Tim Blume - trivija

Ovaj članak predstavlja specijalni dodatak za "Tim Blume" gde ću više govoriti o konceptu kako priče, tako i originalne zamisli tima. Sadrži spojlere priče.

1.Ideja "Tima Blume"

Sudeći po imenu Tim Blume je nastao kada sam bila u trećem razredu osnovne škole, kada sam počela sa učenjem nemačkog jezika. Eto, zaboravih skoro sve reči, ali mi je zato ostala reč za cvet, tj. Blume, po kojoj je tim i dobio ime, a zajedno sa time i članovi tima. Ideja mi je pala na pamet kada sam na bugarskoj televiziji videla neki crtani sa superheroinama u haljinama različitih boja (sada mislim da su to bile Winx vile, nekako bih mogla to da povežem), ostalo mi je negde u podsvesti iako tada nisam ni znala o čemu se radi u tom crtanom filmu. Ne znam koliko je vremena prošlo od oduševljenja tim superheroinama do stvaranja Tima Blume, sećam se samo jednog sna gde sam sanjala sebe u tadašnjoj Tim Blume haljini, koja je na početku sna bila ružičasta i pretvorila se u plavu, a onda su se na kraju stvorila i krila koja su kasnije ubačena kao peta moć. Preko noći je plava postala moja omiljena boja, i tako je do dana današnjeg. :D

2.Razvijanje ideje i odabir cvetova
 
 Kako sam od ranog doba crtala u međuvremenu sam skicirala svoj imaginarni tim nalik na onaj koji sam videla u crtanom filmu, samo sa nekim svojim konceptom. Pošto mi se reč Blume jako dopala bazirala sam sve na tome, te su svi članovi dobili svoju boju i cvet. Kao što sam već pomenula u priči, ime mog cveta - Plave Ruže, nastalo je tako što sam u katalogu sadnica ruža videla sliku sorte "Blue Moon" koja me je privukla na prvi pogled, iako sada znam da ona zapravo nema tu nijansu kao na slici. Nisam uzela ružu kao cvet jer je navodno najlepši ili najbolji cvet od svih, smatram da je svaki cvet prelep, već zbog tog jednog specifičnog cveta u plavoj boji. Svakako da bih odabrala neki drugi cvet jer nisam osoba koja voli da se ističe, a ruže se nazivaju kraljicom cveća, nekako mi je oduvek bilo neprijatno što sam uzela ružu kao simbol, ne smatram da sam je dostojna. Ipak, Plava Ruža je tokom godina postala neizostavni deo mene, te nisam želela da je zamenim nečim drugim. Simbolika Plave Ruže nije izdvajanje lepotom ili elegancijom, već savršenstvo koje ne postoji, kao što ni plave ruže ne postoje u prirodi, a to savršenstvo je upravo ono za čim moj um čezne u svojoj mašti.

 Što se drugih imena tiče bila sam inspirisana cvećem oko sebe. Lale i zumbuli su cvetovi koji su rasli u mojoj nekadašnjoj bašti, zajedno sa irisima, jorgovanima i još nekim vrstama cveća. Imali smo samo jednu crvenu ružu, te je ona za mene predstavljala simbol samoće, kao kontrast svim tim zumbulima, lalama, irisima i jorgovanima koji su krasili dvorište u proleće. Ružičastu lalu nismo imali, već žute i crvene, smatram da je umesto lale mogao ići neki drugi cvet jer ima puno drugih cvetova u toj boji, ali nisam htela da menjam imena sad posle toliko godina. Slična situacija je i sa zumbulom - pri stvaranju poslednjeg člana mi je pao na pamet zumbul kao jedan od cvetova koje najviše volim, u bašti se nalazio tek jedan jedini beli zumbul pored mnogo ljubičastih i ružičastih. Razmišljala sam da Beli Zumbul u priči postane Bela Orhideja, kao i da Žuti Maslačak dobije drugi cvet, no nije imalo smisla sve menjati kada sam već odavno navikla na njihova imena, bilo bi mi previše komplikovano za pisanje. Na ovaj način sam odala počast bašti iz svog detinjstva, pominjajući dva predivna cveta koja su ulepšavala proleća svojim opojnim mirisom i ljupkošću.

 Žuti Maslačak je trebalo da predstavlja jednostavnost - privukao mi je pažnju kao prvi žuti cvet oko mene, mada je u nekim trenucima bila ideja da se zameni mimozom, ali mi je simbolika maslačka kao cveta bila jača. On je svuda oko nas, ukrašava travnate površine svojom intezivno žutom bojom, ali ga mi često ignorišemo i zaboravimo njegovu jednostavnu lepotu. On možda nije najsofisticiraniji žuti cvet koji postoji, baš naprotiv - deluje krajnje jednostavno, ali upravo u tome i jeste njegova simbolika, a to je da često ignorišemo neke male lepe stvari u potrazi za nečim skoro nemogućim. Stoga imamo kontrast boja i cvetova između Žutog Maslačka i Plave Ruže - prvi predstavlja ono što je dostižno ali često ostaje neprimećeno, a drugi predstavlja nešto što je (najverovatnije) nemoguće dostići. To ja kao osoba i predstavljam, nekog ko konstantno luta u potrazi za višim spiritualnim ciljem, sve više se gubeći u realnom svetu.

 Crveni Karanfil je inspirisan praznikom žena, tj. osmim martom, fasciniralo me je kako cvet koji se retko viđa po baštama u toku godine odjednom preplavi ulice početkom marta. Taj praznik je uvek donosio neko ushićenje zbog planiranja kupovine cveća za školu (sada ga ja lično ne slavim, ne osećam da je to i moj praznik, mada odavno ne slavim ni sopstveni rođendan), te mi taj cvet sada predstavlja simbol ženske snage, što sam kroz lik Crvenog Karanfila i želela da dočaram. Karanfil je za mlađu mene predstavljao neki čudesan cvet, isprva mi je delovao kao da čak nije ni stvaran zbog svoje stabilnosti. Možda me zato i podseća na jaku ženu koja pokazuje svoju raskoš dok stoji uspravno bez obzira na sve, ali se ne sme zaboraviti da je i Karanfil u suštini samo ljupki cvet koji se itekako može slomiti ako se sa njim ne postupa pažljivo.

3.Članovi

Kako sam verovala da je stvaranje Tima Blume u stvarnom životu moguće, onda sam pokušavala da pronađem pet (stvarnih) osoba koje će biti deo toga. Stigla sam do stalne postavke Crvenog Karanfila, Žutog Maslačka i sebe, sa potencijalnom Roze Lalom, ali Beli Zumbul nikad nije bila jedna određena osoba, stalno se menjala jer nisam mogla da nađem još jednu osobu koju sam mogla zamisliti kao definitivnog člana tima. Vremena se menjaju, posle nekog perioda je postalo suludo pričati o timu koji spašava svet, te sam batalila potragu za članovima iako je moj mozak i dalje želeo realističnu verziju Tima Blume, makar i bez moći. Nije tajna da ja baš i nisam čitava sa mozgom i verujem u moći, magiju i neobjašnjive fenomene, te se ne trudite da mi objašnjavate da su takve stvari nemoguće, mislila sam da će to vremenom nestati ali je i dalje prisutno. Kažu da je to deo šizoidnog poremećaja, ko će ga znati, a mene baš briga da li je to poremećaj ili je normalno jer sam ionako umetnik, ne može da škodi. :D

Nisam više htela da tražim stvarne osobe za Tim Blume, već mi je odjednom došla ideja da kreiram četiri različite osobe, različitih osobina i interesovanja, tek na kraju pisanja shvativši da bih lako svaku od njih mogla da povežem sa po jednom od svoje četiri ličnosti, iako su sve sušte suprotnosti. Zamenila sam mesta Roze Lali i Crvenom Karanfilu, te je crvena boja pripala najvatrenijoj osobi u grupi a roze najnežnijoj, što je i bilo logično. One nisu inspirisane nekim konkretnim osobama, čak ni osobama koje sam zamišljala kao deo Tim Blume, a razlog tome je što bi sve išlo potpuno drugačije ako bih u priči bolje poznavala te osobe, a volim da budem realistična čak i kada pišem u žanru fantazije. S obzirom da u ranijim pričama zaista nisam obraćala pažnju na boju kože likova jer smatram sve ljude jednakima, nisam potencirala  ko ima koju nijansu jer se nekako podrazumevalo da pišem o nekom neutralnom okruženju (kod nas ljudi obično imaju srednje svetli tip kože pa zato u ranijim radovima nisam razmišljala o toj temi), osim ako se radilo o specifičnom okruženju kao npr. "Mesec i Sunce" gde je većina likova iz Japana, stoga imaju karakteristične crte lica za to podneblje. U ovoj priči imamo osobe različitih podneblja, od superheroja od negativaca, tako sam želela da Makena ima tamniju nijansu kože a i dobija se prelep kontrast sa belom Tim Blume haljinom. :)

 4. Superherojska odora

 U početku je Tim Blume haljina bila bez rukava i bretela, dužine do kolena, upotpunjena rukavicama do lakta, tijarom i ogrlicom, zajedno sa različitim frizurama. Kako sam verovala da bi se koncept nastavio i nakon detinjstva kreirala sam i "odraslu verziju" sa šorcem, kratkom majicom i čizmama do kolena, sa puštenom kosom i trakom. Verovala sam da ću porasti i smršati do tog uzrasta, sa osamnaest jesam bila mršavija ali je moja visina oduvek bila ispod proseka, tako da ništa ni od te zamisli. To je ostalo samo kao ideja na jednom papiru zalepljenom na zidu moje sobe, bez razrađivanja ideje.

 U međuvremenu su se desile... određene promene, te je ona prvobitna verzija haljine dobila crne podrukave, a dodate su i helanke, čizme su iz braon postale zelene da bi simbolizovale listove/stablo cveta, tijare su zamenjene trakama. Želela sam da haljine imaju što manje detalja jer svetlucava tkanina je sama po sebi dovoljna, uz druge detalje poput kristalnih minđuša i collar ogrlice u našim bojama. Jedini detalj koji je izuzet u ovoj zvaničnoj verziji je visoka kapa Belog Zumbula, kao i krivolina koju bi njena haljina imala te bi imala nešto drugačiji oblik od naših, smatrala sam da su nepotrebni pa sam ih izbacila iz skice. Ovako je Makenina prirodna frizura došla do izražaja, a urađene su i neke promene kod ostalih  frizura. Crveni Karanfil je u prvoj verziji imala dva repa sa strane, Roze Lala jednu pletenicu, Žuti Maslačak punđu, Beli Zumbul kratku kosu (jer je tadašnja članica tima imala kratku kosu). Moja palma punđa takođe ima svoju priču; kada sam išla na rođendan svoje jedine simpatije u životu, majka mi je napravila tu frizuru i to mi je tad bila najlepša frizura koju sam imala do tad. Podigla mi je kosu u visoki rep, pričvršćivala krajeve šnalama i izgledalo je jako lepo na kraju. Mada... 'ajde da se ne lažemo... Mislim da je više fora u tome da me ta frizura vezuje za taj dan. Iako odavno nemam romantična osećanja za tu osobu, već ga smatram drugom iz detinjstva i zaista želim da ostanemo u dobrim odnosima, ipak ne mogu da zaboravim da sam ga tad prvi put poljubila u obraz dok sam mu čestitala rođendan. Eto, tad mi je to mnogo značilo, bila su to drugačija vremena i poljubac u obraz je bio velika stvar. :D

Razlog za crtanje sebe kao Plave Ruže u nešto mršavijem izdanju je opet povezan sa mojom psihologijom, kao dete sam bila gojazna i onda je ona za mene predstavljala ono što želim da budem, jako sam želela da mogu da budem mršava, bar na kratko. Zadržala sam to i ovog puta, zato Plava Ruža izgleda skladnije od moje grozomornosti, jer ja očigledno nikad neću imati prokleto samopouzdanje. Da, znam da se moje nezadovoljstvo sobom oseća i u priči, da nije tako možda bi i moj život bio drugačiji. Skicirala sam dizajne i za ostale članice kao vođe svoje armije (spojler), te su na skici Harmoni u laganoj haljini ukrašenoj cvećem, Amora u haljini u grčkom stilu sa dva ukrasa u obliku srca, Rea u uskom šorcu i topu sa mačem u rukama, kao i Makena u haj-tek odelu sa prugama. Pošto se scena sa njima završava ispred Magnolije skica nije korišćena, nisu dodate scene sa njima kao vođama kao što je bilo planirano.

 5. Pokušaj pisanja ove priče ranije i ostali likovi

 Negativci i Andor /Arik su takođe skicirani na papiru. Selina je inspirisana negativcem iz pokušaja priče koju sam pisala pre nekih desetak godina, čak sam pokušavala i da napravim strip-priču ali ni to nije išlo, sve do sad. Jedino sam u svom imaginarnom svetu lutaka imala "seriju" i "filmove" Tim Blume i Solo Blume (drugi deo filma gde Plava Ruža sama sređuje negativca :D), nikako nisam mogla to da uklopim u priču, sve do sada. Prvi negativac bila je Šeli, bila je stanovnik druge planete i htela je da uništi Zemlju, očigledno bez razloga jer mi nije palo na pamet da joj stvorim razlog tada kad sam pisala. I eto, tako je Šeli pretvorena u Selinu, pošto je u međuvremenu stvorena Šel iz priče "Dubina najdubljih misli" i ime bi bilo suviše slično, pretvorena je u vilu i dat joj je razlog za uništenje ljudske vrste. I ostali likovi su dobili svoje različite razloge, to je dodatno obogatilo koncept priče. Svaki koncept sam bazirala na stvarima koje su oko nas i za koje bi neko stvarno mogao napraviti takvu revoluciju kao što je uništenje ljudske vrste. Zato imamo ljudski nemar prema planeti, korišćenje tehnologije kao oružje, kreiranje novog svetskog rata, ogorčenost/zavist/bes (iako taj negativac nije osećao ništa, ipak su ta osećanja pokretači) i gubitak kontrole nad sobom.

 Magnolija je dodata tek u priči (nije postojala u ideji iz detinjstva), želela sam određenog lika koji bi davao informacije o misijama i neprijateljima (kao u seriji "Moćni rendžeri" gde oni dobiju instrukcije pre borbe, a i to je dobar uvod u šta sledi). Magnolija je još jedna od biljaka iz moje nekadašnje bašte, jedino što njen cvet znatno kraće traje nego u priči, predivnog je mirisa. Kako je lik trebalo biti mlado cvetno drvo razmatrala sam i jorgovan, lipu i paulovniju, odlučivši se baš za ovo drvo raskošnih ružičastih cvetova.

 Andor i Plava Ruža nikad nisu ni bili potencijalni par, već je njegov izbor bila osoba najsličnija njemu, ne osoba kakvu je tražio iz svojih razloga. Iako je u imaginarnom svetu Plava Ruža imala partnera nisam želela da to prenosim ovde jer mi se ta ideja uopšte nije dopadala, ali ne sumnjam da bi "Lilit" i Arik mogli biti prijatelji, upravo zbog "Lilitine" prirode koja ne želi veze već prijateljstva. Andor / Arik  je tu kao muški deo ekipe prenesen iz originalne ideje, data mu je aktivnija uloga (uporedila bih to sa likom Mamoro-a iz "Sailor Moon" serijala gde se on bori uz glavnu petorku), ali je izostavljen ljubavni deo, mislim da je i priča zanimljivija bez toga. Bilo je samo teško smisliti kako i kada ga ubaciti u priču a da to ima smisla, te je on aktivni lik tek od sredine priče. (spojler za kraj) Njegov lik je važan pred sam kraj, jer je transformacija u Crnu Ružu izbegnuta baš zbog njegovog vraćanja u život, tj. odricanjem moći zarad njega. Da su moći ostale bilo bi verovatno nemoguće srediti petog neprijatelja jer bi Crna Ruža znala sve slabosti, moći i detalje u vezi Tim Blume-a pošto je ona kreator tima. Crna Ruža je najtamnija nijansa ruže u prirodi koja raste samo u Turskoj i to u jednoj regiji, toliko retka da je skoro mit isto kao i plava ruža. Doduše, i ona ima neki svoj odsjaj, te bi se moglo reći da ni potpuno crne ruže ne postoje, baš kao ni plave. Plava u priči ima simbol savršenstva koje ne postoji, crna bi u ovoj priči predstavljala haos svih pomešanih boja koji ostavlja samo mrtvilo crnine, ali ipak dostižnije nego plavetnilo savršenstva. Crnu smatram najjačom "bojom" jer sadrži sve boje u sebi, a opet se te boje gube u njoj i ostavljaju prazninu.

-Nadam se da će vam se dopasti priča "Tim Blume", ne bih previše da idem u analiziranje da ne upropastim doživljaj onima koji će je tek pročitati, ovo je bilo kao pogovor koji nisam dodala na kraju priče a za koji mislim da je bio potreban ;)