roditeljima za sve ove godine njihovog lošeg staranja. Nikada joj nije bilo dopušteno da izlazi posle škole, da ima prijatelje, da bude u vezi. Ona je služila samo za pokazivanje, kao vunderkind bez duše, ali sa sjajnim ponašanjem i odličnim ocenama. Sva njihova briga svodila bi se na rečenicu ,,ugledaj se na Beki" ne razmišljajući šta ta Beki krije u sebi. Ne bi ni znali za bulimiju da se Tejna nije izletela. Znala je da je lečenje samo briga da se vunderkid ne upropasti potpuno, a ne briga za nju. Znala je... da nema nazad.

 Petak ujutru. Telefon zvoni i Harold se javlja, a nakon završenog razgovora ulazi u u kuhinju gde ostatak Filvardovih završava doručak. Harold: ,,Pa, konačno dobrih vesti! Beki, primljena si u školu!" Beki (ravnodušno): ,,Onu koju ste vi želeli?" Harold: ,,Da, to je najbolje za tebe." Beki: ,,I šta je tu dobro?" Lusi: ,,Videćeš da će ti se dopasti medicina!" Beki: ,,A šta ako neće? Da nećeš možda da me forsiraš da je zavolim?!" Harold: ,,Previše si drska!" Beki: ,,Oh, ti to smatraš drskim? E pa znaš šta? Muka mi je od vas dvoje. Muka mi je od svega. Vi ste birali svako prokleto odeljenje u kome sam bila i u svakom sam imala probleme! To je zato što ste hteli da napravite nešto nadprosečno od mene a samo ste me doveli do ovoga! Mrzim vas oboje." Lusi: ,,Kako možeš da nam se suprostavljaš?!" Beki: ,,Ćuti, sad ja pričam, ti si dosta pričala! Došlo je vreme da i ja kažem nešto! Dosta mi je ćutanja... da nije Tejne pre bih odustala od svega... ona je jedina u ovoj kući koja me makar malo razume. Vas dvoje možete da IDETE DOĐAVOLA!!!"

Beki ustade i ponovo krenu ka kupatilu, a Harold i Lusi, koji su bili u neverici, shvatiše da kasne na posao te požuriše ne gledavši gde je Beki otišla, samo joj je Lusi dobacila: ,,Nastavićemo ovaj razgovor kasnije."

 Tejna pokuša da uđe u kupatilo ali vrata su bila zaključana. ,,Beki, jesi li unutra?vDa li je sve u redu?" Beki: ,,Da, sve je savršeno. Potrebna mi je fina, opuštajuća kupka da se smirim. Duga, duga kupka. Ništa ne smiruje čoveka kao duga kupka." Tejna: ,,Ok, ali me zovi ako postoji neki problem. Ja ću izaći na sat-dva, molim te da ne napraviš neku glupost." Beki: ,,Neće biti nikakvih gluposti. Čuvaj se." Tejna se udalji od vrata i krenu napolje. Beki prošaputa: ,,Neće biti nikakvih gluposti... Ovoga puta ću biti ozbiljna..."

 Tejna se našla sa Džozefom. Džozef: ,,Hej, šta ima?" Tejna: ,,Ma, neki problemi u kući... Ali se moja sestrica konačno ohrabrila." Džozef: ,,Hoćeš jednu tableticu?" Tejna: ,,Ne sada, možda večeras. Kako se danas osećaš?" Džozef: ,,Dobro. Ti? Kako je majka mog budućeg deteta?" Tejna (iznenađeno): ,,Čekaj, šta?" Džozef: ,,Hajde, nemoj mi uzeti za zlo, ionako nikad neću imati decu." Tejna (blago se nasmeši): ,,A kako da znam da je tvoje? Šta ako sam slučajno bila sa drugim posle toga? Mislim, i ja mislim da je tvoje, samo nisam sto posto sigurna..." Džozef (poljubi je u obraz): ,,Moje je. Ja sam punoletan i mogu da te izdržavam dok sam živ. Volim te, Tejna." Tejna: ,,Mislim da i ja volim tebe, Džozefe." Poljubili su se kao da im je to bio prvi poljubac u čitavom životu.

 Tejna se vratila kući, nasmejana po prvi put ovog meseca (ne računajući vreme provedeno pod dejstvom droge) i pozvala je Beki da sa njom podeli radosnu vest. Nije se odazivala. Viknula je: ,,Beki, Beki gde si? Jesi li tu?" Došla je do vrata kupatila i pokucala. ,,Beki, Beki, jesi li tu? Beki, ako si tu, otvori mi, plašiš me! Beki!" Nije je bilo ni u sobi, ni u kuhinji, vrata su bila zaključana kao i kada je izašla, nije bila ni u dnevnoj sobi... Pozvala je Lusi i panično povikala: ,,Slušaj, ovde se dešava nešto strašno! Beki je ušla u kupatilo pre dva sata na ,,dugu opuštajuću kupku", u stvari pre tri sata... svejedno koliko, i još uvek nije izašla! Brinem se za nju, molim te dođi kući, ne mogu sama da razvalim vrata!!!" Lusi: ,,Smiri se, zvaću Harolda i dolazimo... neće joj ništa biti. Jeste da se svakodnevnim povraćanjem iscrpljuje, ali najgore što može da se desi je da se onesvesti... ali će se osvestiti ako je tako..." Tejna: ,,Ma ostavi se ti svojih glupih ideja, Beki se samopovređuje!" Lusi (šokirano): ,,ŠTA??? Čime?" Tejna: ,,Žiletima! Oh Bože, oh Bože..." Lusi (panično): ,,Odmah zovem Harolda i dolazimo! (prekid veze)"

 Tejna pokuša da obije bravu, ali je bila zaključana iznutra, te je pokušala i da razvali vrata, bez uspeha. Već umorna od pokušavanja rešila je da pokuša samo još jednom. Lusi i Harold su izlazili iz auta kada je Tejna svom snagom udarila u vrata. Na ulazu u kuću, čuli su najužasniji vrisak u svom životu- Tejna je ugledala prizor od koga joj se sledila krv u žilama. Potrčali su ka njoj i skamenili se pred prizorom- Beki je ležala u kadi punoj krvi, bleda kao kreč i prerezanih vena! Tejna je klečala pored vrata, plakala i u rukama držala poslednje Bekine reči napisane na papiru i namenjene njoj: ,,Izvini Tejna, oprosti mi. Čuvaj se." Lusi tiho prošaputa: ,,Da li je... mrtva?Možda..." Tejna povika na nju: ,,Da, mrtva je! Vi ste je ubili! Mrzim vas!" Harold: ,,Smiri se, znamo da je ovo veliki stres za tebe..."

Tejna izađe iz kupatila i otrči u Bekinu sobu. Harold pozva hitnu pomoć, pri tom tešeći Lusi koja je plakala kao kiša, najviše zbog osećaja krivice. Uzalud je tražila puls na Bekinom telu, ona je samo ležala nepomično u svom vodenom krevetu, raspuštene kose i u beloj haljini koja je poprimila boju krvi. Na podu se nalazio krvavi žilet kojim je Beki sebi oduzela život. Hitna pomoć je konstantovala smrt.

 Lusi i Harold su zaboravili na svoje razmirice tog trenutka, a Tejna je provela celo popodne zaključana u sobi svoje sestre plakajući.vDžozef ju je pozvao na mobilni. Džozef: ,,Hej, šta se desilo? Zvučiš uplakano." Tejna: ,,Moja sestra... ubila se." Džozef: ,,Oh,Bože! Šta se desilo?!" Tejna: ,,Ostavila sam je samu u kupatilu... Oh, prokleta bila, znala sam da je depresivna... i onda je ona prerezala vene... zatekla sam je mrtvu u kadi..." Džozef: ,,To zvuči strašno! Možeš da dođeš kod mene ako ti je potrebno rame za plakanje, tu sam." Tejna: ,,Dolazim. Ovde je ludnica, a sada mi je potreban mir." Džozef: ,,Važi, čekam te." Tejna izađe iz sobe, a u prolazu je Harold upita kuda je krenula, na šta mu ona odgovori: ,,Kod Džozefa, mog budućeg supruga." Harold je bio šokiran njenim odgovorom, ali se nije zamaravao njenim problemima.

 Sahrana je zakazana za dva dana, a komemoracija narednog dana. Neki ljudi iz Bekine škole su držali govore, ali niko od njih kao da je nije ni poznavao. U jednom trenutku Tejna ustade i poče držati svoj govor: ,,Niko nije poznavao Beki kao ja i niko nije znao mene kao ona. Znale smo najvažnije tajne one druge, s tim da su juče svi saznali njenu. Moja sestra je volela knjige i želela je da bude bibliotekarka. Ipak, naši voljeni roditelji su hteli da ona bude doktorka, što bi bilo ironično zato što je i sama zbog tih istih roditelja bila bolesna. Pričala mi je kako su je neki dečaci prozivali da je debela, a ja sam joj rekla da ih pošalje dođavola jer će jednog dana ona biti zgodna devojka za kojom će ti isti momci uzdisati. Nije me poslušala. Priznala mi je jednom da bi volela da bude više nalik meni. Nikada nisam kontala šta je ona videla u meni kao svom heroju jer, budimo iskreni, ja uopšte nisam uzor. Zašto bi neko imao narkomanku za uzor? (posle ove rečenice Harold i Lusi se pogledaše sa nevericom u očima)  Volela sam je. Bila je dobar sagovornik, spremna da sasluša sve. Ponekad bih pomislila da je ona starija sestra, a ne ja. Nije čak ni dramila kada je videla špric u mojoj sobi. Dobro, ja sam pre toga videla ožiljke na njenoj ruci... Mislila sam da će se oporaviti, kad već od mene nema ništa... Samo što na moju sahranu verovatno niko neće doći. (Harold joj pokazuje rukom da prekine) Šta je bilo, tatice? Misliš da je rano pričati o tome? U svakom slučaju, najdraža osoba koju sam ikada imala će zauvek ostati u mom srcu. Počivaj u miru, Beki, daleko od ove lude porodice."

 Lusi odgurnu Tejnu u stranu ka Haroldu, a zatim je upita: ,,Šta bi ovo trebalo da znači? Drogiraš se?" Tejna: ,,Da. Ima već godinu dana." Harold: ,,A... zašto si pričala o sahrani?! Nećeš valjda i ti da se ubiješ?!" Tejna: ,,Nema potrebe, oče. Ona će me ubiti polako." Lusi (uplašeno): ,,Ko će te ubiti?" Tejna (spušta glavu): ,,Ja sam HIV pozitivna."

 To je bio novi šok za njene roditelje. Lusi ponovo imade infarkt, te je prebačena u bolnicu. Jedva je preživela ovog puta.

 Na sahranu je došao i Džozef, koga je Tejna predstavila svojim roditeljima. Naravno da im se uopšte nije dopao, a novi šok usledio je kada je rekla da čeka njegovo dete, kao i to da će živeti zajedno u njegovom stanu. Gospodin i gospođa Filvard su jedva izdržali sve ove događaje i informacije, a i ko ne bi kada je to bilo previše i za najbezosećajniju osobu?

CHAPTER 4

 Narednog dana, Tejna je pokupila svoje stvari u jednu torbu i krenula u prizemlje, gde je Harold pio kafu. Bez ijedne reči krenula je ka izlazu, ali ju je Harold zaustavio. Harold: ,,Kuda si pošla sa tom torbom?" Tejna: ,,Idem od vas ludaka." Harold: ,,Kod onog probisveta?! Idi u svoju sobu, još uvek sam ja tvoj zakonski staratelj! Da nisi trudna sada bih te odalamio od batina!" Tejna (odlazeći u sobu): ,,Idi dođavola, nisi ti sposoban da održiš porodicu! Zapravo, ti si uništio porodicu prošle nedelje, ti i tvoja Lusi! Kao da je Beki tražila da bude igračica po klubovima pa niste mogli da prihvatite njen izbor! Mrzim vas oboje, vi ste monstrumi!" Nije čekala dugo, već je sišla kroz prozor i pobegla kod Džozefa. Lusi i Harold nisu ni primetili da ona nije u sobi, samo su zaključali vrata i krenuli na svoja radna mesta.

 Harold se spremao da učini prvi potez i da traži razvod braka, s obzirom da je već očigledno da nemaju više razloga da budu zajedno.

 Lusi je zamišljeno gledala u prazan list hartije, slušajući glasove ljudi koji rade sa njom. Šef ju je pozvao u svoju kancelariju. Šef: ,,Želim da vam izjavim saučešće za smrt vaše ćerke." Lusi: ,,Hvala vam, to mi veoma znači." Šef: ,,Imam informaciju da ste imali infarkt sinoć. Zašto ste došli na posao danas? Trebalo je da uzmete bolovanje." Lusi: ,,Nije mi potrebno. Sve ono što sam stvarala sve ove godine je nestalo, čak i ono što je još uvek ovde... Bolje da sam umrla juče kada sam saznala da je moja druga ćerka trudna sa nekim probisvetom." Šef: ,,Razumem vaš bol, ali život se nastavlja. Dajte sebi vremena. Uzgred, još uvek imate vašeg supruga uz sebe." Lusi: ,,Da... Valjda imam..."

 Kada se Lusi vratila kući, sela je na kauč i razmišljala. Ceo njen život bio je greška, počevši od njenog detinjstva sa roditeljima koji su bili pravi snobovi, sa ocem koji je bio najbolji doktor u gradu, preko zaljubljivanja u Haroldovog prijatelja koji ju je zaprosio na dan kada mu je rekla da voli Harolda, a onda joj je stigla vest da je poginuo, pa sve do upropašćivanja sopstvenih kćerki- Tejni je dala previše slobode da ne bi završila kao ona ali, kada je videla da taj princip ne funkcioniše, jednostavno je odustala od Tejne i svu kontrolu preusmerila na Beki.

 U svom tom razmišljanju nije ni primetila da je Harold stigao kući. Harold: ,,Gde je Tejna?" Lusi: ,,Ne znam... u sobi? Nisam je ni videla danas." Harold: ,,Prokletstvo, sigurno je pobegla." Lusi: ,,Vratiće se kada shvati kakva je realnost." Harold (pruža joj papir): ,,Evo. Hoću razvod od tebe. Nisam hteo da okolišam, već samo da budem direktan." Lusi (ravnodušno): ,,Nisi mogao da sačekaš da prođe ni nedelju dana od Bekine smrti, a već mi donosiš papire za razvod?" Harold: ,,Ti i ja nemamo razlog da budemo zajedno. Hajde da završimo s ovim." Lusi: ,,Toliko ti se žuri da budeš sa svojom ljupkom malom glupačom?" Harold: ,,Zove se Jona." Lusi: ,,Oh, Jona? Divno, sad barem znam kako se zove žena koja mi je rasturila brak. (potpisuje papir) Izvoli, potpisala sam dokument tvoje slobode. I ne zaboravi da pozdraviš Jonu! Želim vam prijatan život." Lusi krenu ka vratima a Harold je upita: ,,Kuda si krenula? Nismo se dogovorili oko imovine..." Lusi: ,,Sve je tvoje. Meni nije ništa potrebno." Izašla je iz kuće...

 Tejna je sa Džozefom gledala televiziju, a usput su i pričali. Džozef: ,,Razmišljao sam nešto... Mislim da bi trebalo da uzimamo manje droge. Ne bi trebalo da dovodimo bebu u opasnost." Tejna: ,,Hm... zvuči teško, ali vredi pokušati." Džozef: ,,Sada smo prepušteni sami sebi." Tejna: ,,Da. Ali, znam da mi to možemo. Borićemo se sa bolešću dokle god možemo. Znam da bi i Beki htela da se čuvam, puno puta mi je to rekla. Wow, osećam se kao druga osoba od kada sam sa tobom..."

 Lusi je, sa nešto malo para koje je imala u džepu, pozvala taksi i kupila paklu cigareta. Tražila je da je odvezu na železničku stanicu. Na stanici, bez ikakvog prtljaga, sedela na klupi sa upaljenom cigaretom u rukama. Razmišljala je da li da skoči pod naredni voz koji naiđe ili da sa ostatkom novca koji ima kupi sebi kartu i pronađe novi život što dalje odavde. Rešila je da proba sa kupovinom karte, uostalom, pruga neće nikuda pobeći ako se predomisli. Kupila je kartu za naredni voz koji je došao u stanicu i ukrcala se na njega...

 Naredni dan je osvanuo. Sunce bejaše jako, što i ne čudi s obzirom da je leto. U Lusinoj redakciji se već uveliko štampaju novine, a jedna od vesti na naslovnoj strani ,,Železnička nesreća; petoro ljudi poginulo, dvanaestoro povređeno."

 Jona donosi kafu i novine Haroldu. Harold (uzima novine): ,,U ovim novinama samo neke nesreće... (okreće stranu) Voz je iskočio iz šina i prevrnuo se, a petoro je izgubilo život. (čita imena u sebi) Ne. Ne, ne, ne, ne! Neeeee!" Jona: ,,Šta se desilo?" Harold (poblede): ,,Ne. Lusi Filvard. Ne. Ne. Jona, izađi, molim te." Jona izađe iz kancelarije, a zatim začu lomnjavu u Haroldovoj kancelariji. Shvatila je da je pametnije da se ne meša...

 Kada se malo smirio, Harold je pozvao Tejnu. Harold: ,,Halo, Tejna..." Tejna: ,,Da nećete da me molite da se vratim? Neka hvala, dobro mi je ovde." Harold: ,,Želim da ti saopštim nešto, saslušaj me. Tvoja majka... je poginula u nesreći." Tejna: ,,... Kako... je to... moguće?!" Harold: ,,Voz je iskočio iz šina. Lusi je jedna od petoro poginulih, pročitao sam tu strašnu vest iz novina. Hoćeš li doći da odemo po telo zajedno?" Tejna: ,,Da... Ne mogu da poverujem da sam prošle nedelje izgubila sestru, a sada i majku." Harold: ,,Znam. Čekam te ispred svoje firme." Tejna: ,,U redu, dolazim."

 Tejna sve ispriča Džozefu i krenu sama ka ocu. Harold ju je čekao, te su zajedno pošli ka bolnici. U kolima su pričali: ,,(Tejna) Da li se ovo desilo zbog mog odlaska? Šta je kog đavola tražila u vozu?" Harold: ,,Ja sam kriv. Nije trebalo da joj tražim razvod dan posle sahrane." Tejna (histerično): ,,Jesi li ti normalan?!!! Ko još traži razvod dan posle ćerkine sahrane?! Tebi stvarno treba lečenje, psihopato jedan!" Harold: ,,U redu je, ne moraš biti tako okrutna, i meni ovo teško pada..." Tejna: ,,O da, vidim. Ubico. Ne, čekaj, DVOSTRUKI UBICO." Harold: ,,Tejna, prestani." Tejna: ,,Neću. Da nećeš možda i mene da ubiješ?!" Harold: ,,Ja nisam ubica!!! (zaustavlja auto i izlazi) Nisam ubica, ja nisam ubica..." Tejna (iz auta): ,,Ej, hoćeš li ti da već jednom uđeš pa da idemo gde smo pošli?!" Harold (pogubljeno): ,,Nisam ih ubio... Nisam ih ubio..."

 Nakon nekog vremena stigli su u bolnicu. Na identifikaciji su prepoznali Lusin leš i preuzeli njene lične stvari- nedovršenu paklu cigareta, sitniš preostao od kupovine karte i pismo. Harold i Tejna sedoše na klupu ispred bolnice, gde Harold poče čitati pismo naglas: ,,Dragi moj Harolde, žao mi je što naš brak nije mogao opstati duže. Trenutno sedim u vozu koji će me odvesti u moj novi život gde ću valjda naći mir. Postoji nešto što ti nikada nisam rekla, jer nikada nisam ni imala snage za to. Sećaš se da sam ti rekla da sam ostala trudna pre našeg braka? Sećaš li se kako sam insistirala da se venčamo što pre? Jeste da si me prevario pre neku nedelju, ali ni ja nisam svetica. Tejna je dete tvog prijatelja. Osećam se lakše kada ne moram više da krijem tu tajnu. Tejna ima njegov avanturistički duh,njegov pogled, njegovu neustrašivost... Znam da ćeš ti započeti novi život sa svojom malom glupačom, hoću reći sa ljupkom malom Jonom, pa nisam htela da ti ostavim obavezu staranja o tuđem detetu. Reci Tejni da ima moj pristanak da se uda jer ne želim da joj zagorčam i ovo malo života što joj je ostalo. Možda se vratim jednog dana da vidim svoju unuku ili unuka, ali sa tobom sam završila, Harolde. Zbogom."

 Tejna se rasplaka. ,,Znači, ja sam sada siroče?"- upita sa suzama u očima. Harold spusti ruku na njeno rame i reče: ,,Ti siroče, a ja rogonja. Ne mogu da poverujem kako me je prevarila." Tejna: ,,I nisi pomenuo to da si je prevario? Stvarno si dno od čoveka." Harold: ,,Ja dno? Jesi li ti čula šta je ona uradila meni?!" Tejna: ,,Da, spasila te je obaveze izdržavanja trudne maloletnice. Ti ionako već imaš planove sa nekom lujkom." Harold: ,,Ona je jedna veoma fina žena, koja me veoma ceni i poštuje." Tejna: ,,Strava, srećno ti bilo, sada možeš da napraviš novu porodicu jer mi nismo bile idealne." (odlazi)

 Još jedan pogreb. Kolege iz redakcije došle su da upute poslednji pozdrav svojoj koleginici. Harold je stajao daleko od Tejne, koja je i ovog puta došla sa Džozefom. Nakon pogreba, Harold se sam vratio svojoj kući, dok su Tejna i Džozef otišli u svoj stan.

 Mesec dana kasnije, Tejna se uselila kod Džozefa i zvanično, a ubrzo su se i venčali. Bilo je to skromno venčanje, ali sasvim korektno u svakom smislu. Tejnina trudnoća bila je rizična zbog upotrebe droge svih ovih meseci, s tim da su ona i Džozef uspeli da drastično smanje upotrebu narkotika i time makar malo smanje opasnost po zdravlje bebe. Zapravo, Džozef je to radio da bi bio motivacija svojoj supruzi jer nije želeo da ponovo poklekne.

Dok je bila u poodmakloj trudnoći, Tejna je videla Harolda na drugoj strani ulice kako šeta sa Jonom, koja je bila obučena u skupo odelo, sa skupom dizajnerskom tašnom u rukama. ,,Sponzoruša"- pomisli Tejna u sebi, videvši da je gospođica očigledno htela da izvuče novac od njenog oca, ili bolje reći očuha. U isto vreme ju je rastužilo sećanje na njenu sestru, koja je sada mogla biti u prvom razredu srednje škole, a zatim i sećanje na njenu majku koja je ostavljena zbog najobičnije sponzoruše.

 Jesen je prolazila, pa i zima. U februaru je trebalo da se porodi, što su ona i Džozef čekali sa nestrpljenjem.

CHAPTER 5

 Krajem februara Tejna oseti da je vreme za porođaj. Džozef pozva taksi i brzo uze torbu u kojoj su bile potrebštine za Tejnu i bebu. U bolnici su je brzo odveli u deo za porodilje, a Džozef je čekao ispred vrata. Porođaj je trajao dugo, pa se Džozef molio da je sve u redu sa Tejnom i sa bebom. Posle jednog sata doktor je izašao i preneo vest da su oboje dobro, ali da postoji veliki rizik da je dete zaraženo HIV-om, kao i da su za vreme porođaja preuzete ekstremne mere predostrožnosti kako se osoblje ne bi zarazilo putem krvi.

Doktor zatim reče Džozefu da može da uđe u sobu ako želi. Ušao je i video Tejnu kako drži bebu u naručju. Džozef: ,,Princezica ili dečkić?" Tejna (osmehnu se): ,,Princezica. Hajde da dogovorimo oko imena." Džozef: ,,Bela." Tejna: ,,Sviđa mi se! Kako ti je palo na pamet?" Džozef: ,,Nije bitno. Drago mi je da ti se dopada." Tejna: ,,Sada će ispitati da li je i Bela zaražena... Molim se da nije... želim da ona živi dugo, a ne da završi kao mi." Džozef: ,,Potpuno sam uz tebe. Posle svega ovoga, mislim da si zaslužila da makar ona bude dobro."

 Narednog dana ih je sačekala dobra vest- Bela nije bila zaražena HIV-om. Bili su presrećni jer se konačno nešto lepo desilo posle toliko vremena.

 Tejna je vanredno završila svoju srednju školu da bi mogla da izdržava dete ukoliko se nešto desi Džozefu. Džozef je radio kao fizički radnik u jednoj firmi i zarađivao je dovoljno za pristojan život. Ipak, kada je Bela napunila dve godine, bolest je uzela maha i on više nije mogao da radi. Da ne bi plaćao bolnicu, ležao je u svom stanu, polako odbrojavajući svoje poslednje dane. Bela bi često pitala: ,,Mama, šta je tati?", na šta bi joj Tejna odgovorila: ,,Tata uskoro ide na jedno bolje mesto."

 U njegovom poslednjem trenutku bila je uz njega. Džozef: ,,Tejna... Došao je dan kog smo se oboje plašili, ali smo bili svesni da će doći. Smrt će doći po mene, ali joj se ti nemoj predati dok god možeš. Potrebna si Beli. Ni ja ne bih odlazio, ali sam već bio bolestan kada sam te sreo. Imamo nešto ušteđevine, nadam se da će biti dovoljno za početak. Budi jaka." Tejna: ,,Hoću. Biću jaka zbog tebe i Bele." Džozef: ,,Pa, želim da znaš da mi je vreme sa tobom bilo nešto najbolje što mi se ikada desilo. Nemoj plakati, naći ću mir i na drugom svetu. Čuvaću mesto i za tebe, ali nadam se da mi se nećeš brzo pridružiti. Zbogom..." U tom trenutku se Džozefov život ugasi...

 Tejna je ostala sama. Našla je posao, a Belu je čuvala komšinica tokom dana. Vikendom bi provodila vreme sa ćerkom i tada bi joj pričala priče, pevala sa njom... Kasnije su vodile i razgovore na ozbiljnije teme, kako bi je Tejna polako pripremila na ono što je bilo neizbežno. Bela: ,,Zašto uvek nosiš rukavice kada se ja povredim, a ti mi previjaš ranu?" Tejna: ,,Mama ima jedan virus i ne želi da ga i ti dobiješ." Bela: ,,Da li je i tata imao taj virus?" Tejna: ,,Da, ali tata je bio u težem stadijumu." Bela: ,,A da li ćeš i ti da odeš kao on?" Tejna: ,,Neću još,dušo. Bar se nadam." Bela: ,,Da li ja imam baku i deku?" Tejna (iznenenađeno): ,,Odkud ti to pitanje?" Bela: ,,Jedna devojčica je juče bila sa bakom i dekom pored nas. Šta je to baka i deka?" Tejna: ,,To su mamini i tatini roditelji. Ti... nemaš baku i deku."

 Setila se onda Džozefove priče o njegovom detinjstvu: Njegov otac je maltretirao majku pred njegovim očima, tukao ju je i bacao stvari na nju... nije izlazila iz kuće kako komšinice ne bi videle modrice na njenom telu. Kada je Džozef imao deset godina, jedne kišovite večeri, pronašao ju je obešenu na tavanu. Ubrzo je od starijih momaka uzimao drogu... HIV-om se zarazio preko šprica, a onda je on mutirao u sidu. I Tejna je na neki način počela zbog društva... Jedna od drugarica joj je dala da proba džoint za vreme odmora, a posle ju je zvala na žurke, bežale su sa časova, dala joj je da isproba ekstazi i upoznala je sa drugim osobama koje su takođe konzumirale drogu. U to vreme su počeli problemi i u porodici; odnos između Lusi i Harolda je postajao hladniji, psihički su maltretirali Beki a društvo je sve više navaljivalo na nju da nastavi sa upotrebom droge.

 Džozefov otac je umro pre dve godine, a svog nije ni videla još od kada je bila trudna. Nije sigurna da li bi ga uopšte trebalo nazvati ocem. A opet... Setila se kako je jednom Harold odveo Beki i nju u luna park. Ponašao se kao pravi tata... bio je to najlepši dan proveden sa njim. Uglavnom se ponašao uštogljeno, ali tog dana se ponašao kao dete. Ona je imala sedam godina, a Beki pet, ali znala je da će taj dan pamtiti dok je živa. Odjednom je poželela da ga ponovo vidi, makar da vidi da li je još uvek živ...

 Kada je Bela imala pet godina, Tejna je naglo izgubila na kilaži. Bolest polako napreduje, što je njoj donelo brigu šta da uradi sa Belom jer je znala da nema još mnogo vremena da je obezbedi.

 Kišovit dan. Bela je u vrtiću, a Tejna se vraća sa posla. Posle toliko godina, na drugoj strani ulice, videla je poznato lice. Harold. I dalje je imao bradu i kratku kosu, ali ovoga puta su se na njima ocrtavale sede. Ovoga puta nije mogla samo da ga gleda i ne preduzme ništa. ,,Harolde, Harolde!"- povikala je i on se okrenu ka njoj. ,,Tejna!"- rekao je to nekako setno, ali ipak ozbiljno.

 Kada mu je prišla, bio je pomalo šokiran. Harold: ,,Tejna, izgledaš veoma bolesno. Kako se držiš?" Tejna: ,,Pa... držim se ja, ali ne znam koliko ću još. Brinem se za svoju ćerkicu." Harold (očiju punih suza): ,,Imaš ćerku?" Tejna: ,,Da, ima pet godina i zove se Bela." Harold: ,,Baš lepo ime." Tejna: ,,Džozef joj je dao ime." Harold: ,,Da li je on živ?" Tejna: ,,Umro je pre tri godine." Harold: ,,Žao mi je. Kako živite?" Tejna: ,,Radim preko dana, uveče i vikendom sam sa njom. Plašim se da će me zaboraviti... (počinje da plače, ali zaustavi suze i nastavi razgovor) A Jona? Da li živi sa tobom?" Harold: ,,Uzela mi je pola firme predbračnim ugovorom. Dobro je da mi nije i kuću tražila pa i nju da izgubim. Nikada sebi neću oprostiti što sam ostavio Lusi zbog te... te..." Tejna: ,,... Sponzoruše?" Harold: ,,Da. Lepo rečeno. Znaš, grozno je živeti u onoj kući. Kada odem u kuhinju, kao da vidim Lusi kako sa cigaretom u rukama i kafom na stolu prelistava dnevne novine. Kada odem u kupatilo, kao da vidim mrtvu Beki u kadi kako leži prerezanih vena. Kada odem u dnevnu sobu, kao da vidim tebe sa onim pirsingom na obrvi i kosom ofarbanom u nekoliko boja... Želim da prodam kuću, ionako naša porodica više ne postoji." Tejna: ,,Mislim da bi to bila dobra ideja. Možda će u njoj neko imati više sreće. Nas jednostavno nije htelo." Harold: ,,Vidim da se više ne farbaš kao pre." Tejna: ,,Ne. Čak smo se Džozef i ja zajedno odvikli od droge, nije bilo potrebe da i poslednje godine života provedem pod uticajem droge. Promenila sam se zbog Bele." Harold: ,,Neverovatno mi je drago što to čujem." Tejna: ,,Oh, potpuno sam zaboravila- moram otići po Belu u vrtić. Bilo je zadovoljstvo pričati sa tobom." Harold: ,,I meni, Tejna. Ako ti nešto zatreba, znaš gde me možeš naći. Ja ću uvek biti tvoj otac."

 Bio je to poslednji put da ga je videla. Naredne godine zdravlje joj je bilo na izmaku, ali se ona borila svim silama. Tri nedelje nakon Belinog rođendana, Tejna je preminula. Bela je imala samo sedam godina kada joj je majka preminula, ali je shvatila šta se desilo sa njom, uostalom, ona je i sama rekla da ide na bolje mesto, tamo gde će se sresti sa njenim tatom Džozefom. Znala je da je oni čuvaju sa neba i da će uvek biti uz nju, iako su morali da odu.

 Socijalna služba reče Beli da će od sada živeti kod svog najbližeg rođaka, koji je vrlo rado prihvatio to da će ona živeti s njim.

 Jedna žena iz socijalne službe stajala je napolju ispred stana u kome su Tejna i Bela živele, zajedno sa Belom, i čekale su staratelja da dođe. Sedele su na klupici i gledale ptice koje su letele po nebu. ,,Da li su ono mama i tata?"- upita Bela. ,,Ne, to su samo ptičice, mama i tata su još iznad njih, ali motre na tebe. Biće ti lepo u novom domu, videćeš"- odgovori joj ona.

 Prosedi čovek priđe klupi i reče: ,,Jesi li ti Bela?" Bela: ,,Jesam, čiko. Jesi li ti moj staratelj?" Socijalna radnica potvrdi, a zatim čovek reče: ,,I više od toga. Ja sam tvoj deka. Harold." Bela: ,,Ali mama je rekla da ja nemam deku." Harold: ,,Imaš, dušo. Čuvaću te kao malo vode na dlanu, ti si jedino što imam na ovom svetu. Pružiću ti sve što svojim ćerkama nisam- moram da ispravim svoju grešku. Hajde, daj mi ruku." Bela: ,,A gde idemo?" Harold: ,,U moj novi stan. Zapravo, naš novi stan."

 Bela ga uze za ruku i krenu sa njim. Koračali su polako pustim ulicama, dok se iza njih čuo fijuk vetra, koji bi nekog podsetio na glasove duša umrlih... Četiri belih grlica letelo je nad njihovim glavama neko vreme, dok se nisu izgubile negde u prostranstvu neba...

Kraj
17.09.2015, 9 uveče, četvrtak 
Suzana Ristić Suza
------------------------------

Pogovor

 Priča ,,Raspad sistema" napisana je za dva dana (izgleda da sam ponovo imala inspiraciju). Zanimljivo je to da sam u utorak 15.09. tek odjednom dobila ideju za priču i to u popodnevnim časovima. Kreiranje četiri glavna lika je išlo poprilično glatko, predhodno sam ih skicirala na papiru a onda im dala imena. Mislim, to nije ništa neobično jer su mnogi likovi bili prvo crteži (npr. princeze iz ,,Godišnjih doba I", Lena iz ,,Srpske priče o Leni i Teodoru", devojke iz ,,Ready For Action"...), a onda... ideje su dolazile same od sebe, a ja se uglavnom potpuno udubim u priču. Priča je pisana sa kombinovanim dijalozima i radnjom, bilo je zbunjujuće po prvi put pisati u velikoj svesci (A4 format) ali nekako sam se navikla. Mislim da je to sve što bih mogla reći o pisanju priče.

 Tema priče je raspad porodice na tragičan način.

 I u ovoj priči se bavim teškim temama, s tim da su tu teme sa kojima sam već radila, kao što su poremećaji u ishrani i suicid (znam da sam u ,,Skali razuma" rekla da neću više da ubijam ljude u pričama, ali ne podnosim da je sve idilično- ja pišem ovako i bavim se stvarima koje muče mene i ljude poput mene, a kome je to mnogo može pronaći neke pozitivnije autore ili čitati moje ranije priče O.O ), kao i teme poput upotrebe narkotika, trudnoće (u ovom slučaju maloletničke), side...

 U čemu je bila srž problema Filvardovih? Neko bi rekao u Haroldovoj prevari, neko u drugi u Lusinoj neiskrenosti, a neko treći bi našao neki drugi razlog... Jedno je sigurno, a to je da su Tejna i Beki najviše ispaštale zbog toga. Beki predstavlja lik ,,preko čijih leđa se lome koplja" tj. lik koji je najviše primoran da učestvuje u situaciji kao nemi posmatrač, bez dozvole da se brani. U trenutku kada postaje svesna svoje nemoći, ona odlazi sa bojnog polja, ali se ispostavlja da je ona bila jedina stvar zbog koje je porodica funkcionisala koliko-toliko. Tejna predstavlja revolucionara- onu koja ne prihvata pravila već pravi sopstvene planove. Čak i nakon dijagnoze ona nastavlja život kao da te dijagnoze nije ni bilo, ali ipak imajući u vidu da ne može zaustaviti ono što je neminovno. Lusi je neko ko živi u prošlosti na neki način, zbog toga za svaku grešku u sadašnjosti okrivi prošlost. Čak ponavlja i istu grešku za svoju ćerku- verovatno je i sama bila prinuđena da završi medicinsku školu od strane svojih roditelja, samo što je ta odluka bila fatalna za njenu ćerku, koja je već imala svoj životni plan. Harold, za razliku od Lusi, živi u budućnosti. On planira svoj život unapred, te je već imao spreman plan za razvod i pre nego što je došlo do problema. O svojoj ljubavnici govori kao o finoj ženi, o nekome ko ga poštuje, te se može zaključiti da je planirao venčanje sa njom i pre Lusine smrti. Džozef je, reklo bi se na prvi pogled, bezbrižni mladić koga zanima provod, međutim, kada je shvatio ozbiljnost situacije, vidimo njegovu brižnu stranu.

 Zapravo, u priči je sve počelo da se raspada smrću najslabijeg lika, osobe koja je videla da više nema kontrolu nad životom. Ponekad nismo u stanju da vidimo ozbiljnost neke situacije sve dok se ne desi ono najgore- tako je bilo i u Tejninom i u Bekinom slučaju, dok su Harold i Lusi uporno poricali najgori scenario.

 Ipak, njihovi problemi su počeli i pre nego što su se polako udaljavali; s obzirom da je Lusi samo tražila sigurnost za Tejnu, verovatno nije mnogo mislila na ljubav još od samog venčanja, za šta je delom zaslužna i tragedija u kojoj je Tejna izgubila pravog oca. Stoga, Lusi se osetila nezaštićenom kada je otkrila prevaru jer je Harold predstavljao za nju sigurnost više nego ljubav njenog života. Takav odnos izgrađen na velikoj tajni nije mogao trajati večno.

 Za razliku od Beki, Tejna je pronašla sreću barem poslednjih sedam godina života. Ime Bela je mešavina imena Beki (Be) i Lusi (prvo slovo) sa sufiksom -a. Džozef to nikada nije rekao Tejni.
Bela je vrlo rano morala da nauči neke vrlo ozbiljne stvari i da prihvati smrt svojih roditelja. Tejna je spremno prihvatila ulogu majke iako je znala da neće moći da gleda svoju ćerku kako raste, ne znajući koliko dugo će biti uz nju. U stvarnom životu virus HIV-a se razvija duže, ali mislim da je ovako priča poučnija.

 Uh, ovo je najduži pogovor do sada, ali sam želela da napišem detaljnu analizu priče. Ipak, u svesci je delovalo kao da ima više. :D

 Priča nije inspirisana stvarnim događajima u celosti, ali je inspirisana društvom i porodicom kao ćelijom društva. Naša stvarnost je morbidnija čak i od ove priče. Očevi od kojih se očekuje da izdržavaju porodicu, majke od kojih se očekuje da budu i uspešne poslovne žene i domaćice, deca koja se odaju porocima ili pate od nekog psihičkog poremećaja, ili čak oba spojena u jedno. I likovi koji se pominju kreiraju priču našeg društva: deca iz Bekine škole koja predstavljaju vršnjačko nasilje (u ovom slučaju verbalno što sam, na svoju žalost, imala prilike da iskusim), Džozefov otac kao prestavnik nasilnika u porodici, Jona kao predstavnik onih koji dolaze do novca ,,sa strane", kako bi se razmetali tuđim teško stečenim novcem.

 Pa dobro, mislim da je vreme da završim ovaj pogovor, ionako sam se sto puta morala podsetiti šta ja zapravo radim. Nadam se da ste uživali u priči.

 Sledi: Pozitivnija priča, obavijena mračnijom fantazijom ali ipak ne tužna poput ove i nekoliko pre nje :)