"Zalupljivanje vratima"

 

Ponekad je nemoguće pretvoriti apstraktnu misao ili osećanje u rečenice koje bi kao objašnjenje trebalo servirati drugima. Moja objašnjenja se pretvore u predugu celinu u kojoj postanem nesvesna izgovorenog (ruku na srce, tako izgleda i u mom mozgu, toliko misli neprestano biva isprepletano da sam se skroz pogubila), te u poslednje vreme preferiram da ne objašnjavam ništa, ionako niti sam sigurna da će neko razumeti poentu, niti želim rasprave, niti imam šta da kažem. Nema lakog načina da se nešto prekine, možda zbog svog principa da se sklonim kad mi osećaj kaže da nešto nije u redu ispadnem kao kukavica, ali jedino zbog čega mislim da stvarno jesam kukavica je što dozvoljavam željama i potrebama drugih ljudi da utiču na mene. Trebalo je da slušam sebe od početka, a ne da udovoljim onima koji su mi u to vreme predstavljali autoritete.

Nisam svetica, ne smatram sebe dobrom osobom niti mi pada na pamet da se drugima predstavim tako, ja lično verujem da dobro i zlo ne postoje već da svaki čovek greši u nekom trenutku života, svi smo mi nekom dobri a nekom drugom loši ma kakvi da smo- zato i kažem da je dobrota subjektivna stvar. Primetila sam da mi socijalizacija troši jako puno energije, te imam jako mali krug ljudi sa kojima ponekad komuniciram, tako mi je bolje za psihu. Iako pišem o sebi u delima jer mi to deluje kao pisanje dnevnika, nisam ljubitelj pričanja o tome sa nekim jer uvek imam osećaj kao da moram da se nekom pravdam za neki događaj, misao ili postupak. Najviše mrzim kada suprotna strana želi da me ubedi da je moj stil života / razmišljanja pogrešan i da moram da se menjam da bih bila ovakva ili onakva. Takve stvari nisu par čarapa pa da se menjaju jer se nekom ne dopadaju, verujem da svaki pojedinac ima ono što samo njemu odgovara i trebalo bi da se prilagodi tome, i ja radim na prilagođavanju svom načinu rada koliko je to moguće. Pošto sam u životu odgovorna za mnogo više stvari nego što mogu da podnesem onda nema potrebe da radim stvari koje me dodatno iscrpljuju, te ne želim da se vraćam tamo gde već jednom nije bilo kako treba, ako se vaza lomi nekoliko puta u nju više ne može da se sipa voda, teško da se može više držati i kao ukras. Većina ljudi preferira da završi nešto raspravom, što je sa neke strane dobro jer označava konačan kraj, a za mene je to nešto što uvek preskačem jer tako dobiješ neprijatelja za ceo život. Kamo sreće da mi nije stalo do drugih i njihovog mišljenja / osećanja, ali ipak jeste, to je jedna od mojih najgorih osobina jer me stalno dovodi u probleme, neke stvari nikad ne mogu da razrešim zbog te osobine pa me posle godinama opsedaju.

Razmišljam godinama o tome da li sam ja nekog povredila bilo čime, razmišljala sam o greškama koje sam napravila u toku detinjstva i svim nepromišljenim postupcima u toku moje "sve ili ništa" faze kad me obuzmu jako glupe fiks ideje a MORAM da ih uradim bez obzira što znam da ne donose ništa dobro. Za neke sam se iskupila, ostalima želim da se iskreno izvinim ali nikad nisam bila dobra sa rečima i govorom, uspaničim se kad uopšte i pričam sa nekim a kamoli da stignem dotle. Predpostavljam da se i ovo računa, stvarno mi je žao za sve što sam ikada uradila u životu a da je povredilo nekog drugog. U svakom slučaju, ako sam otišla i nisam se vratila bolje je ne tražiti me, to je bio najpristojniji način da se nešto završi, bez teških reči. Prihvatiću da za njih budem đubre od čoveka, stoka, kukavica, izdajica, sve najgore, ali ne smem da se vratim jer nema poente prolaziti kroz sve iznova. Nemam energije za rasprave, objašnjenja, čak ni za razmišljanje o tome. Prošlosti se slabo sećam (pamtim više po nekim teškim emocijama), zašto da se vraćam na to? Ne želim da se podsećam toga jer mi pogoršava stanje, hoću da se koncentrišem na ono što sledi. Moja sećanja su u izmaglici, izgubljena sam u svom svetu. Nekad je pametnije pustiti stvari da idu dalje i pustiti me kao što sam ja njih pustila, hoću da zamisle da više ne postojim i da zaborave na mene. Ne želim im ništa loše u životu, samo želim da se to završi i da me izbrišu iz svojih života.