Slaba tačka (2016)- cela priča

Priča nije pogodna za mlađe od 17 godina, potencijalno uznemirujuće scene, autodestruktivne scene, upotreba alkohola, psihološke teme, depresivne scene, mobing, blaže psovke i uvrede.
--------------------------------------

27.02.2016

Prvi dan decembra; prvi sneg polako veje i ostavlja trag svog postojanja, a zatim biva zgažen od strane automobila koji žure nekuda bez obzira što to neće više ni biti bitno za nekoliko decenija. Ah, lepota života; svi se mi trudimo da ostavimo trag svog postojanja, a onda bivamo zgaženi kao jadni bespomoćni pauk na nečijem podu.

 Jedna mlada žena, sakrivena ispod svoje kape i toplog kaputa, upravo je ulazila u zgradu bolnice i otišla do šaltera. Zaposleni: ,,Izvolite, došli ste da zakažete pregled ili već imate zakazano?" Žena: ,,Trebaju mi neke potvrde za radno mesto..." Zaposleni: ,,Dobro, samo mi recite ime i prezime zbog kartona." Žena: ,,Klarisa Kajn." Zaposleni (daje joj karton): ,,Doktorka Mina je slobodna trenutno, možete da odete kod nje." Klarisa: ,,U redu, hvala vam."

Klarisa (ulazi nakon kucanja): ,,Izvinite, došla sam zbog nekih potvrda..." Mina: ,,Uđite. (Klarisa sede) O kakvim potvrdama je reč?" Klarisa: ,,Za posao. Treba im uverenje da sam zdrava... Kažu da je posao stresan, pa žele da provere da li sam dovoljno izdržljiva." Mina: ,,A šta vi mislite, da li ste?" Klarisa: ,,Iskreno, ne znam. Znam samo da mi je potreban posao, kakav da je." Mina: ,,Dobro, uradiću vam osnovne analize: pritisak, analizu krvi, EKG..." Klarisa (uznemireno): ,,Ovaj... može li bez EKG-a? Mrzim EKG." Mina (začuđeno): ,,Dobro... nikada nisam videla takvu reakciju na EKG, predpostavljam da bih mogla to da izbacim. Šta je sa psihičkim stanjem? Imate li neku dijagnozu?" Klarisa (spusti glavu): ,,Ne." Mina: ,,Dobro, podignite rukav da vam izmerim pritisak." Klarisa (podignu desni rukav): ,,Hoću li brzo dobiti tu potvrdu?" Mina: ,,Najkasnije prekosutra. Hm, pritisak vam je niži nego što bi trebalo, ali bolje i to nego da bude visok, jer, u tom slučaju, imali biste problema. Ovako će barem biti u normali." Klarisa: ,,Da. Sada idem na analizu krvi?" Mina: ,,Tako je. Savetujem vas da ipak proverite i psihu, pošto mnogi ljudi teško podnose posao." Klarisa (nervozno): ,,Nema potrebe..." Mina: ,,Da li ste skloni zavisnostima? Droga, alkohol, cigarete...?" Klarisa (i dalje nervozno): ,,Ne, ne..." Mina (daje joj uput za laboratoriju): ,,Uzmite ovo i donesite mi rezultate sutra. Vidimo se." Klarisa: ,,Doviđenja."

 Nakon dobijanja potvrde, Klarisa je dobila posao. Već prvog dana dobila je hrpu papira koje je morala da sredi. Stegla je zube i prionula na posao.

 Uveče, vratila se kući potpuno iscrpljena. Uzela je punu čašu jačeg alkohola, lekove za smirenje i upaljač. Popila je dve tablete, alkohol i igrala se sa upaljačem dok je ležala na podu. Palila je i gasila upaljač, a zatim ga prislanjala na levu podlakticu dok je još bio vreo, što joj je ostavljalo plikove. Lekovi su je uspavali, te je zaspala na podu. Probudila se kasno, te je malo zakasnila na posao, time dobivši teške kritike od šefa. Stoga, imala je još teži dan na poslu sa još više posla. Da se kašnjenje ne bi ponovilo popila je jednu tabletu i samo četvrtinu alkohola pred spavanje.

 Sutradan, na pauzi za ručak, Klarisa je završavala ostatak svog posla. Njena koleginica Paula ponudila ju je ručkom, ali je Klarisa odbi uz reči da ima još puno da radi pre jela.

 Paula: ,,Predpostavljam da si bila stvarno očajna kada si morala ovde da radiš. Šef je moj dalji rođak, a čak i ja vidim da je tiranin od čoveka." Klarisa: ,,Predpostavljam da to radi zbog rada i discipline na poslu." Paula: ,,Ma jok! Čovek to radi iz zlobe! Prošlog meseca su jednog radnika odveli u zatvor jer ga je Hedrih provocirao!" Klarisa: ,,Šta se desilo? Pobili su se?" Paula: ,,Hedrih je zaveo njegovu ženu i ona ga je napustila. Radnik ga je udario, a zatim je Hedrih zvao policiju i oni su ga odveli. Fora je u tome da gađa ljude tamo gde ih najviše boli, a tog radnika je rastavio od trudne žene. Mislim, katastrofa! To dete će rasti bez oca zbog mog poremećenog rođaka!" Klarisa: ,,Kakve su se još situacije dešavale?" Paula: ,,Tri osobe u mentalnoj klinici, svo troje su imali nervni slom zbog njegovih nenormalnih prohteva, još dva smeštanja u zatvor i petoro njih je doveo do suicida. Kažem ti, taj čovek je lud!"

 Klarisa (uznemireno): ,,Kako... je mogao da ih dovede do suicida?" Paula: ,,Ženu koju je muž ostavio je  non-stop podsećao na činjenicu da se više nikada neće udati i da neće imati decu, iako je bila u četrdesetim i izgledala sasvim lepo za svoje godine; drugu ženu, nekadašnju anoreksičnu devojku, doveo je do toga da se vrati u pakao poremećaja i da na kraju popije otrov; muškarca u srednjim tridesetim je proganjao njegovim traumatičnim detinjstvom; drugog starijeg muškarca od pedesetak godina obeshrabrivao je činjenicom da će umreti sam u bedi, a mladu ženu poput tebe je non-stop podsećao na dan kada je napastvovana... Bilo mi je žao svih njih. Nadam se da će ga stići pravda jednog dana." Klarisa (drhteći): ,,Kako otkriva šta koga boli?" Paula: ,,Proučava biografije, raspituje se o životima, verovatno ima i neke izvore... Možda se jednostavno bavi crnom magijom, ko će ga znati? Iskreno se nadam da te neće uznemiravati, ali ti predlažem da otvoriš četvoro očiju i da ne nasedaš na provokacije." Klarisa: ,,Hvala ti, ovo će mi biti od koristi. Samo se nadam da ću izdržati tu torturu..."

 Pauza je gotova, a Hedrih je ušao u prostoriju. Hedrih (glasno): ,,Paula, vrati se na posao! Mnogo si lenja od kada si se udala! A ti, nova, jesi li završila posao?" Klarisa: ,,Da, sve je završeno." Hedrih: ,,Imaš da završiš i ovo (stavlja desetak fascikli na sto). Mnogo si tiha. Nove radnice su obično kao kokoške- samo brbljaju dok ih ne dovedem u red." Klarisa (tiho): ,,Ja ne želim da dolazim u sukobe ni sa vama ni sa drugima, samo želim da radim i da zaradim za život." Hedrih: ,,Postoji i bolje plaćen posao za osobu tvojih godina, a uz to i zabavniji... Ti si ionako slobodna, bolje se provedi malo..." Klarisa (uplašeno): ,,Ne, ovaj posao mi se više dopada." Hedrih: ,,Baš sam se iznenadio da ste u biografiji napisali da niste u vezi." Klarisa: ,,Bilo je to pitanje, pa sam odgovorila onako kako jeste." Hedrih (zlobno): ,,Ostavio vas je? Ili možda nesrećan slučaj?" Klarisa: ,,Nikada nisam ni bila u vezi. Školovanje mi je bilo prioritet." Hedrih: ,,Oh, shvatam. Razmažena bogatašica čiji roditelji hoće odlikašicu." Klarisa: ,,Ne. Moji roditelji nisu bili bogati, niti su zahtevali nešto od mene." Hedrih (besan što ne može da joj pronađe slabu tačku, ali ipak se kontrolišući): ,,Znači, siromašno dete koje se trudi da bude neko i nešto da bi pomoglo roditeljima." Klarisa: ,,Ne baš u tolikoj meri. Samo normalno dete, koliko je to bilo moguće."

 Hedrih je u sebi besneo što ne može da joj pronađe slabu tačku jer je Klarisa pružala otpor. Ona je žensko, njih je obično lakše provocirao. Hedrih: ,,Planirate li decu?" Klarisa: ,,Ne." Hedrih: ,,Interesantno! (pobednički) Koji je razlog?" Klarisa: ,,Zar stvarno hoćete da slušate o mojim stavovima?" Hedrih: ,,Vrlo rado!" Klarisa: ,,A da li vi imate decu?" Hedrih (zbunjeno): ,,Ovaj... zašto je, kog đavola to bitno?!" Klarisa: ,,I vi ste pitali mene." Hedrih (ljuto): ,,Ja sam muško, ne rađam decu!" Klarisa: ,,Ni ja ne moram da rađam decu ako neću." Hedrih (zarežavši): ,,Inteligentniji ste nego što sam mislio. Prokletstva mu, nisam ni primetio da sam počeo da persiram! Dobro... da nastavimo- imaš li porodicu?" Klarisa: ,,Živim sama." Hedrih: ,,Oh, mislim da shvatam- voliš devojke! Zbog toga nisi u vezi i nećeš decu." Klarisa (ravnodušno): ,,Zanimljiva teorija, ali ne. Ne podnosim da delim svoj život sa nekim, a i smatram da mi partner nije potreban jer mogu sve sama." Hedrih: ,,Da, da... sigurno. (besno odlazi)"

 Kada je otišao, Paula brzo dođe do nje i reče: ,,Ne mogu da verujem, ali si ga upravo razbesnela! Njega retko ko može da razbesni, naročito ne ženska osoba... Ne znam da li si primetila, ali je on pravi ženomrzac. Čak je i svoju ženu isterao zbog ljubomore." Klarisa: ,,Iskreno, plašim se šta će se sledeće desiti..." Paula: ,,Moraš ostati hladna kao što si bila danas." Klarisa: ,,Trudiću se."

 Na povratku kući, Klarisa je legla u krevet nakon četiri tablete i pola čaše alkohola, s obzirom da je sutradan bila nedelja. Bilo joj je muka od svega- zar nije dovoljno što ima socijalnu anksioznost i hroničnu depresiju, nego sada mora da trpi i ludog čoveka?! Plašila se da se Hedrih ne dotakne njene psihe, jer bi je to slomilo u potpunosti...

 Nedelja. Klarisa se polako budi, shvativši da mora da ode do apoteke da kupi još tableta. Polako je došla k sebi, obukla se i krenula. Nije primetila da je od kuće prati Hedrihov šegrt, koji je proveravao sve što je radila dok je bila napolju. Video je da kupuje u apoteci, a zatim ju je pratio kada je ušla u prodavnicu da kupi namirnice. Zapisivao je sve što je kupila: tri hleba, litar mleka, pirinač, malo povrća, krompire, alkohol. Delovalo je kao da je to količina za celu nedelju, s obzirom na radno vreme i to da bi odmah posle posla otišla kući. S obzirom da je živela sama nije joj mnogo toga bilo potrebno za život, samo najosnovnije. Kada je Hedrih saznao ove informacije rešio je da iskoristi to sa lekovima kao savršeni napad.

 Ponedeljak; Hedrih ulazi u kancelariju i prilazi Klarisi: Hedrih: ,,Da li ste bolesni?" Klarisa (iznenađeno): ,,Šta?" Hedrih: ,,Kupovali ste tablete juče. He znam o čemu se radi, ali ne smete kriti zbog ostalih." Klarisa (trgnu se, ali se brzo sabra): ,,Kupila sam vitamine. Oni služe za održavanje funkcije organizma, ništa strašno." Hedrih: ,,Zar vam nije bilo bolje da ste kupili  još voća i povrća umesto dve flaše alkohola?" Klarisa (povišenim tonom): ,,Pratili ste me? Ne znam otkud vam ideja da je alkohol za mene- to je za goste. Ja ne pijem. (spusti pogled)" Hedrih: ,,Oh... a baš sam hteo da vam poklonim ovu flašu viskija  (stavlja flašu na sto) hteo sam da vas oraspoložim jer izgledate sumorno od kad ste došli..."

 Klarisa duboko udahnu. Primetio je njeno raspoloženje, to ne može biti dobro. Pogrešan odgovor bi mogao biti fatalan. Klarisa: ,,Rekla sam vam da ne pijem, a nisam loše raspoložena, samo se ponašam profesionalno."

 Hedrih je bio veoma besan u sebi. Morao je da proba sa jačim oružjem.

 Hedrih: ,,Šta radite kada stignete kući?"  Klarisa: ,,Nije li to rušenje moje privatnosti?" Hedrih: ,,Ja volim da se zbližim sa zaposlenima." Klarisa: ,,Pa da ih posle dovedete do nervnog sloma?" Hedrih (besno): ,,Odkud ti ta informacija?!" Klarisa: ,,Nebitno. Bitno je to da nemate potrebe da se mešate u moj privatni život, ne tiče vas se s kim živim, šta radim i da li si bolesna od nečeg."
 
 Hedrih, potpuno oduzet od besa, napusti prostoriju i ode u svoju kancelariju.

 Paula (prilazi): ,,Jesi li ti stvarna?" Klarisa: ,,Kako to misliš?" Paula: ,,Mislim da si mu upravo raznela mozak kao nikad do sada. Ovo nije uradio niko pre tebe." Klarisa: ,,Ne mogu da verujem da me je pratio." Paula: ,,Nije on, ima šegrte. Video je nešto što ne bi trebalo da vidi?" Klarisa: ,,Pa, poznajemo se kratko, ali mi deluješ kao prijatelj- kupujem tablete za smirenje da spreče napade anksioznosti dok sam na poslu. Iskreno, uzimam duplu dozu, nekad i četvorostruku... sa alkoholom..." Paula (uplašeno): ,,To može da bude opasno! Zašto to radiš?" Klarisa: ,,Da na trenutak zaboravim realnost. Ovaj život je besmislen." Paula (i dalje istim tonom): Ti si depresivna, zar ne?! Uzimaš li terapiju?" Klarisa: ,,Ne....nisam čak ni bila kod psihijatra. Neće mi biti potreban." Paula: ,,Nije te valjda Hedrih doveo do razmišljanja o suicidu?!" Klarisa: ,,Ne brini, nema ovo veze sa Hedrihom, ali bi biilo bolje da me ne provocira do predposlednje nedelje decembra." Paula: ,,Zašto baš do tad?" Klarisa: ,,Tada dobijamo platu." Paula: ,,Ovo je loša odluka. Nije trebalo da prihvatiš posao kod mog rođaka, ubiće te psihički!" Klarisa: ,,Ne može, ja sam već mrtva iznutra. Ništa me ne dotiče i iskoristiću to protiv njega. To što je uradio jadnim ljudima neće proći nekažnjeno, ne brini." Paula (zabrinuto): ,,Molim te, nije vredno još jedne žrtve. On će se igrati tvojim najvećim strahovima čim ih otkrije, on nema nimalo milosti u svojoj glavi!"

 Klarisa samo klimnu glavom i nastavi sa radom.

-

 Uveče, sedela je na kauču kada je telefon zazvonio. Klarisa: ,,Halo, ko je to?" Glas: ,,Tvoj šef." Klarisa (uplašeno): ,,Zašto me zovete ovako kasno?" Hedrih: ,,Tek je pola sedam uveče." Klarisa: ,,Oh, nisam primetila." Hedrih: ,,Tako mlada žena, a već sluđena. Bilo kako bilo, u ovim vašim dokumentima nešto nedostaje, pa sam hteo da to raščistimo..." Klarisa: ,,Zar je toliko bitno da ne može čekati do sutra?" Hedrih: ,,Zašto, pijani ste?" Klarisa: ,,Nisam! Recite šta imate, imam i ja život." Hedrih: ,,Opa, neko je drzak!" Klarisa: ,,Radim po ceo dan, umorna sam. Hajde da završimo sa ovim, hoću da spavam!" Hedrih: ,,Rano je za spavanje." Klarisa: ,,Ne, umorna sam." Hedrih: ,,Od života? Postoji lek za to." Klarisa (namrgođeno): ,,Od ovog razgovora. Šta je toliko hitno?" Hedrih: ,,Fale mnoge informacije kao, na primer, gde su vaši roditelji?" Klarisa: ,,To nije vaš problem. Ne rade oni za vas, već ja." Hedrih: ,,Sve informacije moraju biti u dosijeu." Klarisa: ,,Da biste pomogli policiji u istrazi kada me budete ubili?" Hedrih: ,,Ja?  Nikako! (prigušeni zli smeh)" Klarisa: ,,Preminuli su. Već sam vam rekla da to nije vaš problem, ali eto, sada znate." Hedrih: ,,To vas sigurno mnogo pogađa, zar ne?" Klarisa (izbegavajući da otkrije istinu): ,,Ne, navikla sam se do sada." Hedrih: ,,Ovde imam pitanje i o vašoj kriminalnoj prošlosti- da li ste osuđivani za nešto ili ste počinili zločin?" Klarisa: ,,Ne." Hedrih: ,,Oh, kako ste vi dosadno biće, svaki odgovor vam je ne! Kako podnosite samu sebe?" Klarisa: ,,Ja sebe podnosim dobro, ali ne znam samo kako vi podnosite svoju zlobu." Hedrih: ,,Šta?!!! Kako se usuđujete?!" Klarisa: ,,Isto kao i vi, s tim da ja nemam šta da izgubim." Hedrih (besno): ,,Mogli biste da izgubite posao, ali ću biti vaša noćna mora pa ćete sami otići... tri destinacije, po vašem izboru. Sutra morate doći ranije da popunite ove papire. Doviđenja."

 Nakon spuštanja slušalice, Klarisa prokomentarisa: ,,Oh, ja već znam svoju destinaciju i pre nego što sam vas upoznala, ali ću biti primorana da i vas pošaljem na jednu od te tri destinacije. Zaslužili ste."

 Jutro; Klarisa ulazi u kancelariju, a Hedrih stavlja papire na sto. Hedrih: ,,Hoćeš li da ih popuniš sama ili da ja popunjavam?" Klarisa: ,,Ja ću."

 Pitanja: ,,Koje su loše uspomene iz vašeg detinjstva?" ,,Koliko često idete kod doktora?" ,,Da li ste ikada bili blizu smrti?" ,,Koliko često posećujete zabave?" ,,Šta vas rastužuje?" ,,Da li ste ikada pomišljali da sebi oduzmete život?" ,,Da li biste radili ,,prljave" poslove za novac?" ,,Sa koliko partnera ste bili u intimnom kontaktu?"

 Malo je reći da je Klarisa bila šokirana ovim izuzetno ličnim pitanjima.

 Hedrih: ,,Izbacio sam suvišna pitanja. Ovo su neka osnovna pitanja, ništa strašno." Klarisa (šokirano): ,,Osnovna pitanja?! Vama su ovo osnovna pitanja?! Vi ste potpuno poludeli!" Hedrih: ,,Znači da kriješ nešto. Vidim to u tvojim nevinim, uplašenim okicama." Klarisa (u sebi): ,,Bolje i da lažem nego da pravim scenu, jer ću ovako delovati samouverenije. (naglas) Dobro... da vidimo... loša uspomena je kada mi je uginuo kunić, ali je ipak bio star pa sam ga prebolela, kod doktora idem kad osetim potrebu za tim, zamalo da umrem kada sam naglo pojela više kokica, na zabave idem kada su zabavne, rastužuje me to što vi nemate pametnija posla nego da proganjate ljude, u životu sve puštam da bude kako jeste- ništa ne sabiram i oduzimam, već radim ,,prljavi posao" jer ovo niko normalan ne bi podneo, ne ulazim u veze sa ljudima koji su već partneri. Još nešto?" Hedrih (besno): ,,Misliš da si duhovita?!" Klarisa: ,,Što, vi mislite da jesam?" Hedrih: ,,Ti... ti si prava napast! Siguran sam da sve ovo nije istina, počevši od kunića do partnera!" Klarisa: ,,Nije tačno! Stvarno sam imala kunića. Nije uginuo, pobegao je u šumu. Drago mi je da je otišao na slobodu." Hedrih: ,,Odgovori iskreno na ova pitanja!" Klarisa: Odgovorila sam! Nisam ja kriva što se vama ne sviđaju moji odgovori!" Hedrih (staje iza nje) :,,Šta kriješ ispod hladne spoljašnjosti? Ko si ti?" Klarisa: ,,Radnik koji može da vas prijavi za verbalno zlostavljanje." Hedrih (viknu): ,,Misliš da ćeš ti mene nadmudriti?! (hvata je za ruke) Ne možeš da učiniš ništa protiv mene, ja sam mnogo moćniji od tebe, razumeš li?!" Klarisa (zadrhta zbog vike i činjenice da Hedrih drži njene ruke): ,,Možete li da me pustite?" Hedrih (pakosno se nasmeja): ,,Da li ti to mene moliš kao devojčica? Jesam li to ja upravo našao tvoju slabu tačku, devojčice?" Klarisa (istim tonom, sa suzama u očima): ,, ... Ne..." Hedrih (jače joj stegnu ruku): ,,Boli li te?" Klarisa (stisnu zube): ,,Ne, nemam problema sa fizičkim bolom, možeš da držiš ruke stegnute do sutra, izdržaću." Hedrih (pusti joj ruke): ,,Nemaš problem sa fizičkim bolom? To je krajnje nenormalno. Znači, mogao bih da uzmem skalpel i da te povredim, a tebi će biti svejedno?" Klarisa (uplašeno): ,,Ako će te sprečiti da maltretiraš druge, možeš i da me ubiješ." Hedrih (pobedonosni smešak): ,,Vidi, vidi... upravo si mi pokazala svoju pravu stranu: uplašena i spremna da rizikuje život (Klarisa poblede), znači da sam našao svoju slabu tačku- BOL. S obzirom da nemaš strah od fizičke boli, znači da ti je problem ona druga vrsta bola- PSIHIČKA BOL. Jesam li u pravu?" Klarisa (oduzeta od straha): ,, ... Ne..." Hedrih (stavi joj ruku na lice što je nju nateralo da nekontrolisano drhti): ,,Opa, znači plašiš se i fizičkog kontakta?! (spušta ruku ka vratu) Ili je takva reakcija samo kada ti neko dotakne lice... (spušta ruku još niže što je Klarisu nateralo da uz vrisak napravi korak unazad) Tako sam i mislio: Intimni kontakt- nula. Ili... možda je devojčica imala nekih traumatičnih iskustava..." Klarisa (panično): ,,Ne, NEEEE! IDI DOĐAVOLA, PSIHOPATO!!!"  (izlazi iz kancelarije)

 Klarisa sede za svoj sto i poče da plače, te joj Paula brzo priđe. Paula: ,,Šta ti je uradio?!" Klarisa: ,,Prvo mi je dao veoma lična pitanja na koja je očekivao odgovore, kada sam odbila da iskreno odgovorim on me je stegnuo za ruke svom snagom." Paula: ,,To je užasno!" Klarisa: ,,Da stvar bude još gora, nekako je shvatio da je moj problem psihička bol. Kao šlag na tortu, stavio je ruku na moje lice, što me je uplašilo jer mrzim fizičke kontakte, a onda je spustio ruku na dole..." Paula: ,,Oh, pobogu, nije ti valjda naudio?!" Klarisa: ,,Nije, ali je nakon mog vriska shvatio da nikad nisam bila sa nekim... A uz to je došao do zaključka da imam traumu tog tipa." Paula: ,,Neko te je povredio?" Klarisa: ,,Ne bih to nazvala povredom... Htela sam da tu tajnu odnesem u grob, ali... Kada sam bila mala nisam imala puno prijatelja. Jedno vreme su u komšiluku živeli ljudi sa dva sina; jedan je bio mojih godina a drugi znatno stariji. Igrala sam se sa mlađim dečakom i ponašali smo se kao deca jer smo to i bili. Međutim, stariji je već postajao muškarac i imao je ,,potrebe"... (zadrhti i udahnu vazduh)... ja sam bila jedino žensko u blizini, iako sam imala pet ili šest godina, ne znam tačno. Tako me je i posmatrao- dok me je njegov brat posmatrao kao svoju drugaricu za igru, on me je posmatrao kao žensku osobu. Ne sećam se kako je sve počelo, znam samo da bi on, dok bi njegov brat bio odsutan, predlagao da se zajedno sakrijemo negde i onda bi povukao pantalone na dole... (počne jače da drhti)... i meni je rekao da to učinim, nisam ni bila svesna šta se dešava, bila sam dete... Osećam se tako iskorišćeno iako se ništa konkretno nije desilo... mislim, jeste me dotakao svojim telom, ali nije se desio kompletan čin. Ja to nisam doživljavala kao zlostavljanje, ali nisam bila u potpunosti svesna šta u stvari radim. Volela bih da se to nikad nije desilo. To je prvi i poslednji muškarac koji me je ikad dotakao. Izvini što si morala da slušaš ovu glupu priču." Paulav(zagrli je): ,,Stvarno mi je žao. Tvoja priča nije glupa, strašno je što bi Hedrih bio u stanju da to upotrebi protiv tebe. Da li ti je to stvorilo psihičke probleme?" Klarisa: ,,Nije. Pusti ga, bolje da pomisli da je to nego da kopa dublje po mojim mislima." Paula: ,,Nadam se da znaš šta radiš..."

 Pauza za ručak- Klarisa polazi na pauzu ali je Hedrih zaustavlja. Hedrih: ,,Javi se odmah u kancelariju." Klarisa (nakon što je ušla u kancelariju): ,,Nastavljate s mučenjem? Da nećete možda tražiti od mene i da vam igram u krilu ili tako nešto kako biste me još ponizili?" Hedrih: ,,Ako bih to uradio bio bih kao osoba koja te je zlostavljala. Ako bi mi rekla ko je on, mogli bismo da ga prijavimo!" Klarisa (sarkastično): ,Baš ste brižni." Hedrih: ,,Možeš slobodno da mi kažeš." Klarisa: ,,O zločinu koji ste vi umislili? Da li bih i ja trebalo da umišljam ili da lupam šta mi prvo padne na pamet?" Hedrih (popreko je pogleda): ,,Kako to da si tako hladnokrvna sada, a pre nekoliko sati si plakala i psovala?" Klarisa: ,,Uspaničila sam se jer mrzim rušenje svoje privatnosti, što ste vi itekako uradili." Hedrih: ,,Nisam te terao da ostaneš u vešu preda mnom, samo sam te dotakao!" Klarisa: ,,Vi ste zli. Da sam imala druge opcije za posao do kraja meseca, ne bih ni dolazila. Kada je neko zao prema meni, ja se sklanjam. Istrpite me do kraja sledeće nedelje." Hedrih: ,,Zbog čega ste se prijavili samo za jedan mesec, gospođice? Toliko ti treba novac? Veoma si sumnjiva... Radićeš za samo jednu platu i onda odlaziš?! Veću glupost u životu nisam čuo!" Klarisa: ,,Trebalo mi je toliko novca kolika je prva plata. Kao što rekoh, ne trudite se da me uništite jer nemate potrebe za tim. Nisam zabavna." Hedrih (pakosno se nasmeja): ,,Biće mi zadovoljstvo da te slomim na komadiće." Klarisa: ,,Prašina se ne može slomiti." Hedrih: ,,Onda ću te oduvati!" Klarisa: ,,Mene će vetar oduvati u svakom slučaju." Hedrih (dok Klarisa izlazi): ,,Otkriću tvoju fizičku slabost, ali će biti još zabavnije kada otkrijem tvoju psihičku slabost!" Klarisa: ,,Izgleda kao da je vaša psihička bol jača i od moje. Razmislite o tome."

 Hedrih nastavi da gleda ka vratima...

 Petnaesti decembar. Ulice polako bivaju ukrašene novogodišnjim ukrasima, a euforija je rasla među ljudima zbog predstojećih praznika. Hedrih i Klarisa su i dalje bili u verbalnom sukobu. Hedrih i dalje nije otkrio Klarisinu najslabiju tačku i bio je rešen da to učini, makar morao i da počini zločin... Ipak, dobio je krajnje neobičnu ideju- doveo je doktorku Minu za vreme radnog vremena i rekao zaposlenima da će ona uraditi neke preglede jer on ,,želi da se uveri da du svi zdravi".

 Neki od radnika su bili pomalo prehlađeni, imali su visok pritisak ili su bili pod stresom, ali kod Klarise to nije bio slučaj... Mina: ,,Vi ste bili kod mene pre  neki dan, zar ne? Ubledeli ste od tada... da niste možda trudni?" Hedrih (glasno pred nekoliko zaposlenih): ,,Ne može, ona je Gospođica Netaknuta." Klarisa (prekoran pogled): ,,Idi dođavola." Hedrih: ,,Šta ti je, samo se šalim." Mina: ,,U redu, to i nije za svačije uši. Da li ste uzimali dovoljno gvožđa?" Klarisa: ,,Ne." Mina: ,,Da li ste uz to imali jače krvarenje?" Klarisa: ,,Ne,nisam." Hedrih (pakosno): ,,Možda je sekla vene a nije nam rekla." Klarisa (besno pokazuje donji deo podlaktice): ,,Evo,da li vidite nešto? Prekinite više sa time!" Mina (Hedrihu): ,,Gospodine, da li biste mogli da se pomerite dok radim?" Hedrih: ,,Ovo je moja firma i to su moji zaposleni- imam prava da znam šta se dešava sa njima da bih mogao da pomognem..." Klarisa: ,,Ma sigurno." Mina (Klarisi): ,,Prepisaću vam tablete gvožđa. Dajte mi ruku da vam izmerim pritisak. (telefon zazvoni) Dajte mi levu ruku a vi se slobodno javite desnom."  Klarisa (panično): ,,Ne, ovaj... desna ruka je bolja za merenje! Ja držim slušalicu levom..." Hedrih: ,,Kriješ nešto, nova?" Klarisa (oseti prve simptome napada anksioznosti): ,,Ja... ne... telefon, moram da se javim! (javlja se levom rukom) Halo? Ne, pogrešili ste broj. Doviđenja. (spušta slušalicu) Pogrešan broj." Mina: ,,Dobro, dajte desnu ruku. (Klarisa pruži ruku)" Hedrih: ,,Insistiram na levoj." Klarisa (udari rukom u sto): ,,Dosta! Neka svi prestanu na trenutak! Nema potrebe da merite moj pritisak, ionako me je ovaj gospodin iznervirao! (ustaje i odlazi u toalet da se osveži vodom i popije tabletu za smirenje)"

 Mina (Hedrihu): ,,Zašto ste ovo uradili?" Hedrih: ,,Ta žena se ponaša stvarno čudno, videli ste i sami." Mina: ,,Izgleda mi kao da je upravo imala napad anksioznosti, potrebno je da budete pažljivi prema njoj." Hedrih (pobedonosni smešak): ,,Tako znači... oh, definitivno ću biti pažljiv..."

 Kraj radnog vremena, radnici se spremaju da odu kući. Klarisa je duže zadržana, što je stvorilo jezu u njenom srcu...

-

 Hedrih: ,,Šta kriješ na levoj ruci?" Klarisa: ,,Ovaj... ništa." Hedrih: ,,Nisam glup- pokaži mi ruku!" Klarisa: ,,Neću!" Hedrih (na silu joj uzme ruku i povuče rukav na gore): ,,Oh, odvratno! Odkud ti ovakvi plikovi?!" Klarisa: ,,Ožiljci iz detinjstva..." Klarisa: ,,Ne pravi me budalom, deluju kao da su od juče! Čekaj... ovo je tvojih ruku delo, zar ne?" Klarisa (otrgnu ruku): ,,Nisi mi ti ni majka ni otac pa da mi držiš lekcije!" Hedrih (smeje se): ,,Jadna si. Zar ti nije lakše da uzmeš veoma oštar nož i da okončaš život?" Klarisa: ,,Nije, ali bi možda tebi bilo lakše da upotrebim veoma oštar nož na tebi. Spasila bih svet." Hedrih (uozbilji se): ,,Zavitlavaš me, zar ne?" Klarisa: ,,Ne." Hedrih: ,,Kako se usuđuješ da mi kažeš tako nešto?!!!" Klarisa: ,,Da li se vi to plašite? Plašite se mene? (psihotični pogled)" Hedrih (nervozno): ,,Ja se ne plašim ničega." Klarisa: ,,Vidim strah u vašim očima. Ja razumem strah- odrasla sam u strahu i živim u strahu. Umem da prepoznam taj osećaj." Hedrih (još nervoznije): ,,Ja držim tebe u šaci, a ne ti mene! Ničega se ne plašim! Čega bih se plašio kada sam jači od svih?!" Klarisa: ,,Pokazivanja slabosti, tj. ne želite da se ponašate kao ljudsko biće jer nas ostale smatrate slabićima. SVI IMAJU EMOCIJE. Da one nisu dobre ne bismo ih ni imali. Problem je kada nas one nadvladaju. Mene su nadvladali strah i tuga, vas je nadvladao gnev."

 Hedrih,obhrvan besom i stidom, uz glasan urlik razbi stakleni ukras svojom rukom, što mu je stvorilo ranu koja je krvarila. Klarisa (uplaši se): ,,Jeste li dobro?" Hedrih (besno je pogleda): ,,Ti mene pitaš jesam li dobro? Do malopre si mi pretila smrću, a sada me pitaš jesam li dobro?!" Klarisa (polazi ka vratima): ,,Dobro, otići ću..." Hedrih: ,,Ostani." Klarisa: ,,Ne znam koliko je to pametna ideja, besni ste." Hedrih (glasno): ,,Rekao sam da ostaneš!" Klarisa (seda na stolicu): ,,Dobro." Hedrih (nakon nekoliko sekundi ćutanja): ,,Šta ti znaš o emocijama?" Klarisa: ,,Znam da bura emocija dovodi do otupelosti na kraju. To što vi radite je odbrambeni mehanizam- potiskujete nešto iz prošlosti i iskaljujete gnev na drugima. Ne znam šta se desilo i to nije moj problem, ali predpostavljam da je neko bio zao prema vama ili prema nekom koga volite, pa se vi pretvarate u tog napasnika..." Hedrih (pogleda je direktno u oči): ,, ... Ti... neko ti je rekao. Ti si  saznala. Ko ti je rekao?!!!" Klarisa: ,,Niko. Proučavala sam mentalne poremećaje jer sam bila uplašena sa tražim stručnu pomoć. Zato ću i biti mrtva za deset dana. (stavlja ruku preko ustiju shvativši šta je izgovorila) Hoću reći, idem na odmor. Prokletstvo."  Hedrih: ,,Znači, to je tvoja tajna- ti si planirala da okončaš život! Znao sam da nema šanse da si toliko hrabra. Nije ni bilo potrebe da te maltretiram- ti si već imala svog najvećeg neprijatelja!" Klarisa: ,,Kao da je to bitno. Za mene je kasno, nadam se da ćete vi potražiti pomoć." Hedrih (besno): ,,Ne treba mi pomoć, ja sam taj koji stavlja ljude u bespomoćnu situaciju!" Klarisa: ,,I to vas usrećuje?" Hedrih: ,,Šta te briga!" Klarisa: ,,Znači, ne." Hedrih: ,,Da, usrećuje me kada ih vidim povređene! Uživam u njihovom bolu dok gledam kako padaju na dno!" Klarisa: ,,Kao što je napasnik gledao vaš pad?" Hedrih (nekoliko sekundi tišine): ,,Znaš i previše. Moraš biti likvidirana." Klarisa: ,,Samo izvolite, skratite mi muke." Hedrih (pogleda je): ,,Ti si poslata da mi upropastiš život." Klarisa: ,,Ne. Vi ste to sami sebi uradili. Ja sam ovde iz svojih morbidnih razloga, samo su nam se putevi spojili. Možda je najbolje da zaboravimo ovo i da oboje gledamo svoja posla narednih devet dana, a posle toga se nikada više nećemo videti. Mogu li da idem kući?" Hedrih (normalnim tonom): ,,Idi, ali nemoj da si zucnula nešto bilo kome. Ne isplati se da ti pretim smrću, ionako želiš da umreš." Klarisa: ,,Možete računati na to, ne želim da se mešam u vaš život."

 Dvadeset-prvi decembar; kako se praznici bliže, Klarisa je sve neraspoloženija, Hedrih se povukao u sebe a Paula se raduje praznicima zbog toga što će konačno imati vremena da bude sa mužem. Hedrih nije maltretirao svoje zaposlene predhodnih dana, uključujući i Klarisu. Paula (videvši da Klarisa ustaje i polazi ka hodniku): ,,Praviš pauzu?" Klarisa: ,,Tako nekako. Moram da vidim nekog." Paula: ,,Važi. Hedrih je čudan ovih dana, šta si mu uradila pre neki dan?" Klarisa: ,,Ne znam ni sama. Mislim da ga je pogodila istina."

 Klarisa(pokuca na vratima kancelarije): ,,Da li ste tu? Mogu li da uđem?" Hedrih: ,,Ko je to?" Klarisa: ,,Klarisa. Ona nova." Hedrih (otvara vrata): ,,Klarisa je bilo dovoljno. Zapamtio sam."

Klarisa (ulazi): ,,Da li sam ja kriva za vaše neraspoloženje ovih dana? Osetila sam se krivom. Dođavola, šta god uradim osetim se krivom." Hedrih: ,,Blago tebi. Ja sam ubio petoro ljudi, ali nisam u stanju da se osetim krivim. Voleo bih da budem svestan svojih postupaka. U pravu si- ja sam psihopata." Klarisa: ,,Potrebno vam je lečenje. Možda postoji lek..." Hedrih: ,,Ne mogu da verujem da ću ovo reći ,ali... plašim se lečenja, baš kao i ti. Hteo sam da se nagodimo- ako ti odeš na lečenje, i ja ću otići." Klarisa (tiho): ,,Stvarno želim da se oporavite, ali ja moram da učinim ono što sam planirala..." Hedrih (viknu): ,,Ne, ne moraš! Možda sam prokleti gad bez emocija, ali neću ti dozvoliti da se ubiješ!" Klarisa (iznenađeno): ,,Do pre pet dana ste me navodili na to, a sada me sprečavate?" Hedrih: ,,Ti si me jedina razumela! Roditelji su me maltretirali nekoliko godina, a nikome nisam mogao da se obratim... Rekao sam da ću se osvetiti svima koji budu u mom životu... nemam prijatelje, te sam iskalio bes na radnicima. Šta je tebe učinilo takvom?" Klarisa (odsutno pogleda u daljinu): ,,Samoća, podsmevanje, zadržavanje emocija i osetljivost. Uz to, ceo život se dokazujem sebi i drugima. Tvoj slučaj je teži." Hedrih: ,,Zašto toliko spuštaš sebe? Ti i ja smo dva suprotna poremećaja, ali to ne znači da je nekom teže a nekom lakše. Vidiš, da smo otišli zajedno na terapiju, ja bih ti pomogao da budeš jača, a ti bi meni pomogla da osetim krivicu." Klarisa: ,,Zašto želiš da osećaš krivicu? Ljudi su zli! Ljudi su okrutna bića koja samo čekaju pravi trenutak da ti zabodu nož u leđa i puste te da iskrvariš i poslednju kap krvi, dok se oni slade tvojim porazom!" Hedrih: ,,Odkud sad pa takvo razmišljanje?" Klarisa: ,,Misliš da za džabe imam socijalnu anksioznost? Ljudi su me povredili svojim bezobzirnim izjavama. Naravno, na kraju sam opet ja kriva jer ih nisam pustila da mi budu prijatelji, zato što ne želim lažne prijatelje pored sebe! Naravno, napad na usamljenika, šta će nam samotnjaci u našem divnom, srećnom, komunikativnom društvu!" Hedrih: ,,U pravu si, svi hoće da bude po njihovom, a niko nikoga ne poštuje." Klarisa (polazi ka vratima): ,,Pa,sada kada sam videla da ti je bolje, moram da se vratim na posao." Hedrih (uhvati je za ruku): ,,Razmisli o onome što sam ti predložio. U svakom slučaju neću te pustiti da ostvariš plan, makar te lancima vezivao za stolicu." Klarisa nevoljno klimnu glavom i izađe iz prostorije.

 Uveče, u svojoj kući, uzela je čašu alkohola i polako ispijala, sedeći pored prozora i gledajući sneg koji je provejavao. Razmišljala je o tome da joj osveta više nije potrebna, s obzirom na preokret situacije. Nekako je samo jedva čekala da ova tri naredna dana prođu što brže moguće.

 Naredna dva dana su prošla neprimetno za sve osim za Hedriha- uporno se nadao da će Klarisa doći i reći da pristaje na njegov predlog, ali to se nije dogodilo. Dvadeset-četvrti je brzo došao.

 ,,Danas dobijate platu... nažalost. Dođite jedan po jedan da uzmete svoju platu."- povika Hedrih, pogledom okrznuvši Klarisu. Radnici su ulazili i izlazili iz kancelarije sa svojim platama u rukama, a zatim odlazili kući zbog slobodnog dana koji su imali sutradan. Klarisa je ušla poslednja. Hedrih: ,,Ovo je tvoja prva plata, nadam se ne i poslednja." Klarisa: ,,Da, da... izvini me sad, moram da podmirim neke dugove, rezervišem sanduk i spremim šta je potrebno za sahranu..." Hedrih (stane ispred vrata): ,,Neću te sprečavati, vidim da si odlučna u svojoj nameri. Samo sam želeo da se večeras oprostimo ovde, u firmi. Učini to za mene." Klarisa (uzdahnu): ,,Dobro, ali bez nekih trikova. Vidimo se večeras."

 Platila je dugove i svratila do kuće da uzme neke stvari za koje je mislila da će joj trebati.

 Veče; pun mesec obasjava firmu, a Hedrih posmatra mesečinu kroz prozor. Klarisa ulazi, držeći torbu u rukama.

 Hedrih: ,,Stigla si." Klarisa: ,,Da. Ne bi bilo fer ne oprostiti se. Žao mi je što ti nisam ispunila želju." Hedrih: ,,Postoji li bilo, bilo šta što bi te nateralo da ostaneš? Novac, terapija, nešto drugo?" Klarisa: ,,Hvala na tvom trudu, ali ne postoji ništa što će me naterati da ostanem. Izvini. Planirala sam svoju smrt već mesecima, a sutra je taj dan. Žao mi je što sam bila gruba." Hedrih: ,,Ja sam taj koji bi trebalo da se izvini tebi. Ne iskazujem emocije nikada, ali mogu li da te zagrlim?"

 Klarisa klimnu glavom i zagrliše se. Hedrih iskoristi situaciju, te odmah nakon zagrljaja uze ključeve, izađe iz kancelarije i zaključa Klarisu unutra. Klarisa (lupa na vratima): ,,Otvori vrata! Ne možeš me sprečiti zaključavanjem!" Hedrih: ,,Ujutru dolazim sa medicinskim radnicima. Morao sam, razumećeš. Izvini. Vidimo se ujutru." Klarisa je ostala sama, zaključana u kancelariji obasjanoj mesečinom.

 Zimsko jutro, hladno ali bez snega. Tek oko osam sati prve pahulje počinju da padaju sa neba. Hedrih je zvao osoblje i rekao da će zajedno otići u kancelariju po Klarisu, odakle će otići u bolnicu. Osoblje je pristalo da ih oboje odvede pošto Klarisa nije bila bezbedna po sebe, a Hedrih po druge. Firma je bila prazna, s obzirom da je slobodan dan zbog Božića, te nije bilo neprijatnih scena. Barem ih nije bilo do trenutka kada su stigli do kancelarije. Hedrih otvori kancelariju polako, misleći da Klarisa spava jer se ništa nije čulo s druge strane. Otvorio je vrata...

Kanap se nalazio privezan za luster, a omča je stezala Klarisin vrat. Bila je potpuno bleda. Bila je mrtva.

 Gledao je u njeno beživotno telo sa nevericom. Dok su medicinski radnici skidali njeno telo sa vešala, on je čitao njeno oproštajno pismo:

,,Hedrih
Oprosti mi što sam ti priredila ovako neprijatnu scenu. Imala sam osećaj da ćeš mi prirediti ovako nešto, te sam ponela konopac u torbi. Rekla sam ti da me ne možeš sprečiti da okončam ovu patnju. Verujem u tebe i znam da ćeš se izlečiti ili makar živeti malo normalnije. Hiljadu puta oprosti, osećam se užasno što sam morala da učinim ovo u ovoj prostoriji, ali sam morala da budem mrtva do ovog dana- obećala sam to sebi. Ovaj dan me čini tako depresivnom da mi i smrt lakše pada. Nadam se da nikada nećeš razumeti ovaj osećaj. Budi jak.
Klarisa"

 Hedriha su odveli u bolnicu i tamo mu je pružena pomoć psihijatra. Puno se promenio od početka terapije do puštanja iz bolnice, ali nikad nije mogao da zaboravi jedinu osobu koja je doprla do njega u trenutku kada ga niko nije razumeo...

                        Kraj
                    03. 03. 2016 god
                 Suzana Ristić Suza

----------------------------------

POGOVOR

 U priči imamo dva bolesnika koji imaju suprotne mentalne poremećaje- Klarisu, sa anksioznošću i depresijom i Hedriha sa psihopatijom. Ovo je jedna od filozofskih priča (koje ja i inače trenutno volim da pišem) u kojoj se bavim psihom likova; u ovoj priči prvi put imam osobu sa psihopatijom kao jednog od glavnih likova, dok Klarisini poremećaji nisu novina u mojim pričama. U prvom delu priče imamo scenu u ambulanti- ona je tu da bi dala uvod u ono što nas čeka kasnije, tj. odprilike pokazuje da Klarisa nešto krije. Pri razgovoru o Hedrihu Klarisa je burnije reagovala na pomen suicida. Od prvog dana njenog zapošljavanja do poslednjeg dana njenog života saznajemo puno o njoj, ali i o Hedrihu, koji u duši nije zao već potpuno kontrolisan bolešću. On svoje znanje psihologije koristi u loše svrhe, a njeno poznavanje psihologije je pomoglo njemu. Ipak, Klarisa je u nekoliko navrata imala burnu reakciju prema njemu, što je bilo zbog njene anksioznosti (verujte mi, kada nas neko uznemiri gubimo kontrolu nad sobom).

 Što se kraja tiče... zamislila sam takav kraj od početka, to me je i inspirisalo da napišem priču. Dublja analiza nije potrebna jer je cela priča pisana kao analiza dva glavna lika, najbitnije je rečeno. U isto vreme sam se plašila ove priče i bilo mi je zanimljivo da je napišem, morala sam da pišem sa perspektive drugačije od moje sopstvene. U toku ponovnog pisanja mi je postalo jasno zašto je Klarisa postala Melodina najbolja drugarica u Kraljevstvu Smrti- osim činjenice da Melodi ima poremećaj u ishrani one imaju zajedničke crte, od kojih su zajednički sarkazam, konzumiranje alkohola i problematična psiha najočiglednije.