Zlato i pepeo

Iako sam rekla da neću više da napišem ni jednu priču u životu evo sad vam predstavljam novu priču- ,,Zlato i pepeo". Stvarno sam nešto počela da sumnjam u sopstvene reči- rekoh u "Razbijaču snova" da ću prestati da pišem i onda opet uzmem hemijsku u ruke i stvaram. Doduše, rekla sam pre neku godinu da neću dočekati 25 godina pa evo i to se približilo. Da budem iskrena, što se mene tiče više bih volela da nisam stigla dovde i da me odavno nema, no probaću da se utešim time da ne bi bilo nekih od mojih najboljih radova da se moja smrt desila ranije.

Plašila sam se kako će priča ispasti, nešto mi inspiracija nije bila kako treba u toku 2018-te i 2019-te, te sam mislila da više ne mogu da pišem. Drago mi je što to nije bio slučaj za ovu priču- ne znam kako će se drugima dopasti ali ja sam zadovoljna njome i biću ponosna na nju. Dramatična je, ima tešku tematiku ali i pouku, morbidnost je umerenija nego u prošlim pričama. Opet sam bila inspirisana snom kao i u još nekim pričama, samo što sam u snu ja bila akter i na kraju sna sam prerezala sopstveni vrat, nisam htela da još jedan glavni lik okonča život ali sam ipak uradila nešto sa tom scenom, neću da otkrivam šta. 😐 U svakom slučaju bataljujem pisanje svojih morbidnosti sada jer priča predstavlja nešto malo drugačije od mene, a svoje morbidne misli ostavljam za drugu priliku, nije kao da će pobeći negde. 🤷

Samo da dodam da me jako nervira što ne mogu da dodajem fotografije u ovoj verziji blogera sa svog telefona, izvinjavam se što postavljam samo tekst bez slike jer i sama preferiram da stavim neku sliku 😐

Link za priču:

https://www.wattpad.com/story/247876470-zlato-i-pepeo