Razbijač Snova (2019)- cela priča
Priča nije pogodna za mlađe od 16 godina.
*depresivne scene
*potencijalno potresne / uznemirujuće scene
*blago eksplicitne scene
*depresivne scene
*potencijalno potresne / uznemirujuće scene
*blago eksplicitne scene
,,Posvećeno svima koji su odvojili svoje dragoceno vreme da pročitaju moje priče, kao i likovima tih priča koji su postali deo mog sveta. U to ime, želim da im se svima iskupim za sve što su morali da prođu u svojim pričama. Svima... osim jednom liku." - S. R. S.
05.05.2019 god
Nije mi ovo prvi put da stavljam ,,Kraj" na završetku neke priče čak, štaviše, uradila sam to mnogo puta do sada. Da li je to bilo u redu? Verovatno. Da li je kraj bio onakav kakav bi trebalo biti? Zasigurno ne. Još uvek imam moć da promenim stvari, volim tu veličanstvenu stvar kod pisanja- ne mora biti kraj priče sve dok pisac ne odredi da je kraj, a ja još nisam htela da stavim da je kraj, tako da postoji još nešto što mora biti ispričano. Kraj u priči ili filmu ne znači ništa, samo nam je potreban autor tog dela da bi ponovo mogao oživeti svoj svet i dati mu novi kraj, zato sam htela da još jednom uzmem hemijsku u svoje ruke i promenim stvari dok još postojim, jer niko me ne poznaje bolje od sebe same.
Dan je zamenio noć pre neka dva sata, olakšavajući moju potragu za savršenim mestom. Ptice su doletele do obližnje grane, pevajući svoje vesele melodije i čudeći se gledajući u mene dok sam ašovom pravila malu jamu u zemlji, koja je polako bivala sve veća. Odjednom čuh korake iza sebe. Sju mi se pridružila.
Ja: ,,Hej, zar se i ti ne spremaš za novu priču?" Sju: ,,Ne mogu, ja sam stvarna kao i ti, ne mogu da odem nigde." Ja: ,,Tačno... ti si ja, ne možeš nigde. Da li su se bar ostali spremili?" Sju: ,,Jesu, svi su jako ushićeni! Imaćeš poprilično puno posla, znaš, imaš možda preko dvesta likova koje moraš da ostaviš ovde." Ja: ,,Nema veze, vredi uloženog truda. Ja sam jedina koja može to da završi." Sju (uzdah): ,,Šta ćeš sa pesmama?" Ja: ,,Izdala sam ih kao poeziju. Bilo je preteško, kao da mi neko otkida srce na komadiće i udara ih čekićem. Nije bilo drugog izbora." Sju (pogleda okolo): ,,Lepu si lokaciju našla, baš je mirno. Savršeno mesto da se provede večnost." Ja: ,,Da, samo ne znam kako da izvedem ceo plan, mogu samo polovično da završim to sama. Izgleda da ipak postoje i stvari koje ne mogu da uradim sama." Sju (smeh): ,,Da popraviš televizor?" Ja (osmeh): ,,Mislila sam na ovo, ali neka ti bude, verovatno ni to ne znam." Sju: ,,Niko nije svemoćan, postoji toliko stvari koje znaš, bilo bi naporno znati baš sve, zar ne?" Ja (setno): ,,Da, Sju... još da sam znala kako da budem ljudsko biće, gde bi mi bio kraj..." Sju: ,,Znala si, pa si zaboravila, ali više nije važno jer smo blizu kraja priče." Ja: ,,Tehnički, ako gledamo samo ovu priču, mi smo na početku. Ako gledamo sve ostale... e, tu već jesmo na kraju. Baš čudan osećaj, naročito kada nešto radiš godinama i onda planiraš da prestaneš. Možda će mi nedostajati ovo, možda i neće... Ionako je svejedno." Sju: ,,Samo neka tvoja dela postoje, ostalo nije bitno. Smrtni životi su ionako prolazni." Ja: ,,Tačno."
Zagledala se u daljinu dok sam ja kopala jamu sve dublje, a zatim nežno upita: ,,I, kako ćeš da izvedeš priču?" Ja: ,,Spojiću neke likove, dok ću neke ostaviti u originalnoj postavi. U svakom slučaju, želim da svima dâm srećan kraj. Kraljevstvo Mrtvih više neće postojati, naročito ne Kraljevstvo Večite Tame, to mesto ne sme da postoji više. Vreme je da likovi dobiju svoj srećan kraj." Sju: ,,Osim jednog." Ja (pogledah dole): ,,Osim jednog. Za tog lika sàm kraj predstavlja nešto što priželjkuje, tako da nema problema. Ona će ispuniti svoju dugogodišnju želju, dosta joj je i toliko.
,,GODIŠNJA DOBA I" , ,,GODIŠNJA DOBA II", ,,GODIŠNJA DOBA III"
Sju: ,,Imamo tvoju prvu priču, ,,Godišnja doba I", koja zapravo ima pozitivan kraj, ali zato na početku druge knjige stradaju svi likovi iz prvog dela, tako da tu imaš ukupno osam likova u Kraljevstvu Dobrih sa početka, dva lika sa kraja drugog dela i tri negativaca. Kakav je plan za princeze Zlatnog Kraljevstva?" Ja: ,,Hm, s obzirom da one kontrolišu vreme to će i ostati njihova funkcija, ostaće deo legende o godišnjim dobima."
-U dalekom kraljevstvu, veoma udaljenom od naše civilizacije, živele su četiri sestre sa svojim supružnicima, kontrolišući vreme i godišnja doba. Kako su njihova deca nasledila njihove moći i preuzela svoje dužnosti one su preuzele južnu Zemljinu poluloptu, tako da su njihovi naslednici ostali zaduženi za severni deo planete. U njihovom kraljevstvu su bili smešteni i kralj Dan i kraljica Godina, a svi zajedno bi se jednom u toku godine sreli na veličanstvenoj svečanosti koja je označena kao početak nove godine, slaveći pritom ujedinjenje tri generacije prinčeva i princeza vremena. Princeze su imale i četiri kućna ljubimca koja su uvek bila uz njih, baš kao i u Zlatnom Kraljevstvu, a njihov život je bio miran i bez većih trzavica. Živeli su srećno u harmoniji sve dok je postojalo vreme i godišnja doba a, znajući našu predivnu planetu, princeze Zlatnog Kraljevstva će zauvek paziti na vreme na našoj jedinoj planeti i održavati ravnotežu na njoj."
-U dalekom kraljevstvu, veoma udaljenom od naše civilizacije, živele su četiri sestre sa svojim supružnicima, kontrolišući vreme i godišnja doba. Kako su njihova deca nasledila njihove moći i preuzela svoje dužnosti one su preuzele južnu Zemljinu poluloptu, tako da su njihovi naslednici ostali zaduženi za severni deo planete. U njihovom kraljevstvu su bili smešteni i kralj Dan i kraljica Godina, a svi zajedno bi se jednom u toku godine sreli na veličanstvenoj svečanosti koja je označena kao početak nove godine, slaveći pritom ujedinjenje tri generacije prinčeva i princeza vremena. Princeze su imale i četiri kućna ljubimca koja su uvek bila uz njih, baš kao i u Zlatnom Kraljevstvu, a njihov život je bio miran i bez većih trzavica. Živeli su srećno u harmoniji sve dok je postojalo vreme i godišnja doba a, znajući našu predivnu planetu, princeze Zlatnog Kraljevstva će zauvek paziti na vreme na našoj jedinoj planeti i održavati ravnotežu na njoj."
Sju: ,,Dobro je. Znači, sve su žive?" Ja: ,,Da. Neli i Mion su takođe u njihovom delu polulopte, s obzirom da se u trećem delu pojavljuje i treća generacija pa ih ima dovoljno, tako da su i oni zaduženi za zimu. Zato je na Antartiku najhladnije, oni imaju dve princeze zime." Sju (nasmeja se): ,,Ti si stvarno ćaknuta, ali ideja je sjajna! Šta je sa negativcima?" Ja: ,,Njih ću upoznati sa nekim drugim likovima, mogu da imaju bolju namenu. Idemo dalje."
,,PALATA U PUSTINJI"
Ja: ,,Jedini lik koji je zvanično u Kraljevstvu Mrtvih je Majra, koja je u međuvremenu postala Raulova žena, tako da ih neću razdvajati, imam i za njih bolju ideju. Tu je i Lara, koja će biti u Egiptu, ali kao najbolja drugarica naše ratnice iz ,,Jarčeve borbe" Beli. Ostatak ekipe je dobro prošao, sve je manje-više u redu, osim Mariinih i Majrinih roditelja, koje ću pomenuti kasnije.
,,7 SESTARA"
Sju: ,,I ovde je sve idealno završeno, osim Ele, koja i dalje pati od depresije. Šta ćemo sa njom?" Ja: ,,Uz pomoć podrške svojih sestara i supruga Eda, Ela je uspela znatno da ublaži svoje simptome depresije. Rođenje prvog deteta je i njoj i Edu donelo puno radosti, ali i to što je pre toga postala tetka, s obzirom da su sve udate sestre u međuvremenu dobile decu. Dafni je ostala pri svome i ostala je slobodna, Lejla je srodnu dušu našla kasnije a Emilinu mrgudsku prirodu je ,,pokorio" sasvim prosečan mladić, kome je njen sarkazam bio veoma simpatičan, te je svaka od princeza Cvetnog Kraljevstva živela srećno do kraja života." Sju: ,,Jao, baš je slatko! Raznežićeš me, znaš, mislila sam da će ovo biti jedna morbidna priča." Ja: ,,Baš naprotiv, biće skroz pozitivna (smeh)... barem dok udomim moje drage prijatelje. Videćemo za posle. Bitno mi je da je njima dobro."
,,SRPSKA PRIČA O LENI I TEODORU"
Sju: ,,E, da te vidim sad! Baš me zanima šta će biti sa našim zemljacima- hoćeš li ih vratiti u prošlost?" Ja: ,,Ne, ispuniću Teodorovu želju."
-Seosko domaćinstvo je odjekivalo grajom dece koja su se igrala pod budnim okom njihove majke Lene. Vreme je ručka, te je i Teodor trebalo da stigne svakog časa. Čuje se traktor, znači da dolazi, te dva brata i njihova mlađa sestra potrčaše ka kapiji gde je Teodor ušao u dvorište, zagrlio decu i zajedno sa njima ušao na ručak. Ovoga puta je zaljubljeni par našao svoje mesto u nešto novijem vremenu, a i ostali likovi iz sela su bili oko njih, tako da više nisu morali da se boje ratova i uništavanja već su mogli da žive mirno i dostojanstveno. Mogli su da osete čari novog vremena i upoznaju se sa tehnologijom i mašinama koje umnogome olakšavaju poljoprivredne delatnosti, a u isto vreme da zadrže tradiciju i budu u dodiru sa prirodom. I pored svega toga, što je najbitnije, njihova ljubav bila je jaka kao i prvog dana.
,,JARČEVA BORBA I, II"
Sju: ,,Čudno, ali istinito- ovde su svi likovi imali pozitivan kraj." Ja: ,,Ne baš svi- Holini roditelji, Raul i Raun. Za sve njih imam mesto. Stižemo do toga."
,,NEBO I ZEMLJA"
Ja: ,,S obzirom da sam već stigla do dela kada mogu da ti ispričam priču, onda ću to sada uraditi, jer ovde imamo kraljicu Nejli i njenog supruga. Imamo i vilenjake, ali oni će postati bića koja će mirno živeti u skrivenim delovima prirode te u njima više neće biti zla."
-U predgrađu jednog mirnog grada živeo je složni komšiluk: bilo je dosta dece, njihovih roditelja, ali i starijih parova koji su tu decu voleli kao svoje unuke. U jednoj kući živela je Nataša, mala devojčica kratke smeđe kose i smeđih očiju, poreklom iz Rusije, a odmah do nje bio je njen najbolji drug, dečak najlepše crne kose i prodornih plavih očiju koje je ikad videla. Bio je to Crnokosin sin. Dok su njihove mame pile čaj na terasi oni su se igrali ispred, a povremeno bi otišli i do finih bake i deke preko puta njihovih kuća. Kažu, i oni imaju unuke od sina koga je njihova ćerka pazila od kada je bio mali isto kao što je pazila i svoju sestru, te im je drago kada im Nataša i njen drugar dođu u posetu. Tu je bila još jedna kuća gde se nalazila Nejli, koja je Crnokosu smatrala za svoju sestru, i ona je vodila miran život sa svojim suprugom, znajući da je Kraljevstvo Neba i Zemlje u sigurnim rukama. Do njihove kuće nalazili su se i Mariini i Maribelini roditelji, još jedan od parova u srednjim godinama.
Proveli su svoj život u harmoničnoj zajednici gde nisu postojale kletve, sukobi, smrt, bolest ni osvete, a to je bilo ono što su svi priželjkivali.
Proveli su svoj život u harmoničnoj zajednici gde nisu postojale kletve, sukobi, smrt, bolest ni osvete, a to je bilo ono što su svi priželjkivali.
,,CRNOKOSA PRINCEZA"
Sju: ,,Znači, Crnokosa je sada u mirnom okruženju... to je lepo. Možda upozna i nekog finog ,,princa"? (smeh)" Ja: ,,Otom-potom. Može da ostane mogućnost, ali znam da je sada stvarno srećna jer je i zaslužila da bude sa svojim sinom što dalje od Kraljevstva Mrtvih. Što se Henrija tiče, već znamo da je sve bilo u redu nakon svega, tako da nemam šta da dodam za ovu priču."
,,READY FOR ACTION?! (BEFORE THE END, BLACK'S DIARY)"
Sju:,,Ovo će biti zanimljivo- moraš negde da staviš jednu od najprepoznatljivijih likova iz svojih priča, a mora da bude nešto žestoko inače si promašila poentu. Da čujemo šta imaš."
-Šest motora jurilo je ka sutonu, čineći da asfalt pod njihovim točkovima gori i savije se poput plastike od siline moćnih mašina. Prolazili su moćno poput vladara puteva, svojom žestinom čineći biljke pored puta da se pokore njihovoj grandioznosti. Pauza. Bajkeri silaze sa motora, ne bi li malo protegli noge.
Skidaju kacige. Ako ste mislili da se tu nalazi originalna postava ,,Ready For Action?!" niste pogodili. White je, kao što znate, sa Lingom, Green je daleko, Blue je neukrotiva surferka a Rose je poslovna žena. Ko je onda ,,ukrotitelj puteva" sa Red i Black?"
Oluja prva skida kacigu, a nakon nje i njen suprug Raun. Raun: ,,Ovo je stvarno sjajan osećaj, baš me smiruje da vozim ovako." Njegov brat Raul i Majra skidaju kacige odmah nakon njih. Majra: ,,Red, Black, vi stvarno znate da živite! Šteta što pre nismo bili u istoj priči, bilo bi nam baš zabavno." Raul: ,,Ovo je sjajan način da kontrolišemo svoju divlju i zločestu stranu, nikada se ne bih setio toga!" Oluja: ,,Gde ćemo posle?" Red: ,,Edna nas čeka u jednom alternativ klubu, idemo da rokamo celu noć!" Black: ,,Ja ću da pokupim nekog tipa i da imam koncert nasamo sa njim. (namigne)" Oluja (smeh): ,,Opasna si...(Raunu) Hoćeš da mi večeras motorima odemo pored plaže posle svirke?" Raun (poljubi je): ,,Gde god hoćeš,bejbi." Red (nasmeje se): ,,Uh, izgleda da će večeras biti dobar provod!" Majra (privije se uz Raula): ,,Izgleda. Sunce već zalazi, hajde da polako krenemo pa će se i ostalo poklopiti, jedva čekam da idem na neku žestoku svirku!" Raul (zagrli je): ,,Naravno, krećemo odmah, ni za šta na svetu ne bih propustio dobar provod uz žestoku muziku!"
Uveče, Edna je sedela uz bar i pila koktel. Barmen: ,,Neki specijalni povod?" Edna: ,,Danas postajem punoletna, tako da smem da legalno kupim piće. (smeh)" Barmen (smeh): ,,Čestitam, samo pazi na količinu, jaka su to pića." Edna: ,,Naravno, neću preterivati. (u sebi) Još kada bih za rođendan mogla da dobijem neku osobu koja će mi značiti kao i Stefani... Drago mi je što je pronašla srodnu dušu, valjda ću i ja nekad naći nekoga..."
Na momenat svi u klubu pogledaše ka vratima- savršena crnokosa devojka nežnog lica i ledeno plavih očiju uđe u klub. Svi momci su poželeli da je imaju, no ona se nije mnogo obazirala na to, već se uputi ka Edni. ,,Hej, da li je mesto do tebe zauzeto?"- obratila se Edni. Edna (zamuckujući): ,,Ni... nije... sedi slobodno." Devojka (pruži ruku): ,,Ja sam Veber." Edna: ,,Ja sam Edna (pruža svoju ruku). Imaš lepo ime... i kosu... i oči... stvarno si prelepa. Nisam skoro videla tako lepu devojku." Veber (pocrvene): ,,Kada mi tako slatka devojka kao ti to kaže, onda to stvarno jeste kompliment. (namignu)" Edna: ,,Pa, Veber, odakle si? Iz koje priče?" Veber: ,,Crni Pratilac- Zlo je večno. Pisac me je malo doradila, sada sam ljudsko biće. Ti si iz ,,Modne sedmice"? Edna: ,,Kako znaš?" Veber: ,,Čula sam neke lepe stvari o tebi i želim da te bolje upoznam, ako ti to želiš, naravno." Edna (pocrvene): ,,U kom smislu, kao prijatelja ili..." Veber (nežno je poljubi): ,,Ja ću biti tvoja večita ljubav. Znam da voliš devojke, a uz to si i alternativka, moja večnost će biti sa tobom." Edna: ,,Sigurno sam previše popila... ovo je predobro da bi bilo istinito. Ti si tako savršena, a hoćeš mene?" Veber: ,,Baš tebe. Stvorena sam za tebe, baš kao što je Alton stvoren za Sejdž. Hajde, idemo na neko mračno i jezivo mesto." Edna (smeh): ,,Volim mračna i jeziva mesta. Idemo, znam jedan stari zamak u blizini grada, taman ćemo moći da razgovaramo na miru." Veber: ,,Zvuči sjajno. Ovde je malo bučno, nisam navikla na glasnu muziku, u svojoj priči sam uglavnom bila aktivna u tišini." Edna (namignu joj): ,,Onda moramo da idemo na neki koncert zajedno." Veber (uhvati je za ruku): ,,Ma, ići ćemo gde god želiš, bitno je samo da se dobro zabavimo!" Edna: ,,Hvala Piscu što mi te je dala, moja večnost će sada biti savršena."
Sju (gledajući u mene): ,,Vau. Veber i Edna... ludo, čoveče." Ja: ,,Da, to je nagrada za to što je morala da strada u drugoj epizodi, a i Veber je bila moja simpatija, hoću da je ostavim u dobrim rukama. (smeh)" Sju: ,,Dobro, nije ti loš zaplet. Bez okolišanja, direktno." Ja: ,,Da, ionako čitaoci znaju da ja kreiram likove kako hoću, pa rekoh da ubrzam stvari. (smeh)" Sju: ,,Znam, hoćeš da sve bude jasno. To bi bilo sve za ,,Ready for Action?!" , sada sledi ,,Zbirka priča", u kojoj imamo priču ,,Kamen spoticanja". Stavila si da se devojčica zove Nataša, oni ljudi koji su stradali u priči su takođe u njihovom predgrađu, a gde je car?" Ja: ,,On je sada pošteni gradonačelnik tog grada." Sju: ,,Fer. Sledi priča koja je isto deo zbirke, ali si je posebno objavila."
-
,,MESEC I SUNCE"
-Legenda kaže da su se muška i ženska energija Meseca spojile i kreirale neraskidivu vezu iz koje su se kasnije rodile zvezde, slaveći ljubav Jin i Janga svojom lepotom i neprekidnim svetlucanjem, ali je daleko od njih postojala usamljena zvezda koja je sijala jače od svih, jače čak i od čitave galaksije. Kako nisu mogli stvoriti još jednu takvu grandioznu zvezdu želeli su da pronađu mušku energiju Sunca da Sunce ne bi provelo svoj život u samoći. Već su bili odustali od potrage kada najednom Sunce poprimi plavu boju, označavajući dolazak nove energije, a zatim se ponovo vrati u svoje prvobitno stanje, ali je zato ostala energija jang da vlada na najvećoj zvezdi od svih, zajedno sa ženskom energijom jin. Od toga dana Sun Jin i Sun Yang zajedno osvetljavaju čitavu galaksiju."
Ja: ,,Šta misliš?" Sju: ,,Prešla si u žanr fantazije, što je nekako logično za ovu priču. Bitno je da su svi zadovoljni i da Sun više nije usamljena zvezda na nebu." Ja: ,,Da... Šta imamo dalje?" Sju: ,, Crni Pratilac je sledeća na listi, ali bolje sačekaj kad stignemo do drugog dela. Posle nje je ,,Magical girls", gde je sve u redu i svi su zadovoljni na kraju, a onda opet ide ,,Ready for Action", što smo već prešle, pa na kraju te katastrofalne 2012. imamo Oniks." Ja: ,,Dobro, hajde da napišem i za nju- ona je ostala na svojoj vodećoj poziciji." Sju: ,,Znači, nije se udala za Kevina?" Ja: ,,Jeste, u braku su, postali su savršen tandem i posao im savršeno ide. Kraj ne mora biti misteriozan, bilo je krajnje vreme da toj sjajnoj devojci dâm srećan kraj. Ponosna sam na nju." Sju: ,,Pogodi ko je sledeći na listi." Ja: ,,Naša draga drugarica Melodi gunđalo. Vratićemo se na nju kasnije, verovatno je nervozna što joj se književni život potpuno menja." Sju: ,,I ona ide?" Ja: ,,Ona je naš alter-ego, ne naša budućnost, nemamo potrebe da je uništavamo zbog naših problema. To i jeste bila njena namena- da nas drži prisebnima i pravi nam društvo, baš mi je žao što je potpuno propala uz mene, znaš i sama koliko je bila sjajna i svima je pomagala. Nije zaslužila ovo mučenje." Sju: ,,Slažem se. Sledeća je, ako ne računamo ,,RFA?!" , ,,Skala razuma". Lana je dobila svoj srećan kraj, ali..." Ja: ,,Šta ali?" Sju: ,,Šta je sa nama? Mi smo ostale tu." Ja: ,,Melodi će otići, to sam ti rekla, ali ti i ja ne možemo, mi smo stvarne." Sju: ,,Bestraga. To znači da ni od moje priče nema ništa?" Ja: ,,Polako, nismo stigle do nje. Sada ide jedna od najtežih priča, ,,Raspad sistema".
,,RASPAD SISTEMA"
-Biblioteka, savršeno carstvo knjiga. Na hiljade knjiga uredno poređanih na policama čekaju da budu pročitane i ostave svoj trag u nečijem umu. Neke su tu da inspirišu, neke da edukuju, neke da rasplaču, ali sve su one podjednako vredne i kriju svoj mali, savršeni svet unutra.
Na prijemu se nalazi Beki, učenica srednje škole koja u slobodno vreme volontira u biblioteci i pomaže svojoj prijateljici Kloditi, koja se ujedno bavi i slikarstvom i povremeno održava izložbe, a u tome joj pomaže i Lusi, Bekina majka. Beki ima podršku u svemu od strane svoje majke i ima dobar odnos sa njom, a isto tako se slažu i sa starijom ćerkom Tejnom i njenim suprugom Džozefom, koji imaju ćerku Belu i planiraju još dece u budućnosti. Tu je i Harold, glava porodice, verni suprug koji voli svoju porodicu više od svega na svetu. Žive smireno, bez dramatičnih događaja, kao prava složna porodica kako je i trebalo biti od početka. Lusi i Harold uživaju u tome da se igraju sa svojom unukom, uporedo pazeći i na ćerke ali im ipak dajući slobodu da budu ono što jesu. Ponosni su na svoju decu i na činjenicu da su odgajili dve pametne i dobre ćerke, nadajući se da će i Bela jednoga dana postati poput njih. I zato, ostavljam porodicu Filvard i Bekinu novu prijateljicu Kloditu u ovoj priči, daleko od nesreća koje su ih zadesile u prvobitnoj verziji."
Sju: ,,Znači, sada je porodica Filvard ponovo zajedno? Zar Harold i Bela nisu ostali u životu, zašto su i oni ovde?" Ja: ,,Kako očekuješ da njih dvoje budu srećni ako su izgubili najbliže? Pošto u priči možeš da spajaš likove kako želiš onda to možeš da iskoristiš na najbolji način, a ja sam želela da ponovo spojim porodicu Filvard, a Beki sam ostavila njenu drugaricu pošto mislim da se lepo uklapa u tu novu priču, može da vodi biblioteku sa Beki i da se bavi slikarstvom. Vidiš, nas levoruke smatraju dobrim umetnicima, ali su nas u toku srednjeg veka proglašavali za veštice i vešce, optužujući nas za stvari koje nismo uradili i ubijali nas na najgore načine, i sve to samo zato što više koristimo levu ruku! Zato je i Klodita stradala, znala je da će je poniziti a ipak osuditi, pa sam je stavila u vreme kada je levorukost prihvaćena i gde može da iskoristi svoje talente." Sju: ,,Sviđa mi se, bila bi prava šteta da je vratiš u srednji vek kada bi joj ovde bilo bolje, a i ima najbolju drugaricu na svetu. Dobro, idemo dalje- sledeća je ,,Modna sedmica".
,,MODNA SEDMICA"
Sju: ,,Kako imamo tri lika koja su stradala, od toga si Ednu već stavila u novu priču, moramo negde da stavimo sestre Keti i Monik koje su stradale od poremećaja u ishrani. Predpostavljam da ih nećeš vratiti u taj pakao." Ja: ,,Taman posla, poenta je da im dâm srećan kraj a ne da ih mučim do kraja večnosti."
-Priprema jedne modne revije je u toku, svi se užurbano spremaju da sve bude savršeno. Pored piste stoji dizajnerka ove kolekcije, Keti, a njena sestra Monik uvežbava hod na pisti. Monik: ,,Kada ćeš već jednom da probaš da nosiš neku od svojih kreacija kao model? Bila bi sjajan model!" Keti: ,,Meeh, više mi se dopada da dizajniram, ionako sam uz to i urednik modnog magazina sa tobom... Zadovoljna sam. Konačno možemo da provodimo vreme jedna sa drugom, to mi je veoma nedostajalo još od detinjstva." Monik (osmeh): ,,I meni je nedostajala moja mala seka." Keti: ,,Mala?! Hej, ja sam ozbiljnija od tebe! (smeh) Ti si ta koja je tražila da idemo u luna-park da kupimo šećernu vunu i plišanog medu!" Monik: ,,A ti još držiš postere po zidovima! (smeh)" Keti: ,,Ha, ha, jako smešno... i dalje se ponašam ozbiljnije od tebe." Monik: ,,Izvini, nedostaje mi detinjstvo, provela sam ga na pistama više nego sa igračkama, hoću sad sve da nadoknadim." Keti (osmeh): ,,Ne brini, nadoknadićemo sve."
Sledeća manekenka izlazi na pistu. Visoka plavuša pomalo hladne spoljašnjosti i plavih očiju koračala je sigurno, ledivši sve oko sebe svojim pogledom, ali je taj pogled bio jedina ledena stvar u vezi nje, pošto su njene zle moći nestale na prelazu u novu priču. Keti joj se obratila: ,,Hej, Frea, hoćeš sa nama na ručak kasnije?" Frea: ,,Naravno, baš mi se jede dupla porcija sladoleda. Ostaje još defile svih dizajna i možemo da krenemo." Monik (Keti): ,,Deluje opasno,a u stvari je veoma fina." Keti: ,,Da, ko bi rekao da je u drugoj priči bila negativac- sada nema ni trunke od toga." Frea (dolazi do njih): ,,Nakon što se završi modna revija možemo da idemo na premijeru novog Lunatinog filma, biće odličan! Ukupno sedamdeset osoba je vredno radilo na njemu, svi će doći na premijeru filma." Monik: ,,Sjajna prilika da poneseš neku od svojih kreacija, Keti." Frea: ,,Apsolutno! Uzgred, Lunata me je zamolila da te pitam za kreaciju koju će ona nositi na premijeri, tako da ćeš moći da promovišeš svoju kolekciju i na taj način." Keti: ,,Važi- spremiću jednu glamuroznu haljinu za nju, a nas tri ćemo se obući svečano, ali ipak ležernije. Idemo sada na ručak, sutra posle revije ćemo odabrati kreacije za premijeru."
Sju: ,,Znači, i dalje su u modnoj industriji... odkud Frea kao model?" Ja: ,,Frea ima savršene mere za manekenku, to je bolje nego da zaleđuje ljudima glave, baš je delovala savršeno za to. Sa druge strane, Lunata je bila inspirisana Merilin Monro, te mi je logično da njen novi život u priči bude vezan za glumu, a tih sedamdeset ljudi koji su radili na filmu su sedamdeset žrtava iz drugog dela ,,Crnog Pratioca". Vidiš, ni njih nisam zaboravila." Sju: ,,A Čejna je još uvek tamo... Požuri malo, sigurno jedva čeka da vidi svoju ,,zverku"! (namignu)" Ja (smeh): ,,Još nismo stigli do toga! Ne brini, stići ćemo i do toga uskoro. Ako se ne varam, sada ide zbirka ,,Amortica, Manica, Gothica". Kejla i Leks su ostali par, Iris je već dobila pozitivan kraj a... dobro, idemo dalje, sad bi po redu išla ,,Modna sedmica" , to sam završila..." Sju: ,,A Gothica? Zar nećeš ništa da kažeš o glavnom liku?" Ja (zadrhtah): ,,Dobiće ona svoje... uskoro. Uvek zaboravim da ,,Modna Sedmica" ide posle ,,Amortica, Manica, Gothica", nekako uvek pomešam redosled. Ništa strašno, bitno je da nikoga ne zaboravim, a sada sledi lik koji stvarno zaslužuje neku nagradu za ono što je doživela u svojoj priči- Šel."
,,DUBINA NAJDUBLJIH MISLI"
-Šesnaestogodišnja Šel lagano otvori vrata svoje kuće, gledavši okolo po kući ne bi li videla da li je još neko prisutan. Njena majka se nalazila u kuhinji, pripremala je tortu vidno raspoložena. Šel: ,,Mama, da li je to danas neki praznik ili..." Majka: ,,Tvoja sestra je diplomirala na fakultetu, hoću da je iznenadim njenom omiljenom tortom." Šel (ushićeno): ,,To su sjajne vesti! Jedva čekam da stigne, hoću da joj čestitam! Gde je tata?" Majka: ,,On je otišao nešto da kupi za našu drugu pametnicu... nemoj da kažeš da sam ti ja rekla, upropastiću iznenađenje, ali ide da ti nabavi novi kompjuter, nema svrhe da se mučiš sa onim starim- kako da se baviš programerstvom bez odgovarajuće opreme? Nema smisla da budeš među najboljima u školi a da ti bar to ne obezbedimo." Šel: ,,Nije trebalo da se trošite, snašla bih se i sa onim kompjuterom..." Majka: ,,Ne brini, trenutno smo dobri sa finansijama, a i verujemo u tebe. Samo budi dobra kao i do sad." Šel (grli je): ,,Meni je najveća nagrada što ste tu uz mene i što znam da nikada neću ostati sama." Majka: ,,Naravno, dušo, mi ćemo uvek biti tu za tebe, naša porodica može sve da preživi uz slogu. Nego, kako ti je u školi, da li ima nekih problema?" Šel: ,,Ne, lepo se slažem sa svima, nemam problema sa društvom." Majka: ,,Drago mi je što to čujem. (začu vrata) To mora da je tvoja sestra, hajde da joj čestitamo zajedno." Šel (osmeh): ,,Idemo."
Sju: ,,Dala si Šel jedinu stvar koju je želela tokom celog života... mislim da je zadovoljna." Ja: ,,Zaslužila je normalan život u normalnoj porodici, to sam joj i omogućila. Nema više maltretiranja u školi, nema ubistva i traume, niti bezosećajnih staratelja koje nije briga za nju. Ovako će biti najbolje za tu finu devojku." Sju: ,,Ostavljamo sada Šel da uživa u svom novom književnom životu i prelazimo na jednog nezgodnog lika..." Ja: ,,Klarisu. Lik kome nikada nije bilo bolje, vrlo slična Sejdž i Melodi. To će već biti izazov."
-
,,SLABA TAČKA", ,,DYING AGAIN"
Klarisa i Agneta (nekada poznatija kao ,,Bezimena") sedele su u bašti jednog kafića i pričale. Agneta: ,,Sada možeš da uradiš sve što si oduvek želela, a nisi mogla u prošloj priči." Klarisa: ,,Znam, samo... ja nikad nisam ništa želela, cela moja uloga bila je da se samouništim i eventualno promenim Hedriha. Šta si ti želela?" Agneta: ,,Pa... znaš... izgleda da ni ja nisam imala neke želje u svojoj priči. Znaš šta? Ja umem da sviram gitaru- hajde da napravimo bend i ujedno obiđemo svet i upoznajemo nove, zanimljive osobe, šta misliš?" Klarisa: ,,Ja ne znam da sviram ali mogu da idem sa tobom, nema problema." Agneta: ,,Odlično, ceo život smo bile zarobljene u sopstvenoj psihi, a sada ćemo biti slobodne na celoj planeti. Kada krećemo?" Klarisa: ,,Hm... Odmah?" Agneta: ,,Odmah?" Klarisa: ,,Pa... da, što da ne. Hoćeš?" Agneta: ,,Idemo onda!" Klarisa: ,,Stvarno?" Agneta: ,,Stvarno. Slobodne smo da radimo šta želimo, hajde da učinimo da naša priča bude pozitivna." Klarisa (nasmeja se): ,,Idemo onda, ima tako puno lepih stvari koje bi trebalo videti, toliko ljudi koje bi trebalo upoznati, toliko razloga zbog kojih vredi ostati u ovoj priči." Agneta: ,,Samo da ti ne dosadim u međuvremenu. (smeh)" Klarisa: ,,Ti si moja najbolja prijateljica, nema šanse da mi dosadiš. Vreme je za nove pustolovine, hajde da iskoristimo našu večnost i da, po prvi put od našeg stvaranja, osetimo kako je to biti srećan i osećati se živim." Agneta: ,,Vreme je; hajde da ne gubimo više ni tren naše književne večnosti već krenimo u potpuno novi svet. (izlaze iz kafića i upućuju se ka nepoznatom pravcu) Vreme je da naša priča dobije srećan kraj."
Sju: ,,Šta se desilo sa našom uzdržanom Klarisom?" Ja: ,,Bila je mrtva, sada sam je vratila u život i oduzela joj patnju i strah, davajući joj pritom volju za otkrivanjem ove planete, zajedno sa Agnetom koja je imala sličnu sudbinu kao i ona. Na ovom svetu odista ima divnih stvari, ,,Dom za životinje" mi je baš otvorila oči kada je u pitanju naša planeta, tako je fascinantna. Hoću da njih dve vide bar neka čudesa naše predivne planete, te sam ih poslala u avanturu." Sju: ,,Neočekivano, ali zanimljivo. Ovim si spojila aktere ,,Slabe tačke" i ,,Dying again". Kako je ,,Iza ekrana monitora" više deo razmišljanja nego priča sa određenom radnjom, sledeća je..." Ja: ,, ... Nemoj da mi kažeš. (uzimam alkohol iz torbe i ispijam nekoliko gutljaja)" Sju: ,,Opet piješ? Zar nisi prestala?" Ja: ,,Ne znam više. (izdah) Sledeća priča ne može da se popravi nikako, nema šanse." Sju: ,,Šta je sa onim likovima koji su umrli u njoj?" Ja: ,,Oni su odraz osoba koje su stvarno okončale svoje živote, kamo sreće da su samo likovi priče pa da ih vratim i dâm im srećan kraj. Hajde da ne pričamo o ,,Đavoljem gradu", tu nema šta da se kaže i popravi." Sju: ,,Sledeća priča- ,,Magija noći"."
,,MAGIJA NOĆI"
Četiri moćne kreature vodile su ciklus na Zemlji, svojim moćima regulišući prostor, vreme, život i smrt. Čarobnjak je kontrolisao vreme- ono je moralo teći i nikada se ne vratiti, inače bi čitavo postojanje vremena bilo dovedeno u pitanje. Aurelija je bila zadužena za prostor- kao što je i Aurelija bila smrtnica tako je i prostor mogao biti uništen, a opet bi bio nedodirljiv za čoveka jer predstavlja mešavinu opipljivog i spiritualnog- nemoguće ga je posedovati u celosti, već samo mali deo koji naše ruke mogu dotaći. Melina je suđaja- novorođenom životu određuje sudbinu i pokazuje mu put kojim će ići; nekima je naklonjena i pokazuje im najsvetliji put, dok drugima nameni trnovit put pun divljih zveri. Jedno je sigurno, a to je da na kraju svakog puta čeka Crni Pratilac koja sve te duše odvodi sa ovog sveta i time zatvara ciklus života. Mnoge duše se plaše te kreature ka kojoj svako od nas ide, no ona je neminovna i ne predstavlja ni dobro ni zlo, već neizbežni kraj postojanja svake jedinke."
Sju: ,,Opet mračiš... Zar ovo nije trebalo da bude pozitivni deo ove priče?" Ja: ,,Sviđalo ti se ili ne, to je realnost. Misao... koja je srž moje depresije, ono zbog čega sam ovde gde jesam. Dobro znaš šta će se desiti na kraju ove priče, te mislim da je ovo bilo prigodno, a ujedno sam četiri osobe koje poseduju magiju smestila na pozicije koje im odgovaraju. Zar nije logično da najmoćniju kreaturu stavim da bude zadužena za ono što nas sve čeka a čega se mnogi pribojavaju? Ne znam nikog boljeg za to mesto od Crnog Pratioca." Sju: ,,Tačno, ima smisla. Ne kažem da je loše, samo ne želim da upadneš u melahoniju dok ne smestimo sve likove u priču sa srećnim krajem." Ja: ,,Neću, mogu da se održim prisebnom barem toliko. Inače, sveštenik iz iste priče je dobio svoje mesto u manastiru, ali ovoga puta kao osoba predana religiji a ne željan moći. Čovek kog je Aurelija ubila je takođe sa njim u manastiru i pomaže mu." Sju: ,,Sada verovatno razmišljaš o svom omiljenom paru iz priča?" Ja (nasmešim se): ,,Oh, da. Vreme je za muzički deo mojih priča..." Sju: ,,Misliš, ljubavni deo.... (smeh)" Ja: ,,Muzika je moja ljubav, tako da se prihvata i tvoj odgovor."
,,UMETNICI ŽIVE ZAUVEK"
Ja: ,,Pošto su Hejl, Rejdan i Šejd imali kraj koji je u redu, onda mi ostaje da stvorim scenu sa Altonom i Sejdž, kako bi i oni dobili svoj deo priče daleko od Kraljevstva Mrtvih. Uz to, mogu da dodam nešto što fali u njihovoj priči... (zakašljem se)"
-Pred punom koncertnom dvoranom Sejdž i Alton su održali svoj koncert- klavirsko izvođenje arija bilo je kao stvoreno za njih, tako su oboje mogli da nastupaju i rade ono što vole. Iako su oboje voleli i jaču muziku osećali su neopisivu povezanost dok su izvodili klasičnu muziku na sceni- svaki razmenjeni pogled bio je novi nalet inspiracije, ali i jačanje njihove povezanosti.
Nakon koncerta bi uživali u tami noći, povremeno razmenivši poljubac koji bi rasplamsao njihovu ljubav, ili u tišini sedeli zagrljeni sve dok ne bi zaspali jedno pored drugog. Iako Alton nikada nije otvarao tu temu Sejdž je ipak želela da mu pruži više, ali njena ekstremna nesigurnost ju je sprečavala čak i da pokuša. Čak i kada bi želela da se oslobodi tog osećaja i potpuno bude njegova, i srcem i telom, nešto bi se preseklo i prestala bi sa time, plašeći se da Alton ne posumnja i shvati šta pokušava, ujedno se plašeći da će ga to možda oterati.
Noć je pala, obojila nebo crnilom i ukrasila ga malim svetlucavim tačkicama koje su nepomično stajale na nebu. Sejdž je pored prozora u laganoj haljini koja joj je prekrivala kožu, kose povezane ukosnicom. Alton zakuca na vratima i uđe unutra.
Alton (prilazi): ,,Razmišljaš o nečemu?" Sejdž: ,,Ja? Ne... ništa posebno." Alton (zagrli je): ,,Jesi li u redu? Da li ti je potrebno nešto?" Sejdž (pogleda ga u oči): ,,Ja sam u redu, ne brini. Pitam se zašto me Pisac nije malo doterala, čak mi je i ožiljke ostavila... I tvoj ožiljak je i dalje tu, zar ovo ne bi trebalo da bude pozitivna priča ili šta već?" Alton (blago se osmehnu): ,,Poenta toga je da prihvatamo jedno drugo takve kakvi jesmo, a meni je svejedno da li postoji neka mana na tebi, volim te u svakom slučaju. Sve je to normalna stvar: kilogrami, ožiljci, bore, sede... To je sve u nekom trenutku deo nas, zato je suludo voleti nekog isključivo zbog izgleda, mada ja volim tvoje oči koje me gledaju sa tako puno ljubavi, i tvoj osmeh, tvoj stidljivi osmeh, kada pogledaš u mene i znaš da sam samo tvoj." Sejdž: ,,Volela bih kada bih mogla da idem dalje, ali mnogo sam uplašena i samopouzdanje mi je nikakvo..." Alton (iznenađeno): ,,Sigurna si da to želiš?" Sejdž: ,,Da, samo se plašim da ću biti odbojna..." Alton: ,,Koješta, ljubavi, (poljubi je u čelo) nikada ti meni nećeš biti odbojna, samo ne znam kako da ti to dokažem." Sejdž: ,,Ma, nema veze... nije važno, stvarno. (Alton odlazi do fioke i uzima dve trake, donosi ih do Sejdž i zajedno se sklanjaju od prozora) Šta će ti te trake?" Alton (vezuje joj traku oko očiju): ,,Ako je čulo vida uzrok tvoje nesigurnosti... (vezuje traku oko svojih očiju)... onda ćemo isključiti to čulo za sad." Sejdž (iznenađeno): ,,Čekaj, šta?!" Alton (počne da je ljubi): ,,Želim da osetim i da te čujem, ne moram da te vidim ako ti to izaziva nelagodu. Ako nešto nije u redu, reci mi. (svlači svoju košulju)" Sejdž (rukom prelazi preko njegovih leđa): ,,Misliš da će ovo uspeti, misliš da ću moći da se opustim?" Alton (nežno povlači njenu haljinu): ,,Probaćemo, samo se koncentriši na osećaj, ne na strah. Prestajemo ako bude problema, ali trudiću se da ih ne bude." Sejdž (uzdahnu): ,,I ja ću se truditi da ih ne bude..."
Znajući njenu osetljivost trudio se da bude izuzetno nežan, blago prstima prelazeći preko njene kože nenaviknute na dodir, ohrabrujući je da slobodno svojim rukama prelazi preko njegovog tela. Nakon nekog vremena je došao čas da Sejdž potpuno postane njegova, te duboko udahnu i stegnu zube od bola kakvog do sada nije osetila, no taj bol nije trajao dugo jer više ništa osim Altonovog dodira nije bilo bitno. Potpuno zaokupljeni novom melodijom koju su po prvi put imali prilike da čuju, predali su se svakoj noti strastveno i bez straha, uživajući u momentu.
To nije umanjilo njihovu ljubav, baš naprotiv, donelo je novu dimenziju u njihovoj skladnoj simfoniji. Venčali su se nekoliko godina kasnije, na jednom od svojih koncerata, iako su znali da je brak samo procedura sama po sebi, a ne i znak ljubavi, već se mora raditi na njoj da bi opstala. Proveli su svoju večnost obavijeni velom muzike, ušuškani u simfoniji znanoj samo njima, u isto vreme kreirajući muziku koja je doprla do srca drugih ljudi. Bili su i ostali umetnici dok su postojala i njihova dela, a već sam mnogo puta napomenula tu činjenicu- umetnost je večna."
Sju (iznenađeno): ,,Jesi li ti to upravo opisala..." Ja (pocrvenim): ,,Nemaš ti dovoljno godina da ti objašnjavam takve stvari, to je za malo stariju publiku." Sju (nasmeja se): ,,Samo što je tvoje i moje iskustvo sa tim potpuno isto, tako da ni ti ne bi trebalo da čitaš takve stvari... Tehnički, ti i ja smo na istom nivou što se toga tiče, ni ti nisi stigla do..." Ja: ,,Sju, znaš šta?" Sju: ,,Šta?" Ja: ,,Ćuti. (Sju se nasmeje, ja pogledam u daljinu) Šegači se ti sa mnom koliko hoćeš, meni je drago što je tako, ne bih ni volela da je drugačije." Sju: ,,I upravo si dala odgovor zašto je tako." Ja: ,,Naravno. Nisam blesava da zbog okoline teram sebe na stvari koje mi izazivaju nelagodu, kao npr. da budem u vezi ili da se udam i imam decu, ne mogu sebe ni da zamislim u tome, a svi teže ka tome. Isto je i sa ovim- u današnje vreme je to sramota, nekad je bio ideal, a mene lično zabole uvo ko šta misli jer mi odgovara tako- nisam očajna zbog toga, nisam željna ničega, slušam potrebe sopstvenog tela. Imam toliko puno stvari koje me neprekidno kidaju iznutra da mi je to skoro nevažno, a znaš i sama da sam u stanju da dođem do jače depresivne faze kada obratim pažnju na svoj katastrofalni izgled." Sju: ,,Znam, u stanju si da plačeš, danima budeš kao izgubljena, čak i da razmišljaš o suicidu aktivno, nekad i da pokušaš to da učiniš. Nije ni čudo što se između mojih i tvojih godina ništa nije promenilo, osim što ti se stanje pogoršalo." Ja: ,,Da... Hajde, vreme je za narednu priču, još nismo završili, imamo jednu nezgodnu stvar koju moram da pretvorim u pozitivnu priču." Sju: ,,Po redosledu je ,,Kraljevstvo Večite Tame", ali ono više neće postojati ako premestimo sve likove iz Kraljevstva Mrtvih." Ja: ,,Još samo nekoliko likova je ostalo da ode u svoju novu priču, bližimo se kraju. Nakon nje je jedna od najtežih priča, sa onom užasnom scenom od koje mi se prevrće želudac... ,,Eksperiment straha"."
-
,,EKSPERIMENT STRAHA"
Radno vreme je odavno počelo, bliži se i pauza, ali doktori već polako završavaju svoje poslove. Na pauzi su i tri doktorke: Mael- psihijatar, Anais- ortoped i Džozet- dermatolog. Mael: ,,Razgovarala sam sa svojim kolegom dr. Ervanom, želi da uradimo neko istraživanje u vezi straha i tome dokle on može da dovede kod nekih bolesnika... Želi da vidi da li postoji način da tim pacijentima ublažimo strah kako ih on ne bi doveo do teških stvari poput suicida. Želi da vidimo koje metode mogu da spasu osobu i da joj ublaže stres, s obzirom da je anksioznost skoro jednaka po broju smrtnosti kao i depresija, naročito kada pređe u apsolutnu paranoju koja izmeni psihu osobe." Anais: ,,Zvuči odlično, verovatno biste mogli da probate terapiju muzikom, čula sam da muzika može dosta pomoći u ublažavanju stresa." Mael: ,,Probaćemo. (osmeh)" Anais: ,,Hej, Džozi, da li te onaj tvoj pacijent i dalje smara?" Džozet: ,,Misliš na Markusa? Oh... sto puta sam mu rekla da imam verenika, ali on opet dolazi sa izmišljenim simptomima samo da bi opet insistirao da izađem sa njim. Može samo da sanja, ali je stvarno nekad naporan, jednom ću stvarno pući i isterati ga napolje." Anais: ,,Pošalji ga u moju ordinaciju, možda se uplaši od kostiju koje imam po ordinaciji pa pobegne! (smeh)" Džozet: ,,To čak i nisu prave kosti." Anais: ,,Izgledaju kao da su prave! Kosti su tako fascinantne, imaju tako divan oblik... Šteta što nikada neću moći da vidim svoje kosti." Mael: ,,Morala bi da budeš veoma mršava da bi se nazirale ispod kože, a to nije zdravo." Anais: ,,Znam... naravno da neću to da radim, imam normalnu težinu i neću da je menjam. Evo dr. Roslin." Dr. Roslin (ulazi): ,,Oh,morala sam da napišem Markusu uput za dr. Ervana, ovo je prevršilo svaku meru, stalno je ovde! Neće da shvati da ne želiš da budeš sa njim u vezi, izgleda da je jedan od onih napadnih momaka kojima reči i odbijanje očigledno ništa ne znače. Bila sam jednom u sličnoj situaciji." Džozet: ,,Šta si uradila sa tim svojim?" Roslin: ,,Tražila sam mu detaljnu analizu šta mu se dopada kod mene i objašnjenje zašto, većina stvari je imala veze sa izgledom a ništa nije bilo u vezi mene kao osobe. Rekla sam mu da je površan i da mi se ponovo obrati kada nauči da poštuje ženu kao biće, pošto meni nije potreban neko ko će da me voli zbog moje trenutne atraktivnosti koja će vremenom nestati, već zbog mojih kvaliteta koji će, nadam se, ostati dok sam živa. Taj je otišao bestraga, ali sam onda upoznala Ervana, kao što možete videti dobro nam ide, već godinama smo u braku. Ako Markus ne nauči da se ne voli samo očima već i srcem onda neće ni moći da nađe devojku." Mael: ,,Hm... preuzeću ja njegov slučaj, mislim da tu ima nekog interesantnog sklopa ličnosti, pogrešnih uverenja iz detinjstva i negativnih uticaja okoline. Probaću da rešim tu zagonetku." Anais: ,,Kakvu zagonetku?" Mael: ,,Pisac je jednom rekla- svaki čovek je kao zagonetka koju je teško rešiti, zato ja probam da gledam svaki problem kao slagalicu, ako ne spojiš delove kako bi trebalo onda nećeš imati celu sliku i ne možeš da vidiš šta nije u redu sa osobom." Džozet (gleda na sat): ,,E pa, devojke, pauza je gotova, moramo da se vratimo pacijentima." Anais: ,,Tako je, idemo da izlečimo još ljudi danas, tome naše zanimanje i služi; koristimo naše znanje da izlečimo osobu, nikako da je povredimo." Roslin (osmeh): ,,Upravo tako. Medicina i nauka služe u korist ljudima, nikako ih ne bi trebalo upotrebiti protiv njih- to je nehumano i bezdušno, jer je svaki život bitan."
Sju (gleda u mene): ,,Mislim da mi je mozak eksplodirao... Uspela si da ukomponuješ sve te likove u jednu celinu? Ne mogu da verujem." Ja: ,,Da, kao što možeš primetiti dr. Ervan i dr. Roslin su sada drugačiji likovi koji žele suprotno od priče ,,Eksperiment straha"- umesto da dovodi pacijente u gore stanje on želi da im ublaži simptome, a dr. Roslin poštuje etiku svoga posla. Jedini lik koji je ostao, na neki način, negativna figura je Markus, dala sam opciju da će ga Mael možda promeniti, to zavisi od čitaoca. Ako misle da je zaslužio da bude pozitivan lik nakon onog brutalnog napastvovanja mogu da ga promene u svojoj zamisli, ostaviću kraj ovako. Što se Loan tiče, ona je dobila izlečenje još u priči te ne moram da je dodajem, ali će zato njena porodica biti deo ove priče." Sju (zbunjeno): ,,Kako?" Ja: ,,Nažalost, Loanin otac ima antisocijalni poremećaj i biće pacijent dr. Ervana, ali će zato njen brat, koji sada ima tridesetak godina, postati suprug najstarije od njih, tj. Džozet. On je njen verenik, njegova majka živi blizu njih i pravi im društvo." Sju: ,,Ti stvarno misliš na sve likove i sve detalje... Ima smisla. Ako je Loanin brat u redu, zašto je otac na lečenju?" Ja: ,,Zato što je nasilje sprečeno na vreme, time sprečavajući tragediju i davajući čoveku priliku da ode na lečenje. Znaš, mnoge ljude sa psihopatijom i antisocijalnim poremećajem umesto na lečenje šalju u zatvor, tako im uskraćuju lečenje koje im je potrebno da bi funkcionisali u društvu, a i veća je verovatnoća da ponove krivično delo. Slično je kao i sa supstancama poput droge i alkohola- oni kažnjavaju posledicu, ali ne rešavaju uzrok, lakše im je tako. Verujem da bi svaki zločin trebalo gledati sa psihološke strane, da se otkrije šta je bilo okidač za to, a onda rešavati taj uzrok." Sju: ,,Od kad se ti baviš i tom tematikom?" Ja: ,,Od kad je onaj prokleti advokat sredio da moj otac ode u zatvor bez razloga i od kad nam je uzimao toliki novac uzalud, nekako je i ta tema izletela. Nekad se pitam zašto su nam upropastili živote, šta je razlog tome? Slušaš svađe ujutru, plašiš se šta je sledeće, ne smeš da izađeš u dvorište od straha... Ti si tu, Sju, u tom vremenu. Sećaš se kako su roditelji imali puno posla kad si bila mala, kako je sve bilo u redu? A sada? Gde je sve to sada?" Sju: ,,Dali smo sve na parnice zbog zemljišta i na tog bednika koji je iskoristio našu situaciju, posao je stao i jedva da nešto prodamo, preživljavamo od prodaje sekundarnih sirovina što jedva da pokriva naše potrebe, naročito jer naša majka troši tri pakle cigareta dnevno. Zato me toliko i boli što mi se u školi smeju zbog uslova u kojima živim, zato što su nam sve uzeli i sada jedva uspevamo da preživimo, a kamoli da nešto i priuštimo. (oči joj se napune suzama) Moram da ćutim o tome, ne želim da mi se još smeju." Ja (brišem suze sa svog obraza): ,,Onaj ko je u stanju da se smeje tuđoj muci nije normalan, Sju. Baš kao što nisu normalni ni oni koji su nas doveli do toga. Nemoj nikada da se stidiš toga, to nema veze ni sa tobom ni sa našom porodicom, jednostavno se tako desilo." Sju: ,,Tako je. Nastavljamo sa pričama?" Ja: ,,Da, stigli smo do priče ,,Dom za životinje", ona već ima srećan kraj, te nemam šta da dodam." Sju (udahnu): ,,Sledeća je... ,,cijanid". Najmorbidnija priča od svih tvojih priča, 10 / 10 na skali morbidnosti. ,,13 Smrti". Priča koja se ne može izmeniti." Ja (udahnem): ,,Da, osim možda nekih stvari. ,,Udarena" je sada deo prošlosti zbog priče ,,Lollypop", ,,Upucana" mi više ne predstavlja problem, ,,Slupana" se drži pod kontrolom izbegavanjem novih prijateljstava... Ovo ostalo je isto, ali da nije tako ne bih ni bila ovde, na ovom mestu, ne bih pričala sa tobom o svojim pričama i kopala ovu jamu. Hm, dobro mi ide, dosta sam uspela da iskopam dok smo pričale." Sju (gleda dole): ,,Nije loše... ali mi se ne sviđa njena namena." Ja (gledam u nju): ,,Ne mogu da razumem kako još imaš tu dozu optimizma u sebi, još misliš da nešto može da se promeni." Sju: ,,Naredna priča je moja priča, ,,Nikada neće biti bolje", ostavila si me u životu u njoj, znači da ipak nije bio kraj..." Ja: ,,Pa naravno da nije, ne mogu da ubijem osobu koja postoji u prošlosti, to bi bilo nepotrebno jer je očigledno da priča nije tako išla, čim sam ja živa. Ipak, ti postojiš, ovde te zovemo Sju ali ti si ja, samo mlađa, isto kao što i Melodi ima moje ime ali mi se sviđa da je zovem Melodi. Melodi je deo imaginarnog sveta i u rangu je sa likovima priča, a ti si stvarna, postojiš kao moje sećanje." Sju: ,,Da neko drugi sluša ovo mislio bi da si skroz 'prsla'." Ja: ,,Sju, ovo je osma priča po redu koja govori o tome da sam 'prsla', a ti to primećuješ tek sad? Mislim, stvarno. Dovoljno je ćaskanja o tome, vreme je da konačno spojimo jedan od mojih omiljenih parova."
,,CRNI PRATILAC- ZLO JE VEČNO"
-Daniela je zamišljeno gledala kroz prozor, trgnuvši se iz misli kada je Viliam, njen prijatelj i šef, ušao unutra. Vilijam: ,,Što si mi tako zamišljena, da li te nešto muči?" Daniela: ,,Već neko vreme me muči jedna misao, plašim se kako ćeš reagovati na to..." Vilijam: ,,Hm, da li je nešto ozbiljno?" Daniela: ,,Ti si mi kao otac, zato sam i htela da znaš... sviđa mi se jedna devojka." Vilijam (iznenađeno): ,,Nisam znao da voliš devojke." Daniela: ,,Nisam ni ja, ali eto... problem je što ovu nikako ne mogu imati pored sebe, a volim je... Nema šanse da budemo zajedno." Vilijam: ,,Zašto ne pokušaš da upoznaš neku devojku sličnu njoj, ako već ne možeš da budeš sa tom devojkom? Bolje i da pokušaš nego da patiš ceo život." Daniela: ,,Valjda si u pravu... valjda ću uspeti da nađem osobu poput nje." Viliam: ,,Kako ta devojka koja ti se dopada izgleda?" Daniela: ,,Niska je, ima oko metar i šezdeset, smeđu kosu obično povezanu u rep, nosi crnu odeću i lanac oko ruku i vrata..." Vilijam: ,,To za lanac ne znam, ali znam da sam baš juče zaposlio jednu takvu devojku smeđih očiju, ima jaku ličnost kao i ti. Mogla bi da je upoznaš, možda budeš imala sreće da se i njoj dopadaju devojke." Daniela (nasmeši se): ,,Važi, Vilijame, probaću i to samo zbog tebe, mada sumnjam da ću imati sreće."
Ustala je i otišla u hodnik, tražeći novu zaposlenu u firmi. Vilijam joj priđe, pokaza u pravcu jedne devojke okrenute leđima i reče: ,,To je ona, slobodno pokušaj." Daniela priđe, stidljivo je pozdravi i sačeka da se devojka okrene... Daniela: ,,Če... Čejna... Ti si ovde? Zar ti nisi...?! Kako...?!" Čejna: ,,Ja sam sada ljudsko biće kao i ti, baš sam želela da te pronađem, znam da radiš ovde." Daniela: ,,Čekaj, to znači da si sada biće sa osećanjima i da možeš da vodiš normalan život?" Čejna: ,,Mogu čak i da volim. Divno osećanje, baš mi je žao što nisam mogla da to osetim i ranije... dok smo bile u podzemlju... u strastvenim momentima... (pocrvene) Želim da sve ponovimo, ali ovaj put dajem ti sva osećanja koja imam, ako ti to želiš takođe." Daniela: ,,Sigurno se šališ, naravno da želim! Plašila sam se da nikada nećemo biti zajedno, moje srce je pripadalo samo tebi. Od danas pa do večnosti pripadamo jedna drugoj."
Približile su se jedna drugoj, nežno se poljubivši i ostavši neko vreme u zagrljaju. Čejna:,,Mislim da bi trebalo da obavestimo i tvoje drugarice da su sve žrtve iz priče u redu, kao i da se Crni Pratilac neće vraćati, tako da bi mogle da odahnu, da ne provedu književni život u strahu." Daniela: ,,Sjajna ideja, uradićemo to kasnije, nakon posla, a onda te vodim na svečanu večeru." Čejna: ,,Slavimo nešto?" Daniela: ,,Da, slavim to što imam najbolju devojku na svetu!" Čejna (smeh): ,,I ja sam htela da proslavim to isto!" Daniela: ,,Uz tebe je svaki dan razlog za slavlje... (pogleda je zaljubljeno) Jedva čekam da uživamo samo ti i ja, moramo da nadoknadimo ovo vreme čežnje." Čejna (poljubi je): ,,Važi, sve ćemo da nadoknadimo, ali moramo sad da radimo, ljutiće se šef. (smeh)" Daniela (smeh): ,,Neće, ali svejedno idemo, posle nastavljamo gde smo stale." Čejna (namignu): ,,Zapamtiću gde smo stale. (smeh) Vidimo se kasnije, ljubavi!" Daniela (šalje joj poljubac uz osmeh): ,,Vidimo se, tu sam ako ti zatrebam." Čejna: ,,Ti meni uvek trebaš, ali imam te u svom srcu pa mi je malo lakše, to je kao da si tu." Daniela: ,,Oh, to zvuči preslatko! Onda ću ja tebe čuvati u mislima, da te ne izgubim negde." Čejna (osmeh): ,,Dogovoreno!"
Približile su se jedna drugoj, nežno se poljubivši i ostavši neko vreme u zagrljaju. Čejna:,,Mislim da bi trebalo da obavestimo i tvoje drugarice da su sve žrtve iz priče u redu, kao i da se Crni Pratilac neće vraćati, tako da bi mogle da odahnu, da ne provedu književni život u strahu." Daniela: ,,Sjajna ideja, uradićemo to kasnije, nakon posla, a onda te vodim na svečanu večeru." Čejna: ,,Slavimo nešto?" Daniela: ,,Da, slavim to što imam najbolju devojku na svetu!" Čejna (smeh): ,,I ja sam htela da proslavim to isto!" Daniela: ,,Uz tebe je svaki dan razlog za slavlje... (pogleda je zaljubljeno) Jedva čekam da uživamo samo ti i ja, moramo da nadoknadimo ovo vreme čežnje." Čejna (poljubi je): ,,Važi, sve ćemo da nadoknadimo, ali moramo sad da radimo, ljutiće se šef. (smeh)" Daniela (smeh): ,,Neće, ali svejedno idemo, posle nastavljamo gde smo stale." Čejna (namignu): ,,Zapamtiću gde smo stale. (smeh) Vidimo se kasnije, ljubavi!" Daniela (šalje joj poljubac uz osmeh): ,,Vidimo se, tu sam ako ti zatrebam." Čejna: ,,Ti meni uvek trebaš, ali imam te u svom srcu pa mi je malo lakše, to je kao da si tu." Daniela: ,,Oh, to zvuči preslatko! Onda ću ja tebe čuvati u mislima, da te ne izgubim negde." Čejna (osmeh): ,,Dogovoreno!"
Ja: ,,Vidiš, "Čejniela" je ponovo zajedno, konačno." Sju: ,,Da vidimo- Sejdž i Alton su imali ljubav bez intimnosti, pa si im to dodala, a Čejna i Daniela su imale intimnost bez ljubavi, pa si im dodala ljubav." Ja: ,,Da, obrnuta situacija, ali su oba para sada zadovoljna. To i jeste poenta ove priče, da svi imaju srećan kraj." Sju: ,,Osim aktera sledeće priče." Ja (mrzovoljno): ,,Ne trudi se da mi promeniš mišljenje, ne možeš." Sju: ,,Šta je sa ostalim likovima iz priče?" Ja: ,,Znači, da rezimiramo- Veber je sa Ednom, Crni Pratilac je zadužena za kraj životnog ciklusa, Frea je model, Lunata je glumica, sedamdeset žrtava je postalo deo priče sa Lunatom, Čejna i Daniela su zajedno. Što se tiče ostalih rekla sam i u priči da je sve u redu, a sada sam napisala da će ih dodatno smiriti činjenica da se Crni Pratilac neće vraćati. I tako, to bi bilo sve... ne, čekaj- Julijan!" Sju: ,,Ko je Julijan?" Ja: ,,Laurenin dečko, smučilo mi se da nema ime. Zove se Julijan." Sju: ,,Pa zar da mu sad na kraju smišljaš ime?" Ja: ,,Sad je bilo pravo vreme da ga krstim, kad ako ne sad? (obe se nasmejasmo) Eto, čak je i horor priča dobila srećan kraj, bez i jedne žrtve." Sju: ,,Pa kakav ti je to onda horor?" Ja: ,,Udaren, kao i osoba koja ga je napisala." Sju: ,,Predpostavljam da u ,,Lollypop" nećeš ništa da dodaš." Ja: ,,Ne. To nije na meni da dodam, ja sam svoj kraj već napisala... ili, bolje da kažem... pišem ga upravo sad. Ostaje nam ,,Dođavola sa srećom" i da Melodi smestimo tamo gde pripada." Sju: ,,Uzgred, samo da dodam nešto- ,,Lollypop" je pomogla meni kao liku, pošto je za mene ta tema jedna od trenutnih problema, a i tebi je bar malo pomogla." Ja (blagi osmeh): ,,Jeste, bar je sa te strane tvom liku bolje." Sju: ,,Hajde da čujemo šta se desilo sa Hjordis."
-
,,DOĐAVOLA SA SREĆOM"
Kiša je počela iznenada, nateravši Hjordis da užurbano traži zaklon na polupraznim ulicama. Auto stade pred nju; Betari otvori vrata i pozdravi je. Betari: ,,Zdravo, Hjordis! Upadaj u auto, hajde!" Hjordis (ulazi): ,,Odkud ti ovde?" Betari: ,,Išla sam da odvezem klince u vrtić, a ti?" Hjordis: ,,Pošla sam kod Meginfrid, danas joj je rođendan." Betari (osmeh): ,,A, to je lepo! Čestitaj i u moje ime." Hjordis: ,,Hoću." Betari: ,,Kako ti je suprug?" Hjordis: ,,Kori je dobro, igra se sa tvojom malom rođakom. (osmeh)" Betari: ,,Doći ću ovih dana kod vas, ipak smo rođake i trebalo bi češće da se viđamo." Hjordis: ,,Apsolutno, obavezno dođite svi, napravićemo piknik ili nešto." Betari: ,,Zvuči dobro. Oh, jesi li čula da je tetka Hema otišla kod svojih sinova u inostranstvo?" Hjordis: ,,Kada?" Betari: ,,Prošle nedelje, rekla je da ide na duže vreme." Hjordis: ,,Ako tako voli, onda je u redu. Verovatno vidi da ni njeni sinovi neće da se vrate ovde." Betari: ,,Sigurno. (staje pred Meginfridinom kućom) Pozdravi Meginfrid i vidimo se u nedelju, zvaću te da se dogovorimo." Hjordis: ,,Važi! (maše joj, Betari joj uzvrati i krenu)"
Sju: ,,Rođaka... znači tako je Hema maznula kaput!" Ja: ,,Da, zato što su njih dve bile u srodstvu i u originalu- Hema je bila kod Betari tu noć, pošto joj je bliža rođaka, sećaš se da je Hema Hjordisina dalja tetka, te je i Betari dalja rođaka." Sju: ,,I... ko je u originalu ubio Betari? Hema?" Ja: ,,Ako gledamo razlog zbog kog je uništila Hjordis, onda je verovatno i Betari bila jedan od potencijalnih naslednika, tako da je najverovatnije Hema i tu umešala prste." Sju: ,,A kaput?" Ja: ,,Kaput je Betarin, tek je nakon njene prvobitne smrti promenio vlasnika, nije joj ga poklonila Hema ako me za to pitaš." Sju: ,,Onda smo sve razrešili u vezi toga." Ja: ,,Jeste, sve je razrešeno. Priča ,,L.O.V.E." ima pozitivan kraj, priča ,,Amused Aria" je fanfikcija i ja ne utičem na radnju mnogo, to znači da smo na kraju liste." Sju: ,,Samo još Melodi da udomimo. (smeh)" Ja: ,,Trenutno je sama u Kraljevstvu Mrtvih, sigurno se dosađuje." Sju: ,,S obzirom da ima tvoje osobine njoj nikada ne može biti dosadno kad je sama, baš naprotiv. Nego, u vezi ,,L.OV.E."... odkud inspiracija za to? (namigne)" Ja: ,,Čitala sam negde da neki istopolni parovi ostaju zajedno do kraja života, nije baš lako naći nekog sa istom orjentacijom. Opet, u današnje vreme je mnogo lakše naći partnera na internetu, ali nije to isto, ne znam. Ja sam samo jednom slučajno zaglavila na jednom sajtu za upoznavanje, mislila sam da je sajt koji služi za ocenjivanje atraktivnosti korisnika, pa sam htela da vidim da li sam stvarno ružna ili umišljam. Tek kada su počele da stižu poruke i lajkovi shvatila sam šta je u pitanju, pa sam probala da nađem nekog muzičara za bend, pošto već nisam htela da budem u vezi. Umesto toga mnogi su me ispitivali o mojoj umetnosti, ali nije bilo ni jednog muzičara, brzo mi je dosadilo i obrisala sam profil, ali sam i naučila neke stvari o sebi i drugima u međuvremenu. Jedna od stvari koju sam primetila je da sam se, od više stotina momaka koji su lajkovali profil, oduševljavala svakom devojkom koja bi se našla među tim momcima... Ne mogu da verujem, ali ni jedan momak mi nije izazvao to osećanje koje bih imala kada bih videla sliku neke od devojaka kojima se sviđao moj profil. Onda sam se zamislila- u skoro svakoj mojoj priči su glavni likovi devojke, uglavnom crtam ženske osobe, slušam najviše ženske vokale, na ulici često primetim lepotu neke devojke a jedva i da pogledam momke, ježim se od pomisli da me neko tera na vezu sa muškom osobom... Ne kažem da ne bih mogla da se zaljubim u mušku osobu, mogla bih, samo je očigledno da bi to išlo malo teže. I eto, upravo sam ti objasnila odkud u mojim pričama toliko ženskih parova. Šteta što nemam i neki muški par, ne bi mi smetalo da sam imala i tu situaciju u nekoj priči, ali bih kao devojka malo teže mogla to da opišem." Sju: ,,E to već nisam znala o tebi, tj. sebi... Ima logike, ne znam kako to nisam nikad primetila. Doduše,možda je to i odraz da u tim devojkama vidiš inspiraciju ili poređenje, možda nije ljubav već na neki način tražiš u njima ono što bi ti volela da budeš." Ja: ,,Ima smisla. S obzirom da ne želim prisne kontakte ni sa kim neću ni da se trudim da to otkrijem, neka to bude jedna nerešena misterija o meni koju čak i ja ne znam. Ako neko pita- nemam orjentaciju, ali znaćemo da sam verovatno bi. Neću da se zamaram takvim stvarima, sat otkucava i sve je prolazno." Sju: ,,Majstor samokontrole- koliko god da te to kopka, ostaćeš pri svome do kraja." Ja: ,,Naravno, ali bih svima ostalima rekla da ne provode život u samoći ako već ne moraju i ako vole svoj život. Ja lično nisam sama- imam muziku, svoju vernu ljubav, imam likove svojih priča,imam svoj složeni svet lutaka u kome je bio moj alter-ego... Dođavola, moj alter-ego, Melodi je na redu da ode u svoju priču! Dovoljno o ovoj temi, vreme je da Kraljevstvo Mrtvih ostane potpuno prazno."
,,CRVENA MRLJA"
Dvadeset- sedmi decembar, 2012; naizgled običan dan za mnoge, ali ne i za Melodi. Na današnji dan bi se njeni fanovi i ukućani opraštali od nje, pitavši se zašto je nisu sprečili da puca u sebe u jučerašnjoj emisiji, ne verujući da je otišla tek tako. Bilo bi tako... ali je Melodi ovde, u svojoj sobi. Sama.
Začuo bi se poneki zvuk sa nižih spratova, to je bilo uobičajeno s obzirom da je mnogo osoba u kući- tu su njene tri sestre, njihove porodice, deca njihovih prijatelja... Tako puno ljudi. Nekada je bila zadužena za sve, vodila je brigu o svojoj televiziji, butiku, karijeri, kući, o svemu osim o sebi. Nova godina se bliži, donoseći nemir u njenu dušu, a ona se pita zašto se sve promenilo u toku ove godine, kako je stigla do tog pada? Ovo je bila užasna godina, počevši od prve posekotine do pokušaja suicida 13. avgusta, a zatim i u oktobru, pa sve do ovog poslednjeg albuma sa veoma mračnim pesmama.
Ulazi Stiv, Melodin verenik, tj. bivši verenik, s obzirom da mu je vratila prsten i raskinula s njim kako bi je lakše preboleo ali on nije odustao od nje. Stiv: ,,Ustala si? Hoćeš li da ti donesem nešto, jesi li gladna? Kako se osećaš trenutno?" Melodi (umorno): ,,U redu sam, da li me je neko tražio posle onog sinoć u emisiji?" Stiv: ,,Telefoni neprekidno zvone, novinari su napolju... Rekli smo većini da trenutno odmaraš i da neko vreme nećeš davati intervjue." Melodi (pogubljeno gleda ispred sebe): ,,Hvala ti... Mislim na to što ste se pobrinuli za novinare, ne za to što si mi uzeo pištolj iz ruke juče dok sam držala govor. Nije bilo potrebe da to radiš, zaista." Stiv (uzme je za ruku): ,,Itekako je bilo, mnogo ljudi se zabrinulo posle onog sinoć, od fanova do ukućana, neki žele da popričaju sa tobom i vide da li mogu da pomognu." Melodi: ,,Ti mi možeš pomoći." Stiv: ,,Naravno, samo kaži šta želiš." Melodi: ,,Hoću da mi kažeš gde si stavio prokleti pištolj." Stiv: ,,Neću to da ti kažem, neću da te pustim da umreš. Ljudi su konačno shvatili kako ti je bilo svih ovih meseci- njihova omiljena pevačica, glumica, komičar... već mesecima uništava sebe. Nije kasno da to promenimo, zajedno." Melodi: ,,Kasno je, Stive, nema više poente." Stiv: ,,Bilo bi kasno da je onaj metak juče završio u tvom telu, tada bi stvarno bilo kasno i više nikada ne bih mogao da te vratim."
Nakon kucanja u sobu su ušli neki od ukućana. Jovana (Melodina sestra): ,,Donela sam ti lekove, malo će ti poboljšati stanje." Lirljana (druga sestra): ,,Prepala si nas juče, umalo da ti uspe ovaj put... Ne znam šta bismo radili bez tebe." Teodora (najstarija sestra): ,,Vidiš sad zašto sam ti letos rekla da moraš na lečenje, stanje ti je sve gore!" Montana (Melodina prijateljica): ,,Bićemo svi uz tebe, nemoj da se zamaraš obavezama neko vreme- možda si preopteretila sebe, stvarno si preuzela preveliku odgovornost na sebe a nisi u stanju da izdržiš sve to." Melodi: ,,Nisu obaveze toliko veliki problem koliko je to nešto iznutra što me ubija i uništava mi volju za životom. Mislite da mogu to da promenim u ovom stanju?" Jovana: ,,Probaćemo sa nekom terapijom, nećemo da odustanemo od tebe tek tako. Svima nam mnogo značiš, bez tebe bi sve propalo." Melodi: ,,Ne mislim da bi propalo, snašli biste se i bez mene nekako, ali ću probati sa terapijom zbog svih vas, zbog fanova, zbog muzike i glume." Lirljana (otvara vrata i obrati se Melodi): ,,Neko želi da te vidi, može li?" Melodi: ,,Naravno, neka uđe." Katarina (Melodina usvojena ćerka): ,,Mama, gledala sam emisiju juče i onda sam videla da si tužna i baš sam se uplašila i onda sam zvala Zekana i on je vrisnuo, pa sam i ja vrisnula i onda..." Teodora: ,,Katarina, pusti majku malo da se odmori!" Melodi (osmehnu se): ,,Ne smeta mi, neka priča koliko hoće... Ja sam znala šta dobijam sa njom." Katarina: ,,I šta će sad da bude? Da li ćeš biti dobro?" Melodi: ,,Nadam se, ići ću na terapije neko vreme... Ne znam da li bi mi pomoglo da se na nekoliko dana udaljim iz grada, bar dok prođu praznici- to bi uticalo da mi se stanje dodatno pogorša, vidite kako mi je bilo zbog rođendana." Stiv: ,,Otići ćemo zajedno, ne puštam te samu. Biću ti podrška i paziću na tebe." Melodi (klimnu glavom):,,Hvala ti, trudiću se koliko mogu da se izvučem. Vrlo dobro znam šta bi se desilo da sam juče stradala, hajde da vidimo kako priča izgleda sa drugačijim krajem."
Ja: ,,Eto, to je Melodin novi kraj." Sju (začuđeno): ,,Tebi je to srećan kraj? Ne zvuči srećno." Ja: ,,Melodi je otišla na terapiju i malo se oporavila, ovaj kraj ima drugačiji rasplet jer je u ,,Crvenoj mrlji" bila sama, a zapravo je bilo tako puno likova kojima je stalo do nje, do te osobe... Ne zameri mi na melahoničnoj atmosferi te priče, to je bilo teško vreme, stvarno sam bila u totalnom haosu. I sada sam, samo sam sada navikla na sve te stvari, ali tada sam bila u kliničkoj depresiji i bila blizu anoreksije, tako da nikako ne mogu da izvučem ništa pozitivno kada se setim tog perioda." Sju: ,,Hoćeš da kažeš da ona ima takvu podršku da može da se izvuče?" Ja: ,,Da, nema garancije da postoji stoprocentno izlečenje, ali može da dosta popravi stanje i vrati svoj stari život, kao i da se jednog dana uda za Stiva, kao što je i bilo planirano." Sju: ,,A onda se Katarina uda za Zekana i imaju dvanaestoro dece: Slavujku, Milutina, Persidu, Melaniju, Andreja, Đoleta, Jovana, Klaru, Saru, Cvetu, Žaka i Ketrin... (smeh)" Ja (smeh): ,,Hej, ne mešaj ,,Katarinu i Kompaniju" u ovo, to su dva različita pojma. Uzgred, Len iz priče je inspirisan našom bivšom simpatijom, ne Stivom, zato sam i napisala da nema toliko povezanosti između nje i Lena- on bi otišao." Sju: ,,Misliš?" Ja: ,,Sigurna sam, zato mi je i bilo lako da zaboravim na njega. Stiv je kreiran za Melodi, baš su bili skladan par, ali sam u priči htela da probam nešto drugo i promašila celu poentu." Sju: ,,I tako se oporavila i naša Melodi... Kraljevstvo Mrtvih je prazno. Populacija- 0." Ja: ,,Ako posmatramo sa strane da prošlost više ne postoji, onda to znači da ni ti ne postojiš." Sju: ,,Tako nekako, postojim kao književni lik, ali ne i u stvarnom životu. Ja sam nestala u međuvremenu." Ja: ,,Ne brini Sju, i ja ću. Tako je to."
Noć je počela da pada dok smo pričale, te sam se batalila kopanja i prostrla travu po jami. Sju: ,,Zašto to radiš? Šta će ti ta trava?" Ja (nameštam je): ,,Da mi bude malo udobnije dok ne kupim krevet." Sju (začuđeno): ,,Nećeš valjda tu da spavaš?!" Ja: ,,U našim krajevima postoji običaj da grob ne sme da prenoći prazan, tako da..."
Nije bilo baš udobno spavati u toj dubokoj jami, moram priznati, ali ne znam zašto bi to bio veći problem od regularnog spavanja punog prevrtanja po krevetu i povremenih noćnih mora, osim što je povremeno milenje insekata po mome telu stvaralo neprijatnu senzaciju. Nije kao da će me to ubiti... oh, čekaj malo... nema veze, ova poslednja rečenica je bila krajnje nepotrebna u ovom kontekstu, barem kada se setim zašto sam ovde.
Jutro. Budim se i ne zatičem nikoga, Sju je otišla. Nema više vremena da se razmišlja o prošlosti i onome što sam stvorila, moram da se vratim na posao. Kasnije ću se oprostiti sa svima.
-
Razmišljala sam u međuvremenu šta bih još imala da uradim u životu, no sve što bih zamislila bivalo je zamenjeno mislima o besmislu dotične aktivnosti. Već četrnaest puta sam umrla u svojim pričama, delovalo je tako lako kada se dešava u priči i kada osećaš da je gotovo. Da li i prava smrt tako izgleda? Da li je taj osećaj olakšanja prisutan u tom trenutku kada srce ispusti svoj poslednji zvuk, kada se krv zaustavi u krvotoku i vazduh više nikada ne prođe plućima? Da li se stvori taj osećaj olakšanja koji imam kada umrem u priči? Toliko je ljudi pre mene imalo priliku da to oseti, ali niko nikada nije mogao reći kako to izgleda kada si akter toga. Zato je smrt, ma kakva bila, ostala jedna od najvećih misterija, zajedno sa postojanjem univerzuma i vremena, pojmom svesti i njenim funkcionisanjem, ostatkom ciklusa života, kao i još mnogo stvari koje je teško ili nemoguće objasniti. Tako jednostavna pitanja, izuzetno kompleksni odgovori.
Tokom svog života trudila sam se da shvatim ljudsku psihu i različitosti svakog pojedinca, proučavajući njihove reči, postupke i emocije. Ponekad izgleda kao da to što pokazujemo u javnosti nije isto što držimo u sebi, kao da moramo da kreiramo nekoliko različitih prikaza sebe za različite ljude. Ako znamo da će nas neko povrediti mi smo uzdržani, ne dozvoljavamo da oni saznaju o nama stvari koje mogu iskoristiti protiv nas. Ironično, ljudi su skloni osuđivanju drugih ne razmišljajući da bi i oni sami mogli biti osuđivani zbog sopstvenih postupaka ili osobina. U toku letnjih dana dobijam pregršt negativnih komentara zbog svojih rukava, pa se nekada zapitam- da li su ljudi baš toliko brzopleta bića da ne sagledaju situaciju sa još neke strane osim one koje ih je ovo podcenjivačko društvo naučilo? Da bismo bolje razumeli ljude potrebno je da znamo šta stoji iza njihovog postupka, ali to možemo očekivati samo od onih koje bolje poznajemo, inače ćemo graditi svoje predpostavke na gomili ,,Možda" i ,,Verovatno". A opet, da li je stvarno tako važno da znamo trivijalne i potencijalno poluistinite stvari o ljudima koje jedva poznajemo? Znam da je i to deo socijalne veštine koju ja nemam, ali uvek mi je neprijatno da ispitujem ljude o njihovim životima, a ne želim da misle da sam egoista zato što ih puštam da oni meni postavljaju pitanja. Možda je jedan od razloga taj da i najobičnije pitanje može dovesti do jake emotivne reakcije sagovornika. Zamislite, npr. ove situacije: pitate neku osobu da li je udata / oženjena, ispostavi se da je imala bolan raskid / razvod; pitate nekog da li ima dece, ispostavi se da već godinama ne može da ih dobije ili nešto još gore; pitate nekog za određenog člana porodice, ispostavi se da je ta osoba preminula. Sve su to naizgled jednostavna pitanja, pitanja koja postavljamo drugima svakoga dana, nikada ni ne pomislivši da se ispod njih možda krije najveća bol u životu neke osobe. Počela sam da izbegavam detaljne odgovore, ponekad čak moram da prikrijem istinu ne bih li zaustavila da otvaraju ranu još dublje, želeći da znaju stvari koje nemaju veze sa njima a da pritom nemaju razlog zašto žele to da znaju, nego čisto onako da pitaju ili da mi se podsmevaju kasnije. Upravo je to slučaj sa ranije pomenutim dugim rukavima- njima deluje toliko neobično da moraju da me pitaju zašto se tako oblačim, a ja znam jednu mračnu priču ispod njih. Pitam se zašto su neke tako jednostavne stvari poput razgovora često uzroci vrlo teških situacija i izvor neprijatnosti, a da su pritom sve reči na planeti postale izlizana rutina u kojoj se davimo svakog dana, dok u isto vreme čeznemo za drugim bićima ne bi li čuli stvari koje nam možda nikada neće zatrebati i vodili konverzacije koje smo vodili na stotine puta. Kao po nekom klišeu će te pitati stvari koje ih ne zanimaju i očekivaće pozitivne odgovore od tebe na pitanja ,,Kako si?" i ,,Šta ima novo?", darovati ti neku ,,mudrost" ako tvoj odgovor nije ono što su mislili da će čuti. Svi se mi svakodnevno davimo u tim konverzacijama. Dobro, ne ja. Ja pričam sama sa sobom.
Toliko me je fascinirao ovaj svet u kome sam živela, a u isto vreme nisam ni želela da ga upoznam- možda sam sa strane videla dovoljno da nikada ne poželim da budem deo njega. Stakleno zvono u kome sam provela život bilo je zaštita od spoljnih uticaja, no i dalje sam mogla da čujem i vidim svet oko sebe; čini se kao da je ono staklo pojačalo intenzitet tona i da je svaka reč odzvanjala kao eho u meni. Zato sam odgurnula svoje stakleno zvono na udaljenu stranu komode, tamo gde smo bili samo ja, prašnjava lutka i zeleni metalni automobil, zajedno smo čekali da nas uništi vreme. S vremena na vreme bi neko obrisao lutku, provozao automobil po starom tepihu, a ja sam samo stajala tamo u svom uglu jer sam želela da me niko ne vidi i ne čuje, želeći da se još malo približim ivici komode, oborim svoje stakleno zvono i time završim život koji nije ni postojao.
Trudila sam se da shvatim kako to biće ,,Homo sapiens" funkcioniše, ne razumejući da li smo svi mi isti ili različiti. Isti smo sa stanovišta života i unutrašnje sile koju nazivamo svešću i emocijama, ali smo kao pojedinci tako različiti. Možda to opet ima veze sa okolinom, možda je urođeno... Kako posmatrati ljudski rod kao ,,iste individue"? Nemoguće je zadovoljiti sve potrebe svake jedinke posebno, kreirani smo sa drugačijim mislima, željama i ciljevima, dok se u isto vreme ponavljaju obrasci koji se sreću i kod drugih ljudi (kod odabira karijere, mesta života, škole...), teško je naći dve iste jedinke kojima se apsolutno sve želje, umeća, ciljevi i hobiji poklapaju. Možda je to ono što zovemo individualnost, specifični i jedinstveni spoj stvari koje još mnogo ljudi voli, ume i želi, pa nas taj spoj čini naizgled drugačijima. Verovatno se ljudi i sprijateljuju po tom principu- što više sličnosti, to veća verovatnoća da će se osobe slagati, osim ako im različitosti nisu toliko jake da dotične sličnosti učine nebitnim. E sad... ako je čovekova psiha toliko složena, znači li to da možda njegove osobine nisu statične? Moje osobine nisu statične, možda je to samo naizgled tako, jer se i moj poremećaj raspoloženja često igra sa mnom, ali primećujem da ne mogu da ih definišem, te mi je čudno kada drugi ljudi sa sigurnošću kažu ko su. Kako je moguće da znamo ko smo? Koliko dobro poznajemo sami sebe? Ne verujem da je čovek statičan, on se vodi situacijama, ne osobinama koje misli da ima. Sigurno je da neće uvek biti dobar i miroljubiv prema svima podjednako ako ga neko jako povredi, pa nek' je i najveći pacifista na planeti. Svi mi imamo onu tačku u umu koja je u stanju da zaslepi čitav im i da natera i najmirnijeg čoveka da zaboravi svoja uverenja i zabrane. Svi... čak i ja.
I tako, dok mi je stotine misli letelo po glavi, stotinu filozofija koje će samo proleteti kroz glavu i tu utihnuti, htela sam da razmišljam o tome koliko je ovo važna stvar, samo što moj mozak nije želeo da razmišlja o tome. Ne... on je hteo da pravi svoje predpostavke i razmišlja o svačemu, stalno me negde odvuče time me potpuno iscrpivši. Bilo bi lepo imati neko dugme u sebi za isključivanje mozga i psihe, moji su se toliko pregrejali da više ne rade kako treba i samo stvaraju problem. Sutra ću ih isključiti po prvi put od trenutka kada sam postala svesna svog postojanja, biće to nesvakidašnji osećaj.
-
Uveče je sve bilo spremno za sutrašnji dan, te sam pozvala sve svoje likove iz glave da se pozdravimo i da im poželim srećan početak večnosti. Počela sam da držim govor pred tom okupljenom masom likova, baš ih se dosta stvorilo za ovih deset godina pisanja i ceo život maštanja. Ja (udahnem i počnem): ,,Dragi moji likovi, hvala vam što ste mi pravili društvo do sada i što ste bili deo mojih dela, žao mi je što su neki od vas morali da prođu kroz pakao u svojim pričama i nadam se da ćete biti zadovoljni svojim novim pričama, htela sam da svi budu zadovoljni. Želim da vaše priče inspirišu, uteše, zabave, nateraju nekog da razmišlja o nekim filozofskim temama, da pomognu nekome da nađe srž svog sopstvenog problema i da se suoči sa njime. Ako ništa drugo, budite najbolji prijatelji još nekoj duši poput mene, samo je pazite da ne padne u ponor kao ja, pomozite joj da savlada svoje demone. Ako kojim slučajem zaluta u najdublje hodnike stranica i misli da izlaz ne postoji, podsetite je da je svetlost odmah tu, da se vaše priče završavaju drugačije, da je crnilo bilo samo deo pisca, ne i priče. Teško mi je da vas ostavim ovako, ali svakako bih jednom morala da odem, te sam želela da vam kažem još jednom koliko ste mi dragi, nadam se da ćete nekom biti upola dragi kao meni. Svakom od vas želim sreću i to da stignete do nečijeg srca, to će biti nagrada i priči i piscu. Učinila sam ono što sam mogla, sada je na vama da pronađete put do večnosti. Zbogom, moji prijatelji."
Polako su nestajali i vraćali se u svoje priče, spremni da krenu u svoju pustolovinu svaki put kada neko pročita delo u kome su, na kraju se vrativši u svoju utopiju gde ih više ništa što stvorim neće povrediti. Ja sam ostala sama, setivši se još jednog lika koji je umalo bio upisan u kolekciju mojih priča, ali sam ipak shvatila da je ona, poput Melodi, nešto nalik alter-egu. Plava Ruža. Super-herojski alter-ego kreiran kada sam imala devet ili deset godina, želeći da spašavam svet i da budem potrebna ljudima. Da sam znala da ću završiti ovako mislila bih da je to krajnje ironično, ali šta zna jedno dete u drugom ili trećem razredu osnovne škole, odkud sam ja znala da ću provesti veći deo života sama sa svojim mislima.
Plava Ruža ima svoj karakteristični izgled: plava haljina, rukavice do lakta, braon čizme, specifičnu punđu, malu tijaru i traku oko vrata. Ima pet moći, prva joj omogućava da stvori sve materijalno, druga da se teleportuje bilo gde, treća da kontroliše vreme, četvrta da se transformiše i peta je za krila, snežnobela i svilenkasta poput anđeoskih. Nekada davno je postojao ,,Tim Blume", skup pet drugarica koje su spašavale svet i pomagale ljudima, ali su vremenom iz mog života nestajale Roze Lala, Crveni Karanfil, Žuti Maslačak i Beli Zumbul, ostala je samo Plava Ruža da me podseća da se magija krije u meni. Vremenom sam shvatila da ja ipak jesam ona, samo bez svetlucave prašine uz čaroliju, moja magija su umetnost i muzika kojima kreiram svet kakav želim u sebi. Ipak, odavno je Plava Ruža stajala na soliteru jedne kišne večeri, odsecala delove svojih krila i tako raskrvavljena pustila da je sila gravitacije povede na kratak put od ivice solitera do puste ulice. Možda je to bio njen kraj, s obzirom da njoj nikada nisam dala konačnu priču, ostala je kao deo mene i tu umrla. Melodi ju je svojevremeno glumila u jednom svom projektu, ipak će je se setiti u mom svetu lutaka.
Plava Ruža ima svoj karakteristični izgled: plava haljina, rukavice do lakta, braon čizme, specifičnu punđu, malu tijaru i traku oko vrata. Ima pet moći, prva joj omogućava da stvori sve materijalno, druga da se teleportuje bilo gde, treća da kontroliše vreme, četvrta da se transformiše i peta je za krila, snežnobela i svilenkasta poput anđeoskih. Nekada davno je postojao ,,Tim Blume", skup pet drugarica koje su spašavale svet i pomagale ljudima, ali su vremenom iz mog života nestajale Roze Lala, Crveni Karanfil, Žuti Maslačak i Beli Zumbul, ostala je samo Plava Ruža da me podseća da se magija krije u meni. Vremenom sam shvatila da ja ipak jesam ona, samo bez svetlucave prašine uz čaroliju, moja magija su umetnost i muzika kojima kreiram svet kakav želim u sebi. Ipak, odavno je Plava Ruža stajala na soliteru jedne kišne večeri, odsecala delove svojih krila i tako raskrvavljena pustila da je sila gravitacije povede na kratak put od ivice solitera do puste ulice. Možda je to bio njen kraj, s obzirom da njoj nikada nisam dala konačnu priču, ostala je kao deo mene i tu umrla. Melodi ju je svojevremeno glumila u jednom svom projektu, ipak će je se setiti u mom svetu lutaka.
Još jedna noć, sanjam kako se penjem na poslednji sprat gradilišta, ovoga puta se ne budim pre nego što padnem dole već sanjam svoju smrt, kao da mogu da je osetim dok me polako obuzima. Pri prvim zracima sunca otvorih oči, spremih se i krenuh do prvog naseljenog mesta, ostalo je da završim još nešto.
Prolazeći pored svih tih ljudi koje nikada do sada nisam videla srce mi zaigra, hoću da me niko od njih ne zna i ignoriše moje prisustvo, nije mi do razgovora ni sa kim. Uplašenim pogledom tražih radnju koja mi je potrebna, nađoh je u jednoj zabačenijoj ulici.
Ulazim. Iako se oko mene nalaze stvari od kojih se mnogi ježe, poput drvenih kovčega i slika spomenika, meni je svejedno, možda čak i bivam smirena zbog tame i tišine koju ova radnja poseduje samom svojom namenom. Ipak, stariji čovek blagog pogleda se približi, želeći da usluži svoju mušteriju. Prodavac: ,,Izvolite, šta biste želeli da pogledate?" Ja: ,,Želim crn kovčeg. Jednostavan, bez nekih detalja, samo da je crn." Prodavac: ,,Evo, imamo jedan crn, bez detalja. Ne znam samo da li odgovara veličina za osobu za koju kupujete, ovaj je nešto manji od većine koju imam u radnji..." Ja: ,,Savršena veličina, ne mora drugi. (pogledam u veštačko cveće kod izloga) Imate li još onih plavih ruža u korpi?" Prodavac: ,,Imam tri takve korpe trenutno, a imam i desetak buketa ruža u plavoj boji... Hoćete neku drugu boju možda, ili drugo cveće..." Ja: ,,Ne, samo plave ruže. Svako cveće na svetu je predivno, ali ovo znači meni. Ono je više od lepote, to je srž moje duše." Prodavac (zbunjeno): ,,Da... svako cveće je divno. Koliko cveća hoćete?" Ja: ,,Sve što imate, sve tri korpe i desetak buketa." Prodavac: ,,Izvinite što pitam, ali ko vam je preminuo?" Ja: ,,Ovaj... nekada mi je bila prijateljica, u međuvremenu smo se izgubile i bile smo u svađi godinama... Dugujem joj ovo." Prodavac: ,,Zbunjen sam- kažete da ste bile u svađi, a kupujete sanduk za nju. Zašto nije neko od njenih došao da kupi nego vi to radite?" Ja (nervozno): ,,Hm... ja sam se ponudila da to uradim, to je teška stvar." Prodavac: ,,Jeste, naročito kad je mlađa osoba u pitanju. (pakujući cveće u kese) Koliko godina je imala pokojnica?" Ja: ,,Bila je mojih godina." Prodavac (tužno): ,,Aj, strašno! Bila je bolesna od nečega?" Ja (pogledam u pod): ,,Tako nekako. Već godinama je živela sa depresijom i anksioznošću. Izvršila je samoubistvo." Prodavac (šokirano): ,,Jao, Bože, pa zar nije mogla da se izleči nekako...?" Ja: ,,Možda je mogla da izleči svoje raspoloženje, ali svoje misli nikako. Odvele su je previše daleko, tamo gde više niko nije mogao dati logično objašnjenje za postojanje života. Nije više ni važno, ionako je već gotovo." Prodavac: ,,Eh, šta ti je život, nekog uzme rano, nekog drži dugo... Ne valja kad su i mlade osobe počele da dižu ruku na sebe." Ja (nervozno): ,,Godine nemaju veze sa smrću, ona je neizbežna u svakom slučaju." Prodavac: ,,Jeste, dete, ali zar baš tako da se završi jedan mladi život, osoba koja je trebalo da počne život, tek da osnuje porodicu..."
U meni su se pomešala osećanja besa i panike- zašto moram da slušam ovakve stvari? Zar sam samo zato vredela u životu, da bih bila na brojnom stanju i da imam potomstvo jer ,,to tako treba"?! Znam da ovaj čovek ima dobru nameru, svi je oni imaju, ali zar je to razlog da žalimo za mladim osobama, ta njihova moć reprodukcije? Zar mlada osoba ne može da ima još nešto osim ,,puno života ispred sebe" a stara da bude podjednako važna kao i mlada, pošto je i ona živo biće, samo nešto starije? Možda se na ovoj planeti ipak ne cene bića sama po sebi, već ono što tek mogu da daju svetu i društvu, koje uvek penje lestvicu svojih suludih prohteva znajući da nećete moći da je ispunite, dok ne ostarite i shvatite da ste sve godine proveli rastrzani između društva i svoga srca, gledajući iza sebe ne bi li videli gde su nestale sve te godine. Ha... izgleda da sam stvarno pukla, pogledaj o čemu sam našla da razmišljam u ovakvom trenutku. Moram da se priberem, ne sme da posumnja o čemu se radi i spreči moj plan.
Nakon mog nelagodnog klimanja glave upitao me je: ,,Da stavimo ime pokojnice na kovčeg?" Ja (iznenađeno): ,,Zašto? Oh, da, stavlja se ime... Zar se ne stavlja na krst?" Prodavac: ,,Neki kupci su tražili da stavimo i na kovčeg, pa rekoh da pitam, pošto verovatno ne kupujete krst..." Ja: ,,Ne, ne... samo kovčeg." Prodavac: ,,Doneću slova da zalepim... (odlazi i uzima kutiju)... recite mi ime pokojnice, posle ću staviti i godine rođenja i smrti. Kako se zvala?" Ja (udahnuh duboko, osećajući kako mi se pluća razdiru od bola): ,,Suzana. Zvala se Suzana."
KRAJ POSLEDNJE PRIČE
12.5.2019 14:20h (kucanje završeno 18.5.2019 u 16h)
Suzana Ristić Suza
-------------------------
Nešto za kraj:
,,Hvala svima koji su pročitali ovu i / ili neku od mojih priča, veoma sam vam zahvalna na tome. <3
Ovom prilikom želim da se izvinim ako sam bilo koga uvredila u nekom delu, nikada mi to nije bila namera, kao i da napomenem da ne sledite moje autodestruktivne korake iz priča, ma šta se meni desilo setite se da je to samo deo priče kao i svake druge. Za ovih deset godina nam naučila mnogo, stvorila puno priča i likova, čak sam uspela i da objavim sve priče. Hvala vam što ste deo svega toga, hvala vam za svaki izdvojeni sekund koji ste poklonili bilo kom mom delu. Nadam se da su bar neki delovi ostavili pozitivan utisak na vas, još jednom se izvinjavam za sve što nije bilo u redu. Život nije večan, trudite se da ga ne provedete u tami sopstvenog uma, vidim dokle je mene to dovelo- setite se da sami kreirate priču svog života, potrudite se oko nje i ostavite novim generacijama priču vrednu prepričavanja. Ako nekom zatrebam, biću u svojim delima."
Suzana Ristić Suza
Comments
Post a Comment