Tim Blume (2021) - cela priča

Priča nije preporučljiva mlađima od 15 godina; potencijalno uznemirujuće / nasilne scene, autodestruktivne scene,  morbidna filizofija, upotreba alkohola i cigareta, blaže psovke.
------------------------------

25.03.2021

Deo I - Uvod

 Misao - tako naizgled beznačajna stvar za svet oko nas, nekad čak i za nas same. Daleko u prošlosti sam želela da stvorim nešto, da postanem superheroina po imenu Plava Ruža, no znala sam da bi drugima to delovalo budalasto. Ne, oni misle da magija ne postoji, uglavnom veruju samo u svet oko nas, izuzimajući religiju kao jedinu spiritualnu sferu u koju mogu poverovati, odbacujući sve ostale senzacije koje nas okružuju. Logika i razmišljanje su spiritualni, muzika je spiritualna, snovi su spiritualni. Ima još mnogo primera, ali nisam ovde da bih diskutovala o spiritualnoj sferi života, već da prenesem magiju iz svojih misli na papir. Eto, čak je i čitanje u toj spiritualnoj sferi, nije bitno samo da li držiš knjigu u rukama nego i to što pročitaš, štivo je ono što ti kreira različita osećanja, pokazuje ti nečiji skriveni svet i natera te da razmišljaš.

 Tim Blume je nastao u vreme kada sam bila u nižim razredima osnovne škole. Kako sam volela da gledam razne superheroine na TV-u verovatno mi je tako palo na pamet da i sama napravim svoj tim, ali, avaj... Recimo da osoba poput mene nikad nije mogla da ima četiri stalne drugarice koje će staviti u taj "tim", a nikada mi nije palo na pamet da stvorim fiktivne likove i za to, kao i za priču i svoj imaginarni svet. Jedina osoba koja je znala tu moju "Tim Blume tajnu" bila je ona koja je imala ime Žuti Maslačak, ali je puno vremena prošlo od tada pa ću uvesti potpuno novog lika koji neće predstavljati tu osobu ili imati njene osobine, čisto da odmah napomenem da ne dođe do zabune ako ikad vidi priču, trudiću se i da imaju što manje zajedničkog, lakše mi je da radim sa novim likovima. Tako će i svi ostali likovi biti potpuno novi i sa svojim različitim ličnostima koje neće biti inspirisane stvarnim osobama. Sebe kao lika ću nazvati Lilit da ne bih stalno ponavljala svoje ime, zabolela bi me glava od sopstvenog imena, a i lakše ću ući u svet fantazije.

Pa, da počnemo polako, pa ćemo videti šta će ispasti do kraja.

Deo II- "Nekada davno..."

Zvonilo je za odmor.

Uzimam svesku kako bih dovršila crtež koji sam počela pre časa. Pet devojaka u haljinama pet različitih boja... Tim Blume. Tu su Crveni Karanfil, Roze Lala, Žuti Maslačak, Beli Zumbul i ja, Plava Ruža. Te prve noći sam sanjala sebe u ovakvoj haljini kao na svom crtežu, bila je ružičasta i u toku sna se pretvorila u intezivnu nijansu svetlo-plave. Na kraju sna su se na mojim leđima pojavila bela krila. Sve do tada je ružičasta bila moja omiljena boja, ustupajući mesto plavoj, a san je podstaknuo razmišljanje o stvaranju tima nalik na one kojima sam se divila u detinjstvu. Ruže su bile prvi cvet koji mi je pao na pamet, nije ni čudo zašto - svi vole ruže. Ipak, možda ja nisam dostojna da nazovem sebe imenom kraljice cveća, ne posedujem ni gracioznost ni lepotu koja bi se poistovetila sa tim savršenstvom. Možda... možda samo želim da je budem dostojna. Želim da postanem to savršenstvo.

 Čekala sam da se časovi završe, danas je akcija sadnje drveća te je celo odeljenje išlo na proplanak, svako dete iz nižih i viših razreda osnovnih škola će posaditi drvo po izboru. Moj izbor je bila magnolija, srednje-veliko drvo čiji ružičasti cvetovi imaju opijajući miris u toku proleća, volim drveće koje ima velike cvetove jer oplemenjuju čak i najskromnija dvorišta.

Bilo je zaista puno dece, toliko graje se sigurno čulo kilometrima daleko. U blizini mog drveta bila je simpatična devojčica sa ljupkim šeširićem i ružičastom haljinicom, imala je sadnicu u rukama i pokušavala je da napravi rupu u zemlji da bi je posadila. Prišla sam joj stidljivo i upitala: ,,Hoćeš da ti pomognem?" Devojčica: ,,Može. (ja pravim rupu u zemlji, ona stavi sadnicu u zemlju i zatrpa) Hvala ti, baš ide lako uz nečiju pomoć! Ja sam Amora, a ti?" Ja: ,,Ja sam Lilit. Koje je ovo drvo koje si donela?" Amora: ,,Jorgovan. Mislim da je ružičast, bar mi je tako mama rekla. Šta je tvoje drvo?" Ja: ,,Magnolija. Ima mirisne cvetove, baš kao i jorgovan. Baš volim jorgovan, imam kući u bašti nekoliko boja." Amora (zapanjeno): ,,I ja volim jorgovan! Volim cveće, divno miriše i lepo je. I tvoje drvo lepo zvuči, jedva čekam da poraste da vidim cvetove!" Ja: ,,Moramo se strpiti do toga, ali biće vredno truda."

Visoka devojčica do nas je donela nešto što je ličilo na voćku, a zatim nam se približi. Devojčica: ,,Ćao, jeste li vi posadile drveće? Ja sam donela drvo jabuke, za nekoliko godina će biti puno plodova!" Amora: ,,Jesmo. Kako se zoveš?" Devojčica: ,,Harmoni. (sagnu se i ubra maslačak, a zatim dunu u njega i on se rasprši) Ovo je zabavno, volim da oduvam maslačak, a moj tata kaže da se tako stvara još maslačaka jer seme odleti dalje, pa onda livada bude puna cveća! Hoćete da beremo cveće?" Amora: ,,Važi!"

 Amora je bila približno moje visine, sa dva kratka repića i svetlijom kosom od moje, boje meda, a oči su joj bile smeđe. Harmoni je bila viša od nas za glavu, ono što mi je privuklo pažnju je da su njene oči imale ljubičasti odsjaj. Bila je obučena u majicu, šorc i dokolenice, sa svetlo plavom kosom nešto dužom od dužine ramena u kojoj je imala traku. I one su, kao i ja, imale po deset godina, samo što su išle u različite škole.

Šetajući se videle smo da se dve devojčice raspravljaju- prvo smo mislile da je jedna od njih dečak zbog kratke crne kose, ali smo po njenom govoru shvatile da je u pitanju devojčica. Druga je imala crnu kovrdžavu kosu vezanu u dva visoka repa, naočare, čokoladnu nijansu kože i crne oči. Prišle smo im i Harmoni upita oko čega se svađaju. Devojčica 1: ,,Ona mi kaže da sadim previše blizu njenom!" Devojčica 2: ,,Da, mora biti bar dva metra razlike, taj orah će izrasti nekoliko metara! Moja jelka neće toliko brzo izrasti." Amora: ,,Nemojte da se svađate zbog toga!" Ja (pokažem slobodno mesto): ,,Ovde će biti najbolje, oba drveta će porasti u visinu. Imamo u dvorištu jedno do drugog, nije im ništa falilo, ali ipak mora malo da se ostavi razlike." Devojčica 1 (posadi drvo): ,,Moje drvo će biti najveće ovde!" Devojčica 2 (sadi svoje): ,,Zar je to najbitnije?" Devojčica 1 (briše ruke): ,,Jeste, najbolje će se videti!" Harmoni (drugoj devojčici): ,,Kako se zoveš?" Devojčica 2: ,,Makena." Amora (prvoj devojčici): ,,Hajde, nemojmo se svađati, dođi da beremo cveće! Kako se ti zoveš?" Devojčica 1: ,,Rea. Branje cveća je dosadno, hajde da se igramo loptom tamo na čistini!" Makena: ,,Važi!" Harmoni: ,,Može." Ja: ,,Pogledam u Amoru): ,,Hajde, biće zabavno!" Amora (uzdahnu): ,,Dobro... Ne volim igre loptom, ali možemo da se igramo."

 Igrale smo se sve dok sunce nije počelo da zalazi, a onda smo morale da krenemo kućama. Uzimajući svoje stvari kleknuh pored magnolije i prošaputah joj: ,,Želim da poželim jednu želju - ako se ikad okupim sa još četiri devojaka oko ovog drveta, želim da postanemo Tim Blume i da spašavamo svet od zla, baš kao i u mom sanjarenju. Nadam se da ću jednog dana moći da nađem drugarice za to, da više neću biti sama. Želim da postanem Plava Ruža."

 Blagi vetrić pirnu nakon mojih reči, nežno zalelujavši tanane grančice magnolije, a ja uzeh svoju torbu, mahnuh devojčicama sa kojima sam se igrala i krenuh kući.

Deo III- "Cvetovi u duginim bojama"

Zurim kroz prozor autobusa i lagano pojačavam muziku na svom telefonu. Da se ja pitam pojačala bih još jače, ali mi nije cilj da probušim bubnu opnu, ovo će biti dovoljno. Gomila stvari me čeka sada kada stignem u grad, ali sam već napravila plan, te mislim da ću sve obaviti brzo i sa što manje makljanja.

 Autobus je stigao do destinacije, a ja sam pošla svojim putem. Eliminišući jedan po jedan zadatak obavila sam sve u zamišljenom roku, te mi je ostalo vreme do autobusa kući. Pala mi je na pamet fiks ideja da vidim drvo koje sam posadila, đavo bi ga znao zašto, te se uputih tamo. To je odavno više ličilo na šumu nego na onu livadu koja se ovde nekad nalazila, uz nekoliko staza bilo je jako lepo mesto za šetnju i  odmor. Bilo je teško pronaći svoje drvo pored na stotine njih, no opojni miris je pomogao u pretrazi. Doduše, jedan veliki orah mi je bio navigacija, njegovo drvo je bilo najviše u celoj toj mladoj šumi. Stala sam ispred predivnog drveta magnolije i zadivih se koliko je poraslo za ovih nekoliko godina.

 Iza sebe začuh korake. Devojka mojih godina mi se približila, te se trgnuh i pokušah da se priberem. Imala je gustu crnu kosu, crne oči i čokoladnu boju kože, skoro da mi je izgledala poznato odnekud. Nosila je jednostavnu belu bluzu, farmerke i naočare, što joj je davalo elegantan a opet opušten izgled.

Devojka (obrati mi se): ,,Ova šuma baš opušta, nigde se ne smirujem kao kad dođem ovde." Ja: ,,Zaista je postalo prelepo. Sadili smo ovo drveće kao deca, a sada je ono veće od nas!" Devojka (iznenađeno): ,,I ti si sadila drvo? Možda smo se videle tog dana! (pruža ruku) Ja sam Makena." Ja (rukujem se ): ,,Lilit. Odnekud si mi poznata, moguće da smo se nekad srele." Makena (zamisli se): ,,I ja mislim da poznajem tebe odnekud, ali ne bih baš mogla odmah da se setim... Imam odlično pamćenje, ali ponekad zaboravim ponešto." Ja: ,,Ništa strašno, ja zaboravim i kako se zovem, a kamoli sve ostalo. Ne brini se zbog toga."

 Devojka u ružičastoj haljini, svetlo braon- zlatne kose, šetala je u blizini te priđe i ubra grančicu jorgovana nedaleko od magnolije. Devojka (pomirisa jorgovan): ,,Predivno miriše. (pogleda u moje drvo) Oh, a i ovo je tako prelepo izraslo! Tek je ove godine prvi put procvetalo, već godinama čekam da vidim kako će izgledati! Vredelo je čekanja." Ja: ,,Do sada nije bilo cveća na drvetu?" Devojka: ,,Ne. Tek je sada otvorilo svoje cvetove." Makena: ,,Jesi li i ti sadila drvo?" Devojka: ,,Da, ovo. (pokazuje na jorgovan) Vi?" Ja (klimnuh glavom): ,,Da, mislim da se sećam tog dana." Makena: ,,Jao, jeste! Igrale smo se nas tri i još dve devojčice! Ti si..." Devojka: ,,Amora. Neverovatno da smo se ponovo srele! Prošle su godine od toga. (primeti moj ranac) Putuješ negde?" Ja: ,,Zapravo, jutros sam došla ovde a večeras idem, ali me je nešto vuklo da prvo dođem ovde... Kakva slučajnost." Makena: ,,Koincidencija je u ovom slučaju neverovatna, priznajem da me je zadivila iako ne verujem u slučajnosti."

 Ponovo se začulo koračanje iza nas; visoka plavuša purpurnih očiju brala je osušene maslačke iza nas. Palo mi je na pamet da je to možda još jedna od devojčica sa kojom sam se igrala, ali toliko slučajnosti bi već bilo previše.

Devojka (priđe): ,,Kako su lepi ovi cvetovi! Oh, i moja jabuka će uskoro početi da zri. (okrenu se ka nama) Baš volim proleće!" Ja: ,,Glupo pitanje, ali... Da li si možda ti devojčica koja se igrala sa nama tog dana kada smo sadili drveće?" Devojka (iznenađeno): ,,Oh, jesam se igrala sa još nekim devojčicama tog dana! Ja sam Harmoni, možda se sećate, mada je to bilo jako davno." Amora (zapanji se): ,,Da nam je još one pete devojčice sve bismo bile na okupu!" Ja (smeh): ,,I ovo je zadivljujuće, zaista." Makena: ,,Koja je verovatnoća da se ovo desi u istom danu?!"

 U neposrednoj blizini još jedna devojka je pričala telefonom, besno idući levo-desno. Devojka: ,,Čekam te ovde kao neka budala već sat vremena, a ti mi sad 'ladno kažeš da ne možeš da dođeš? Idi dođavola, naći ću društvo za večeras, ljudi barem ima koliko hoćeš, pa ćemo sutra razgovarati o ovome. (prekida vezu)"

Imala je kraću purpurnu kosu obrijanu sa strane, sa dva pramena koja su uokvirila lice, plave oči i minđuše duž ušne školjke. Od odeće je nosila uske pantalone i usku majicu bez rukava, jednostavnih boja, potpuno suprotno od upadljivih boja i široke odeće kakve je nosila Harmoni. Prišla nam je i podignula ruku u znak pozdrava. Devojka: "Š'a ima, neko okupljanje? Mogu li malo i ja da gluvarim tu sa vama?"

Klimnusmo glavom, a ona se približi i predstavi se: ,,Jeste da ne marim za pristojnost i tako te stvari, ali 'ajde da se predstavim - ja sam Rea. Pa, kakav plan pravite, da li ćete da radite nešto zabavno?" Makena (priseti se): ,,Rea? Ti si ona peta devojčica!" Rea (začudi se): ,,Ma kakva devojčica, još malo pa će tetkom da me zovu... (strese se) Brate, jezivo. Kamo sreće da sam devojčica pa da pođem ispočetka." Amora: ,,Ne, mi smo smo se družile onog dana kada smo posadile svoje drvo! Ti si posadila onaj veliki orah tog dana!" Rea (pali cigaretu): ,,E?! Kako ste uspele da se nađete posle toliko vremena?" Harmoni: ,,Slučajnost, uopšte se nismo tražile! Samo se desilo da se okupimo svih pet!" Rea (bledo je pogleda): ,,Šališ se?" Ja: ,,Ne... Jedino ako... Ne, takve stvari se ne dešavaju..." Harmoni: ,,Šta to?" Ja: ,,Poželela sam jednu blesavu želju kad sam bila mala, pa mi je palo na pamet da možda... Zaboravi, glupo mi je i da izgovorim."

Trudila sam se da nađem neke reči koje bi promenile temu, ali onda nas je sve uplašio jedan neočekivani glas. ,,Zašto misliš da je tvoja zamisao bila glupa, Lilit?" Gledale smo oko sebe i potpuno van sebe konstatovale da je drvo magnolije pored nas progovorilo.

 Rea (otvori usta tako da joj ispadne cigareta): ,,U, leba ti... Š'a je ovo?!" Makena: ,,Nemoguće da je drvo progovorilo! Drveće ne govori!" Amora (stavi ruku preko ustiju): ,,Kraj sveta je stigao! Drveće je progovorilo!" Harmoni (nasmeši se): ,,Čudesno!"

 Drvo magnolije mi se ponovo obrati: ,,Veruješ li u čuda sada, Plava Ružo? Došlo je vreme da ispunite misiju, nadam se da ste spremne za to."

 Na kori drveta se ocrtavalo lice te smo sada bile sigurne da se upravo desilo nešto što uveliko prevazilazi granice paranormalnog.

Ja: ,,Da li to znači da... Tim Blume postoji?" Magnolija: ,,Da. Dovoljno ste odrasle da racionalno koristite moći, bar se nadam." Rea: ,,Kakve moći?" Ja (pogledam u nju): ,,Imamo pet moći, od toga će za petu biti potrebno neko vreme dok ne ovladamo sa prve četiri." Makena: ,,Iako mi je teško da poverujem i u drvo koje govori, još mi je teže da poverujem u moći..." Ja: ,,Verujem ti, ali ću probati za svaki slučaj... (udahnem) Četvrta Tim Blume moć- Plava Ruža!"

 Moja odeća je polako bila zamenjena plavom haljinom sa crnim podrukavima, plavim rukavicama do lakta, crnim helankama, palma- punđom, zelenim čizmama i plavom trakom u kosi, upotpunjeno sa trakom plave boje oko mog vrata i plavim kristalnim minđušama. Nisam mogla da verujem da sam uspela da se transformišem, ali mi se čini da sam bila znatno smirenija u tom momentu od ostalih devojaka, na njihovim licima su se očitavale svakakve emocije.

 Magnolija: ,,Amora - ti si ljupka Roze Lala koja boji prolećne vrtove u boju ljubavi. Rea - ti si strastveni ali i buntovni Crveni Karanfil, revolucionar. Harmoni - ti si Žuti Maslačak koji svetluca svuda oko nas kao malo sunce, u večitoj harmoniji sa prirodom i ljudima. Makena - ti si Beli Zumbul, vesnik proleća, sa intelektom koji prelazi u nove sfere ljudskog uma. Probajte sada da se transformišete u svoju boju."

Jedna po jedna su se transformisale, ostajući zatečene kao i prilikom pređašnjih događaja.

 Amora (pogleda u Magnoliju): ,,Zar ćemo da se borimo nekim? Ja neću da se bijem sa nekim." Harmoni: ,,Neću ni ja." Rea: ,,E, ja hoću! Kog ćemo da bijemo?" Magnolija: ,,Polako, nećete odmah u borbu, morate se prvo ptipremiti. Prvo ću vam reći da delujete tajno, ovo bi trebalo ostati tajna za okruženje." Makena: ,,Nije kao da bi neko i povetovao u ovo." Magnolija: ,,Imate pet moći na raspolaganju: 1. Materijalne stvari koje vam mogu zatrebati u toku misije, moć će vam automatski zabraniti želje iz pohlepe time što neće reagovati. To važi za nakit, novac i slično. 2. Teleportacija, to će vam dobro doći da se brzo okupite, naročito jer ne živite sve u istom mestu. 3. Kontrola vremenskih prilika, kažete treću Tim Blume moć i broj one kojoj ta vremenska prilika pripada. Sve imate vremensku priliku sa kojom ste najpovezanije. 4. Transformacija i 5. Krila, moć koju ćete dobiti vremenom. Biće vam potrebno vremena da ovladate njima ali verujem da ćete uspeti." Rea (pogleda u mene): ,,Ti bi trebalo da si najpričljivija jer ti je ovo poznato, reci nešto." Ja (pognuh glavu): ,,Ne znam koliko sam sposobna da budem vođa tima, da spašavam svet, da uradim bilo šta. Nisam dostojna." Harmoni: ,,Nemoj biti toliko negativna, sigurna sam da to nije tako. Meni se sviđa ovo, samo da ne povredimo nekog." Amora: ,,Ili da pobeđujemo samo negativce." Makena: ,,To bi bio dobar doprinos čovečanstvu." Rea: ,,Mene lično briga za čovečanstvo i za to da li ću nekog povrediti, ali nemam ništa protiv borbe, deluje zabavno." Ja (pogledah ih): ,,Probaćemo onda, ako bude bilo problema videćemo kako dalje."

 Te večeri sam se vratila kući autobusom da ne bih delovala sumnjivo, dogovorivši se sa njima da se nađemo na istom mestu narednog dana.

Deo IV- "Svet u kakav verujemo"

 Narednog dana smo se ponovo okupile kod magnolije, sele smo pored drveta i slušale šta će nam biti prva misija.

 Magnolija: ,,Ukupno pet neprijatelja se sprema da uništi ljudsku vrstu iz različitih razloga." Rea: ,,Samo? Pih, pet nas, pet njih, to ćemo bar lako." Magnolija: ,,Kamo sreće da je toliko lako, biće potreban trud i vreme. Do njihovog pojavljivanja će doći hronološki, tako da ćete se boriti sa po jednim." Amora: ,,Ko je prvi? Da li će biti teško?" Magnolija: ,,Prva je vila Selina - nalazi se na području Australije, koja je i inače slabo naseljeno područje, tamo je sakrivena od ljudi. Njena želja je da potpuno obnovi prirodu od onoga što je zagađuje i uništava time što će uništiti vrstu koju smatra odgovornom za to." Harmoni: ,,Oh, pa onda ona nije negativac ako želi dobrobit ove planete!" Magnolija: ,,Ona smatra da su ljudi krivi za sunovrat planete. Želi da ukloni vrstu homosapiens u potpunosti." Harmoni (preklopi usne rukom): ,,To već jeste previše." Ja (tiho): ,,Nije ni čudo što to želi, ljudska vrsta i jeste napravila puno štete planeti." Magnolija: ,,Moguće je da ima i armiju drugih vila, budite spremne i na to. Zbog toga sam i napomenula da neće biti lako, bez obzira na vaše moći." Makena: ,,Uz dobru taktiku ništa neće biti problem."

 Sedele smo u jednom kafiću čekajući da se na Tim Blume prstenju koje smo dobile od Magnolije pojavi upozorenje da je Selina krenula iz svog skrovišta. Naručile smo pića: Makena je uzela kafu, Rea pivo, Amora sok, Harmoni i ja po šolju čaja. Rea (počinje): ,,I, šta koju od vas zanima, kako živite i tako te stvari?" Harmoni: ,,Ja sam aktivista za zaštitu životne sredine, vegan sam i zalažem se za mir i slobodu života." Ja: ,,To je divno, ja lično nisam aktivista ali podržavam sve to." Amora (Harmoni): ,,Dakle, ti si više za neke nove ideologije koje su nametnute poslednjih decenija. (ispije gutljaj soka) Ja sam za tradicionalne metode. Ne prvom mestu verujem da je porodica osnova svega, kao da je i to naša glavna svrha u životu." Ja: ,,I to je ispravno, svakoj vrsti je usađeno da ostavlja potomstvo, tako naša planeta i dalje opstaje. Iako ne planiram da osnivam porodicu razumem taj koncept." Makena: ,,Ja verujem da se svet bazira na logici. Nauka je ono što će svet dovesti u potpuno novu dimenziju." Harmoni: ,,Pre će biti do propasti, većina stvari koje su stvorene do sada su više štetile okolini nego što su doprinele napretku." Makena: ,,Ali je zato civilizacija napredovala, pogledaj koliko se svet izmenio u poslednjih dvesta godina!" Ja: ,,Obe ste u pravu. Verujem da nauka zaista može da stvori dosta korisnih stvari, samo bi je trebalo usmeravati u različitim smerovima - kao što nešto šteti moralo bi postojati i nešto suprotno od toga zbog ravnoteže." Amora: ,,Ali nauka ruši ono što je prirodno, ide protiv prirodnog poretka!" Ja: ,,Mislim da i samo postojanje ljudskog intelekta već ide izvan prirodnog poretka. Slažem se sa tobom, jer se nauka ponekad previše igra sa stvarima koje su deo prirode, npr. kao sa kloniranjem, i slažem se sa Harmoni da napredak donosi određene probleme u balansu živog i neživog sveta, ali i sa Makenom da nauka doprinosi i boljitku sa neke druge strane i da je logika podjednako važna kao i instikti." Rea: ,,Ja verujem da se mora izboriti za ono što hoćeš na agresivan način - i u istoriji se najviše pominju revolucionari, oni su ti koji menjaju svet a ne oni koji veruju u mir. (pogleda u Harmoni) Toliko vojskovođa i ratnika a tek nekoliko ljudi poput Gandija, kako to objašnjavaš, mirotvorče?" Harmoni: ,,Zato što ljudi ne žele da rešavaju sukobe mirno, lakše im je da se svađaju." Ja: ,,Iz nekog razloga jeste tako, izgleda da je to povezano sa instiktom za preživljavanje. Kada se osećamo ugroženo napadamo u svojstvu odbrane, ali bar ljudska vrsta ne mora ne mora striktno da prati taj instikt, zato nam je i data logika - ljudi mogu da učine velike stvari u besu, zato im je data logika da bi ublažila bes i sprečila potencijalne katastrofe." Harmoni: ,,Ali, zar baš mora da dolazi do stalnih sukoba među ljudima?" Rea: ,,Ti kao da ne znaš u kakvom društvu živimo." Makena: ,,Jeste tako, mada nekad ni logika ne može da kontroliše primarne emocije." Amora: ,,Kao kad se zaljubiš u pogrešnu osobu a znaš da ne možeš ubediti sebe da to nije dobro za tebe." Makena (pogleda u mene): ,,U kakav svet ti veruješ? Šta te zanima, Lilit?" Ja: ,,Ja nemam osećaj da je svet stvaran, kao da je sve, uključujući i moj život, neki imaginarni svet u kome smo svi mi izgubljeni. Interesuju me umetnost, filozofija i psihologija." Rea: ,,Ali, ovo je stvarnost, kako možeš da provedeš život u nečemu što ne postoji? Na ovoj planeti ima takvih sjajnih stvari, zar i njih propuštaš?" Ja: ,,Propustila sam ja i previše, ali mi više nije ni bitno."

Amora: ,,Kako stojite na ljubavnom planu?" Makena: ,,Tek sam počela da se zabavljam sa jednim mladićem, videćemo kako će ići. Ti?" Amora: ,,Već godinu i po sam u vezi, deluje mi da imamo šanse za više." Harmoni: ,,Ja još tragam za svojom srodnom dušom, mada mi ne bi smetalo da budem okružena životinjama u starosti. To bih sigurno volela." Rea: ,,Mene veze smaraju. Nekad mi dune da nađem nekog za jednu noć, ali nemam živce za te ceremonije i obavezivanja." Amora: ,,Kako ćeš onda da osnivaš porodicu?" Rea (ispija gutljaj piva): ,,Neću. Neću takve obaveze u životu." Amora (iznenađeno): ,,Jednog dana će ti biti žao..." Rea: ,,Neće. Život je prekratak da žalim za time." Amora (pogleda u mene): ,,A ti?" Ja (pogledam u sto): ,,Nešto slično kao Rea, samo su razlozi drugačiji. Osim tih veza za jednu noć, ja sam pripadnik sistema "ne zanimaju me takve stvari" ." Rea (namignu): ,,Onda moraš da probaš." Ja: ,,Preskočiću, ali hvala." Amora: ,,Ali, kako ćete provesti život same..." Ja: ,,Ionako ću brzo da crknem, nadam se. (sve pogledaju u mene) Nije važno."

 Obaveštenje da je vreme za borbu me je spasilo od neugodnosti, te smo ustale i našle mirno mesto za transformaciju i teleportaciju.

 Našle smo se u relativno toploj Australiji, što je u odnosu na naše temperature bio blaži šok za telo, ali nije bilo vremena za diskutovanje o tome jer se pred nama pojavljivalo pregršt vila, predvođene Selinom. Imala je dugu kosu lila boje, plavu suknju i zeleni top, od obuće čizme, dve narukvice i ogrlicu u zlatnoj nijansi i vilinska krila. Mi smo bile u haljinama istog kroja i različitih boja, jedino su nam se frizure razlikovale: Makena je imala afro frizuru, Rea kosu začešljanu unazad, Amora dve male punđe na vrhu glave, Harmoni dve pletenice i ja palma-punđu sa dva pramena izvučena napred. Krila još nismo mogle da aktiviramo, ali smo zato imale tri moći za borbu na raspolaganju.

 Žuti Maslačak (zadivljeno pogleda u vile): ,,Vau... Prelepe su!" Crveni Karanfil: ,,Mi smo ovde da se borimo sa njima, sećaš se?" Žuti Maslačak: ,,Ima li neke šanse da ih samo ubedimo da ne unište svet umesto da ih povredimo? Ne želim da ih povredimo." Ja: ,,Probaćemo sa diplomatijom, ali ne bih polagala mnogo nade u to."

 Stale smo pred Selinu, vođu vila. Ja: ,,Dolazimo u miru, nije nam cilj da vas povredimo. Postoji li način da mirno sprečimo da dođe do uništavanja ljudske vrste?" Selina: ,,Da li će prestati sa eksploatisanjem zemljišta, sa zagađivanjem vode i tla?" Ja: ,,Ne bih mogla to da garantujem za celo čovečanstvo." Roze Lala: ,,Plava Ružo, ta konstatacija nas neće dovesti do cilja..." Ja: ,,Ne mogu da je lažem. Svi znamo da se to neće promeniti." Selina: ,,Da li će ljudi prestati da drže životinje zatvorene u malom prostoru i iskorišćavaju sve što ta stvorenja imaju, da li će prestati da ih tretiraju kao da njihovi životi ništa ne vrede?" Žuti Maslačak: ,,Nažalost, najverovatnije ne." Selina: ,,Da li će prestati da uništavaju kosti i utrobu naše planete u potrazi za onim što nazivaju blagom, gorivom ili rudama?" Beli Zumbul: ,,Svet bi propao bez toga!" Selina: ,,Tako će i ljudska vrsta propasti, i to pre nego što unište Zemlju! (poleće u vis) Hajdemo, vile, vreme je da iskorenimo ljudsku vrstu!"

 Crveni Karanfil (pogleda nas): ,,Ispadosmo mi negativci u ovoj priči. (slegnu ramenima)" Ja (uzdahnuh): ,,Iako ima pravo, ne možemo je pustiti da sprovede plan u delo. Mrzim da kažem ovo, ali vreme je za borbu."

Deo V- "Klijanje zla"

Vile su krenule u svoju misiju. Crveni Karanfil: ,,Hajde da poželimo neki gas pa da ih sve potrujemo! Tako ćemo ih najbrže ukloniti." Žuti Maslačak (zaprepasti se): ,,To je surovo!" Crveni Karanfil: ,,Pa to i jeste poenta." Žuti Maslačak: ,,Ali onda radimo upravo to zbog čega i žele da iskorene našu vrstu..." Roze Lala: ,,Da probamo sa trećom moći, onom za vremenske prilike? To ih neće ubiti." Ja (razmislih): ,,Može. Crveni Karanfil- br. 2, magla; Roze Lala- br. 3, vetar; Žuti Maslačak- br. 4, sunce; Beli Zumbul- br. 5, sneg. Ja sam br. jedan, kiša. Teleportacija ispred njih, idemo sve zajedno u isto vreme. Krećemo."

 Stvorile smo se ispred njih, doduše na zemlji, ali smo aktivirale vremensku priliku gde smo najjače. Ma koliko smo se trudile naše moći nisu bile mnogo jake, ali su poremećeni vremenski uslovi naterali vile da se povuku, najviše zbog toga što su im krila bila osetljiva. Vratile su se u sklonište, a mi smo se teleportovale kući.

 Sledećeg dana sam ležala na svom krevetu i razmišljala koliko je sve ovo bila loša ideja. Kada sam bila dete nisam videla dalje od svetlucavih haljina i misija "da spasimo svet". Kako mi nije palo na pamet da ću zarad toga u nekom trenutku morati da postanem ubica da bi mi to pošlo za rukom?! Ako verujem da smo svi satkani i od dobra i od zla, znači li to da bih ubila nekog ko ima i svoju dobru stranu? Ko je onda negativac u toj priči? Ako razumem Selininu logiku i slažem se sa njom, da li sam onda i ja negativac?

 Potpuno nenadano je u moju sobu upala Rea. Ja (blago povišenim tonom): ,,Da li se nešto desilo?" Rea: ,,A, ne... Bilo mi je dosadno. Onako sam došla. Išla sam prvo do Amore, ali sam upala u pogrešnom momentu i... (protrlja ruku) znaš, deluje slabo, ali zna da udari poprilično žestoko." Ja (pogledam je): ,,Ne možeš to da radiš, moć ne služi da upadaš u tuđe domove! Šta da sam se, ne znam, presvlačila ili tako nešto?!" Rea: ,,Ne bih videla ništa što nemam i ja." Ja (zakolutam očima): ,,Jao, majko moja, šta mi je ovo trebalo u životu?" Rea: ,,Ti i Makena ste toliko izgubljene u kalkulaciji svega da se uopšte ne zabavljate! Pogledaj, dan je divan a ti zuriš u plafon i razmišljaš o ko zna čemu, izađi malo, nađi nekog..." Ja: ,,Ne želim nikog." Rea: ,,Okej, nađi neku ako ti to više odgovara, samo živni malo! Ti si vođa tima koji se bori da spase svet, a imaš manje entuzijazma od vođe kluba penzionera! Neću da grešim dušu, ima tamo baš živahnih bakica i dekica, u poređenju s njima ti izgledaš kao da si mrtva." Ja: ,,Kamo sreće da jesam." Rea: ,,Trebalo bi da negde izađemo sve zajedno, šta misliš o tome?" Ja (pogledam u Tim Blume prsten koji je zasvetleo): ,,Želja ti se već ispunila, vreme je za misiju." Rea: ,,Eh, dođavola, a baš smo lepo ćaskale. Nema veze, idemo."

 Našle smo se sa ostale tri ponovo na mestu borbe. Beli Zumbul: ,,Imate li ideju za taktiku? Možda će biti spremne na naš napad." Crveni Karanfil: ,,Trebalo bi srediti Selinu, pa će i ove ostale odustati - ona ih samo predvodi." Žuti Maslačak: ,,A da je ubedimo da postojimo i mi kojima je stalo do dobrobiti ove planete? Možda će odustati." Ja (krenem napred): ,,Iako su neprijatelji ipak ćemo se truditi da rešimo ovo sa što je manje štete moguće. Ja ću ići do Seline." Roze Lala: ,,Ali ona je jača od tebe, ne možeš sama!" Ja: ,,Pa i da me ubije, šta imam da izgubim?" Beli Zumbul: ,,Život?" Ja (polazim): ,,Vredi rizika."

 Vile su krenule iz skloništa, a ostale devojke su ih sprečavale da prođu. Ja sam krenula ka Selini, iako sam znala da nemam neke velike šanse da je pobedim.

 Selina (videvši me): ,,Zar ćeš opet pokušavati da me ubediš da prestanem sa misijom? Kakvim lažima ćeš pokušavati da me umilostiviš?" Ja:  ,,Neću lagati, nemam potrebe. Čak, štaviše, razumem tvoj ugao gledanja. Samo... Postoji jedan mali problem sa tim." Selina: ,,To što ću uništiti i one koji vam znače?" Ja: ,,Ne. Vidiš, ni ti ni ja nismo stvorile taj svet ni ljude na njemu. I Žuti Maslačak je u pravu, ima i onih koji se trude da učine bar nešto za planetu, ispada da za tebe oni nisu ništa. Jeste, upropastili smo planetu, i šta sad? Pobiješ nas sve- i?" Selina: ,,I onda planeta biva očišćena od svog najvećeg parazita, te će ponovo biti ispunjena zelenilom i životinjama, baš kao i pre kenozoika." Ja: ,,Zašto stati na tome; hajde da vratimo azoik! (moja odeća postade crna, a mračna energija prostruji mojim telom) Možda se na drugoj planeti neko pita da li na našoj planeti ima života, zamisli da i njihovu planetu uništimo kao ovu našu! Ili su možda oni već uništili svoju? Zašto se mučiti - hajde da sravnimo postojanje univerzuma!"

 Moćima sam kreirala munju koja je u trenu spržila Selinu, a ja padoh dole, iscrpljena u potpunosti. Moj um je zaboravio pređašnju scenu.

 Tim Blume i vile uđoše unutra i zatekoše prizor Selininog izgorelog tela i mene u nesvesti. Roze Lala (prilazi i probudi me): Plava Ružo, šta se desilo?! Jesi li ti uradila ovo?!" Ja (pogledah u ugljenisano telo): ,,Ne znam... Uopšte se ne sećam." Crveni Karanfil: ,,Sigurno se nešto drugo desilo, mi nemamo toliko jaku moć!" Žuti Maslačak: ,,U pravu je, ovo je nešto jače od nas. Da li se sećaš šta je to bilo?" Ja (pokušavam da se setim): ,,Ne, kao da je neko izbrisao predhodnih nekoliko minuta." Jedna od vila: ,,Selina je bila najmoćnija od svih nas, naš predvodnik; šta ćemo sada?" Žuti Maslačak: ,,Mogu vam pomoći da bar malo saniramo štetu koja je do sada naneta planeti. (nama ostalima) Vi se vratite, ja ću poći sa njima, pa ćemo se ponovo videti sutra." Vila: ,,Misliš da je moguće učiniti išta?" Žuti Maslačak: ,,Naravno! Hajdemo. (odlaze a mi se vraćamo svojim domovima)."

 Žuti Maslačak je provela dan ukazujući na to gde se sve može korigovati stanje planete bez ljudskog znanja, a vile su je prihvatile za vođu zbog njenog blagog pristupa i iskrene želje da se bori za dobrobit planete. Obećala je da će zajedno da njima više raditi na tome, a da će istovremeno biti deo Tima Blume.

 Dok sam narednog dana čekala ostale pored drveta magnolije, razmišljala sam šta se desilo u borbi sa Selinom, ali bezuspešno. Nisam razumela šta ju je ubilo, kakva li je to sila mogla spržiti u trenu?...

 Magnolija (meni): ,,Uspeli ste da porazite Selinu. Da li ste spremne za sledećeg neprijatelja?" Ja: ,,Da, samo... Ne znam da li bi se moglo reći da smo je porazile. Nešto ju je spržilo u potpunosti, ništa mi nije jasno." Magnolija: ,,Ne bi ni bilo vajde da ti kažem, upropastila bih misije." Ja (začudim se): ,,Šta bi to trebalo da znači?" Magnolija: ,,Ako bi znala istinu to bi se odrazilo na naredne misije. Ne smem to dozvoliti."

Rea i Harmoni se pojavljuju, a nešto nakon njih Makena i Amora. Rea: ,,Prigovor! Zašto je Harmoni vođa vila? Hoću da priložim žalbu." Harmoni (nasmeje se): ,,Slobodno mi se pridruži ako želiš. (smeh)" Magnolija: ,,Ne brini, Rea, doći će i na tebe red. Uostalom, ovo vam samo može pomoći." Amora: ,,Da li postoji neko ko je hteo da uništi i Selinu i nas? Neko nas je pretekao juče. Plava Ruža je ušla da razgovara sa njom i izgleda da se neko umešao." Magnolija: ,,Baš sam pričala o tome da nije pametno to otkrivati u ovom trenutku. Sada je vreme za novu misiju." Makena: ,,Ko nam je novi neprijatelj?" Magnolija: ,,Kao što je Harmoni razumela Selinu do neke granice, tako ćeš ti, Makena, imati nešto zajedničko sa narednim neprijateljem. On je Glič, kompjuterski genije koji ne želi da uništi ljudsku vrstu, ali želi da ih pokori i kontroliše, i to uz pomoć tehnologije. Nalazi se na području Amerike, ima svoj štab gde mu se nalazi armija robota koje je instalirao da sruše sve mreže i ubace se u sve sisteme, odakle će u telo korisnika ubaciti elektronski čip koji će ubrzo ispirati ljudima mozgove." Ja: ,,Zar nije obavešten da ne koriste svi uređaje iako živimo u digitalnoj eri? Plan mu neće baš uspeti do kraja."

 Magnolija: ,,Iako imaš pravo, jer jedan deo populacije neće pasti pod njegovu kontrolu, ipak će to biti veći procenat planete, te će lako likvidirati sve koji su ostali. U svakom slučaju, ne mora ni doći do te tačke, trudite se da ih uništite pre nego što aktivira tu mrežu." Amora: ,,Ja se baš i ne razumem u tehnologiju, ali to zvuči kao teži neprijatelj od  Seline. (Makeni) Misliš da možemo srediti kompjuterskog genija?" Makena: ,,Proučićemo situaciju i njegov štab, sigurno ima neki bag koji je prevideo, mi ćemo to iskoristiti. Idemo odmah tamo."

 Transformisale smo se i teleportovale u Gličov štab.

Deo VI- "Virtuelna nerealnost"

Sam po sebi, Gličov štab nije izgledao spektakularno, bilo je tu svakakvih dugmića i monitora, ali je sve bilo sivo i suviše dosadno za moj ukus.

Predpostavljam da je sve planiranje prešlo u digitalni svet, te ne mislim da ćemo mnogo učiniti samo razgledajući okolo. Beli Zumbul se divila robotima koji su stajali u holu.

 Beli Zumbul (razgleda robote): ,,Ovo je genijalno napravljeno! Šteta što ne mogu da im uradim podešavanja i da služe nekoj boljoj nameni, bila bi šteta uništiti ovakvo remek-delo!" Crveni Karanfil: ,,To je gomila lima i kablova premazana lakom." Beli Zumbul: ,,Grešiš, ceo ovaj sistem je impresivan. Naravno, moraćemo da ga srušimo, tehnologija mora da bude pomoć čoveku a ne uzrok njegove propasti." Ja (tiho): ,,Kao da već nije došlo do psihičkih problema kod mnogih ljudi zbog tehnologije." Roze Lala (čuje me): ,,Zato je bitna umerenost." Ja: ,,Ali je lako pogubiti se u tom svetu. Prosto te uvuče a nisi ni svestan. Uostalom, svih pet koristimo te tehnologije, nisu nam nepoznanica." Žuti Maslačak: ,,Ja ih najslabije koristim, gde ste vi videli hipika koji je stalno na internetu?" Crveni Karanfil: ,,Ja pre tebe nisam videla ni jednog hipika, mislila sam da ste mit. (smeh)" Beli Zumbul (ozbiljnim tonom): ,,Na misiji smo, posle ćemo diskutovati o drugim stvarima. Plava Ružo, mislim da bismo trebale pronaći glavni kompjuter ili bilo kakvu centralnu prostoriju, ona kontroliše ostale." Ja (klimnuh glavom): ,,Onda idemo tamo."

 Pronašle smo prostoriju koja bi mogla biti glavna, ali tamo nije bilo nikoga. Najednom se vrata zatvoriše i uključi se alarm, a ispred nas se pojavio Gličov hologram. Glič je omanji, bled mršavi čovek, sa kratkom crnom kosom, obučen u specijalno napravljeno haj-tek odelo i sa velikim haj-tek naočarama koje su mu prikazivale oči kao dve vertikalne elipsaste, neonski zelene tačke.

 Glič: ,,Uljezi... Kako ste ušle ovde? Ovde je nemoguće ući, sistem sprečava ulazak. Niko i ne zna gde je moj štab, kako vi znate?" Roze Lala: ,,Teleportovale smo se direktno ovde." Glič: ,,Šta hoćete od mene? Ne možete da uništite ovaj sistem, mislio sam na svaki detalj." Crveni Karanfil (nama): ,,E, 'ajde da mi njemu lepo isključimo struju i ode ceo sistem dođavola, što da se mučimo?" Glič: ,,Mislio sam i na to - sistem ima sopstveno napajanje, uopšte ne zavisi od struje i priključaka. Zar mislite da ću se ograničavati na tuđe napajanje i da ću zavisiti od toga? Pametniji sam nego što mislite." Beli Zumbul: ,,Zar nema drugog načina za korišćenje tehnologije osim ispiranja mozgova ljudima?" Glič (iznenađeno): ,,Oh, vidim da znate za plan... Zar ljudi ne izlažu sami sebe opasnosti? Koliko daleko idu u želji da pokažu da su bitni, da su nešto specijalno? Izlažu svoje informacije, svoje ličnosti, svoja tela, pa čak i svoje potomke svakakvim opasnostima, zar je išta manje opasno od mog plana?" Ja: ,,U pravu ste, gospodine Glič, ali zar baš morate da ih kaznite zbog potrebe za dokazivanjem i želje da budu prihvaćeni?" Glič: ,,To su bića koja ne koriste mozak, srljaju u nepromišljene postupke zbog svojih primitivnih osećaja!" Crveni Karanfil (mrzovoljno): ,,Ispadosmo svi budale jer koristimo društvene mreže i internet." Beli Zumbul: ,,To je deo razonode, ljudsko biće mora da ima i taj aspekt u životu, a tehnologije se mogu koristiti za tako puno stvari da bi bila šteta upropastiti ceo sistem zbog tek jednog dela." Glič: ,,Vidim da će ovo ići u nedogled, nema smisla gubiti vreme na razgovore kada me čeka dosta posla. Uzalud vam je i da pokušavate da išta učinite, ovo je nemoguće i za natprosečno inteligentne osobe da razumeju. (nestaje)"

 Crveni Karanfil (revoltirano): ,,Jer on to nama reče da smo glupe?!" Roze Lala: ,,Iskreno, ja ovo ništa ne razumem. Ovo je stvarno komplikovan sistem, nije kao ništa što mi znamo." Ja: ,,Sada imamo komplikovaniju misiju od predhodne, to je sigurno. (prilazim kompjuteru) Kako da iskoristimo prvu moć da dopremo do sistema?" Beli Zumbul (dođe do mene): ,,Kodovi. Ovo je sve u šiframa, trebala bi mi večnost da doprem do srži sistema ako bih sama pokušavala da otkrijem kodove. (seda za kompjuter i moćima traži kodove, istovremeno kucajući na tastaturi) Ovako će ići brže." Žuti Maslačak: ,,Misliš da možemo sve sada? Potrajaće." Beli Zumbul: ,,Za sada hoću da padne bar deo sistema. Objasniću vam kako funkcioniše pa možete sve četiri da probate, moramo da pronađemo i gde se nalazi Glič."

 Objasnila nam je kako da hakujemo sistem te smo zajedno radile na tome, ali nismo uspele da potpuno uđemo do komandnog dela, samo smo počele sa otključavanjem sistema koji je namenjen povezivanju glavnog kompjutera sa svim ostalim uređajima na svetu.

 Glič (pojavljuje se kao hologram iza nas): ,,Zar stvarno mislite da možete da uništite ono što sam godinama stvarao? (roboti se aktiviraju i kreću ka nama) Pustio sam vas da pomislite da je to moguće, ali ću vas razočarati. Dok se ja budem bavio aktiviranjem svog plana, vi se borite sa mojim robotima. (nestaje)"

 Roze Lala (uspaniči se): ,,Šta ćemo sad?!" Žuti Maslačak: ,,Kamo sreće da možemo da dopremo do njih kao do vila, ali oni nisu živa bića. (pogleda u mene) Da li se povlačimo?" Ja: ,,Umesto da trošimo snagu na robote moraćemo da rizikujemo i odemo do Gliča. Teleportacija u digitalni svet." Beli Zumbul: ,,Shvataš da možemo ostati zarobljene tamo ako stvari pođu naopako?" Ja: ,,Ići ću tamo sama, neću da rizikujete živote." Crveni Karanfil: ,,Ovako ćemo: Roze Lala, Žuti Maslačak i ja ćemo se boriti sa ovim kantama, Beli Zumbul će ti biti navigacija kako da nađeš Gliča i držaćemo robote dalje od nje, ti idi tamo i čuvaj se, okej?" Ja: ,,Važi. (zatvorim oči) Druga Tim Blume moć - digitalni svet!"

 Našla sam se na čudnom mestu koje je podsećalo na neku trodimenzionalnu video igru, te sam pažljivo razgledala okolo. Beli Zumbul (kroz mikrofon): ,,Da li me čuješ?" Ja (klimnuh glavom osvrćući se): ,,Čujem te, ali te ne vidim." Beli Zumbul: ,,Ne brini, ja vidim tebe. Devojke se snalaze sa robotima, pokušavam da hakujem kod za njihovo gašenje ali sam tu da ti pomognem." Ja: ,,Ne brini, radi na kodovima, snaći ću se za sad, samo me obavesti ako bude nekog problema."

 S obzirom da imam iskustva sa raznim video igrama tražila sam neko oružje pomoću moći, te sam u rukama nosila elektrošok za svaki slučaj, nije pametno biti nenaoružan na ovako opasnom mestu. Baš bi mi bilo korisno da mogu da aktiviram petu Tim Blume moć, tj. krila, ova pretraga bi išla mnogo brže, ali izgleda da ćemo još čekati do pete Tim Blume moći. Nema veze, snalazim se i ovako. Da je ovo igra "Super Maria" morala bih preći osam nivoa da bih stigla do cilja, ali bih barem znala gde je kraj, ovo je više kao "GTA" gde moram da ispunim misiju ali nemam blage veze šta zapravo radim, te samo lutam besciljno razgledajući okolo. Doduše, da nisam u stvarnoj misiji verovatno bih uzela neki motor i survala se sa njim u vodu, našla bih bar deset načina da stradam u igri. Dobro, batalimo sad moje samouništenje - gde da krenem? U svakoj igri ti daju bar neke instrukcije. Začuh korake iza sebe i instiktivno se okrenuh. Glič.

 Glič: ,,Vidim da nisi svesna da je ovo MOJ sistem i da možeš ostati pod MOJOM kontrolom. Zar te to uopšte ne brine? Oh da, zaboravio sam, ljudi uopšte ne razmišljaju koliko sebe ostavljaju u virtuelnom svetu... (haj-tek naočarima promeni pozadinu oko nas) Da vidimo onda koliko si ti bila naivna, šta sve internet zna o tebi." Ja (trgnuh se): ,,Dođavola... Ne možeš znati sve o meni samo gledajući internet." Glič (nasmeje se podlo): ,,Možda ne baš svaku misao, ali dovoljno da te slomim. Pa, da vidimo onda."

 Oko nas se pojavi na stotine stranica koje su sadržale moje podatke, a Glič ih je sve skenirao i prikupio informacije. Šta li sve sada zna o meni i kako da se odbranim od ovakvog napada?! Beli Zumbul je radila na dekodiranju robota te nije mogla da mi pomogne. U borbi sam sa osobom koja sada zna o mom životu i tajnama više nego što se i ja sećam, samo je pitanje vremena kada će me slomiti.

 Deo VII- "Greška u sistemu"

 Glič (nasmeje se): ,,Oh, pa ovde ima stvarno svačega! Za jednu deceniju na internetu se nakupilo toliko informacija da ne znam ni odakle da počnem... Bataliću se ovih dosadnih informacija poput imena, prezimena, interesovanja, lokacije i slično kada imam tvoju psihu na dlanu! Tehnički, u očima, pošto sam povezao internet direktno sa svojim mozgom putem ovih naočara. Ako ništa drugo, moram da ti priznam da je ovo zanimljiva kombinacija raznih stvari, šteta što nisi bila na tamnoj strani od početka. Više ti pristaje da budeš negativac nego da se tu trudiš da spaseš svet, nisi ti za takve stvari. Da si svu ovu samomržnju usmerila u neki pametni cilj... Ili umesto što si protraćila intelekt tako što si dozvolila da tvoj um upravlja tobom a ne ti njime... Svi pokušavaju da postanu pametniji, a ti još upropašćavaš sopstveni mozak. Oh, pogledaj koliko truda uloženo u to da se razumeju drugi i u rešavanju najobičnijih ljudskih komunikacija i sporova! Oduvek su me nervirale primarne ljudske emocije i nagoni, čak ni vi koji pokušavate da ih se rešite niste u tome uspeli - samo ih potisnete, ali ih se nikada ne rešite." Ja (nasmejem se): ,,Patetično." Glič (zbunjeno): ,,Govoriš to za sebe?" Ja (ponovo se nasmejem): ,,Ja već znam da sam prokleto patetična, mislila sam na tebe. Misliš da si pametniji od svih jer nemaš "primarne, primitivne emocije"? Ko ti kaže da nemaš emocije? Paranoičan si, dakle tu je osećanje straha. Nadprosečno si inteligentan, to je činjenica, ali si zato u domenu emocionalne i socijalne inteligencije ostao na nuli, a toliko si ubeđen da su emocije smetnja. (moja haljina postane crna) I ja to mislim, zato ću svoja osećanja mira i tolerancije ostaviti po strani, uništiću i tebe i tvoj sistem bez ikakve emocije pošto kažeš da te toliko nerviraju."

 Za to vreme, u Gličovom štabu; Beli Zumbul: ,,Roboti su dekodirani, imam potpunu kontrolu nad njima. (nasmeši se) Smem li da ih zadržim?" Žuti Maslačak: ,,Naravno, ali moramo prvo da sredimo njihovog kreatora. Kako Plava Ruža napreduje?" Beli Zumbul (pogleda u ekran): ,,Šta kog đavola... Slika je nestala, nema je! Komunikacija je potpuno prekinuta!" Crveni Karanfil (panično): ,,Ne smeš da je izgubiš, ostaće tamo! (viče u mikrofon) Plava Ružo, čuješ li me?! Izađi odatle što pre!" Roze Lala: ,,Trebalo bi da joj pomognemo... (pokušava da se teleportuje u digitalni svet) ... Nešto se dešava, ne može se ni otići tamo!"

 Gledala sam u Gliča potpuno mirno dok je on nervozno tražio moju slabu tačku. Glič: ,,Ti... ti da me uništiš? Pogledaj koliko si ranjiva a misliš da možeš da me uništiš? Hej, vidim sve tvoje strahove, sve što te rastužuje, razbesni, sve što ti je drago... Sve to protiv čega? Šta to imaš a da će me uništiti?" Ja: ,,Ja umem da "pročitam" ljude, to ti je promaklo. Veoma kritični mozak koji rešeta ljusku psihologiju - za one sa dobrim namerama nikada ne koristim te informacije protiv njih, baš naprotiv, mogu da ih koristim za njihovo dobro. Promaklo ti je i to da osobi kojoj nije ni do života nije stalo ni do ovih tvojih igrica. Stvarno, zar nisi mogao da upotrebiš taj dar za nešto čudesno? Ljudi nisu baš najinteligentnija bića ponekad, ali vidiš da takav princip pomaže da planeta opstane? Nisam ovde da diskutujem sa tobom, ni ti ni ja to ne razumemo. Doduše, ona druga ja razume, ali razume tuđe emocije, ne svoje jer oseća kao da ih nema. Batalimo se sad ostalih homosapiensa, ovo je između tebe i mene. Misliš da me kontrolišeš? Haos ne može biti kontrolisan." Glič: ,,Nemaš šanse da uništiš sve ovo..." Ja: ,,Često to ponavljaš, samo mi sad deluješ malo nesigurno. Vreme je da ostaneš bez energije." Glič: ,,Gluposti, rekao sam vam da ovaj sistem ima svoje sopstveno napajanje!" Ja (zlobno se nasmešim): ,,Baš kao i ja."

 Snažna negativna energija se rasprši iz mog tela, uništavajući čitav virtuelni svet koji je Glič stvorio, uključujući i samog Gliča. Svi kablovi bili su sprženi, uređaji su se kvarili jedan za drugim. Količina energije koja je stvorena me je iscrpla te ponovo padoh dole.

 Probudila sam se u svom krevetu, a devojke su bile pored mene. Amora: ,,Ponovo se to desilo, ponovo je neprijatelj potpuno spržen, a ti si bila u nesvesti! Da li se sada sećaš šta se dogodilo?" Ja: ,,Čekaj, Glič je poražen? A njegov sistem?" Makena: ,,Sve što je kontolisao Glič, uključujući i njega, je potpuno uništeno, sprženo u potpunosti. Robote sam programirala kako sam htela, oni su dobro." Rea (prevrnu očima): ,,Da, limovi su dobro, ali šta je sa tobom, Lilit? Koji đavo se desio tamo? Ovo nije slučajnost, izgleda da si ti uspela da to učiniš, ali kako?" Harmoni: ,,Ne može to da bude Lilitino delo, ja mislim da je to delo nekog ko želi da nam pomogne." Amora: ,,Ne, ta osoba je sigurno neprijatelj!" Ja: ,,Videćemo sledeći put, ako se opet pojavi. Jeste li vi dobro?" Harmoni: ,,Jesmo, samo smo se zabrinule." Rea: ,,Sad malo da odmorimo, pa onda da sredimo trećeg neprijatelja. (seda na krevet) Zašto neprijatelj ne može da bude neki stvarno zgodan razbacani tip sa zanimljivom ličnošću?" Makena: ,,Ne idemo u klub, nego u borbu. (smeh)" Rea: ,,Pa dobro, što, ja bih mu pomogla da nađe tu svoju duboko sakrivenu dobru stranu i tako te gluposti, baš bi bilo ludo." Amora: ,,Eh, da je to tako lako ne bismo se ni mučile sa borbama." Harmoni: ,,Ovo je tek druga, imamo još tri neprijatelja, a izgleda da je sve teže. Plašim se ovih koji slede." Ja: ,,Ne brini, uspećemo da ih sredimo uz pravu taktiku. Čudno mi je da još nismo dobile petu moć, prva borba bi bila mnogo lakša uz krila." Amora: ,,Možda bismo trebale da radimo na nečemu, ne znam..." Harmoni: ,,Hm, ima tu neke logike, trebalo bi da se bolje spremimo za sledeće neprijatelje tako što ćemo ojačati ono u čemu smo slabije. Krila će se u međuvremenu pojaviti, možemo i bez njih." Ja: ,,To je odlična ideja, tako ćemo pronaći balans između naših osobina i naših suprotnosti. Ne može da škodi u svakom slučaju."

 Narednih dana smo se odmarale i sakupljale snagu, znajući da će nova borba uskoro početi.

 Okupile smo se u parku zbog meditacije koju je predvodila Harmoni. Harmoni (udahnu): ,,Sada razmišljajte o nečemu što volite." Makena: ,,Izračunavanje jednačina po ceo dan..." Amora: ,,Romantični zalazak sunca sa mojim voljenim i gomila cveća..." Rea: ,,Pivo i cigarete, mada može i pica... Uh, i motori! I neki zgodni tip." Harmoni (namršti se): ,,Nisam mislila na to! Nema veze, šta god vam odgovara da se opustite. Lilit?" Ja (nervozno): ,,Ako počnem da pričam šta mene smiruje onda nema ništa od meditacije, ja se nikad ne smirujem." Harmoni: ,,Samo polako, udahni i izdahni, lagano opustite mozak. Zatvorite oči i pustite da vas um odvede u paralelni univerzum, daleko od misli i briga ovozemaljskog sveta."

Našla sam se u svetlom okruženju punom raznobojnih iskrica, sa šarenim leptirima koji su leteli po prostoriji. Iskre su se odjednom ugasile, leptiri pali na pod mrtvi, a sve oko mene postade tmurno. Sa mojih ruku tekla je krv, ali me je to smirivalo, kapi krvi su ujednačeno kapale po drvenom podu. Sve sam teže disala, a opet sam se sve više smirivala, sve oko mene se ugasilo. Trgnuo me je Harmonin glas.

Harmoni: ,,Jeste li uspele da pronađete mir u sebi?" Rea: ,,Ne... Možda će uspeti posle dva piva." Amora (zakoluta očima): ,,Poenta je da pronađeš mir u sebi, ne da uzmeš psihoaktivne supstance da dođeš u to stanje. Ja sam uspela." Makena: ,,Ako zamišljanje zadataka u glavi i njihovo računanje može da se računa kao meditacija, onda sam i ja uspela." Harmoni: ,,Dobro je, šta god te smiruje. Lilit?" Ja (pogubljeno): ,,Ovaj... Da. Svakako." Rea: ,,Šta si zamislila?" Ja (nervozno): ,,Ja... Muziku. Neku sporiju pesmu, smirila me je." Harmoni: ,,Dakle, Rea, ti ćeš malo poraditi na harmoniji." Rea (nasmeje se): ,,Videću ja tebe kad stignemo da vežbamo borbu!" Amora: ,,Meni se ovo dopada, baš se osećam osveženo! Trebalo bi da ponovimo ovo nekad." Harmoni (blago se nasmeši): ,,Naravno, još ćemo meditirati, a sad je na redu da vežbamo za borbu."

Deo VIII - "Usijana glava"

 Roboti su bili programirani za borbu, trebalo je da ih pobedimo kao što bismo potencijalnog neprijatelja. Borile smo se bez oružja, čisto da bismo vežbale kondiciju. Amora ih je graciozno obarala, Rea ih je sređivala veoma energično i sa lakoćom, Makena je strategijski smislila kako da ih pobedi a Harmoni se plašila da se bori sa njima jer ne bi želela da povredi ikoga makar bio i neprijatelj. Meni je došlo da pustim robote da me zadave ili šta već, tako da u prvih nekoliko sekundi nisam reagovala, ali onda je počela halucinacija. Iako robot nije ništa govorio činilo mi se kao da jeste, trgnuvši me iz misli.

 Robot: ,,Ti nikada nećeš biti dostojna da budeš Plava Ruža! Promašaj, nedostojna vazduha koji dišeš, misliš da si bitna ovoj planeti? Ti si negativac, ne superheroj, nikada nećeš biti dobra ikome! Taj osećaj iznutra je tvoja sopstvena savest, podseća te na sve greške koje si napravila i polako toneš u ludilo... Da li možeš da veruješ sopstvenim odlukama i razumu? Da li veruješ ikome? Ne... Zato što ludiš. Kako ludača poput tebe može biti vođa tima, kad ti ni samu sebe više ne možeš da vodiš kroz život?!"

 Oborila sam robota na pod i od siline besa mu iščupala glavu, bacivši je o zid svom snagom, a zatim šutirala trup dok se nisam smirila i kleknula pored obezglavljenog robota. Devojke su pritrčale.

 Rea (uplašeno): ,,Brate, kako si uspela da mu otkineš glavu?!" Ja (Makeni, tresući se): ,,Izvini, uništila sam robota. Popraviću nekako ako je moguće." Makena (seda pored mene): ,,Pusti robota, šta je sa tobom? Postoji li neki problem?" Ja: ,,Ne... Malo sam se zanela. (prvom Tim Blume moći vraćam robota u pređašnje stanje) Evo, sreća što je u pitanju materijalna stvar, da sam povredila čoveka ne bih mogla to da popravim ovako lako." Harmoni (pogleda u mene): ,,Sigurna si da nije ništa? Mnogo si napeta, osećam to." Ja (odrično klimnem glavom): ,,Sve je u redu, možda se nisam lepo naspavala. Ako smo završile za sada možemo da se odmorimo." Amora: ,,Jesmo, bilo je dovoljno za danas."

 Magnolija nam je predstavljala naredni zadatak. Magnolija: ,,Prvi zadatak je imao veze sa mirom, drugi sa tehnologijom, a naredni uključuje pravi rat. Sledeća destinacija je Afrika, gde Inferno gradi svoju bazu kako bi započeo novi svetski rat, što se svakako ne sme dogoditi. Ima armiju željnu promene i borbe, tako da nećete moći da koristite previše diplomatije." Rea (ushićeno): ,,Jej, pa ovaj zadatak je najbliži meni, jer tako?" Magnolija: ,,Jeste. Klimatske moći vam neće previše koristiti, opremljeni su za sve uslove, zato će vam prva biti najvažnija, a dostupna vam je i peta pošto ste ovladale sa prve četiri." Amora (raduje se): ,,Imamo krila na raspolaganju?" Magnolija: ,,Tako je. Sada morate biti neustrašive ma koliko vam to delovalo teško." Makena: ,,Možemo li da im hakujemo te letelice ili već neki kontrolni uređaj?" Magnolija: ,,Ne, znam da biste volele da ovo prođe bez sukoba ali ovoga puta je neizbežno." Rea: ,,'Ajde ljudi, pa kakvi smo mi superheroji bez akcije! (pogleda u mene) Ti samo budi kao juče na borbi sa robotima i pobeđujemo." Ja (izdahnem): ,,Idemo da izvidimo situaciju. Četvrta Tim Blume moć - Plava Ruža! (sve zajedno se transformišemo i krenemo)"

 Našle smo se u bazi punoj borbenih aviona, tenkova i vojnih vozila, u sred Afrike. Žuti Maslačak (stvori lepezu i počne mahati njome): ,,Uh, što je ovde toplo! I u Australiji je bilo toplo, ali ovo je nepodnošljivo." Beli Zumbul (nasmeši se): ,,Meni je baš prijatno, moja čukunbaba je poreklom iz Etiopije pa se osećam kao kod kuće." Roze Lala (nasmeši se): ,,To je divno! Baš hoću da čujem priču kad budemo imale slobodno vreme." Beli Zumbul: ,,Važi, pričaću ti." Crveni Karanfil (namrgođeno): ,,Koji đavo si izmislila haljine koje sakrivaju svaki centimetar kože, osećam se kao kaluđerica! Sve superheroine nose nešto komotnije, samo smo mi obučene od glave do pete!" Beli Zumbul: ,,Većina superheroina nosi odeću koja bi trebalo da im istakne obline da privuku mušku publiku, nema to veze sa misijama na koje idu." Žuti Maslačak: ,,Mene bi bilo sramota da idem okolo obučena kao Wonder Woman ili tako nekako, ova odeća mi je u redu." Ja (Crvenom Karanfilu): ,,Veruj mi, dugi rukavi su bolja zaštita kad je sunce ovako jako." Roze Lala (zamisli se): ,,Čekaj, a kako to da ti do sada nisi nosila kratke rukave?" Ja (nervozno): ,,Ljudi, na misiji smo, ako vam smetaju rukavi ili šta već uklonite ih moćima, samo da ne pominjemo više proklete rukave! (sve me pogledaju začuđeno) Izvinite, nisam htela da vičem, samo hoću da izvidimo situaciju. Budite oprezne da nas neko ne vidi, danas se nećemo boriti već ćemo samo prikupiti informacije."

 Nedaleko od nas se stvori mlađi mišićavi muškarac duže crne kose i brade; bio je obučen kao ratnik sa metalnim oklopom, krznom oko bedara, čizmama, metalnim narukvicama, braon okruglom kožnom torbicom oko bedara i mačem u rukama.

 Crveni Karanfil (zviznu): ,,Uh, zgodan neki neprijatelj!" Roze Lala: ,,Ćuti, čuo nas je!" Mladić (podiže mač): ,,Ko ste vi? Radite za Inferna?" Žuti Maslačak: ,,Ne, mi smo protiv njega." Mladić: ,,A... (spušta mač) Onda budite bez brige - ja ću da poraziti! Vi možete da gledate moj trijumf!" Crveni Karanfil: ,,Ej, dečko, jer ti mi delujemo kao neke devojčice koje čekaju da dečaci urade sve umesto njih? I odkud si se pa ti stvorio?" Mladić: ,,Ja sam Andor, najveći ratnik koji trenutno hoda zemljom! Došao sam da svojim veštinama porazim Inferna!" Roze Lala (nama): ,,Neko se izgleda precenio." Ja: ,,Idemo mi svojim putem, nećemo dolaziti u sukob jer nemamo potrebe za time. (krenemo pored njega)" Andor (zaustavi nas): ,,Ko je glavni u ovom vašem timu?" Beli Zumbul: ,,Plava Ruža. (pokaže na mene)" Ja (slegnem ramenima): ,,Ne vidim zbog čega je to bitno jer ovde nemamo nametanje jedne osobe kao lidera, ali moglo bi se reći. U čemu je problem?" Andor (približi se): ,,Ovo su stvari za žestoke momke, nemojte da se mešate u stvari koje nisu za vas, povredićete se. Idite da štrikate, kuvate, čuvate decu, takve stvari, a ne da se ovde borite do krvi, nije to za žensko, osetljive ste."

 Stvorila sam iglu i blago ga ubola u ruku, na šta je on vrisnuo, a zatim stvorila nož i bez reči rasekla svoju ruku, na zaprepašćenje njega i devojaka oko mene.

 Ja (pogledam ga u oči): ,,U pravu si, mi smo osetljive i ne trpimo bol, ali vidim da ti sjajno podnosiš najobičniji ubod. Ne brini se ti za nas, gledaj svoja posla." Andor (iznenađeno): ,,Nisam ovo očekivao... Dobro, neka vam bude. (mi pođemo napred, on ostane iza) Jer to mene upravo spustila jedna devojčica? (namršti se)"

 Roze Lala (kad smo odmakle, zabrinuto): ,,Kako ti je ruka? Zašto si to uradila?" Ja: ,,Da mu pokažem da je ženska osoba itekako sposobna da trpi bol. To što se ženski pol smatra slabijim ne znači da i jesmo slabije." Crveni Karanfil (radosno): ,,U, volim taj stav! Ma, mogle smo i da se bijemo sa njim ako treba, ali... (okrenu se da ga pogleda) Uh, baš je zgodan. Odvela bih ja njega u drugi ring, ako shvatate šta hoću da kažem." Roze Lala: ,,Tek si ga upoznala!" Crveni Karanfil: ,,I šta je tu problem? Ne bih se udala za njega, samo bih... znaš. (ponovo se okrenu) Mada ko zna. (smeh)" Žuti Maslačak (meni): ,,Ubuduće nemoj ovako da braniš stavove, možeš ozbiljno da se povrediš! Pogledaj, krvariš zbog gluposti." Ja (ravnodušno): ,,Krvarila sam i zbog većih gluposti, ali hvala na brizi. Dobro, videle smo kako stoje stvari, idemo da pravimo strategiju. Ima dosta vozila i vojnika, ali nismo videle Inferna." Beli Zumbul: ,,On je samo jedan čovek koji ih predvodi, za razliku od Gliča i Seline verovatno nema neke moći ili tehnologiju uz sebe." Crveni Karanfil: ,,Ali zato ima oružje, podjednako je opasan." Žuti Maslačak: ,,Da li možemo na miran način da ubedimo vojnike da prestanu sa ratovanjem?" Crveni Karanfil (smeh): ,,Čekaj, ti to ozbiljno?" Ja: ,,Kamo sreće da možemo. Možeš dopreti do nekoliko njih, ali za ostale bi ti trebalo jako puno vremena da ubediš svakog pojedinačno baš tim razlogom koji njemu znači. Volela bih da ljudi jednostavno prestanu sa mržnjom, ali mržnja je teška i izmenjena forma instikta za preživljavanjem. U tome je problem, oni misle da rade ispravnu stvar." Roze Lala: ,,Onda im se samo mora promeniti motivacija, borba za neke  pozitivne stvari umesto za uništenje ljudi i planete." Beli Zumbul: ,,Crveni Karanfil će moći to da sredi na kraju, ona je stvorena za ovaj zadatak, a naše je da sredimo Inferna. Oh, ne zaboravite i onog neprijatelja što je ubio predhodna dva neprijatelja, možda smo mu i mi meta." Žuti Maslačak: ,,Naravno, ako se i ovog puta desi tako nešto sigurno je da postoji još neko, ali ne mora da znači da je negativac!" Ja: ,,U redu je, u svakom bi ta kreatura jurila mene, šta god da je, pa biste bile spremne ako mi se nešto desi. Da vidimo šta ćemo sa Infernom i njegovom vojskom."

Deo IX - "Suprotni stavovi"

 Pet raznobojnih letelica letelo je afričkim nebom. Tim Blume je upravo prešao u borbu sa kopna i digitalnog sveta u vazduh.

Crveni Karanfil (Roze Lali preko radio veze): ,,Hahaha, tvoja letelica izgleda kao da je neko napravio džinovsku "Barbie" borbenu letelicu! Jer baš morala da bude roze, samo ti "Barbie" natpis fali na njoj! (nastavi da se smeje)" Roze Lala (namrgođeno): ,,Hej, izgleda prelepo! Šta joj fali?" Crveni Karanfil (našali se): ,,Pa rekoh ti - "Barbie" natpis joj fali! (ponovo prasnu u smeh)" Beli Zumbul (preko radio veze): ,,Mogle smo i zelene pošto nam je to zajednička boja, ali boje nisu bitne, bitna je misija." Ja: ,,Boje su bitne za motivaciju, barem je kod mene tako, mada u ovoj misiji i nemaju neki značaj." Crveni Karanfil: ,,Crveno je boja borbe!" Roze Lala: ,,Ne, crveno je romantična boja." Crveni Karanfil (napravi izraz gađenja): ,,Fuj, romantika." Ja: ,,Crveno je i boja krvi, tako da pripazite da se ne povredite. Spuštamo se na tlo."

 Letelice smo ostavile blizu baze, krenule smo da potražimo Inferna. Nismo želele da napadnemo pre nego što ga lično sretnemo.

 Inferno je izašao iz većeg šatora. Bio je jake građe, sa jakim rukama, imao je tetovaže po torzou i rukama, obrijanu glavu i minđušu na levom uhu. Od odeće je nosio pantalone zagasite bele boje, dok mu je torzo bio otkriven. Njegova koža bila je nešto svetlija od Makenine, sa bronzanim odsjajem, a pogled ljutit.

 Inferno (videvši nas): ,,Kako ste vi prošle barijeru? Ko ste vi?" Ja: ,,Tim Blume, znam da Vam ta informacija ne znači nešto posebno tako da ću preći na stvar - čemu sve ovo?" Inferno: ,,Uništićemo trenutni poredak ratom i zavladaćemo! Agresijom se stiže do cilja!" Žuti Maslačak (Crvenom Karanfilu): ,,Zvuči kao ti." Crveni Karanfil: ,,Hej, ja sam za demonstracije i proteste, ne za uništenje svega!" Inferno (Crvenom Karanfilu): ,,To je nedovoljno - ljudima je potreban rat! Vidiš da i sami traže ratove, to je zato što ljudski instikt vuče na borbu, ne mogu da žive u miru duži vremenski period. Kreiraće sukobe i tamo gde ih nema jer im je potrebna drama, napašće nekog ko ne misli kao oni, jer svi su krivi osim nas samih." Beli Zumbul: ,,Ne možemo se oslanjati samo na primarne nagone, mi smo logička bića! Naš intelekt služi da kontrolišemo taj poriv!" Žuti Maslačak: ,,I rat ne donosi ništa osim štete!" Ja: ,,Zar nismo već nekoliko puta u istoriji prošli kroz to i dobili gomilu porušene infrakstukture, milione leševa, još više povređenih i zajedničke traume?" Inferno (meni): ,,Upravo tako kao što si rekla - nekoliko puta. Koliko je ratova bilo na planeti i ljudi ih opet stvore? Ako su ljudi već tako pametni, zašto ponavljaju ono što im donosi samo štetu? Ljudsko biće ne može dostići spiritualnost, naša animalna priroda je uvek jača." Žuti Maslačak: ,,To nije istina, moguće je pronaći mir u sebi." Inferno (podsmešljivo): ,,A možda smo i sami sebi najveći neprijatelji."

 Pogledala sam u daljinu, zamišljena zbog Infernove poslednje rečenice. U svakom slučaju nije smelo doći do ostvarenja Infernovog plana, te sam rekla da se sklonimo i teleportujemo u letelice, jer više nije bilo svrhe nastavljati debatu, to je moglo trajati predugo. Pre nego što sam uključila letelicu pomislila sam - da li, ako sada napadnemo, automatski podržavamo Infernovu teoriju da ljudi zaista napadaju svakog ko se ne slaže sa njima? Gde je granica između odbrane i napada? Da bismo sada odbranili moraćemo da napadnemo, a napad nikad nije bio moralno ispravan, a kako znati razliku? Koliko sukoba je tako postalo pravo krvoproliće upravo zato što su, u nameri da odbrane, i jedna i druga strana napale onu drugu? Pod izgovorom da branimo to "nešto" mi najčešće branimo sebe; možda sve te borbe, ili barem dobar deo njih, počinje iz naše sopstvene nesigurnosti ili sujete?

 Trgnuo me je glas Roze Lale preko razglasa: ,,Da li krećemo? Čekamo instrukcije." Ja (izdahnem): ,,Hteli ne hteli, zar imamo izbora? Krećemo. (palimo letelice i krećemo)"

 Infernove i naše letelice su se sukobile, ali su oni bili mnogobrojniji, te smo nadograđivale naše letelice kako bismo se oduprele tolikim napadima. Kada su letelice bile na izmaku snage izašle smo i aktivirale petu Tim Blume moć, a one su pale dole uništivši desetine drugih vojnih vozila. Sletele smo blizu Andora koji se predhodno borio sa grupom vojnika.

 Andor (videvši nas sa krilima): ,,Oh, vidi ti to - sišli su anđeli sa neba! Znači, došao smak sveta, to je to." Žuti Maslačak: ,,Nismo nikakvi anđeli, ovo je naša peta moć." Andor (priđe mi): ,,Koliko imate tih moći?" Ja: ,,Pet." Andor (šmekerski): ,,Ja imam dve; prva je da se dobro borim." Crveni Karanfil (radoznalo): ,,A druga?" Andor: ,,To vam mogu pokazati nasamo. (namignu)" Roze Lala (zakoluta očima): ,,Ja nisam zainteresovana, idem da se odmorim." Ja (Roze Lali): ,,Važi, možemo da pođemo sada. (one odu, Andor uhvati mene za ruku)" Andor: ,,Pa zar baš sve da pobegnete? Taman započeh svoje izlaganje, ko zna koliko ćemo još imati prilike da budemo nasamo." Ja (uznemireno): ,,Crveni Karanfil je otišla, možda je ona zainteresovana za tvoju prezentaciju. Ako hoćeš zvaću je." Andor (približi se): ,,Crvena je super, ali mene intrigiraš ti. Znaš ono - devojka se nećka, ti se kao trudiš oko nje, lagano je osvajaš. Shvataš sigurno šta hoću da kažem." Ja: ,,Ne zanima me tako nešto, nije mi ni na kraj pameti. Čak, štaviše, osoba koja bi insistirala bi mi išla na živce, nisam ja nikakav trofej koja mora da se osvaja." Andor: ,,Ja baš volim takve devojke, kao teško osvojive tvrđave." Ja: ,,A mene ne zanimaju momci. Ne brini, nisam ni prva ni poslednja devojka na planeti, sigurno će se naći neka kojoj će to biti zanimljivo." Andor (pogleda me u oči): ,,Ne volim da me odbijaju." Ja (drsko): ,,I ja ne volim da me sputavaju." Andor: ,,Uvek dobijem ono što želim." Ja (još besnije): ,,Ako budeš nastavio poželećeš da se nisi ni rodio, a tu želju ću ti sigurno ispuniti." Andor (odmaknu se i nasmeši): ,,Samo ću još više uživati ako te je teško osvojiti." Ja (zakolutam očima): ,,Nemam ni vremena ni živaca za ovakve budalaštine. (odlazim)"

 Vikend; Makena piše rad za fakultet, Harmoni boravi u prirodi sa svojim društvom, a Amora je, iz nekog čudnog razloga, pozvala mene i Reu da dođemo u jedan kafić. Bile smo zbunjene zbog čega je zvala samo nas dve, ali onda je ubrzo postalo jasno. Mladić kraće crne kose i brade, obučen u farmerke i majicu, priđe našem stolu, pozdravi se sa Amorom i sede za naš sto.

 Rea (zakoluta očima i pogleda u mene): ,,Misliš li ti isto što i ja? Smestila nam je sudar! Zadaviću je, najozbiljnije ti kažem." Amora (nasmeši se): ,,Ovo je Arik, drug mog dečka. Arik, ovo su Rea i Lilit, moje drugarice. (pozdravimo se sa njim) Arik je zaljubljenik u istoriju, jako ga zanimaju različite epohe i prošlost." Rea (ispija nekoliko gutljaja piva): ,,Da li smo se mi sreli negde? Nešto si mi poznat." Ja: ,,I meni, a ne sećam se baš mnogo ljudi odavde." Arik (začudi se): ,,Ne... Mada smo se možda negde videli, ovo je malo mesto." Amora (nastavlja): ,,Rea je žestoka devojka, iskrena i spontana..." Rea (dobaci): ,,Rekoh, sad će da kaže brbljiva, luda do daske i tako te stvari. (smeh)" Amora: ,, ... a Lilit je ćutljiva, umetnička duša i filozof." Ja: ,,Ja sam potpuna budala, to si zaboravila da dodaš." Arik: ,,Amora, jer ti to pokušavaš da me spojiš sa nekim? Rekao sam ti da mi sad to nije prioritet..." Rea: ,,Objasni, Amora." Amora: ,,Devojke, Arik je tako fin dečko a vi ste rekle da ćete biti same do kraja života, to je strašno! Niko ne može da bude sam ceo život." Ja (ispijam gutljaj likera): ,,Bila sam i do sad pa ne osećam da mi neko fali." Amora: ,,Vi možda niste ni svesne toga, toliko ste se navikle na samoću." Rea: ,,Okej, Lilit je možda samotnjak do daske, ali ja sam ekstrovertna osoba, odkud ti ideja da sam usamljena? (Ariku) Izvini, dečko, ništa lično, ali ja nisam za veze i te stvari." Ja (Amori): ,,Ovo je ispalo baš neprijatno..." Amora (tužno): ,,Imala sam dobre namere, izvinjavam se." Arik (klimnu glavom): ,,Ništa strašno, kad smo već ovde možemo da popijemo piće." Ja (tiho): ,,Vala, trebaće mi još jedno."

 Amora (nasmeši se i ustaje): ,,Naravno, lepo se zabavite. (polazi)" Rea (revoltirano): ,,Ej, gde ode?! Ako te ja ne zadavim niko neće, znaš?" (Amora se nasmeši i mahnu sa vrata, a zatim izađe) 'Ladno me je ispalila. (Ariku) Pa, ono, š'a ti voliš da radiš?" Arik: ,,Učim o istoriji, to mi je jako zanimljivo." Rea: ,,Prošlost je prošla, najbolje je živeti u sadašnjosti, jedino tako stvarno živiš. Vraćanje u prošlost i besomučno planiranje budućnosti te zapravo sprečavaju da osetiš sadašnji trenutak, pogubiš se u nečemu što je samo sećanje, koje vremenom izbledi, ili pak u iluziji nečeg što se možda nikad neće desiti." Ja (zadivljeno): ,,Divna misao, to je istina. Meni je mozak programiran da planira unapred i zapravo nikad ne živim u ovom momentu, kao i da ne postojim." Rea: ,,Eto vidiš. (ispija piće) E pa, dečice, odoh i ja. Vi se zabavljajte, ćaskajte, šta god vam je volja. (polazi)"

 Ja (panično): ,,Ali, Rea... (pogledam u Arika i unervozim se, spuštajući glavu dole od neprijatnosti) Da krenemo i mi pošto su svi otišli?" Arik (slegne ramenima): ,,Meni ništa ne smeta ni ovako. Za razliku od svojih drugarica vidim da si ti baš ćutljiva, trebalo bi te osloboditi malo." Ja (stresem se): ,,Ne, ovako mi je dobro. A i ne moraju uvek introvertni da se prilagođavaju ekstrovertnima." Arik: ,,Ti bi onda nekom bila sjajna žena, žene su obično brbljive, retko je sresti ćutljivu." Ja (iznervirano): ,,Neću ja nikome da budem žena, a ta konstatacija je uvredljiva i za jednu i za drugu stranu. Zar misliš da žensko mora bez pogovora da sluša muža i ćuti? Zašto bih to želela za sebe?" Arik (nasmeši se): ,,Podsećaš me na jednu devojku koju sam nedavno sreo. Isprva sam mislio da je ćutljiva i pomirljive prirode, a onda je tako kao ti žestoko odgovorila, video sam da je zapravo žestoka sa rečima. Tvrdi pazar, ali uporan sam ja, osvojiću je." Ja: ,,Možda ne želi da bude u vezi, ili već ima nekog..." Arik: ,,Svaka tvrđava padne kad-tad." Ja: ,,Tvrđava? (u sebi) Zvuči isto kao onaj lik sa borbe, skoro da bih pomislila da je to on. (naglas) Ona nije trofej pa da se osvoji." Arik (iznenađeno): ,,I ona mi je to isto rekla! Takva devojka bi bila verna jer ne bi pala na raznorazna dobacivanja drugih muškaraca, a i ne bi se mnogo bunila - kako kažem ja, tako i ona." Ja (sa nevericom): ,,To je potpuna glupost, a i zar nisi rekao da je drčna osoba? Misliš da bi sputala svoju ličnost zbog tebe?" Arik: ,,Ih, vajkala bi se u početku, onda bi popustila. Tako to ide. I ti ćeš tako kad se nađe neko uporan, mada bih te savetovao da malo poradiš na izgledu da privučeš tog nekog, sa tim oblačenjem poput sredovečne gospođe nećeš mnogo postići na tom polju." Ja (iznervirano): ,,Sreća što te Rea nije čula, ispebijala bi te zbog tih tvojih šovinističkih stavova, ja nisam osoba koja fizički nasrće na ljude pa ćeš proći bez toga. Moje oblačenje je moj problem, šta god da obučem ne radim to zbog muškaraca već zato što tako hoću. Šta je sledeće, da pričaš o tome kako devojka mora da bude devica do prve bračne noći, da rodi zdravog muškog potomka, da trpi mentalitet svog supruga ma kakav bio, da bude domaćica bez ikakvih želja i nadanja osim da svi budu dobro, jer su u toj priči svi bitniji od nje?" Arik: ,,Takva žena se cenila u prošlosti, a smatram da bi to i dalje trebalo propagirati kao ideal umesto ovih gluposti koje se danas propagiraju. Muž je tu da radi, žena da bude majka i domaćica." Ja: ,,Ma nemoj? Znaš, nemamo svi isti mentalitet, ima onih koji pristaju na takav brak ali i nas koji bismo radije sebi prerezali vratne žile i iščupali srce nego da na takav način sputamo svoj duh. Nemoj ti meni da pričaš šta meni treba, to što meni treba je suprotno od reprodukcije i stvaranja nove ćelije društva. Ima razlike između tradicionalizma i šovinizma, nemam ništa protiv tih tradicionalnih vrednosti ako se one ne nameću, ne može se nekom nametati kako da živi. Sam po sebi tradicionalizam se zasniva na podeli po rodnim ulogama, ali ne umanjuje značaj ni jednog člana, a neki su koristili taj termin da ponize ženu i njenu ulogu. Bilo kako bilo, naši stavovi se toliko razlikuju da je čak i diskusija iscrpljujuća, mislim da je pametnije ovde stati." Arik: ,,Kako hoćeš, meni ne smeta taj razgovor." Ja: ,,Idem dok se nisam još više iznervirala. (polazim)"

Deo X - "Pustinjski Inferno"

 Razradile smo taktiku borbe sa Infernom, bio nam je cilj da zarobimo njega sa što manje uništenja života vojnika. Malo nas je brinulo što njih ima sto puta više, Maken nam je pomogla vežbama za koncentraciju da bismo što bolje i efikasnije koristile moći u brzini, one su bile jedino što je moglo doneti pobedu za nas.

 Krenule smo letelicama jer je to bio najsigurniji način, odmah se sukobljavajući sa vozilima koja su ispaljivala đulad u nas. Uništile smo veći broj borbenih vozila, te su vojnici od Inferna tražili predaju, na šta on nije hteo da pristane. Preostalom letelicom je krenuo na nas, brzo uništavajući naše letelice. Izašle smo i pomoću krila se održavale u vazduhu.

 Inferno (pomoću razglasa): ,,Da li se predajete, vi male šarene napasti? Ostale ste bez borbenog vozila, sada ste kao ribe na suvom." Beli Zumbul (nama): ,,Da li da opet stvorimo letelice ili bilo šta?" Crveni Karanfil: ,,Hajde da stvorimo neko jače oružje i da... (oseti ubod) U, šta je bre ovo? (poče padati dole)"

 Sve osetismo ubod - gađali su nas strelicama sa nekim uspavljujućim sredstvom, te smo pale na zemlju bez svesti. Odveli su nas u tamnice.

 Probudila sam se sa bolovima na mestu gde je bila ubodna rana - dođavola, trebalo je da stvorim moć za zaceljivanje, to bi nam jako značilo u ovakvim momentima, ali mlađoj meni nije palo na pamet da se u borbi nekad i povrediš. Inferno je ušao u tamnicu.

 Inferno: ,,Vas pet protiv moje vojske - kakva nepromišljenost! Gde vam je bila glava?!" Ja (cinično): ,,Isto gde i tebi kad si odlučio da okupiš vojsku da uništiš svet." Inferno: ,,Ne bih ga uništio, već popravio! Sa ovih petsto vojnika bih došao do pet hiljada, sa pet hiljada na petnaest hiljada, uvećavao bih vojsku tako što bih strateški pokoravao teritorije i zarobio ljude, koji bi onda morali da ratuju za mene! Sad moram da se vraćam nekoliko koraka unazad jer ste mi uništile bojna vozila, ali ću se vratiti na svoj plan. Vi to nećete dočekati, bićete streljane sutra ujutru." Ja (nacerim se): ,,Ti to nećeš dočekati." Inferno: ,,Kako da ne, ništa mi ne možete! (vidi da moja haljina promeni boju u crno) Šta sad pokušavaš da uradiš? Kakav je ovo trik?!" Ja (podsmešljivo): ,,Uh, al' se neko uplašio! Pa gde nestade onaj neustrašivi ratnik koji će pokoriti sve teritorije na planeti? Jesi neustrašiv, ali ti fali mozga." Inferno (besno): ,,Kome ti to kažeš da mu fali mozga?! (krene da me udari, ja ga pogodim manjim električnim udarom i on odleti u zid) Ti si čudovište!"

 Ja (nacerim se): ,,Shvatiću to kao neku vrstu komplimenta, ali si ti ipak najveće čudovište ovde. Zar nisi mogao, kad si već toliko zapeo za rat, da investiraš u stvaranje najveće nuklearne bombe? Tako se danas ratuje, a ne ovim tvojim igračkicama. Znaš li zašto su najveće svetske sile toliko oprezne sa svojim bombama? One mogu da bukvalno unište život na Zemlji, čineći je radioaktivnom i više nikad naseljivom. Sve nuklearne bombe zajedno, aktivirane u isto vreme, zbrisale bi život sa naše planete. E, tako je trebalo da ratuješ, da se malo potrudiš." Inferno (ustaje): ,,Jesi ludača, ali imaš pravo... Nuklearnim oružjem bih pokorio celu planetu! To ću i učiniti, kontaminiraću  delove sveta koje ja želim, oni ostali će u strahu pristati na sve ostalo!" Ja (zevam): ,,U, što si dosadan... Dobro, de, dala sam ti malo vremena da i ti zamisliš da si postigao nešto u životu." Inferno: ,,Stvori mi bombu! Siguran sam da si u stanju da to učiniš!" Ja (prasnem u smeh): ,,Ako hoću da uništim planetu - zašto bih tebi prepustila to zadovoljstvo?" Inferno: ,,Neću te pustiti iz te tamnice dok mi ne stvoriš bombu!" Ja (zakolutam očima): ,,Koji se đavo samo dereš, probi mi bubne opne... Shvatam da ti imaš problema sa kontrolom besa, ali ja nisam gluva, čujem te odlično. Znači, neću izaći iz ove tamnice dok me ti ne pustiš?" Inferno: ,,Tako je. Poštedeću vam živote ako mi ti i tvoje drugarice stvorite nuklearnu bombu." Ja (nasmejem se): ,,Velikodušno. Druga Tim Blume moć - ispred vrata ove tamnice!  (stvorim se ispred vrata i zaključam ih od spolja) Oh, zaboravila sam da ti napomenem da imam moć teleportacije, kako nepristojno od mene." Inferno (držeći metalne šipke na vratima): ,,Da si me odmah pustila odavde i stvorila tu bombu dok nisam naredio da vas sve pobiju!!!" Ja (cinično): ,,Neću dozvoliti da mi se jedan balavac poput tebe meša u misiju. Ovaj svet može imati samo jednog ultimativnog negativca... a to sam ja. Ti si nedostojan da mi budeš i podanik. (dotaknem metalne šipke i kreiram električnu energiju koja sprži Inferna do pepela)"

Otvaram oči i ugledam plafon ispred tamnice. Polako sam ustala i pošla niz hodnik, gde sam se susrela sa ostalim devojkama i Andorom. Crveni Karanfil: ,,Baš smo pošli da te nađemo... Nas je izvukao Andor, sredio je čuvare." Beli Zumbul: ,,Mada to nije bilo neophodno, snašle bismo se." Ja (gledam okolo): ,,Gde je Inferno?" Roze Lala: ,,Nismo ga videle, čudno da nije intervenisao." Žuti Maslačak: ,,Da li je neko od vas video onu misterioznu osobu koja se pojavljuje i ugljeniše neprijatelje?" Andor: ,,Kakva misteriozna osoba?" Ja: ,,Na kraju predhodne dve misije se pojavljivala neka čudna sila i nakon nje su neprijatelji bili potpuno sprženi, ugljenisala ih je." Andor (trgnu se): ,,Sad to kažete? Možda je ovde negde! (pribere se) Mislim, ja ću se boriti sa njom! Neka mi priđe ako sme!" Žuti Maslačak: ,,Nema potrebe, izgleda da se ovoga puta neće pojaviti."

 Izašli smo napolje gde su vojnici stajali oko glinenog ćupa, prišli smo da vidimo o čemu se radi. Vojnik (videvši nas): ,,Izašle ste iz tamnice?! (drugom vojniku) Da li da ih vratimo ili pustimo? Možda su one ubile Inferna!" Žuti Maslačak (zaneme): ,,Mrtav je? Ne, nismo ga mi ubile, nismo ga čak ni videle." Beli Zumbul: ,,Kako je stradao?" Vojnik: ,,Našli smo njegov pepeo u jednoj od tamnica! Naš vođa je stradao!" Roze Lala: ,,Znači, ponovo je ona osoba došla i ubila neprijatelja... Ovo mi se uopšte ne dopada." Andor (gleda okolo): ,,Kako znate da neće napasti i nas? Možda hoće sve da pobije?!" Ja (vojniku): ,,Ovde imamo osobu koja je dostojna da vam bude vođa. (pokažem na Crvenog Karanfila) Vodiće vas u bitke za neki bolji svet, umesto da gubite glave za uništenje planete. Borićete se za bolje sutra, a ne za to da sutra više ne postoji. Borićete se za to da vaši potomci imaju budućnost, a ne za to da im ostavite leševe i štetu, ili pak da im kontaminiramo planetu za čitavu večnost. Neka vaša bitka bude za stvaranje nečeg novog, ne za uništenje svega." Vojnik: ,,Dobro, neka bude tako." Crveni Karanfil (meni): ,,Misliš da ja mogu ovo? Ja sam suviše brza, nemoj da napravim neki problem ili nešto." Ja (klimnuh glavom): ,,Poseduješ tu neustrašivost potrebnu za vođu, a i verujem u tebe da nećeš pustiti agresivnost da te preplavi kao Inferna, ratoboran vođa nije dobar vođa. Ti veruješ u svoj cilj i ne plašiš se da se boriš za njega." Crveni Karanfil (klimnu glavom): ,,Koristiću ovo u plemenite svrhe, ne brini. (vojnicima) Vreme je da se borimo za dobrobit čovečanstva umesto za teritorije i nadmoć. (podignu mač u vazduh) Da li ste spremni za to?" Vojska (u glas): ,,Jesmo!" Crveni Karanfil: ,,Da li mogu imati tu čast da vas povedem u tu borbu?" Vojska (uglas): ,,Da!" Crveni Karanfil (nasmeši se): ,,Onda će tako i biti."

Ona je ostala sa vojskom do kraja dana, mi smo se vratile kući.

 Ponovo smo rezimirale borbu pored Magnolije. Rea (ushićeno): ,,Sad i ja imam svoju armiju, jej!" Harmoni: ,,Još Amora i Lilit imaju da nađu svoju armiju u narednim borbama." Amora: ,,Ne znam, ne mora da znači da ćemo i mi biti vođe neke armije." Makena: ,,Borile smo se dobro, ali opet je ona ista osoba uništila Inferna." Amora: ,,Da li znaš ko je to?" Magnolija: ,,Znam. I ne, ne mogu vam reći." Rea: ,,Možemo li da igramo igru pogađanja? Prvo, da li poznajemo osobu?" Magnolija: ,,Ta osoba ne poznaje ni samu sebe." Harmoni (začudi se): ,,Zar je to moguće?" Magnolija: ,,Jeste. Ona zna druge, ali ne zna sebe." Makena: ,,Da li je ona naš neprijatelj?" Magnolija: ,,Vaš i jeste i nije, ali svoj sopstveni svakako jeste." Amora: ,,Sad mi ama baš ništa nije jasno! Kada ćemo se boriti sa njom?" Magnolija: ,,Vi nećete."

 Rea (pali cigaretu): ,,Ej, Magi, mnogo nas zbunjuješ - daj nam neku konkretnu informaciju kao za predhodne neprijatelje, da znamo protiv čega se borimo." Magnolija: ,,To će još sačekati, a sada će na redu biti vaš četvrti neprijatelj, ako ste spremne." Makena: ,,Apsolutno, što pre znamo pre ćemo razraditi taktiku." Magnolija: ,,Ovde će vam biti malo teže da razradite taktiku, jer vaš naredni protivnik, Kataleja, upravlja vremenskim i prostornim portalima, a tu vaše moći ne mogu puno da učine jer vaša teleportacija ne može da vas odvede nazad u prošlost ili u budućnost, koristi se isključivo za sadašnji momenat." Harmoni: ,,Fascinantno! Zašto bi osoba sa tom moći bila negativac? Gde idemo ovog puta?" Magnolija: ,,Kataleja je nekad bila vođa stvorenjima nalik Kupidonima, spajala je ljude, a onda je njeno srce bilo slomljeno i postala je negativac." Ja (tiho): ,,Mogu da je razumem. Čudno mi je da i ja nisam negativac umesto da budem superheroj." Magnolija: ,,Cilj - uništenje civilizacije oduzimanjem osećanja ljubavi, lokacija azijski kontinent."

 Amora: ,,Ako uništi osećanje ljubavi civilizacija će stvarno propasti." Makena: ,,Može da funkcioniše i bez toga." Amora: ,,Razmisli, ako zavadi ljude koji se vole onda ne bi bilo brakova, dece, možda ne bi bilo ni većeg dela umetnosti! Svet bi bio okrutno mesto." Harmoni: ,,Tu postoje razne vrste ljubavi; prema prirodi, životinjama, nekoj vrsti umetnosti, hobiju... Imajući sve to u vidu onda ne znam ni kako svet može da funkcioniše." Magnolija: ,,Upravo tako - ne može. Niko više nikog ne bi voleo, svi bi bili konstantno nezadovoljni. Ne bi bilo uživanja u nečemu, brige za nekog, egoizam bi postao deo svakog bića, ali ta bića ni sama sebe ne bi mogla voleti, pa bi njihovo nezadovoljstvo bilo još jače." Ja (slegnem ramenima): ,,Zvuči  kao svakodnevnica, već smo okruženi time." Magnolija: ,,Veruj mi, ovo bi bilo još gore. Taj osećaj da ti ništa ne izaziva pozitivne senzacije - kakav bi to svet bio?" Ja (tiho, za sebe): ,,Moj svet. Već živim u jednom takvom svetu." Amora (Magnoliji): ,,Jao, takva osoba bi bila sposobna da povredi sebe i druge bez problema, sigurno da ne želimo svet u kome su svi takvi! (ja se uspaničim i krenem) Gde ćeš, Lilit?" Ja (nervozno): ,,Moram... da završim neka posla." Rea: ,,U pravu je, mogle bismo malo da predahnemo, završimo poslove, pa ćemo polako da upoznamo Kataleju i vidimo šta može da se učini." Harmoni: ,,Da li možemo da joj vratimo veru u ljubav, da joj vratimo taj osećaj? Meni je žao da je povredimo samo zato što je imala tu tešku okolnost da joj slome srce, nije ona kriva za to." Amora (tužno): ,,Da, iako je sebično povrediti druge zbog našeg sopstvenog bola slažem se sa Harmoni. Može li to da se sredi na taj način?" Magnolija: ,,Kataleja nema osećanja, njen centar za osećaje i senzacije u mozgu je uništen nakon uticaja magije. Začarala je samu sebe da otupi."

 Ja (počnem teže da dišem): ,,Ubila je svoja sopstvena osećanja? (tiho) I ja sam to pokušavala da uradim, možda mi pokaže kako da uspem." Amora: ,,Život bez osećanja je ravan smrti, to je kao da se ubila." Magnolija: ,,Na neki način i jeste. Mnoge osobe koje stignu do potpunog mrtvila obično i nemaju osećaj da su žive, da li je tako, Lilit?" Ja (stresem se): ,,Zašto misliš da ja znam odgovor na to?" Makena: ,,Verovatno zato što razumeš različite uglove gledanja, možda možeš da razumeš njene razloge i akcije." Magnolija: ,,Sada ste slobodne, možete ići. Lilit, ti ostani. (one se pozdrave sa mnom i krenu) Vidim da će ti teško pasti ova misija, možda i najteže od svih." Ja: ,,Dakle, Kataleja oseća samo negativne emocije?" Magnolija: ,,Ona ne oseća ništa. Baš kao i ti u većini slučajeva. Mada, sad u ovom trenutku te je obhrvala bujica osećanja, dotakli smo se teških tema. Jedina razlika je što ona, zbog svog nedostatka osećanja, želi da povredi one koji osećaju sve to što je ona nekada osećala a onda joj je naglo oduzeto, a ti... ti ćeš dokrajčiti sebe." Ja (nervozno): ,,Znaš šta? Što se mene tiče možete i mene da ubijete ako je već toliko opasno biti emotivno zatupljen, ali znaš li koliko ima osoba koje ne osećaju ništa? Da li nas sve treba pobiti?!" Magnolija: ,,Kataleja ima ogromnu moć i naudiće čitavom svetu!" Ja: ,,I ja imam moć - da li ću uništiti čovečanstvo ili šta već?!" Magnolija: ,,Bolje je da ne odgovaram na to pitanje." Ja: ,,Ovo je previše za mene. Sigurna sam da devojke mogu same da pobede Kataleju. Prva Tim Blume moć - pištolj! (ništa se ne dešava) Zašto neće da radi, kog đavola? Prva Tim Blume moć - konopac! (ponovo ništa) Izgubila sam moći?" Magnolija: ,,Nisi, ali ne možeš išta da učiniš dok ne zaustavimo Kataleju." Ja (viknem): ,,Kako?! Kako da je zaustavim kada je razumem?! I nju, i Inferna, i Gliča, i Selinu, verovatno i poslednjeg neprijatelja!" Magnolija: ,,Ironično, tog poslednjeg neprijatelja najmanje razumeš. Bilo kako bilo, Tim Blume ima pet članova, ne četiri, a ti si vođa tima." Ja (pogledom punim bola): ,,Nisam ja nikakav vođa, nisam dostojna ikoga da vodim! Nedostojna sam ovih moći, nedostojna sam plave boje, nedostojna sam imena kraljice cveća! Nisam ja Plava Ruža, ja sam najobičniji prokleti korov u bašti kog bi trebalo iščupati iz korena! (zaplačem) Samo sam htela da budem dostojna života." Magnolija (dotakne me jednom granom): ,,U tebi ima još ljudskosti, pazi tu stranu da ona druga strana ne obuzme celu tebe." Ja (brišem lice): ,,Koja druga strana? Molim te, nađi novog člana, pusti me da idem bestraga." Magnolija: ,,Pustiću te samo da ideš da odspavaš, odmoriš se i spremiš za borbu kad ti bude bolje." Ja: ,,Ovako je godinama, neće mi biti bolje." Magnolija: ,,Postoji dobar razlog zašto si ti vođa - ne zato što imaš najupečatljiviju ličnost ili najjači borbeni duh, već zato što ujedinjuješ ostale članove. Ti si spona između mira i borbe, napretka i tradicionalizma, razuma i osećaja, nežnosti i strogosti. Tvoja najranjivija strana je postala tvoj najveći pokazatelj snage." Ja: ,,Zaboravila si samo na jednu važnu stvar - osoba koja ujedinjuje sve te koncepte vremenom poludi, postane haos. Ja sam luda osoba. Svima delujem kao dosadna osoba bez svog sopstvenog mišljenja zato što razumem svačije mišljenje." Magnolija: ,,Večeras ti neću vratiti moći za svaki slučaj, samo ću te vratiti kući. Odmori se, potrebna si timu bez obzira što misliš da nije tako."

 Teleportovala me je kući gde sam ubrzo zaspala, trudeći se da se saberem za sledeću borbu.

Deo XI - "Hladnoća u srcu"

Kao i do sada želele smo da se prvo sretnemo sa neprijateljem pa tek onda da napadnemo. Kataleja je živela u planinama, odsečena od sveta. Kupidone je odavno oterala, nije mogla da gleda nešto što ju je podsećalo na ono što je nekad bila. Bilo je jako hladno kada smo se teleportovale blizu njene brvnare.

 Roze Lala (cvokoće): ,,Z... z... Zašto bi neko d... d... došao da ž... ž... živi ovde?!" Beli Zumbul (stvara belu jaknu): ,,Tako je bolje, malo je toplije." Žuti Maslačak: ,,Sve je zatrpano snegom, bolje da se prilagodimo uslovima." Ja (klimnem glavom): ,,Nadogradite odeću tako da vam bude toplo, nemojte se smrzavati bez potrebe." Rea (videvši da ja ostajem u odeći kao do sada): ,,A ti? Prehladićeš se tako." Ja (pogubljeno krenem napred): ,,Meni dođe da stvorim haljinu kao Elsinu, da pevam "Let it go" dok stvaram ledenu tvrđavu u kojoj ću ostati do kraja života i eventualno umrem od hipotermije posle nekog vremena. Idemo."

 Odnekud se pred nama stvori Andor. Andor: ,,Opet vi? Ja ću ovo da rešim." Crveni Karanfil: ,,Odkud ti znaš za Kataleju? Čekaj malo... Da nisi ti taj neprijatelj što je ubio predhodna tri, pa nas sada ponovo pratiš?!" Andor: ,,A kako sam mogao da ubijem Inferna ako sam bio sa vama?" Roze Lala: ,,Tačno, nije mogao. Kako onda znaš za ovu misiju?" Andor: ,,Ako vam kažem mislićete da sam lud. Drvo mi je reklo za prošlu i za ovu misiju." Beli Zumbul: ,,Magnolija?" Andor: ,,Šta? Ne, hrast. Oduvek sam hteo da budem antički ratnik, drvo mi je dalo moći... Sad sigurno mislite da sam lud." Žuti Maslačak: ,,Zapravo, ne, i mi imamo svoje drvo. Plava Ruža ga je posadila." Andor: ,,Oh, neverovatno! Ko zna, možda smo sadili drveće na istom mestu (namignu)." Crveni Karanfil: ,,Onda bismo morali da budemo iz istog mesta, ali moramo da čuvamo naš identitet pa je bolje da ne idemo dalje sa tim informacijama." Andor (klimnu glavom): ,,Slažem se, i moj identitet je tajni, nećemo više na tu temu."

 Otvorila je visoka vitka devojka indigo očiju i indigo haljine sa jednom dužom polovinom a drugom kratkom, kratke začešljane kose koja je uokvirila glavu i sa dva duga pramena koja su napred slobodno padala, takođe u indigo boji.

 Kataleja: ,,Gosti? Sklonim se od svih i oni me opet pronađu, divota. Predpostavljam da imate neki razlog jer ovde niko ne može čak ni da zaluta." Andor (odmeri je): ,,Hej, previše si atraktivna da bi se krila po ovoj nedođiji, očekivao sam neku poput one sa kojom sam bio u kafiću pre neki dan, e ta bi trebalo da se izoluje ovde a ne takva lepotica poput tebe." Kataleja: ,,Šta vas dovodi ovde i šta hoćete?" Andor (šmekerski): ,,Ja bih tebe ako može." Crveni Karanfil (odgurnu ga): ,,'Ajde, iš odatle! (Kataleji) Došle smo zbog tvog plana da ukloniš emociju ljubavi iz ljudi. Nećemo da od ljudske rase napraviš monstrume." Kataleja (ravnodušno): ,,Zar oni to već nisu?" Roze Lala: ,,Ne! Oni su strastvena bića sa toliko ljubavi za različite stvari! Shvatamo da si besna na ceo svet, ali ne možeš nam uskratiti taj osećaj! Meni lično je ljubav najbitnija stvar na svetu, boriću se za nju do kraja." Kataleja: ,,Mogu vam ubrzati taj proces stradanja ako ste već zapele da se borite, svejedno mi je da li patite ili ne jer mi čak ni mučenje ne pričinjava zadovoljstvo." Beli Zumbul (Žutom Maslačku): ,,Da li je moguće da neko baš ovoliko može biti emotivno prazan?"

Ja sam samo nemo gledala u Kataleju, osećajući težinu u plućima. Odavno sam želela da napustim sve i pođem u planinu, odsečena od sveta, tamo gde više nikada neću videti drugo ljudsko biće, ako se i ja mogu smatrati ljudskim bićem. Plava boja predstavlja hladnoću, a ovde su se plava i crna stopile u tamno plavu, koja je inače moja omiljena boja, te je nastala ta kombinacija haosa i hladnoće koja ledi sve pred sobom - bez milosti, bez kajanja. Upravo to je Kataleja u svojoj indigo odori, haos rođen iz praznine.

 Kataleja: ,,Vi nemate moć da me zaustavite, ali svejedno neću rizikovati. (izgovori čaroliju i nađemo se u različitim portalima)"

U prvom portalu bile su Žuti Maslačak i Beli Zumbul, u drugom Crveni Karanfil i Roze Lala, u trećem Andor i ja.

 Portal 1: Beli Zumbul je razgledala oko sebe, svugde je bilo zelenilo. Beli Zumbul: ,,Moramo prvo da ustanovimo gde smo i kako da izađemo odavde." Žuti Maslačak: ,,Druga Tim Blume moć - izlazak iz portala! (moć ne deluje) Ne može da se teleportuje nazad." Beli Zumbul: ,,Magnolija je rekla da naša teleportacija ne deluje kada je promenjeno vreme, dakle mi smo sada u nekom drugom vremenu." Žuti Maslačak: ,,Misliš, vratila nas je u daleku prošlost?" Beli Zumbul: ,,Dovoljno je da nas je vratila i u moment pre toga, opet je došlo do poremećaja vremena i naša moć ne deluje. Da probamo barem da stupimo u kontakt sa ostalima."

 Portal 2: Crveni Karanfil i Roze Lala su hodale u portalu koji je ličio na napuštenu kuću iz koje nisu mogle izaći. Roze Lala: ,,Mene plaši ovo mesto, izgleda sablasno." Crveni Karanfil: ,,Da, zar nije super?! Joj, ovo bi baš bilo zabavno da nismo na misiji i da moramo da izađemo odavde." Roze Lala: ,,Imaš li neku ideju? Možda postoji neka rupa u portalu odakle možemo izaći." Crveni Karanfil: ,,Hm, hajde da pretražimo prostoriju po prostoriju, sigurno ćemo naći izlaz." Roze Lala (klimnu glavom): ,,Hajde da probamo sa time."

 Portal 3: Izdahnula sam kada sam videla da je sa mnom u portalu i Andor. Divota, ovo će biti naporno. Andor (približi mi se): ,,Ostali smo sami, nije li to divno?" Ja: ,,Ne. Zarobila nas je u prostoru i vremenu, šta je tu divno? Kamo sreće da je zarobila samo mene, nikad se ne bih izvukla, ovako mi je bolje da što pre nađem način da izađemo." Andor (stane pored mene): ,,Ti se to bojiš da ostaneš sama sa mnom?" Ja: ,,Da. Bojim se da ne puknem i zadavim te ovde, ne bi te nikad našli." Andor (gleda u mene dok pokušavam da nađem izlaz iz portala): ,,Mnogo si agresivna, sve mi se manje dopadaš." Ja: ,,I drago mi je što je tako, kamo sreće da ti se uopšte ne dopadam. Doduše, tebi se sviđa iluzija onog što misliš o meni, ne ono što jesam, tako da će ti se iluzije brzo raspršiti pa ćeš me ostaviti na miru. Obično tako biva." Andor: ,,Mrzim da odustajem, ali od tebe mi je bolje da odustanem. Viđao sam rezervisane i hladne devojke, ali nikad toliku santu leda poput tebe. Da li ti uopšte imaš osećanja?!" Ja: ,,Ne prema tebi. Barem ne pozitivna. Batali me sada ćaskanja i potrudi se da izađemo odavde, Kataleja je ozbiljan protivnik." Andor (polazi): ,,U redu, obično ne slušam tuđe naredbe ali je i meni cilj da izađemo odavde što je brže moguće."

 Portal 1 i 2: Beli Zumbul uspostavlja komunikaciju sa Crvenim Karanfilom i Roze Lalom. Beli Zumbul: ,,Jeste li pronašle izlaz?" Roze Lala: ,,Ne možemo - vrata su zaključana, gledale smo po prostorijama pošto smo u nekoj kući. Gde ste vi?" Žuti Maslačak: ,,U nekoj prašumi. Izgleda da smo zaglavljeni u prošlom vremenu, ali Plava Ruža i Andor nisu u istoj vremenskoj ravni sa nama." Crveni Karanfil (viknu iz podruma) ,,Ovde ima jedan tajni prolaz, hajde da probamo da izađemo!" Roze Lala: ,,Krenućemo kroz taj prolaz, možda je to izlaz kroz portal. (ona i Crveni Karanfil pažljivo prođu kroz tunel, na čijem kraju je bila plava svetlost)"

 Žuti Maslačak je predložila da posade drvo magnolije u šumi, koja bi se možda povezala sa njihovom Magnolijom i vratila ih u njihov svet. Pomoću prve moći stvorile su sadnicu magnolije, stvorile joj sunce i vodu (sneg Belog Zumbula se otapao i pretvarao u vodu) i ubrzali su njen rast. Kada je dovoljno porasla stavile su ruke na koru i trudile se da se povežu sa Magnolijom iz naše šume. To im je pošlo za rukom i našle su se pored Magnolije, gde su već stigle Crveni Karanfil i Roze Lala.

 Portal 3: Pešačenje pustim drumom se odužilo, činilo se da je put beskrajan. Pomislili smo da je na kraju puta portal, možda je i bio, ali putu nije bilo kraja a vreme je prolazilo, mada smo mi bili zarobljeni u trenutku i zapravo nije prošao ni jedan jedini moment od tada. Seli smo na sred puta da se odmorimo.

 Andor (pogleda u mene): ,,Nema izlaza odavde." Ja: ,,Ima, samo ne možemo da ga pronađemo." Andor: ,,Ne razumem kako je hrabra devojka poput tebe dozvolila da postane santa leda." Ja: ,,Ni ja ne razumem kako je načitana osoba poput tebe postala šovinista." Andor: ,,Nisam ja šovinista samo zato što tražim partnerku po starinskim merilima. Čekaj, kada sam ti pričao o svom obrazovanju? Ne sećam se da smo se dotakli te teme." Ja (prisećam se): ,,Oh, izgleda da sam pomešala to sa nekim drugim. Moja greška." Andor: ,,Ne, jesi u pravu, načitan sam iako ti sad izgledam kao primitivni varvarin, ovo je kanalisanje jednog dela moje ličnosti. Sigurno neću da se obučem nekako jednostavno a idem u borbu, predpostavljam da i vas pet u privatnom životu ne nosite te šarene haljinice." Ja: ,,To je tačno, ja nosim crno uvek i svuda. Ovu kombinaciju sam kreirala kao dete, tada sam volela svetloplavu boju. Sada volim tamnu, mada mi se i ova nijansa i dalje sviđa." Andor: ,,I, koji je odgovor na pitanje koje sam postavio malopre? Čemu to zatvaranje srca?" Ja: ,,Nemam ja srce i osećanja. Jednostavno su isparili. Misao o ljubavi me ne intrigira, čak se i ježim od toga. Sad ti odgovori na moje pitanje." Andor (udahnu): ,,Taj odgovor mi baš nije dao puno informacija, niko ne može stići do toga tek tako. Dobro, da pokušam da odgovorim i ja na tvoje... Malo je lično, nemoj da misliš da sam slabić jer pričam ovo." Ja: ,,Baš naprotiv, misliću da si veći heroj jer pravi heroj prihvata i stranu osećaja." Andor: ,,Odrastao sam mnogo više uz babu nego uz majku, ona je želela da radi, da bude moderna žena, da se oblači moderno. Uvek je vodila glavnu reč i zato je moj otac otišao od kuće, nije mogao da trpi njene hirove. Deda i baba su živeli u veoma tradicionalnom braku, baba je uvek slušala dedu, radila kućne poslove, čuvala svoju decu a kasnije i mene, od njih mi je ostala ljubav prema starim stvarima, ali i njihove porodične vrednosti koje su se prenosile s kolena na koleno. Kako su to bili roditelji mog oca oni su uvek njega veličali a majku kudili, možda ti se zato čini da ponekad mrzim ženski rod. Ponekad zaboravim da ste vi tanana bića. Mislim, ženski rod, ti lično me malo i plašiš." Ja: ,,Onda mi je jasnije kako tvoja psiha funkcioniše. I da, slažem se da je verovatno to najviše uticalo na tebe. Znaš, postoje i žene koje rade a paze i porodicu, baš kao što postoje i takvi muškarci. Jaki muškarci pored sebe imaju žene sa jakim ličnostima, one koje se ravnopravno bore uz njih jer ni njegova uloga nije da sve ponese sâm na svojim plećima, baš kao što nije ni njena da bude potlačena. Muškarci slabih ličnosti traže nekog kog će manipulisati, nekad čak i fizički ili psihički povrediti ali, znaš, nije žena uvek slaba ako to dozvoli. Nekad oprašta i više nego što bi trebalo samo da se porodica ne sruši, da održi harmoniju, a harmonija u tom slučaju ni ne postoji već je samo prividna. Bilo kako bilo, ne traži devojku po tuđim merilima, već traži onu koja će biti tu za tebe i koju ćeš ti poštovati kao drugu polovinu svoje duše." Andor (klimnu glavom): ,,Možda i jeste vreme da se suočim sa tim, ko zna šta bih vremenom mogao postati. To što su rekla ima neke logike, nadam se da ću jednog dana i uspeti da nađem nekog ravnog sebi. (izdah) Nisam znao da imaš toliko empatije u sebi." Ja: ,,Ne znam da li bih to nazvala empatijom koliko gledanjem iz više uglova. Izvini što sam ti pretila smrću." Andor (nasmeje se): ,,Nisam to ni shvatio ozbiljno. (udah) Zašto je tvoj cvet plava ruža, kada plave ruže ne postoje u prirodi?" Ja: ,,Vrsta "Blue Moon" je u nekom trenutku nijanse između blede plave i lila boje, ona mi je služila za inspiraciju. Kada sam bila dete imala sam neki stari katalog sa ružama i tamo sam videla sliku te ruže, ali je na slici intezivno plave boje, verovatno je fotošop u pitanju a tad to nisam znala. Oduševila me je njena jedinstvenost među svim tim ružama, iako sada znam da prirodna plava ruža ne postoji, i dan-danas me fascinira. Ona za mene predstavlja mnogo više od lepog cveta; ona je za mene jedinstvenost, moć, spiritualna sfera života, beskrajnost ljudskog uma, savršeno plava kao odsjaj najčistije vode, kao ovo nebo iznad nas... (pogledam ka nebu) Portal. Nebo je otvor portala." Andor (pogleda na gore): ,,Čak i da si u pravu ne možemo stići tamo." Ja: ,,Možemo. Peta Tim Blume moć! (krila se otvore) Drži se, polećemo!"

 Deo XII - "Loša stara vremena"

Izašli smo iz portala i našli se u podnožju planine gde je Kataleja. Ja: ,,Uspeli smo da izađemo. Treba li ti prevoz?" Andor (odmahnu glavom): ,,Hrast me vrati u mesto gde živim, tako da idem. I tebe čekaju ostale članice tima." Ja (klimnem glavom): ,,Dobro, onda svako na svoju stranu, mada ne sumnjam da ćemo se opet videti na nekoj od misija." Andor (mahnu pre odlaska): ,,Sigurno je da hoćemo."

 Teleportovala sam se kod Magnolije, gde sam se pridružila ostalima. Bilo nam je jasno da Kataleja poseduje veliku moć i da je teško praviti taktiku, naročito jer bi ponovo mogla da nas pošalje u drugo vreme ili paralelni svet, odakle bi je bilo nemoguće poraziti, a nismo znale da li postoji način da to sprečimo.

 Narednog dana smo krenule prema Magnoliji, sretući Arika u šumi. Amora: ,,Arik, odkud ti ovde?" Arik: ,,Dolazim već neko vreme. (videvši mene i Reu) Oh, i drugarice su ti ovde." Rea: ,,Jeste, svi đuture." Arik: ,,Idem ja polako, videćemo se kasnije!" Amora (mahnu mu): ,,Važi, vidimo se!" Rea (kad se odmakao): ,,Pobeže čovek od nas. Gde li ide?" Harmoni: ,,Verovatno uživa u prirodi, ništa neobično."

 Bile smo na našem mestu neko vreme, planirajući da sutra ponovo pokušamo da pobedimo Kataleju, a onda je počelo da se smrknjava. Pri povratku na stazu Rea nije imala mira, te je pošla stazom kojom je krenuo Arik. Krenule smo za njom.

 Makena (Rei): ,,Zašto sad ovo radimo?" Rea: ,,Čudan mi je taj tip." Harmoni: ,,Verovatno je odavno otišao kući, hajde da se vratimo, pašće mrak." Amora (primeti Arika u daljini): ,,Eno ga tamo. Eto, nije ništa, da se sad vratimo?" Ja: ,,Jer on to priča sa drvetom? Ono je hrastovo drvo, zar ne?" Makena: ,,Da, hrast je... Misliš da je to Andor?!" Rea (požuri napred): ,,Sad ćemo videći."

 Približile smo se. Amora: ,,Arik, da li si razgovarao sa drvetom?" Arik (uznemiri se): ,,Šta? Ne, taman posla... Kako da pričam sa drvetom, to nije moguće..." Rea: ,,Dečko, videle smo te. Ti si Andor, zar ne?" Arik (iznenađeno): ,,Kako znate za Andora?!" Ja: ,,Dakle, to jesi ti. Ti si Andor." Arik (šokirano): ,,A vi ste onda Tim Blume! Tako znate da sam ja Andor! (pokazuje na Makenu) Ti si Beli Zumbul, (pokazuje na Harmoni) ti si Žuti Maslačak, (pokazuje na Reu) ti si Crveni Karanfil, (pokazuje na Amoru) ti si Roze Lala a ti... (pokazuje na mene) ... ti si Plava Ruža. Neverovatno." Ja (drsko): ,,Da, šta ćeš, sigurno je veliko razočarenje da vidiš da je Plava Ruža zapravo obična neatraktivna lujka kojoj je bolje da se izoluje negde u planini umesto Kataleje. (devojkama) Izvinite me, moram da krenem. (polazim)" Harmoni: ,,Lilit, možda nije tako mislio... Otišla je." Amora: ,,Znam te više od godinu dana, nisam ni mogla da predpostavim da si ti Andor! Kako se to desilo?" Arik: ,,U vreme kada sam posadio ovo drvo bio sam opsednut kultom ratnika, želeo sam da jednog dana budem hrabri ratnik. Nedavno, pre bitke sa Infernom, došao sam ovde i poželeo da je ta želja mogla da se ostvari, onda sam se našao obučen kao ratnik, dao sebi ime Andor i krenuo sam protiv Inferna. To je, manje-više, cela priča." Makena: ,,I nama se slično desilo, Lilit je poželela želju dok smo još bile deca, godinama kasnije smo se srele i aktivirale tu želju. U ostalo si upućen."  Arik: ,,Podrazumeva se da ću ćutati o vašoj tajni, a nadam se i vi o mojoj." Rea: ,,Apsolutno, kolega. (pogleda prema nebu) Smrknjava se, da idemo polako, devojke?" Harmoni: ,,Idemo. Sutra je veliki dan, ponovo ćemo krenuti na Kataleju." Amora: ,,Bićeš tamo?" Arik (klimnu glavom): ,,Doći ću. Bićemo jači kad se ujedinimo."

One su krenule svojim putem, a Arik je, nakon što je izašao na stazu, krenuo ka Magnoliji. Sedela sam ispod drveta, izdaleka izgledajući kao senka jer je vidljivost bila značajno smanjena.

 Arik (približava se): ,,Predpostavio sam da si ovde... Nisam hteo ono da kažem juče, izvini, stvarno sam preterao." Ja: ,,U redu je, navikla sam." Arik (sedne pored mene): ,,Jer ti to krvariš? Šta radiš to?! (panično) Prestani sa time, ubićeš se!" Ja (ravnodušno): ,,Kamo sreće." Arik: ,,Daj mi taj žilet." Ja: ,,Ne dam. (vraćam ga u džep) Odlazi." Arik (cepa deo svoje majice i silom mi uzme ruku): ,,Posekla si se zbog mojih reči? (previja mi ruku) Nisam to mislio." Ja: ,,Jesi, ali si u pravu. Nemoj se osećati loše zbog toga, prokleto si u pravu i to je prokleto tačna činjenica!" Arik: ,,Nije! Kada ćeš više shvatiti da nije?! Do pre nekoliko dana smo bili u neprijateljskim odnosima, a juče si prihvatila ono što je meni najteže palo u životu, ti nisi kao Kataleja! U redu, možda ne možeš da budeš u romantičnoj vezi, ali ne možeš da me ubediš da nemaš osećanja. (podiže moju povređenu ruku) Ovo ne rade osobe koje nemaju osećanja, nego one koje više ne mogu da izdrže bujicu osećanja." Ja: ,,Potrebno mi je da budem sama." Arik: ,,Da te ostavim tu da se ubiješ?!" Ja: ,,Neću se ubiti, samo odlazi. Ostavite me svi na miru. Vama ljudima nikad niko nije dovoljno dobar. Zamolila bih te da me ostaviš samu sa mojom grozomornošću, sutra imamo misiju i moram da se pokupim za to. Oh, da... Prva Tim Blume moć - nova majica! (na Ariku se stvori nova majica) Da ne ideš kroz grad sa iscepanom majicom, ipak vi ugledni ljudi držite do sebe. Mi neugledni ni ne obraćamo pažnju šta smo obukli, izgledamo grozno u svemu." Arik: ,,Lilit..." Ja: ,,Odlazi." Arik (tiho): ,,Čuvaj se. (odlazi)"

 Sledećeg dana smo se ponovo pojavili pred Katalejom. Kataleja: ,,Umesto da budete zahvalni što ste izašli iz mojih portala, vi tražite još? Poslaću vas tamo gde ćete biti nemoćni za borbu i gde nećete ni stići da razmišljate o meni. (izgovori čaroliju i ponovo nas pošalje u drugo vreme)"

 Jutro. Amora lagano ustaje i odlazi u kuhinju, pozdravljajući svojih pet unučića. Amora: ,,Deco, šta da vam baka spremi danas?" Unuka 1: ,,Krofne!" Unuk 1: ,,Palačinke!" Unuk 2: ,,Pitu!" Unuka 2: ,,Kolače!" Unuka 3: ,,Puding!" Amora (nasmeši se): ,,Jao, deco, pa ne može baka sve to danas da spremi. Hajde danas puding i krofne, sutra palačinke i pitu, a prekosutra kolače. Može li tako?" Unuci: ,,Da!" Amora (nasmeši se): ,,Ide onda vaša baka do pijace, pa ćemo da spremamo kad se vratim."

 Makena se sprema za posao. Oblači se u elegantno poslovno odelo, stavlja bisernu ogrlicu i kreće. Na poslu je dočekuje njen stariji sin. Makena: ,,Da li je stigao vaš otac?" Sin: ,,Nije tata još stigao. Što si ti žurila? Mogla si još da odmaraš." Makena: ,,Da smo se vaš otac i ja odmarali ne bismo sad imali ovu korporaciju, a i neću u penziju. Još možete imati koristi od nas." Sin: ,,Taman posla da nemamo koristi od vas, (poljubi je u obraz) samo neću da se mučite, uživaj malo u životu." Makena (gleda oko sebe): ,,Ovo je moje uživanje, sine, a i to što znam da ima ko da nastavi. (odlazi u kancelariju)"

Harmoni se budi u krevetu okruženom psima i mačkama. Harmoni: ,,Dobro jutro, bebice moje male! Da li ste gladni? (odlaze svi u kuhinju gde im ona sipa hranu) Tako, ručkajte vi meni, da porastete! (seda za sto) Aj, mali moji, starim. Brinem se šta će biti sa vama kad ja odem. Nadam se da to neće biti brzo, ali ko zna... (uzima tri hleba iz kese) Idem da dám malo i kucama i macama lutalicama, i oni su gladni a nema ko da ih nahrani. Nabaviću još hleba za ručak, budite dobri dok se ne vratim!"

 Rea je u svom stanu, ustaje kasnije od ostalih. Oblači svoju odeću koja bi više pristajala ženi u tridesetim nego šezdeset-petogodišnjakinji, ali nju to ni malo ne uzrujava, ne želi da se preda godinama. Užasava je i sama pomisao da joj neko kaže da je ostarila, te daje gomilu novca na botokse, zatezanja kože, najskuplje kreme. Ruku na srce, zaista i izgleda mlado za svoje godine, iako je to više zasluga tih tretmana nego Majke Prirode.

 Ja se budim u bolnici, odeljenje psihijatrije. Ne sećam se ničega - svog života, ljudi, ne znam šta se dešava oko mene. Doktori mi svakog dana govore da imam demenciju, ali mi to uporno isparava iz mozga, nikako da zapamtim neku novu informaciju. Navodno sam ovde godinama, ali se ni sama ne sećam kako sam došla ovde, ni kako se zovu ovi ljudi... Ne sećam se ni ko sam ja.

 Deo XIII - "Susret generacije"

"Ovde ćemo graditi veliki stambeni kompleks! Svako drvo će biti isečeno, ne zanima me koliko su stabla stara!"- vikao je gradonačelnik na mestu gde se nalazi šuma. Arik je, kao dokoni čičica koji je načuo da će biti radovi, došao do šume da vidi kakve će to objekte graditi i za kakvu nebulozu će poseći šumu staru više od pola veka. Tužno je gledao svako drvo, a opojni miris magnolije ga privuče k' sebi. Tiho prokomentarisa: ,,Eh, šumska lepotice, pa i tebe će poseći! Šta su ti mlade generacije, ništa im nije sveto! Izem ti njihove gradnje, ovakvu lepotu od šume da unište, sunce li im njihovo! Eh, neka pocrkaju posle kad im se zagadi vazduh - e, ako im je!"

 Magnolija se poče buditi, uplašivši tako Arika. Magnolija: ,,Arik, vi se nalazite u vremenskom portalu, morate izaći odatle!" Arik: ,,Ti govoriš?!" Magnolija: ,,Ti si mi jedina nada - okupi Tim Blume ovde oko mene, jedino ćete tako izaći iz portala u koji vas je Kataleja poslala. Požuri dok nisu počeli sa sečom, ako me poseku nikad nećete izaći odavde, a Kataleja će sprovesti svoj plan u delo!" Arik (uznemireno): ,,Kako da ih pronađem? Da li misliš da mogu sâm?" Magnolija: ,,To je jedino što može da se učini. Najlakše ćeš dovesti Harmoni, samo kaži da će poseći drveće i doći će, ona je u predgrađu i ima puno životinja, ima malu žutu kućicu sa dvorištem punim cveća, ne možeš da pogrešiš. Amora je u porodičnoj kući, živi sa suprugom u manjem objektu a u većoj zgradi joj živi sin. Ćerka joj se udala, ima ukupno pet unuka od njih, naći ćeš je ako odeš na pijacu jer se tamo uputila. Rea živi u strogom centru grada, jako se trudi da sačuva mladolikost i znam da će danas ići u salon lepote, ima kratku ljubičastu kosu pa je nećeš teško prepoznati ako je vidiš. Makena je malo teža da se dovede ovde, vlasnik je kompanije sa sinovima i suprugom, biće teško da je ubediš da dođe jer radi tokom dana, a uveče odmah ide kući. Lilit... nju ćete najteže dovesti, u bolnici je, na psihijatrijskom lečenju. Ima teži oblik demencije, ničega se ne seća i ne dozvoljavaju joj da izađe iz bolnice." Arik: ,,Ubedićemo ih da je puste, bar dok se sve okupe ovde. Postoji li još nešto?" Magnolija: ,,Ne, samo ih dovedi ovde, jedino tako mogu da vas vratim u sadašnjost."

 Prvo je našao Harmoni. Arik: ,,Ti si Harmoni? Magnolija mi je rekla da je tvoja kuća žute boje, sa cvećem i puno životinja... Jesam li pogrešio?" Harmoni: ,,Ne, nisi... Nešto si mi poznat, ne znam odakle te poznajem." Arik: ,,Hoće da poseku drveće u šumi blizu grada." Harmoni (zapanjeno): ,,Ne mogu to da učine! Zar da to dozvolimo?! (kreće sa njim) Već decenijama sam aktivista za zaštitu životinja i životne sredine, dok sam ja živa neću im dozvoliti da ubiju šumu! Samo preko mene mrtve!" Arik: ,,Ovaj... Potrebno nam je još četiri osoba, moram da ih nađem." Harmoni (zbunjeno): ,,U redu, hajde da ih nađemo pa idemo."

 Došli su do pijace. Arik primeti Amoru pored tezge sa sezonskim voćem. Arik (mahnu): ,,Amora, tu si!" Amora (priseća se): ,,Arik, pa gde si ti, nismo se godinama videli! Što ne svratiš nekad, spremiću ručak prste da poližeš! (vidi Harmoni i pozdravi se sa njom) Da li se i mi poznajemo odnekud?" Harmoni: ,,I meni je to palo na pamet." Arik: ,,Nema poente da objašnjavam, moramo da pronađemo još tri osobe i da odemo u šumu. Ako ti objasnim mislićeš da se šalim, bolje je da sama vidiš." Amora (začudi se): ,,U redu... Nećemo brzo moći do tamo, ostarila sam, nisam pokretljiva kao nekad." Harmoni: ,,Polako ćemo, ali nećemo dozvoliti da unište šumu!" Amora: ,,Hajde onda polako."

 Rea je bila sledeća. Rea: ,,Zašto bih išla do šume? Imam termin u salonu!" Arik: ,,Slušaj, lepojko, rečeno mi je da dovedem vas pet kod Magnolije, kaže da se nećemo izvući odavde ako se ne okupimo tamo." Rea: ,,Odakle da se izvučemo?" Arik: ,,Iz portala! Nisam je sve razumeo, ali moramo da uspemo. Ako je sve budalaština uplatiću ti šta 'oćeš po ovom salonu sutra, ali danas pođi sa mnom. Imam osećaj da je ovo važno." Rea: ,,Dobro... ako nisi u pravu ima sve da mi nadoknadiš sutra." Arik: ,,Dogovoreno."

 Svi zajedno uputili su se do korporacije, gde su tražili Makenu. Ona je pristala da odvoji pet minuta za razgovor. Makena: ,,U čemu je problem? Imate li neke žalbe na našu kompaniju?" Rea: ,,Ovaj čičica ovde kaže da je drvo progovorilo i da mu je reklo da nas okupi." Arik: ,,Rea, kad tako kažeš misliće žena da smo poludeli... Ali, da, to je poenta. Ma koliko suludo zvučalo." Makena (ozbiljno): ,,Ovo je neka šala?" Arik: ,,Ne, kunem se! Vi ste Tim Blume, Kataleja nas je sve poslala u paralelnu budućnost! Ovo nije stvarnost! Oh, ne znam kako da vam pokažem da ne lažem." Makena (zaintrigirano): ,,Da li je to drvo i dalje tamo?" Arik (klimnu glavom): ,,Da, ali će ga poseći možda već sutra, moramo da izađemo što pre." Makena: ,,Hajde onda da vidimo to drvo, iako mislim da je ovo neka šala. Idemo mojim kolima." Amora: ,,Moramo po još jednu osobu pre toga." Makena: ,,Nema problema, a onda idemo da vidimo i to pričajuće drvo."

 Stigli su do klinike. Arik (na recepciji): ,,Dobar dan, tražimo Lilit." Recepcionerka: ,,Lilit koja pati od demencije? Ko ste vi?" Harmoni: ,,Ovaj... prijatelji." Recepcionerka: ,,Čudno, već godinama je ovde i niko nikad nije došao da je poseti... Ona je u sobi broj devet, sumnjam da će se setiti ko ste jer se ne seća ni svog imena. Jedino što zna je neka priča o cveću koje spašava svet, priča dosta nepovezano pa ne možemo da je pratimo. (odvodi ih do vrata) Uđite, tu je ona."

 Sedela sam pored prozora kada su svi zajedno ušli u sobu. Arik (pozdravi me): ,,Zdravo, došli smo po tebe. Da li možeš poći sa nama?" Ja (pogubljeno): ,,Šareni cvetovi otvaraju pupoljke pored drveta Magnolije." Harmoni (tužno): ,,Jao, pa kako da je povedemo u ovakvom stanju? Vidite da ne zna za sebe." Ja: ,,I crnilo obuzme plavi cvet. Sunce obasjava magnoliju. Ona pada dole. Nema više nade." Rea: ,,Pominje magnoliju. Lilit, da li je ta magnolija neki portal?" Makena: ,,Kako bi ona mogla da zna? Godinama je ovde." Ja: ,,Vreme stoji. Ona će pobediti. Mi gubimo." Arik: ,,Hajde, moramo da je odvedemo kod drveta, izgleda da zna nešto."

 Doktori nisu hteli da me puste sa njima, te su pravili plan bekstva. Amora: ,,Da li je ovo neophodno, Arik? Matori smo za ovakve stvari." Rea: ,,Meni ovo baš vraća adrenalin iz mlađih dana! (otvara prozor)" Harmoni (uzima me pod ruku): ,,Hajde da idemo, ako nema ničega vraćamo te nazad do večeras, važi?" Ja: ,,Plavo postaje crno. Crno će uništiti svet." Arik (pomaže nam da izađemo kroz prozor): ,,Idemo do drveta pre nego što ga poseku." Makena: ,,Brzo u automobil, dok ovi iz bolnice ne primete da smo im oteli pacijenta."

 Odvezli smo se u blizini šume, gde su već bili parkirani bageri i pripremani radovi. Makena (izlazi iz automobila): ,,Gde je to drvo?" Arik (pokazuje rukom): ,,Ovom stazom. (koračamo niz stazu) Blizu je onog oraha što je nebo dotakao - vidi kakvo drvo, greota da se iseče! To će lopovi da uzmu." Harmoni: ,,Neću dozvoliti da ih poseku, staću pred bagere sutra!" Amora: ,,Da završimo i sa ovim, obećala sam unucima poslastice. (nasmeši se)" Arik (kad smo stigli): ,,Evo je, magnolija." Makena (pogleda u drvo): ,,Kao što sam i predpostavila - drvo ne govori." Magnolija (probudi se): ,,Ah, Makena, i dalje ne veruješ u magiju." Makena (trgnu se): ,,Ono govori! I zna moje ime!" Amora (zaprepašćeno): ,,Jao, sad kad nisam imala infarkt..." Rea: ,,Stvarno si bio u pravu, Arik! Mislila sam da si poludeo, zaista." Arik: ,,E, baš ti hvala." Magnolija: ,,Uhvatite se za ruke oko mene, morate izaći iz portala pre nego što zauvek ostanete u njemu." Amora (tužno): ,,A moja porodica?" Harmoni: ,,Šta će biti sa mojim životinjama?" Makena: ,,A sa mojom kompanijom?" Rea: ,,A izgled u koji sam toliko uložila, jer i on nestaje?" Magnolija: ,,Ovo je paralelna budućnost, ako želite da jednog dana zaista imate sve to moraćete da se potrudite. Ovo je iluzija, a da bih vam to i dokazala okupite se oko mene."

Uhvatili smo se za ruke i u tom momentu sunce zabljesnu Magnoliju. Ubrzo smo se našle u sadašnjosti, u šumi oko Magnolije.  Zagrlili smo se od sreće što smo ponovo ovde.

 Rea: ,,Kako nas je smestila ona Kataleja!" Amora (Ariku): ,,Hvala ti što si nas izvukao." Arik (potapša je po ramenu): ,,Ništa. Imali smo sreće što smo izašli, ostali bismo tamo." Harmoni (meni): ,,Ti, jesi li u redu? Da li ti je pamćenje u redu?" Ja: ,,Onoliko koliko je bilo i do sad." Makena: ,,Zar bi ono stvarno bila naša budućnost?" Rea: ,,Šta se žališ - ti si bila puna para k'o brod i imala si kompaniju! Ja sam brinula samo kako izgledam, bila sam potpuno sama... (Amora se sprema nešto da kaže) ... Da mi nisi počela ono tvoje "a kako ćeš u starosti kad ostaneš sama", okej, videla sam sad kako je. I nije nešto." Harmoni: ,,Meni je odgovaralo što sam imala kuce i mace, ali me je hvatao strah šta će biti sa njima posle mene." Amora: ,,Joj, ja bih baš volela da imam unuke jednog dana! Ma, i više od pet!" Arik (meni): ,,Ti... Nećeš završiti u bolnici sama bez igde ikoga." Ja (pogledam ga): ,,Nadam se da ću da crknem mnogo pre toga. Moja budućnost ni ne postoji. (devojkama) Idite kući i odmorite se, ja ću srediti Kataleju." Makena: ,,Ne možeš da je poraziš sama! Poslaće te opet u neki portal." Ja: ,,Zapravo, nadam se da će se pojaviti ona mistična sila koja sprži neprijatelje, to nam je jedina šansa da je porazimo. Iz nekog razloga se ta osoba pojavljuje samo kada sam sama, pa ću onda ići da to sredim ako mogu. Druga Tim Blume moć- vodi me do Kataleje! (nestajem)" Arik (devojkama): ,,Ne brinite, idem ja za njom. Idite da se odmorite, ja ću joj pomoći. (odlazi do hrasta)"

 Stvorila sam se blizu Kataleje, transformisana u Plavu Ružu. Kataleja (videvši me): ,,Izvukle ste se i iz ovog portala? Nemoguće! To je najbolji i najrealističniji vremenski portal koji sam ikada stvorila!" Ja: ,,Ako si već htela da bude realističan onda je trebalo da učiniš da budem mrtva. Znači, ti me tako vidiš, kao pogubljenu osobu sa demencijom kojoj niko ne dolazi i koja ne zna ni sopstveno ime? (moja haljina ponovo pocrni) Velikodušno. Znaš, možeš da ukloniš emociju ljubavi sa ove planete ali opet nećeš biti izvor najvećeg zla, ne dobijaš ništa osim gomile klonova nalik tebi i meni. To je tako dosadno. Sukobi se sa sebi ravnom, ostavimo druge ljude po strani."

 Kataleja se spremi za borbu i krenu ka meni. Andor se stvorio u blizini, tiho stajavši sa strane te ga nisam ni primetila. Bila sam koncentrisana samo na Kataleju.

 Ja: ,,I, imaš li još neke moći osim tih portala?" Kataleja (proba da me pošalje u portal, ali joj moći ne deluju): ,,Zašto ovo ne deluje?! Šta si ti?" Ja: ,,Najmoćniji zlikovac na svetu. Tvoje moći ne deluju na mene." Kataleja: ,,A čime ćeš me to pobediti - kišom? Bacićeš pljusak na mene? Ovo je planina, voda se zaledi." Ja: ,,Da, baš kao i moja duša. Bilo kako bilo, Plava Ruža kontroliše različite vrste kiše a ja, njena druga strana, kontrolišem munje. One u trenu sprže sve pred sobom. Kombinacija vatre i vode. Haos u jednom mozgu. Ti si čarolijom ubila osećanja, meni je to prirodno došlo. Kamo sreće da mogu odmah da nas zajedno spržim." Kataleja: ,,Prizvaću svoju armiju Kupidona i pretvoriti ih u zle kreature koje će svim ljudima uzimati emociju ljubavi, a ti mi nećeš stati na put! Ne možeš mi ništa!" Ja: ,,Da li je to izazov? Pa dobro, neka ti bude. (usmerim munju ka njoj, ona je odbije) Šta kog đavola... Niko do sada nije odbio moju moć!" Kataleja: ,,Ja sam moćna čarobnica, ne možeš me zaplašiti svojim munjama - sve ću ih odbiti čim ih lansiraš."

 Padoh na kolena i stegnuh šake, u kojima ostade izvesna količina snega, i pogledah oko sebe. Voda je provodnik, a sneg je svuda oko nas!

 "Hm, Kataleja, misliš da si jača od mog izopačenog mozga? Ha, ha... Znaš kako deci kažu da ne diraju struju? Od toga je gora samo kombinacija elektriciteta i vode, a ti si odabrala savršeno mesto za život. To možda ubije i mene, ali vredelo bi. (prenosim svu energiju u sneg koji poprima visoki napon, sprživši sve u krugu od pola kilometra)"

 Pala sam u sneg bez svesti. Nedaleko od mene stajalo je Katalejino ugljenisano telo... a iza obližnje stene Andorovo. Elektricitet ih je oboje ubio na licu mesta. Ja sam se probudila blizu Magnolije, osećajući kao da se ovoga puta desilo nešto što se nije smelo desiti, ali ponovo bez sećanja na borbu.

Deo XIV - "Pad anđela, rođenje ruže"

 Već to veče Magnolija nas je okupila. Rea: ,,Sada su četiri neprijatelja poražena i ostaje peti, zar ne? Da li je Kataleja gotova?" Magnolija: ,,Jeste.  Armija Kupidona je sada pod Amorinom kontrolom - pažljivo ih koristi, Amora." Amora: ,,Naravno, razumno ću rukovoditi njima." Makena (pogleda u mene): ,,Da li se pojavila ona kreatura što ubija neprijatelje elektricitetom?" Ja: ,,Sećam se samo da sam videla Kataleju,  posle toga kao da se borba nije ni desila. Ne znam, verovatno." Harmoni: ,,A gde je Andor?" Rea: ,,Da li ćeš nam sada predstaviti neprijatelja broj pet?" Amora: ,,Šta se desilo u borbi?" Makena: ,,Hoćeš li nam reći šta je ta sila koja je spržila predhodne neprijatelje?" Magnolija: ,,Ovo neće biti lako da se kaže, zaista. Da počnem od Amorinog pitanja - osoba koja je uništila i predhodne neprijatelje je koristila sneg kao provodnik električne struje, to je spržilo Kataleju. Nažalost, odgovoriću i na Harmonino pitanje i to ne baš na prijatan način, ali ta energija spržila je i Andora." Ja (uznemireno): ,,Odkud on tamo?!" Amora (zaplaka): ,,Pošao je za tobom. Verovatno ga nisi videla." Makena: ,,Ta kreatura je ubila Andora? Onda nam to svakako nije saveznik." Magnolija: ,,Iako je to ubistvo bila slučajnost, ipak je u pitanju jako moćna energija haosa, u stanju je da uništi svet a nema načina da se kontroliše jer ta mračna strana sve više upada u potpuni bezdan iznutra, ta osoba više ne oseća svet oko sebe, a ne oseća ni samu sebe. Haos iz praznine." Rea (briše suze): ,,Predpostavljam da se sada protiv nje borimo." Magnolija: ,,Odgovoriću na tvoje pređašnje pitanje - da, predstaviću vam petog neprijatelja, a pravo ću odgovoriti i na Makenino pošto je to vaš peti neprijatelj, ta osoba o kojoj sam vam sada govorila." Ja: ,,Deluje kao da će biti teško da se pobedi. Ima li više informacija o njoj?" Magnolija: ,,Ime vašeg sledećeg neprijatelja je... Crna Ruža." Amora (meni): ,,To je neka tvoja sestra?!" Ja: ,,Ne... Zašto ima isti cvet kao ja, da li je to neprijatelj koji juri samo mene?" Magnolija: ,,To... jesi ti."

 Kroz glavu mi prostruje slike svih borbi, uključujući i poslednju. Oh, pobogu, to jesam bila ja! Kako je moguće da nisam znala kakvo zlo krijem u sebi?! Setila sam se svih dijaloga, načina na koje sam ih ubila... Zar je moguće da pacifista koji preferira da sve rešava diplomatijom uopšte i može učiniti tako nešto?!

 Harmoni (iznenađeno): ,,Nemoguće je da si u pravu, Lilit nikoga ne bi povredila!" Rea: ,,Jeste mi palo na pamet u nekom trenutku, ali nisam stvarno mogla da poverujem u to." Amora: ,,Lilit, je li tako da je ovo greška? Mislim, ni ti nisi znala ko je to učinio, kako bi bilo moguće da ne znaš da si to ti... Greška je. Mora biti greška." Ja (pogubljeno): ,,Sve se vratilo... Sećam se svega. Ubila sam Selinu, Gliča, Inferna, Kataleju i, što je najgore od svega, ubila sam i Arika. Ko zna koga još mogu da ubijem... Prva Tim Blume moć - mač! (stvorim mač i nudim Makeni) Ubijte me dok se ovo ne ponovi i potpuno ne izgubim kontrolu nad sobom." Makena (sa nevericom): ,,Možda ključ nije u ubistvu tebe, već da ti pomognemo da kontrolišeš tu stranu... Ti nisi zla, znaš to." Ja (udaljim se): ,,Ne bi trebalo rizikovati.  (izgovorim drugu moć i teleportujem se)"

Rea: ,,Gde je otišla?" Harmoni: ,,Izvinite, devojke, ali ja ne idem protiv nje." Makena (Magnoliji): ,,Šta je potrebno da učinimo ovog puta? Da li možemo da je spasimo?" Magnolija: ,,Učinite ono što smatrate ispravnim, ali jedini način da se spasi je da pronađe balans između svoje dve strane pre nego što se izgubi u svom svetu." Harmoni (pogleda u Magnolijinu krošnju): ,,Oh, tvoje grane se suše i krv ti kaplje niz koru! Šta se dešava?" Magnolija: ,,Plava Ruža... umire." Amora (uplašeno): ,,Postala je Crna Ruža u potpunosti?!" Magnolija: ,,Ne... Lilit umire." Makena (transformiše se): ,,Vi kako hoćete, ali ja neću dozvoliti da umre." Rea (transformiše se): ,,Idem i ja. Ne prihvatam to da je ona negativac."

 Amora i Harmoni se odmah zatim transformisaše i sve zajedno krenuše da ne pronađu.

 Stvorila sam pljusak kako bi sprao krv sa mesta gde su bila moja krila, koja sam odsecala mačem i bacala deo po deo iza sebe. Stajala sam na vrhu solitera, znajući da je ovo jedini način da porazim i petog neprijatelja - ona ne može živeti ako sam ja mrtva. Bez mnogo okolišanja popela sam se na zaštitnu ogradu i skočila, što brže završim sa time to bolje. U trenutku padanja osetih da mi nešto usporava pad - devojke su me držale i lagano spustile na zemlju.

 Beli Zumbul: ,,Šta si to uradila sa krilima?! Zašto si ih odsekla?!" Ja: ,,Da ne dođem u iskušenje da ih otvorim i poletim. Ja ću srediti petog neprijatelja, ne brinite, a vi se čuvajte. Hvala vam za sve." Crveni Karanfil (zagrli me i zaplaka): ,,Ne damo te! Ne možeš da umreš! Kaži toj strani da ide dođavola, nama je stalo do tebe!" Ja (pogledam je): ,,Ali ona će izgubiti kontrolu! Ne možemo dovoditi svet u opasnost, videli ste koliko je moćna!" Roze Lala (očiju punih suza): ,,Spasićemo te. Ne znam kako, ali sigurno hoćemo." Žuti Maslačak (dotaknu mi mesto gde su bila krila): ,,Da li te boli?" Ja: ,,Vraški boli." Žuti Maslačak: ,,Gubiš krv... Umrećeš! Poništi četvrtu moć!" Ja: ,,Četvrta Tim Blume moć - poništavanje. (vraćam se u prvobitno stanje) I dalje boli, ali nema krvi." Beli
Zumbul: ,,Idemo, smislićemo šta dalje. Ovo ne može da se završi ovako."

 Zora je svanula. Stojim pored Arikovog hrasta i pogubljeno zurim u njega. ,,Arik nam je pričao da je maštao da postane ratnik kada je bio dete, baš kao što sam i ja želela da postanem Plava Ruža. Nisam želela čak ni da ga povredim, a na kraju sam ga ubila. (dotaknem koru drveta) Menjam svoje Tim Blume moći u zamenu za njegov život, vrati Arika u život. Ne mogu da živim sa činjenicom da je stradao zbog mene."

 Spustih glavu i osetih kako moći izlaze iz mene, odlaze u drvo i pod prstima razaznah da se kora menja. Drvo je nestalo, a umesto njega se stvorio Arik.

 Ja (zanemim): ,,Arik! Uspelo je! Nisam bila sigurna da li ću uspeti, nemaš pojma koliko mi je drago što jeste!" Arik (pogleda me): ,,Vratila si me u život?!  Kako?" Ja: ,,Menjala sam moći za tvoj povratak među žive." Arik: ,,Ali moći su ti potrebne da sredite petog neprijatelja..." Ja: ,,Ja sam peti neprijatelj. Ona verzija koja te je ubila. Sada više nisam opasnost po čitav svet." Arik: ,,Hvala ti..."  Ja: ,,Ne zahvaljuj, ja tebi moram da se izvinim, mada ne postoji dovoljno izvinjenje za ovo što sam učinila." Arik: ,,Nisi ni znala da sam tamo, ali to sad više nije ni bitno. Odrekla si se svog sna iz detinjstva da spaseš mene?" Ja: ,,Tako je najbolje za sve. Ja sam sada bolesna osoba, nisam više sposobna za toliku moć. Malo je teško, ali prežaliću." Arik: ,,Razmišljao sam o onome kad smo pričali i o onoj paralelnoj budućnosti... Znaš, imaš pravo, jaki muškarci biraju jake žene da budu ravnopravne sa njima, a slabije da ih zaštite. Bilo kako bilo, hoću da dâm priliku jednoj jakoj devojci za koju sam siguran da je zainteresovana za mene. Ne želim da budem samac koji u poznim godinama sâm šeta po šumi. (oboje se nasmejemo) Pronaći ću je kasnije, ali sad da se pobrinem za tebe. Postoji li nešto što mogu da učinim?" Ja (odmahnuh glavom): ,,Ne, ne brini se za mene. (začuh devojke u daljini) Idemo do njih? Iznenadiće se." Arik (nasmeši se): ,,Hajde, ne sumnjam u to."

 Pojavili smo se pred njima. Rea (skače Ariku u zagrljaj): ,,Živ si! Ti si živ! (jače ga zagrli) Nisam ni znala da će mi toliko nedostajati tvoje prisustvo!" Arik (uzvrati zagrljaj): ,, I ti si meni nedostajala." Amora (začudi se): ,,Od kad su njih dvoje...? (meni) Kako je oživeo?" Arik: ,,Lilit je menjala moći za moj život." Ja: ,,Da... Tim Blume ima pet članova, a ja zvanično više nemam moći, tako da i Tim Blume više nije aktivan. I dalje vam ostaju vaše armije i zadaci, tako da za vas ta priča nije gotova." Makena: ,,Zar više uopšte nećeš biti vođa? Odrekla si se baš svega?!" Ja: ,,Da. Bez moći, bez odgovornosti. (pogledam u Reu i Arika) Verujem da je ovo bila ispravna odluka." Harmoni (Magnoliji): ,,I, šta sada da radimo? Jesmo li završile svoje misije?" Magnolija: ,,Da, kao Tim Blume ste ispunile sve misije. Sada vas četiri nastavljate svoje misije; Harmoni će brinuti za biljne i životinjske vrste i životnu sredinu, Makena će rešavati probleme u virtuelnom svetu, Rea i Arik će se boriti za jednakost ljudi i bolji i pravedniji svet, Amora će širiti ljubav među ljudima. Ja ću postati obično drvo magnolije, postajaću dok postoji ova šuma." Makena: ,,A Lilit? Šta će biti sa Lilit?" Ja: ,,Ne brini se, imam plan." Amora (uplaši se): ,,Da ponovo pokušaš da se ubiješ?!" Ja: ,,Ne, nešto drugo. Postaću nešto što sam oduvek htela da budem." Rea: ,,Više nemaš moći, kako ćeš se snaći?" Ja: ,,Ne brinite za mene. Samo želim da uspete u svojim misijama, hvala vam za trenutke koje smo provele zajedno, bilo kao Tim Blume, bilo ovako. Želim vam da vam u životu ide onako kako želite, ali sam sigurna da ćete naći način za to jer ste vi četiri pametne devojke... dobro, i jedan momak... koji imate svoje stavove u koje verujete, i svaki je važan za svet u kome živimo. Verujte u njih i time ćete pomoći planeti i civilizaciji." Harmoni (očiju punih suza): ,,Ti se to opraštaš sa nama? Jesi li sigurna da je sve u redu?" Ja (klimnuh glavom): ,,Da, samo ko zna kada ćemo se ponovo videti. Idite sada na svoje misije i zbogom." Arik (meni): ,,Bićeš dobro?" Ja: ,,Videćemo. Samo vi idite, ja ću ostati ovde još malo. (oni odlaze jedan po jedan)"

 Magnolija: ,,Vratiću te kući pre nego što postanem obično drvo." Ja: ,,Ne. Želim nešto drugo." Magnolija: ,,Šta to?" Ja: ,,Pretvori me u ružu. Plavu ružu." Magnolija (iznenađeno): ,,Hoćeš da postaneš cvet?!" Ja: ,,Ne bilo koji cvet. Prva plava ruža. Krvariću ako me poseku, kao čovek, i pravom poznavaocu cveća ću predstavljati večitu enigmu, umetniku inspiraciju, a samoj sebi ću konačno biti dostojna postojanja na planeti. To mi je bolje nego da umrem ovako, a to bi se svakako desilo vrlo brzo." Magnolija: ,,Ako te pretvorim u ružu više nema povratka, zauvek ostaješ u toj formi. Jesi li sigurna da želiš da ostaneš cvet do kraja života, ma koliko on trajao?" Ja: ,,Da, želim latice koje će menjati sve nijanse plave, želim da se i more i nebo ogledaju u mojim laticama, da uhvatim to savršeno plavetnilo koje ni jedna ruža u prirodi nikad nije mogla uhvatiti." Magnolija: ,,Onda ću ti ispuniti želju."

 U tom trenu se u prirodi rodi cvet. Naizgled, ruža kao i bilo koja druga, jer su sve ruže prelepe na svoj način, ali ovo nije bila bilo kakva ruža, već prva prirodna ruža plave boje koju je univerzum video. I, konačno, bila sam je dostojna, te stidljivo otvorih svoje latice i pokazah plavetnilo svoje duše svetu.

Kraj
Suzana Ristić Suza
25.04.2021 god 5:40 ujutru
Kucanje završeno 30.04.2021 god 20:35 uveče