Priče koje bih (sada) drugačije napisala

 

(Slika DeviantArt - tearsoflynx)

Dešava se da, iako je ideja za neku priču jaka i povuče me da je napišem, na kraju ipak ne budem zadovoljna u potpunosti. Već je napomenuto da sam ponovo pisala prvih nekoliko priča, njih ne računam jer sam još uvek bila početnik u pisanju i to je urađeno zbog poboljšanja kvaliteta, ali je radnja minimalno promenjena (osim ako na je nekim mestima postojala neka vrsta nedoumice ili greške). U nekim novijim pričama postoje delovi koji mi uvek bude nelagodnost zbog onog što je napisano - neke takve delove sam ispravila i dopunila u toku kucanja teksta, ali su ipak neki završili i u konačnoj verziji, ponekad sam u iskušenju da priče sa više nelogičnosti i lošijim razvojem radnje napišem ponovo. Lista ne obuhvata misli iz priča gde sam ja lik čak i ako su se u međuvremenu moji stavovi i potrebe promenili, oni su deo tadašnjeg uzrasta i služe da mi budu uvid u duhovni razvoj moje ličnosti (npr. ne slažem se sa pričom "13 Smrti" - Poglavlje "Slomljena" u sadašnjosti, ali sam u periodu pisanja bila ogorčena i onda će ljudi uvek čitati moje tadašnje mišljenje iako se odavno ne slažem sa time) tako da bi svaku moju filozofiju trebalo gledati kao stanje uma u tom periodu, ne kao moje jedino i konačno mišljenje, čovek mora da postane zreliji i da bude spreman na promene ako želi uzdizanje duhovne strane svoje ličnosti.

-LOLLYPOP

Ovo je priča za koju nisam bila sigurna kako da je uradim a da ne prekršim ikakav etički kodeks, s obzirom da su svi likovi stvarne ličnosti. Nisam smela da napišem imena, nisam smela da opisujem njihov izgled, nisam mogla da pišem detaljnije o njihovoj ličnosti (uostalom, koliko smo zapravo poznavali jedni druge, osim kroz te kratkotrajne interakcije?), plašila sam se da pišem fiktivne situacije sa tim likovima (osim u scenama gde oni komuniciraju sa mnom, tako da je cela priča iz mog ugla) jer nisam bila sigurna da li je to dobra ideja. Izluđivalo me je što imam toliko likova i što je priča mogla da bude veoma dinamična (iako pisana iz mog ugla gledanja) a da zbog te granice između stvarnosti i fikcije nisam smela da idem dalje. Nervira me deo sa Almondom, čak ni tada ne bih bila razočarana zbog njegovog braka a kamoli sada, mučno mi je da čitam sve do scene sa balonom jer sam tek tada napisala svoje pravo mišljenje na tu temu - ispalo je kao da žalim za njime, a samo sam htela da kroz tu priču stavim tačku i na taj deo svog života i da nastavim dalje. Bilo bi zanimljivije da sam imala više umetničke slobode i da sam mogla da imam različite interakcije sa likovima; jeste da sam u stvarnosti veoma suzdržana osoba, ali u tome i jeste poenta, u priči mogu da pokažem i one manje primetne strane svoje ličnosti i da pokažem i sarkastičnu stranu, i duhovitu, i osećajnu, možda čak i romantičnu... Volela bih da nisam toliko suzdržana (čitaj: dosadna) u svojim sopstvenim pričama, to važi za sve priče gde sam lik, od "Skale razuma" do "Tim Blume - Kraj univerzuma", takva sam od detinjstva jer sam navikla da krijem emocije (osim besa koji sve češće iskazujem). Još jedan deo u priči koji mi nije kako treba je deo sa Orange; u priči nisam davala detaljnija objašnjenja zašto izbegavam tu osobu, te možda ispadam đubre koje beži od nekog bez potrebe, a u realnosti itekako imam razloga, samo nisam pisala o tome zbog privatnosti i subjektivnog ugla gledanja, ipak je i tu situacija malo drugačija sada. U međuvremenu sam osobi dala još jednu šansu, ali se opet svelo na isto i sve te scene sa njom bi bile dostojanstvenije i zrelije, jer sam ipak odrasla osoba i tako se ponašam. Bio mi je problem da skoro išta napišem u ovoj priči, uključujući i deo sa Blackberry, a da ne preteram sa fikcijom. Volela bih da sam svoje "likove" znala malo bolje, ali i pored toga je bilo nemoguće "predvideti" način njihove komunikacije sa mnom u ovom vremenu, osim Apple i Orange sa kojima sam imala prilike da komuniciram nakon priče, dok Almonda kao sagovornika pamtim samo iz sećanja dok smo bili deca (s tim da smo se više igrali nego pričali, ali sumnjam da bi bio fin prema meni u sadašnjosti). Sve u svemu, ovo nije jedna od priča koju bih preporučila za prvo čitanje zbog svih ovih "restrikcija" u toku pisanja, jedan deo mene bi voleo da je napiše ponovo ali bih se ponovo susrela sa istim problemima. Ako pronađem način da te likove pretvorim u potpunu fikciju ili da uradim priču drugačije, poštujući etički kodeks a da ipak bude malo zanimljivije (možda čak i da preuredim ideju sa takmičenjem i stavim nešto realističnije), onda možda i bude nešto od toga. Za sada ostaje ova verzija priče koja će za mene uvek nositi dozu nelagode zbog likova koji postoje u stvarnom životu, ali joj se ipak vraćam zbog depresivnih scena.

-RAZBIJAČ SNOVA

Scene sa srećnim završetkom za likove su napisane pomalo usiljeno, kao da nisam bila dovoljno fokusirana na njihovu verodostojnost. Izuzetno sam nezadovoljna interakcijom Veber/Edna, kao i Čejna/Daniela, to je moglo mnogo romantičnije i smislenije da se napiše, mrzim koliko sam to loše napisala, Veber/Edna je verovatno najslabije napisan deo u knjizi. Sejdž/Alton deo je solidan, ali mogao je bolje, Melodin deo je teži za razumevanje jer su tu i likovi iz "Katarina i Kompanija" (Melodi je kombinacija Suzane iz mog sveta lutaka i mojih osobina) a te likove ne volim da povezujem sa temom suicida i onda taj spoj deluje kao sa se nešto ne uklapa. Sve u svemu, iako sam veoma zadovoljna krajem, pa čak su i moja filozofska trućanja ispala solidno, kao i interakcija sa Sju, tih nekoliko "usiljenih" srećnih krajeva kvari sveokupni utisak. Nju neću pisati opet, bez obzira što je u međuvremenu stradalo nekoliko likova iz novijih priča pa bih dodala i te likove, tako da ću morati da se naviknem na kolutanje očima svaki put kada ponovo čitam te delove.

-AMUSED ARIA

Na ovoj listi se nalazi iz sličnog razloga kao i "Lollypop", s tim da sam na sajtu Wattpad viđala mnogo slobodnije fanfikcije od ove. Dakle, priča je direktno inspirisana jednim bendom (nije One Direction i BTS, za to imate i više nego dovoljno fikcija po internetu), pošto sam realista sakupljala sam što više informacija koje sam nalazila sa različitih izvora, kao i tu čuvenu teoriju da su postojala ljubavna osećanja kod lika kog ovde zovem Aatos. Ima nečeg melaholičnog u toj teoriji, čak i da pesme nisu posvećene liku koji zovem Astrid opet označavaju očajanje zbog neke osobe; meni ljubavna priča nije bila u tolikom fokusu kao u ostalim fanfikcijama jer to nikad nije potvrđeno (a i da jeste, to je ipak život stvarne osobe), ali me je zainteresovao deo da su svi ti događaji doveli glavnog lika do toga da razmišlja o suicidu (što je već potvrđeno od strane muzičara lično). Srećom po fanove njegov život se nije završio tada, i "Astrid" ima svoju karijeru, a ova priča je moja prva i verovatno jedina fanfikcija jer mi ovaj žanr ne odgovara zbog neugodnosti zbog pisanja o stvarnim osobama, kao i zbog moje želje da napišem realistično (što je u ovom slučaju nemoguće, a nekako se plašim da odem u žanr fantazije i nekad mi radovi deluju strogo zbog toga, kao da se plašim da maštam). Nisam nezadovoljna pričom, ali ne bih više pisala fanfikcije iz pomenutih razloga.

-ZBIRKA KRATKIH PRIČA

  Ako je posmatramo kao dopunu originalnim pričama onda i nije toliko loša, ali skoro svaka (osim "Kamen spoticanja" i možda "Hobi za Emili") je ili zbrzana ("Malo putovanje") ili nema dovoljno radnje ("Ljubav na prvi pogled") ali je "Tajna" ona koju bih volela da nisam ni napisala. Zašto sam mislila da je dobra ideja da napišem priču gde Teodor iz "Srpska priča o Leni i Teodoru" prevari Lenu sa Black iz "Ready for Action?" i da time pljunem na ono što su prošli u svojoj priči? Jeste da sam napisala to sa petnaest godina, ali ću prezirati završetak kratke priče "Tajna" dok sam živa.

-L.O.V.E. (pusti da naš otrov ispari)

U ovoj priči mrzim skoro sve, moglo bi se reći da je ovo priča kojom sam najmanje zadovoljna - naslov nema veze sa pričom, radnja je dosadna, forma stripa je teška za praćenje (imam taj problem i u "Magija noći"), nema ikakve pouke i od zamišljene ideje postala je kratka ljubavna priča o dve devojke. Likovi mi se dopadaju, kraj je sladak i ovo je izuzetno jednostavna priča, nema drame i trzavica (što nije moj stil pisanja i ne čitam tako lagane stvari, ali ima ko voli i to). Jedina korist od "L.O.V.E" je ta sam sve to što je moglo da se uradi ovde (tj. dodavanje drame i više detalja) nadoknadila u priči "Grimizno plavi sneg", ali ova priča uvek dobija najnižu ocenu od mene kao pisca i (bez obzira na LGBT tematiku koju mnogi ne preferiraju zbog ličnih uverenja) ne bih je preporučivala osim ako nisam sigurna da osoba voli baš takvu tematiku.

-MAGICAL GIRLS

I ovde je ljubav u glavnom fokusu, ali mi je u toj priči oduvek falilo nešto, možda malo više akcije. Nervira me što nisam promenila ime glavne junakinje Suzi, ostalo je tako od kad sam stvorila likove a iritira me kad lik ima moje ime (isto važi i za "Godišnja doba"), stvara mi neugodan osećaj iako je očigledno da lik nije moja verzija, naročito zbog tih ljubavnih scena. Marija i Nikola kao par su možda i najskladniji u priči, ali nema dovoljno scena sa njima, a ni ostali parovi nisu dovoljno opisivani s obzirom da je ovo ljubavno-superherojska priča sa elementima humora. E, i to mi isto smeta - nisam bila dovoljno duhovita u priči da bi ovo moglo biti nazvano humorističnom pričom (samo "Memoari jedne Katarine" pokazuje tu stranu ličnosti), nema dovoljno akcije za superherojski žanr (kao "Tim Blume") ali može da prođe kao slatka ljubavna priča sa srećnim krajem i nemam negativna osećanja u vezi nje, ipak je nastala iz mojih crteža kada sam imala oko deset ili jedanaest godina i trebalo je da ostane pošteđena teških elemenata. Što bi se reklo, može da prođe kao lakše štivo.

-GOTIKA, IZA EKRANA MONITORA

Ovde ne govorim o svojim tadašnjim mislima (kao što sam i napomenula na početku) nego o načinu pisanja i radnji (u slučaju "Gotike"). Nisu skroz loše, ali su nešto slabije od drugih ličnih priča, bar se meni čini tako. Razmišljala sam da li i "Đavolji grad" i eventualno "Kraljevstvo Večite tame" pripadaju na ovoj listi, prva je pisana kao apstraktna a druga je više filozofska i moram to da razgraničim, s obzirom da je u mojim pričama filozofija bitnija od radnje. I pored toga je "Gotika" mogla biti malo bolja, a "Iza ekrana monitora" je možda više zbunjujuća iako nema radnje, već govori o jednom sajtu na kome sam bila godinama (nedavno sam obrisala profil i sve svoje informacije na njemu, tako da bih sad mogla slobodnije da pišem o tome). Sve u svemu, dajem samoj sebi zamerku da se mnogo izgubim u filozofiji u apsolutno svakoj priči gde sam lik, delujem kao dosadna osoba (vala, i jesam dosadna i u stvarnom životu, ali ipak imam i druge strane ličnosti koje ne znam da iskažem), takve priče su samo za one koji vole morbidnu filozofiju i proučavanje društva u kome živimo, to su teme bliske mom srcu.